Bejzbol palice, eksploziv, pretnje

Demonstriraj ako smeš

Srbija se u ovom trenutku nalazi u opasnoj fazi rastakanja: atentat i linč odlikuju politički novogovor

Kada bi neko neupućen sa strane posmatrao večernje protestne šetnje Beograđana, svakako bi zaključio da su ovdašnji šetači najzaštićenija živa vrsta na kugli zemaljskoj. Kolone koje od Vukovog spomenika, nagoretine Poslovnog centra "Ušće" ili s Bajlonijeve pijace idu ka Trgu republike prate i kolone policajaca - na svaka tri-četiri koraka po jedan. Istini za volju, motivacija policije svodi se na brigu "da ovčica koja ne zanese" s trotoara na kolovoz, jer je, je l' da, neometani protok saobraćaja najvažniji zadatak, ali i demonstranti vide neku vajdu od svega pošto se u prisustvu vlasti ratoborniji penzioneri ne usuđuju da pristalice "Saveza za NATO" s višespratnica gađaju flašama. Ponekad se i policajci pomešaju s narodom, čak i ćaskaju: "Dobro, gospođo, dokle ćete mi nabijati taj komunizam na nos", pita jedan stariji. Gospođa, oštra držeća plavuša respektabilnih godina odvraća: "A ko vas plaća da šetate s nama?" Odgovor dobija od mlađeg kolege: "Mladi smo, šetamo, dobro je za zdravlje." A sebi u bradu: "Što nas plaćaju, ubilo se, ovde dobre plate imaju samo oni odozgo." I tako uz priču vreme brže prolazi, a i zaboravlja se na hladnoću.

BOMBA U VALJEVU: Ako su nezadovoljni građani bar za sada sigurni na ulici, to definitivno ne važi i za njihove domove. U nedelju rano izjutra, nešto pre četiri sata, Valjevca Nebojšu Andrića, njegovu suprugu koja je pred porođajem i trogodišnjeg sina probudila je snažna eksplozija. Andrić je isprva pomislio da mu je eksplodirao bojler, ali je ubrzo shvatio da su mu ulazna vrata razneta u paramparčad. Uništena su mu i balkonska vrata od duplog termo-stakla, a u prostoriji na drugoj strani kuće otpala je "štucna", to jest pokrivač za dimnjak. Ispred samog kućnog praga, na mermerom popločanoj terasi, video je dva-tri centimetra duboku rupu prečnika deset centimetara. Razbijeni su prozori ne samo na njegovoj već i na kući njegovog tasta, koja se nalazi u istom dvorištu. Ukratko, neko mu je podmetnuo eksploziv pred kuću. Pošto gelera nema, isključena je mogućnost da je reč o ručnoj granati, a sudeći po tome što policija ni posle šestočasovne istrage nije uspela da pronađe delove naprave, već je morala da nosi uzorke vrata u Beograd na ekspertizu, eksploziv je podmetnuo i aktivirao profesionalac koji je verovatno ušao kroz susednu avliju na kojoj se vrata ne zaključavaju i koju od Andrićeve deli niska ograda. Detonacija se čula možda i svih 500-600 metara unaokolo, a žitelji obližnjih stambenih zgrada posvedočili su kasnije da su im se kreveti onako muški zatresli.

Eksplozivni argumenti odavno su popularni u domaćem podzemlju, ali je u ovom slučaju problem što Andrić nije kriminalac, već dopisnik "Danasa" i radija Slobodna Evropa i predsednik Opštinskog odbora Demokratske stranke Valjeva. Uz to je jedno vreme vodio mitinge u Beogradu, kao i prve demonstracije Saveza za promene u Čačku, kada je Velja Ilić "izašao iz ilegale", pa je govorio u Valjevu, Požegi, Užicu... U razgovoru za "Vreme" tvrdi da događaj ima političku pozadinu: "Porodičan sam čovek, ne dugujem novac nikome, niti ko meni duguje. Jedini s kojima sam se 'zakačio' u poslednje vreme su domaći vlastodršci, pa zato mislim da je ovde reč o pukom zastrašivanju i o primeru za druge. Ja se, međutim, nisam uplašio i nastaviću da radim svoj posao. Znam da je u ovoj zemlji i ranije bilo atentata, montiranih saobraćajnih nesreća i ubistava političkih neistomišljenika na ulici (kao u Ćuruvijinom slučaju), ali na kuće i na porodice do sada nije udarano. Naše mirne šetnje i pištanje nazivaju 'fašističkim metodama'. Ako je to fašizam, šta je onda ovo?"

Odmah su usledile osude ovog nedela. Koordinator SZP-a Vladan Batić optužio je vlasti da primenjuju "otvoreni državni terorizam", prozvao premijera Mirka Marjanovića i rekao da ima nagoveštaja "da režim priprema egzekuciju za lidere SZP-a i predstavnike demokratske opozicije u Beogradu": "Ovo je kritična faza, ali oni ne mogu da zaustave demokratiju koja kuca na vrata Srbije." Opštinski odbor Srpskog pokreta obnove Valjeva nije baš previše birao reči: "SPO je zapanjen i zgranut postupkom ludaka i kukavica koji dijalog vode bombama." Čak su i lokalni socijalisti "oštro osudili" napad na Andrićevu kuću, procenili da je, pošto se oni zalažu za mir i toleranciju, ovaj napad "delo neodgovornog pojedinca" i pozvali nadležne organe da "upotrebe sva raspoloživa sredstva kako bi se otkrio i osudio počinilac ovog gnusnog i... neuobičajenog događaja."

S VISOKOG MESTA: Njihovi koalicioni partneri iz JUL-a, doduše na višem nivou, požurili su, međutim, da razotkriju još jednu zaveru. Tako je savezni sekretar za informisanje Goran Matić na sednici Komiteta za informisanje Direkcije JUL-a izjavio da je pripremljen i "novi tip neprijateljskih akcija čiji je cilj destabilizacija naše zemlje i njena dalja satanizacija kao nedemokratske". Odmah je objasnio da je reč o "subverzivno-destruktivnom lancu incidenata i provokacija, tobože protiv opozicije" iza kojeg, normalno, "stoje strane agenture, odnosno njihovi pomoćnici iz naše zemlje". Ispade da je Nebojša Andrić sam podmetnuo eksploziv, isprepadao sopstvenu porodicu i oštetio sebi kuću, samo da bi napakostio vlastima!

Nekako istovremeno, "Borba" je, a potom i "Politika", prenela intervju koji je Matićeva stranačka direktorka dr Mirjana Marković dala vatikanskom nedeljniku "Familja kristiana". Doktorka Marković je iskoristila priliku da predsednika DS Zorana Đinđića nazove "predvodnikom kolaboracionista NATO-pakta". Objasnila je da je on bojkotovao izbore prekršivši "prvo pravilo svake višepartijski organizovane države", da je za vreme bombardovanja prvo pobegao u Crnu Goru "uz skute vlasti koju NATO podržava da bi izbegao mobilizaciju i uopšte da bi izbegao opasnost za svoj život i život svoje porodice", a onda i u "neke evropske zemlje čijim se vladama stavio na raspolaganje ne samo kao politički saveznik, već i kao vojni saveznik". I to mu je bilo malo: "Ne samo što je izjavljivao da Srbiju treba bombardovati još tri nedelje pa će Beograd pokleknuti, već je i pomogao da se u Srbiji odrede mete za bombardovanje", otkrila je dr Mirjana Marković.

Đinđić je odmah odvratio ocenivši da je "Mira Marković uputila direktan poziv na linč, što podseća na situaciju koja je prethodila ubistvu Slavka Ćuruvije". On je zapazio da onome ko zaista pomaže otkrivanju vojnih ciljeva, za šta je optužen, sledi streljački stroj i podsetio da je prvih šest nedelja bombardovanja proveo u Beogradu, te da u Crnu Goru nije otišao zato što se plašio NATO bombi već iz straha od "ljudi iz stranke Mire Marković jer njima nije protivnik NATO već demokratska opozicija". Đinđić je još rekao da je zabrinut zbog toga šta će biti s njim, ali: "Više me zabrinjava što ona (dr Marković) ima toliku moć da izriče presude." Rekao je da neće tužiti Markovićevu, ali da bi mogao da pokrene krivični postupak protiv državnog tužioca zato što ne obavlja svoju dužnost: "Morao bi da pokrene tužbu protiv mene ili protiv nje."

U utorak 19. oktobra naveče, na svečanoj sednici gradskih odbora SPS-a i JUL-a povodom Dana oslobođenja Beograda, načelnik Generalštaba Vojske Jugoslavije pokazao je da je i vojska s partijom, znači s narodom: "Ovih dana na trgovima Beograda mogu se videti oni koje niste sretali na tim mestima za vreme agresije. Za to vreme oni su imali 'savetodavne' funkcije kod NATO generala šta i koliko treba bombardovati... Sada su prekomandovani u naš grad od šefova koji nisu uspeli bombama da završe posao, da skrnave slobodarske trgove Beograda, da vređaju patriotizam i dostojanstvo onih koji su branili svoj grad i svoju zemlju, da skrnave pomen na pretrpljene žrtve." (U isto vreme dok je general govorio u Centru "Sava", na Trgu republike se građanima obratio advokat Prijezda Popović. Nije pomenuo da su mu slavljeni oslobodioci te 1944. godine ubili oca, poznatog slikara Branka Popovića, ali to se zna.)

MOMCI S PALICAMA: Posle ovako teških reči i detonacije pred kućnim pragom, "obično" premlaćivanje demonstranata jedva da zaslužuje pažnju. Treba ipak podsetiti da se prošle srede, 13. oktobra, na demonstrante okupljene ispred zgrade "Ušće" zaletelo desetak u crno odevenih momaka sa bejzbol palicama. Uz povike: "Izdajice!" i "J... vas Đinđić" povredili su najmanje šestoro ljudi da bi odmah utekli kombijem koji ih je čekao. Ovim povodom na naslovnoj strani "Politike" osvanulo je "Grupa huligana iz kolone pristalica Saveza za promene sinoć pretukla čoveka kod hotela 'Hajat'". Objavljena je ispovest Petra Prokića i njegova slika sa zavojem na glavi. Čovek kaže da se vraćao s groblja, da je izašao iz autobusa i da je jedva "registrovao" da se našao blizu kolone koja se spremala u šetnju. Onda su na njega nasrnuli "neki klinci" i pretukli ga. Poslednje što je uočio pre nego što su ga oborili na zemlju bila je zastava Demokratske stranke, što je za "Politiku" bio krunski dokaz o identitetu počinilaca.

Đinđić je s govornice kasnije potvrdio da su batinaši identifikovani. Načulo se i da su to oni isti koji su pred kamerama RTS-a gađali sedište DS-a u Proleterskih brigada i da je policija obaveštena o tome. Šta vredi: kad bi neki policajac pokušao da ih štogod priupita, moglo bi se desiti da mu oni pokažu svoje službene legitimacije i oteraju ga u mesto postanja. Uzgred, iste noći kada su "parapolicajci" mlatili u Novom Beogradu, jedna devojka koja, razočarana ishodom onih mitinga, sada više ne šeta, izašla je da kupi cigarete baš u vreme šetnje. Na uglu Njegoševe i Ulice Svetozara Markovića sagla se ispred trafike, a onda ju je snažan udarac oborio na zemlju: neki "specijalac" iz kordona koji je trčao da utera demonstrante na trotoar izgleda da nije mogao da odoli pa ju je onako usput udario kundakom po glavi. Dijagnoza: potres mozga.

Pa ti sad idi i demonstriraj.