Peticija SANU

Akademici protiv režima

Najnoviji apel za smenu Slobodana Miloševića potpisao je i književnik Antonije Isaković, ne tako davno potpredsednik SPS-a u dva mandata i poslanik ove partije u Skupštini Srbije

Masovnim zahtevima građana Srbije da Slobodan Milošević podnese ostavku pridružilo se i pedeset akademika, članova SANU-a, koji su potpisali peticiju u kojoj se, između ostalog, kaže da je "odavno postalo jasno da ostanak sadašnje vlasti u Srbiji i Jugoslaviji dovodi u pitanje i sam opstanak naroda ove zemlje", kao i da je promena sadašnje vlasti "osnovni uslov da se narod i zemlja Srbija izvuku sa dna na kojem se nalaze i da krenu putem oporavka i povratka u savremeni svet".

Peticija kojom akademici traže smenu vlasti u Srbiji i SRJ još je u SANU-u, akcija nije okončana; prvobitnoj listi sa 45 potpisa, do trenutka kada naš list ide u štampu pridružili su se svojim potpisima i akademici Andrej Mitrović, Slobodan Ribnikar, Vladislav Popović, Jovanka Kalić i Svetozar Petrović.

TVRDO JEZGRO: Od samog dolaska na vlast Slobodana Miloševića Srpska akademija nauka je jedna od najmoćnijih institucija na koju se ovaj režim oslanja. Tvrdo jezgro SANU-a već godinama pokušava da oduzme reč mnogim časnim i mudrim ljudima u Akademiji: predsednik SANU-a Dejan Medaković kao razredni starešina podseća kolege da su izgleda zaboravili da jedan od dokumenata SANU-a akademike obavezuje da neće potpisivati nikakve političke izjave(!?), ali da je "njihovo pravo da potpisuju šta hoće", a on, kaže, neće davati političke izjave.

Akademik Mihailo Marković, jedan od najglasnijih zastupnika tvrde linije, grupu od 50 akademika naziva "zanemarljivom manjinom", iako SANU ima 109 redovnih i 39 dopisnih članova.

Ne treba zaboraviti da se prvi rascep u naizgled monolitnom zdanju SANU-a pojavio još novembra 1991, kada je 18 članova SANU-a uputilo apel protiv rata, za mirno rešavanje sukoba u Jugoslaviji:

"Ne verujemo u svrsishodnost ovog rata. Ne verujemo u one koji ga vode. Ne verujemo u one koji ga, svesno ili nesvesno, potpiruju. Ne verujemo u pobede koje vode u nove ratove." Apel su potpisali R. Anđus, I. Antić, M. Garašanin, M. Gašić, M. Pavlović, P. Palavestra, M. Pantić, B. Pekić, B. Popović, S. Rajčić, B. Reljić, S. Selenić, M. Simić, Lj. Simović, M. Srbinović, D. Srejović, D. Stefanović i N. Tasić.

Akademija se na redovnoj sednici, istog meseca, ogradila od ovog antiratnog apela. Generalni sekretar Dejan Medaković naglasio je da "apel ne predstavlja stav institucije, već samo potpisnika".

VELIKI RASCEP: Godinama su neki od najpoznatijih akademika oduševljeno podržavali Slobodana Miloševića: kao svojevrsni portparoli političkog establišmenta razleteli su se po Srbiji da bi dokazivali da je donošenje novog ustava preče od prvih višestranačkih izbora. SANU je duvao u ratne trube i pozivao "u boj, u boj, za narod svoj", Dobrica Ćosić i Milorad Ekmečić još početkom 1992. predlažu deobu BiH da bi "Srbi suvereno stali na svoje međe".

U junu 1992. dolazi do velikog političkog rascepa u SANU-u: na Skupštini 4. juna 1992. pročitan je zahtev 65 akademika kojim traže ostavku Slobodana Miloševića. Akademici poručuju da bi Miloševićevu ostavku ocenili kao patriotski gest. Indikativno je da predsednik SANU-a Dušan Kanazir bezuspešno traži, "zbog delikatnosti tematike", da se diskusija zatvori za javnost.

SENZACIJA: Najnoviji apel akademika za smenu Slobodana Miloševića potpisala su, kao što se moglo i očekivati, mnoga poznata imena koja su se o režimu kritički izjašnjavala od samog početka. Svojevrsnu senzaciju je izazvala vest da se ovom liberalnom krilu pridružio i književnik Antonije Isaković, jedan od osnivača Socijalističke partije Srbije, koji je u dva mandata bio potpredsednik SPS-a i poslanik u skupštini Srbije.

Isakovićevo potpisivanje peticije kojom se traži odlazak Slobodana Miloševića akademik Andrej Mitrović ocenjuje kao "veoma značajan događaj", jer Antonije Isaković, "jedan od ljudi koji su igrali veoma istaknutu ulogu u učvršćivanju ovog režima", sada smatra da je vreme tog režima prošlo. Akademik Mitrović kvalifikuje Isakovićev gest kao "veoma hrabar čin".

Akademik Mihailo Marković minimizira ne samo značaj peticije koju je potpisalo 50 akademika - za njega je trećina SANU-a izgleda "šačica" - već sasvim nedelikatno komentariše u banjalučkim "Nezavisnim novinama" da je Antonije Isaković "mnogo bolestan i da su ga možda nagovorili da im se pridruži".

Komentar Antonija Isakovića na ovaj komentar nismo uspeli da dobijemo: samo što se vratio sa puta, 76-godišnji akademik je opet otputovao iz Beograda. Sasvim neobično za "mnogo bolesnog" čoveka. Komentar o "nagovaranju" krugovi bliski Isakoviću smatraju "neumesnim, smešnim, pa i uvredljivim".

Neki potpisnici peticije ne kriju svoju rezignaciju: sve je premalo i prekasno. Kažu, kako bismo, da su davno, pre sedam godina, bili masovniji glasovi koji traže Miloševićevu ostavku, izbegli ratove, mnoge nesreće, ekonomsku i svekoliku propast... Peticija je ponuđena na potpisivanje i Dobrici Ćosiću. Odbio je, kažu, da potpiše jer mu se intonacija kojom se traži Miloševićeva ostavka čini - suviše blaga.