Država, crkva i episkop Filaret

Sestre po krvi

Novi duhovni pastir mileševskog stada Srpske pravoslavne crkve vladika Filaret (Mićević) upamćen je po fotografiji na kojoj, sve u mantiji i sa pastirskim štapom, preko ramena drži puškomitraljez M-53. Prošle nedelje dao je prijateljski intervju "Borbi"

U društvu s poprilično raspojasanom i veselom grupicom "boraca" na oklopnom vozilu iz domaće radinosti, Filaret je uslikan kod manastira Komogovina, između Kostajnice i Gline, septembra 1991. U to vreme mnogima u državi i crkvi činilo se da "srpska stvar" odlično stoji. Uz mnoštvo drugih bojovnih sveštenika SPC-a, Filaret se isticao radom "na terenu", pronalaženjem i pokazivanjem dečjih lobanja i drugih dokaza ("srbosek") genocida nad Srbima. Slično raspoložena, državna televizija je Filaretu posvećivala odgovarajuću, značajnu pažnju - do te mere da je i reporter zadužen za praćenje aktivnosti borbenog sveštenika dobio interni nadimak "Filaret".

SLATKO PRAVOSLAVLJE: U to vreme smatralo se normalnim da sveštenici SPC-a - makar službovali i u Kanadi - obilaze paravojne formacije i propagiraju ideju uvođenja vojnog sveštenstva. Jer, kako reče jedan od takvih: "Ako je rat, neka bude rat za sve! Neka se daju obeležja rata! A ne ta nejasnoća. Crkva bi preko svog sveštenstva morala da ima kontrolu, a ne da ona bude kontrolisana od političara... Čak Biblija kaže: 'Nikada niko nije ratovao o svom trošku'."

Starajući se, valjda biblijski i pastirski, za ruvo i kruv, Filaret se neposredno posle fotografisanja u Krajini obreo u beogradskom Centru "Sava" da, u društvu s Milićem od Mačve, Dragošem Kalajićem i Veselinom Đuretićem, počastvuje skupštinu Srpske narodne obnove Mirka Jovića. Tih dana opoziciona javnost pozdravljala je prvi dolazak prestolonaslednika Aleksandra u Beograd. Karađorđevići se na skupštini nisu pojavili, a "četnike" su Aleksandrove proevropske i antiratne izjave poprilično razočarale; nije čudo, jer ujesen 1991. država i tvrdi srpski nacionalisti složno su se uzdali u pomoć ruske braće u likovima Krjučkova i Jazova. Slatko pravoslavlje opijalo je novopečene vernike neviđenom brzinom; ipak, u svešteničkim krugovima glasovi protesta protiv srče od "unučića" po crkvama i proslave Božića 1992. uz minobacačke i artiljerijske salve bili su nesrazmerno retki i usamljeni. Nije bilo javne reakcije ni na Filaretovo unošenje božićne slame - u kafanu na petom spratu "Beograđanke".

SRPSKI BOŽIĆ BATA: Nastojatelj manastira sv. Ahangela Gavrila u Zemunu, Filaret je ubrzo postao i prvi čovek dobrotvornog fonda SPC-a "Čovekoljublje", sa sedištem na Beogradskom sajmištu. U društvu sa Jovicom Vlahovićem - "kurirom Jovicom" koji je sa Radomirom Smiljanićem tada obavljao blokadu Dunava kao odgovor na sankcije Jugoslaviji - Filaret je demonstrirao zbog čuvenih "banjalučkih beba" koje su, prema tadašnjoj patriotskoj priči, bile žrtva sankcija na kiseonik za bolnice. Naknadno je Borisav Jović otkrio ono što je svakome ko je hteo bilo odmah jasno - da se radi o "patriotskoj" podmetačini statističkih podataka o smrtnosti dece u normalnim uslovima kao jednokratnom incidentu. No, život ide dalje, pa se Filaret angažuje na dizajniranju - srpskog Božić Bate. Naime, prema svedočenju glumca Dragana Vojinovića, on je postao jedini zvanično registrovani Božić Bata u Srbiji "zahvaljujući Svetom arhijerejskom sinodu SPC-a, posebno ocu Filaretu, kada su me pre dve godine pozvali na prvo javno paljenje badnjaka na Sajmu. Jedino što su tražili to je da se razlikujem od Deda Mraza i uz pomoć kostimografa dečje emisije 'Peđolino' napravili smo prigodnu odeždu za Božić Batu. Slična je kao i kod Deda Mraza, ali su boje obrnute. Božić Bata je, naime, sav u belom, samo su ivice odeće optočene crvenim."

Čovekoljubive aktivnosti Filareta i "Čovekoljublja" državni i paradržavni mediji pratili su s dužnom pažnjom, čak i kad je "Duhovna akademija posvećena braći u Republici Srpskoj i Republici Srpskoj Krajini" u Halu 1 Sajma privukla jedva koju stotinu posetilaca. Tom prilikom izneverio je, možda zbog subote i hladnoće, čak i Dragoš Kalajić. "Bruka i sramota", izjavio je Filaret. "Gde su ovde izbeglice, gde su Bosanci i Krajišnici?" No, pomoć iz rasejanja je dolazila i - prema izjavama humanitarnog načelnika - odlazila kome treba. Tu i tamo koješta bi se zaturilo: rendgenski aparat, poklon jedne američke Srpkinje vredan četvrt miliona dolara, Filaret je morao da traži i pronađe po direktnom nalogu patrijarha Pavla. "Posle dugih potraga i pogrešnih tragova, rendgen je pronađen u Vrginmostu", ispovedao se novinarima Filaret. "U garaži gde su stajala kola tadašnjeg predsednika opštine. Da bih došao do njega, morao sam čak da započnem i štrajk glađu." Usput, pastir je dodao: "Ne čude me čaršijske priče, čudi me samo kako se oni koji ih lansiraju nikad ne bave svetlim, već samo tamnim stranama ovog napornog, delikatnog i nezahvalnog posla. A što se tiče priče o krađi skupocenog rendgena, ona je tačna."

LJUBI BLIŽNJEG: Ali, Bože moj. Vremena su bila takva: ni Patrijaršija SPC-a nije se odrekla poklona neimenovanog "srpskog borca i patriote" koji joj je - valjda s prve linije fronta - na poklon poslao "mercedes" i gorivo. Filaret je nastavio da obavlja svoje pastirsko-humanitarne poslove, uz povremene incidente. Pre šest godina, oktobra 1993 - prema svedočenju samo jedne, oštećene strane - fizički je napao novinara "Sveta" čija mu se pitanja za (dogovoreni) intervju nisu dopala. Iz prostorija "Čovekoljublja" u Hali 8 Beogradskog sajma novinar je ispraćen evanđeoskim rečima: "Slomi ga! Udri! Ubij ga!" Nezainteresovanim policajcima Filaret je svoj nastup objasnio isprovociranošću: "Vidite li šta me je taj mangup pitao? Da li se molim za predsednika Miloševića? On hoće da ja grdim Miloševića, a ja za našeg predsednika imam samo lepe reči, to svi znaju!"

Početkom avgusta ove godine Filaret je pastvi i građanstvu objavio da, "svidelo se to nekome ili ne", mora da kaže kako "aktuelna vlast Srbiju i SRJ vodi na pravi način". Episkop Filaret, javila je državna televizija, odbacuje mogućnost saradnje crkve sa "onima koji su išli po zapadnim zemljama, a sada došli ovde da ruše vlast". Tri dana kasnije, mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije (Radović) osvrnuo se na citiranu i navodnu Filaretovu izjavu - rekavši kako nije tačno da je vladika mileševski izjavio kako vlasti Srbiju i Jugoslaviju vode na pravi način: "Od vladike mileševskog Filareta sam čuo da on uopšte nije izjavio ono što tvrde da jeste rekao, već da je njegova izjava drugačije protumačena."

S obzirom na izvor Amfilohijevog demantija - kao i na uzgrednu činjenicu da savezno ministarstvo za informisanje do u detalje obaveštava javnost o Filaretovim episkopskim aktivnostima, naročito u pogledu sadašnjeg i budućeg složnog života Srba i Muslimana u državi Srbiji - nije čudo što "Borba" prošle nedelje, u kontekstu sveopšte duhovne i materijalne obnove i "izgradnje mostova, fabrika, zgrada razrušenih tokom orgijanja NATO avijacije...", pozdravlja i čestita Filaretov "izbor" za episkopa mileševskog. Episkop skromno odgovara: "Nikakvih problema nemamo, ni u Novoj Varoši, ni u Sjenici, ni u Pljevljima... Svi treba tako da se osećaju i nećemo imati nikakvih nevolja, samo da nam se neko ne umeša sa strane, neko ko bi imao interes da narod zavadi."

Nažalost, nemoguće je ovde odgovoriti na zlobno i zlonamerno pitanje jednog zemunskog poznavaoca lika i dela oca Filareta. "Da li su pre hirotonisanja patrijarh i Sabor proveravali prolazi li otac Filaret kroz evidenciju Osme stanice milicije, Zemun. I, ako prolazi, kako?"