Svi pokušaji osvajanja Dedinja

Nedodirljivo i nedostupno mesto

Tokom dosadašnjih demonstracija Miloševićeva policija jasno je označila prioritete svoje odbrane: zgradu televizije i gazdinu kuću

Prvi proboj na Dedinje je smišljan burne '91. godine. Osvajač je po tom planu trebalo da bude sam prestolonaslednik Aleksandar. Kad je princ Aleksandar Karađorđević 5. oktobra 1991. godine došao u Beograd bilo je mnogo onih koji su ga ubeđivali da odšeta do dedinjskog "Belog dvora" i useli se u dedovinu. Vlasnik dedinjskih dvorova je, kažu, predlog odbio i stratezima osvajanja Dedinja postavio pitanje: "A šta da radim ako mi komunisti isključe vodu i struju."

U vreme Studentskog protesta 1992. godine policija je kod Topčiderske zvezde izuzetno jakim kordonom sprečila studente da uđu u Tolstojevu, tada je "Vreme" na naslovnoj strani objavilo fotografiju sa potpisom "odbrana ognjišta". Ta odbrana ognjišta vladara jasno je pokazala paranoju ugrožene vlasti, a studentski pohod na Dedinje bio je deo ironičnih igrokaza koje je smislila studentska mašta u nameri da ismeje i naruga se policijskoj odbrani režima. Miloševićeva policija jasno je označila svoje prioritete: zgradu televizije i gazdinu kuću.

Tokom protesta protiv "izborne krađe" policija je tri puta do sada sprečila pokušaje beogradskih studenata da prošetaju Dedinjem, koje su oni zbog toga proglasili "zabranjenim gradom". Tokom protesta studenti su nekoliko puta pokušali da dođu do Dedinja, ali su uvek nailazili na policijske kordone.

Godine 1997, 20. januara, na Senjaku pokušaj grupe demonstranata da dođu na Dedinje sprečava policija. Grupa građana pola sata zvoni na interfon ministra inostranih poslova Milana Milutinovića. Velika grupa građana, stanovnika Dedinja, ipak je uspela da prošeta Bulevarom mira.

Iste godine 14. februara studenti su 85. dana protesta sa dve kolone krenuli na Dedinje. U jednoj su bili studenti Saobraćajnog fakulteta i Fakulteta organizacionih nauka. Studenti Saobraćajnog fakulteta su za svoj pohod rekli da je to "izvođenje javne vežbe pravilnog kretanja organizovane kolone građana sa ciljem da upoznaju Dedinje", ali nisu uspeli jer ih je u Bulevaru mira zaustavio šestostruki policijski kordon. Druga kolona od oko 200 studenata Mašinskog, Elektrotehničkog i Tehnološkog fakulteta stigla je na oko 100 metara od kuće predsednika Srbije Slobodana Miloševića na Dedinju, gde ih je zaustavila policija. Studenti su nakon tog marša rekli da je "Dedinje lepo".

Posle nedelju dana u vreme 94. protestnog skupa (23. februar) 10.000 studenata je krenulo u šetnju do Dedinja gde su "tražili" rektora Beogradskog univerziteta Dragutina Veličkovića. Ta studentska akcija nazvana je "Gde rektor pije kafu", ali ih je policijski kordon od oko 100 policajaca zaustavio na uglu Kneza Miloša i Višegradske ulice.

U blizini kuće predsednika Srbije Slobodana Miloševića policajci su 26. februara uhapsili dva studenta Geografskog fakulteta. Studenti koji su krenuli kod svoje profesorke Mirjane Marković "na kafu i da pokupe njen potpis u svojim indeksima", pušteni su u toku dana posle informativnog razgovora sa policajcima.

Nakon sto dana protesta (1. marta), započetog zbog nepoštovanja izborne volje građana, u bilans je zabeleženo da je jedino Dedinje ostalo "zabranjen grad". Akcija kordonom protiv kordona trajala je od 19. do 27. januara, kada je patrijarh srpski Pavle povodom dana Svetog Save poveo Svetosavsku litiju, kojoj su se priključili i studenti. Policija se tada povukla sa ulica i beogradski studenti slobodno su prošetali beogradskim ulicama.

Nekoliko hiljada studenata pokušalo je 8. marta ponovo da poseti Dedinje, ali ih je kordon milicije u tome sprečio.

Studenti su na ulice izašli i 1998. da protestuju zbog Zakona o univerzitetu; 30. maja su prvi put izveli pravu šetnju ulicama Beograda. Kod Kalemegdana ih je dočekao policijski kordon, ispred kojeg su studenti auto-lakom nacrtali simboličnu granicu. Studente je kod Zelenog venca sačekao mnogo brojniji policijski kordon, pa su se vratili na plato ispred Filozofskog fakulteta, bučno skandirajući: "Pala je Brankova ulica, a pašće i sve ostale do Dedinja."

Policija je 2. juna u parku iza Jugoslovenskog dramskog pozorišta pretukla nekoliko studenata učesnika protesta, studenti su najavili da će cilj sledeće akcije biti Dedinje gde će pokušati da predaju pismo Miloševiću, predsedniku Jugoslavije.

Tokom ovogodišnjih protesta Saveza za promene (SZP) desetak hiljada Beograđana krenulo je 29. septembra ka Dedinju. Kordon u kojem je bilo više od 300 policajaca zatvorio je Ulicu kneza Miloša i pendrecima i vodenim topovima rasterao demonstrante. Više od 20 osoba je povređeno, uhapšen je potpredsednik Socijaldemokratije Slobodan Orlić, 10 članova SD-a i jedan Nove Srbije. Povređeno je i petoro policajaca, a policija je saopštila da je uhapsila 11 demonstranata.

Nakon toga, 1. oktobra lideri SZP-a pozvali su Beograđane da se vozilima prošetaju do Dedinja. Policija je blokadom saobraćaja ka Dedinju sprečila demonstrante da stignu do odredišta.