POLITIKA

Vreme broj 457, 9. oktobar 1999.

 

Vojvodina i Pakt o stabilnosti

Poslednja šansa

U Vojvodini se javila jedna grupa ljudi koja pokušava da objasni da Vojvodina može steći specifičan priključak tom velikom projektu i mimo nepromenjene Srbije

U vrevi tekućih mitinga i pokušaja da se ekspresno obori Miloševićev režim famozni Pakt o stabilnosti jugoistočne Evrope nije se nametnuo kao glavna politička tema, mada upravo on nudi jednu kompleksnu, poželjnu evropsku alternativu azijatiziranoj Srbiji. U Vojvodini se ipak javila jedna grupa ljudi koja pokušava da objasni da Pakt pruža zapravo generalnu političku opciju bez alternative i koja smatra da Vojvodina može slično, ali ipak različito od Crne Gore i Kosova, steći specifičan priključak tom velikom projektu i mimo nepromenjene Srbije, a u suštini i u njenom interesu, to jest u interesu njene demokratizacije.

Savet za međunarodne odnose Vojvođanskog pokreta nedavno je u Novom Sadu održao savetovanje o Paktu, ali je zaključio da su kreatori ovog strateškog dokumenta "u potpunosti prevideli osobeni značaj i interese Vojvodine" , pa su ih pozvali da "iznađu odgovarajuće modalitete za pridruživanje Vojvodine, kao najizrazitije samosvojne i resursima najbogatije evropske regije u Južnoj Evropi, svim programima i institucijama Pakta".

Na ovom savetovanju Đorđe Burić, ekspert za naftnu industriju, naglasio je da je teško naći bilo koju evropsku regiju koja se bolje od Vojvodine uklapa u ciljeve i program Pakta, te da je obaveza da se na političkom planu izborimo za takav položaj Vojvodine u sadašnjoj federaciji koji će omogućiti "da sama raspolaže svojim resursima i samostalno donosi odluke o njihovom optimalnom korišćenju" - sve to, kako bi se iskoristila ova neponovljiva, poslednja šansa za održanje koraka sa Evropom.

Burić pri tome ističe da niko ne treba da ovim ozbiljnim interesima i Vojvodine i Srbije suprotstavlja "estradnu politiku", pa zbog toga on naglašava da Paktu za početak treba pridružiti vojvođanske projekte, dok se ne reši njen status. On ne vidi smetnju da bar privatni i komunalni projekti participiraju u mogućnostima Pakta. Ja tvrdim, kaže za "Vreme" Burić, da ulazak kapitala u Vojvodinu može dati veliki doprinos razvoju Srbije, čak doprinos integraciji unutar Srbije na pravim osnovama.

Kad se stvar gleda privrednim očima, Beograd i Novi Sad toliko su prirodan tandem i samo je bitno da se njihovi interesi vežu preko tržišta, a ne državnom supremacijom, fondovima i administrativnim kanalima - preko komandno naredbodavnog sistema. Pošto smo u cajtnotu oko Pakta, kaže Burić, tvrdim da bi i centralisti u Srbiji trebalo da razmisle o tome i da ne ometaju moguć dotok inostranog kapitala u Vojvodinu, jer kad je on ušao u Vojvodinu, on je ušao zapravo u Srbiju. Đorđe Burić pri tome smatra da je šansa u različitim stavovima između Nemaca i Amerikanaca, te da je i evropski interes da se nađe model za podršku makar vojvođanskim projektima.

Stari vojvođanski političar Živan Berisavljević, organizator spomenutog savetovanja o Paktu, kaže za "Vreme" da je problem direktnog povezivanja Vojvodine sa Paktom o stabilnosti u tome što je ona jedini konstitutivni deo nekadašnje Jugoslavije prema kome se međunarodna zajednica još nije odredila. Nije jasno da li je to posledica nerazumevanja vojvođanskog pitanja ili jednostavno nje nema u vrhu prioriteta. Apsurdno je, kaže Berisavljević, da je konstitutivni deo SFRJ koji je prvi likvidiran u postupku likvidacije te države - ostao kao poslednji za raspravu na međunarodnoj sceni.

Ja ne mislim da se Vojvodina, dok je ovoga režima i ovakvog statusa političke okupacije, nastavlja Berisavljević, kao konstitutivni i pravno konsolidovani deo države Srbije može uključiti u taj Pakt. Međutim, tu je prethodno pitanje da se iznutra u Vojvodini konstituiše politički subjektivitet pokrajine, pa da se tako, sa više snage zatraže posebni modusi uključivanja u Pakt. Vojvodina je permanentno bila opoziciona prema režimu Slobodana Miloševića, u nekim razdobljima i ubedljivije od Crne Gore, kaže on, pa je nepravedno da bude kažnjena i odsustvom iz Pakta, uza sve ono što je dosada bila kažnjavana i od samog režima i od NATO bombardera i putem svetskih sankcija. Ipak, Vojvodina treba da izgradi infrastrukturu za priključenje Paktu o stabilnosti, jer režimi dolaze i prolaze, a regije su uvek istorijske regije, naglašava :ivan Berisavljević.

Sudeći po poslednjim odlukama Evropske unije, po kojima se pomoć u energiji i drugim materijalima neophodnim za prezimljavanje daje u obliku humanitarne pomoći i kao pomoć takozvanim "slobodnim gradovima" u Srbiji, priča o nekom posebnom tretiranju Vojvodine unutar Srbije nije na dnevnom redu.

Dimitrije Boarov

 

prethodni sadržaj naredni

Up_Arrow.gif (883 bytes)