Kontrola policije

Ko čuva čuvare?

Da li je potrebno da se postojećim reformskim paketima priključi i paket o reformi policije

Svaki policijski sistem počiva na kompromisu konfliktnih ideja - policija treba da bude moćna, jaka i efikasna u sprečavanju zločina; ali ne i opresivna, kako ne bi ugrožavala lične slobode. Neophodnost nadzora nad radom policije uvedena je rezolucijom Generalne skupštine UN-a 1979. godine, kada je usvojen i Kodeks ponašanja službenih lica odgovornih za primenu zakona.

U savremenim državama postoje tri vrste nadzora nad policijom: a) politički, na primer kontrola preko parlamentarnih tela; b) građanski, uglavnom preko postupka po građanskim predstavkama; c) interni, koji se sprovodi unutar policije. Ima mišljenja da je policijski pluralizam, postojanje dve ili više policijskih službi koje se uzajamno kontrolišu, preduslov demokratije. Međutim, to nije opštevažeća pojava - za Hitlerov režim bio je karakterističan policijski pluralizam, a policijski monizam funkcioniše na primer u Švedskoj.

Tamo gde je kontrola policije uvedena, prava organa spoljnog nadzora policije najčešće su savetodavna, a ne naredbodavna. Na primer, organ spoljnog nadzora policije u Njujorku usvojio je 1995. preporuku da se pokrene postupak protiv policajca umešanog u incident u kome je neko lice južnoameričkog porekla izgubilo život. Komesar policije Njujorka odbacio preporuku smatrajući da su policajci postupili po zakonu. U znak protesta, izvršni direktor organa spoljnog nadzora podneo je ostavku. U nekim zemljama, kao što su Belgija, Kanada i Švedska (ombudsman), organi nadzora imaju pravo na uvid u istragu koju povodom neke predstavke vodi policija, pa na osnovu toga imaju i posebnu službu islednika. U Engleskoj, Velsu i Irskoj organ nadzora je dužan da nadgleda istragu u svim slučajevima kada je zbog prekoračenja ovlašćenja nastupila smrt ili teška povreda.

PARLAMENTARNE KOMISIJE: U Kanadi, Engleskoj, Velsu, Irskoj i Belgiji, u nekim zemljama Australije spoljna kontrola policije sprovodi se preko parlamentarnih komisija koje su specifične po tome da se ne formiraju iz redova poslanika kako bi se izbeglo prenošenje partijskih interesa u rad organa koji stoje u službi građana - otuda naziv - građanski nadzor (civilian oversight).

OMBUDSMAN: Poljska, Mađarska, Rumunija, Bugarska, Slovenija, Hrvatska, Makedonija, Bosna i Hercegovina; Litvanija, Estonija, Češka, i Slovačka ustanovile su ombudsman, po kome je Švedska poznata. U Danskoj, u kojoj ombudsman funkcioniše preko 60 godina, uvodi se poseban sistem nadzora nad policijom. U Francuskoj postoji čitav sistem državnih i nevladinih institucija za zaštitu ljudskih prava, među njima i Médiateur, što je francuski naziv za ombudsman.

Sredstva javnog informisanja mogu u određenim zemljama imati funkcije analogne funkcijama kontrolnih tela, to je naglašeno i u komentaru Kodeksa UN-a, no ona tu vrstu kontrolne funkcije mogu da obavljaju samo tamo gde postoji javni moral. U zapadnim zemljama kontrola policije je politički hit -u Švedskoj, na primer, broj prijava koje ombudsman prima stalno raste, a među tim prijavama najveća je (svaki četvrti prigovor) ona grupa koja se odnosi na rad policije i pravosudnih organa (vode se u istoj grupi).

KANADA: Razuđen sistem, jedan od najrazvijenijih i najefikasnijih, kao što je razuđen i sam policijski sistem u ovoj zemlji. U Kraljevskoj jahaćoj policiji Kanade postoje tri organa za spoljni nadzor: Komisija za predstavke na rad policije, Spoljni odbor za ispitivanje, Komitet za nadgledanje obaveštajnog rada i državne bezbednosti. Najkasnije u roku od 45 dana komesar policije je dužan da obavesti podnosioca žalbe o toku istrage, a zatim svakog meseca sve do okončanja istrage. Ako oceni da je to u javnom interesu, predsednik Komisije može sam sprovesti istragu povodom neke žalbe.

ENGLESKA I VELS: U Velikoj Britaniji postoje 52 policijske službe organizovane na lokalnom nivou, u Engleskoj i Velsu 43 policijske službe, u Škotskoj osam, u Severnoj Irskoj jedna. Inspekciju policijskih službi, izuzimajući policijsku službu Londona (Metropolitan Police Force), obavljaju inspektori koji direktno odgovaraju centralnoj vladi. Najznačajniju instituciju nadzora predstavlja specijalni Odbor za žalbe na rad policije, ustanovljen 1984. Po Zakonu o policiji iz 1996, predsednika te komisije imenuje kraljica, a osam članova i dva potpredsednika - državni sekretar. Nadležnost tog odbora biva automatski uspostavljena kada je policija prekoračenjem ovlašćenja izazvala smrt ili teške povrede nekog lica. U Škotskoj, umesto ovog tela krivične radnje pripadnika policije istražuje samostalni tužilac.

ŠVEDSKA: Policiju u ovoj zemlji kontroliše Ured parlamentarnog ombudsmana. Ombudsmani nemaju naredbodavna ovlašćenja već formulišu stavove i predloge, mada imaju pravo i da pokrenu postupak pred sudom. U policiji radi Disciplinski odbor, ustanovljen 1987. Žalbe mogu biti podnete i telefonom (građanstvu stoji na raspolaganju jedan broj).

BELGIJA: Postoji Stalni komitet za kontrolu policijskih službi ("Stalni komitet P") i Stalni komitet za kontrolu obaveštajnih službi ("R"). Svaki komitet formira svoju istražnu službu.

FRANCUSKA: Visoki savet za aktivnost nacionalne policije (130.000 pripadnika) formiran je 1993. godine, i u njegovom delokrugu je kontrola nacionalne policije. Za žandarmeriju (96.000) i lokalne policije još nije uvedena spoljna kontrola. U nacionalnoj policiji kontrolu sprovodi Generalna inspekcija nacionalne policije. Inspekcijska služba je neka vrsta policije u policiji, koja preduzima mere ne samo u slučajevima koji su registrovani nego ima zadatak i da deluje preventivno otkrivajući "u životu policijske zajednice neoprezna i opasna ponašanja koja mogu brzo dovesti do kažnjive prakse".

JUGOSLAVIJA: U SFRJ su postojali mehanizmi kontrole državne bezbednosti; savezna, republičke i pokrajinske službe imale su i posebne komisije za kontrolu te službe, a organi unutrašnjih poslova imali su obavezu da jednom godišnje, ili kada se to zatraži, podnesu izveštaje.

Na nivou sadašnje federacije kontrolom rada policije mogle bi da se bave Komisija za predstavke i predloge i Komisija za ostvarivanje sloboda, prava i dužnosti čoveka i građanina. Te komisije zajednički formiraju oba veća Skupštine SRJ.

U Srbiji, među 23 skupštinska odbora, postoji i Odbor za bezbednost, a postoji i Odbor za predstavke i predloge. Javnosti nije poznato da skupštinski odbori u čijoj bi se nadležnosti mogla nalaziti i kontrola policije uopšte funkcionišu. Predlog Živka Kulića, poslanika SPS-a, da se ustanovi ombudsman odbačen je 1991.

Disciplinska pitanja u MUP-u Srbije regulisana su zakonom o unutrašnjim poslovima (1991) i Uredbom o disciplinskoj odgovornosti u MUP-u Srbije (1992). Po toj uredbi lakše povrede radne dužnosti policajaca istražuje nadležni starešina, a o žalbama odlučuje Disciplinski sud. Za teže povrede dužnosti i kad je u pitanju krivično delo prvo se vodi prethodni postupak (sprovodi ga disciplinski islednik koji pribavlja dokaze i saslušava svedoke i veštake), pa se ide na Disciplinski sud, pa zatim pred Viši disciplinski sud. Postupke pokreće nadležni starešina, a iz Uredbe nije jasno da li je to pravo priznato građanima. Izgleda da nema odredbe koja bi nekoga obavezivala da građanin na pritužbu u nekom roku dobije odgovor.

U Crnoj Gori je 1997. donet Zakon o Savjetu za bezbjednost. To je organ kontrole službe državne bezbednosti i on ima za cilj da predsedniku republike obezbedi ulogu supervizora tajne policije. Članovi tog tela su predsednici Vlade, Skupštine, Vrhovnog suda i skupštinskog Odbora za kontrolu rada državne bezbednosti.

(Izvor: Dr Budimir Babović "Ljudska prava i policija", "Prometej" Beograd 1999)