Ljudi i vreme |
Vreme broj 459, 23. oktobar 1999. |
Izjava nedeljeMilovan Bojić, potpredsednik Vlade Srbije, na televiziji "Palma Plus" odgovarajući na pitanje o zahtevima opozicije za prevremenim izborima Boba Stefanović, pevač zabavne muzike, na pitanje novosadskog "Sveta" šta misli o protestnim šetnjama koje se svake večeri održavaju u desetak gradova Srbije, odgovara: "Neko adekvatan, a možda i ja lično, trebalo bi da pošalje sledeće pismo Bilu Klintonu: 'Osvajaču novog svetskog poretka, šta ćeš da uradiš kada sve osvojiš i kada na planeti Zemlji sve bude trulo i ništavno?' A taj trenutak je vrlo blizu. Moj stav prema demonstracijama je negativan. Nama ne treba nasilje, nego mir i ljubav. Nikakav Zoran Đinđić, nikakav Vuk Drašković, nama može pomoći samo jedan pravi Nemanjić, koji bi mogao da spasi ovaj narod od svih onih koji mu rade o glavi." Lana Marić,"Miss Jugoslavije" za 1999. godinu, u "Svedoku" za svoju generaciju kaže: "Mladi ljudi u ovoj zemlji su vrlo snalažljivi - vredni su, radni, samo im treba dati šansu. Osim toga, jedan od izlaza za moju generaciju leži i u odlasku u inostranstvo, gde bi isto kao i ovde počeli od nule, ali bi, sigurna sam, za mnogo manje vremena rešili svoju egzistenciju." Božidar Vučurević,bivši predsednik opštine Trebinje, u "Svedoku" komentariše svoje "čuvene" izjave o granatiranju Dubrovnika: "Na jednom susretu sa privrednom hrvatskom delegacijom pitali su me njihovi novinari: 'Gospodine Vučureviću, evo sad kad se opet uspostavlja saradnja između Trebinja i Dubrovnika, je li vam žao projektila koje ste bacili na Dubrovnik?' Ja sam lakonski odgovorio: 'Da, da žao mi je svakog koji je promašio'." Gala,pevačica, u anketi bjeljinskog magazina "Fenomen" odgovara na pitanje u šta sve veruju poznati: "Često mi se desi da u određenim važnim trenucima ne progovaram ja već nešto iz mene. To što mi govori više je nego ispravno. Taj unutrašnji glas mi je više puta u životu pomogao i dao podstrek i potvrdu da sam na pravom koloseku. Sem što pevam, u poslednje vreme sve češće pišem pesme, i za sebe i za druge. Postoje dani kad je mlad mesec, kada mi inspiracija dolazi kao od šale. Kada je mesec pun više i ne pokušavam da se time bavim." Miroljub Brzaković Brzi,na isto pitanje "Fenomena", kaže: "Verujem isključivo u Boga! Onda moram reći da verujem i u paranormalne pojave, jer sam jednu od njih, crnu magiju, i sam doživeo. Pre desetak godina jedna žena bacila je ljubavne magije na mene sa željom da me spoji sa svojom kćerkom! Tada sam bio energetski slab, i to je ta osoba iskoristila..." Dragan Stojković Piksi,kapiten jugoslovenske fudbalske reprezentacije, na pitanje "Svedoka" da li ostaje da živi u Japanu ili se vraća u Beograd odgovara: "Ni jedno ni drugo. Skoro sigurno ću se stalno nastaniti u Parizu, gde sam pre dve godine kupio stan. Volim ovu zemlju, ove ljude. Beograd je moj omiljeni grad, ali moram da mislim na svoju decu, njihovo detinjstvo, njihovo školovanje. U ovoj zemlji već deset godina ljudi ne mogu normalno da žive i, što je najgore, ne znaju ni kada će to ponovo moći. Želim da sa svojom porodicom vodim normalan život, a ne da mi deca preživljavaju traume zbog ratova, bombardovanja i sličnih stvari. To je jako mučna situacija. Kad razgovaram recimo sa mojim kolegama, internacionalcima koji igraju u Japanu, svi mi oduševljeno pričaju kako će se po završetku karijere vratiti kućama, u Englesku, Italiju... A ja se okrenem na stranu i dođe mi da zaplačem zbog proklete sudbine koja je snašla i mene i moj narod." Radomir Andrić,u uvodnom slovu na Međunarodnoj pesničkoj večeri u Kolarčevoj zadužbini, a prenosi "Borba": "... Pre trideset godina sam zapisao da ovde na obalama Dunava i Save duvaju Huni i Avari, Sloveni, a neupućeni misle da to duva košava. U tom vetru smo rođeni i odrastali, svako na svoj način u svojoj veri i materinskoj reči. I svi smo poštujući samobitnosti otkrivali korene, različitih ubeđenja, iluzija i razočarenja, ali smo ostali zagledani u onaj 'plavi krug i u njenu zvezdu'... ...Imaginarna Srbija za nas pesnike je širi i viši prostor od onog stvarnog, označenog u geografskim čitankama - ona je u našoj krvi i jeziku, u precima i potomcima, rodište je i plodište svih naših radosnih poduhvata, ali i udesnih puteva..." Miodrag Petrović Čkalja,beogradski komičar, u intervjuu zagrebačkom "Večernjem listu", koji prenosi "Svet", priča: "Danas je da Bog sačuva! Nisam čovek koji pati, znam da je moje prošlo i da sam ja bivši komičar, ali to što su ovi 'ozbiljni' napravili prava je tragedija. Hiljadu puta, milijardu puta bilo je bolje pre nego što su sadašnji došli na vlast. Ma ja bih Tita od blata pravio! Onda sam mogao da plaćam struju, pa i da izađem, a od kako dođoše ovi - ništa. Na godišnji odmor nisam išao od 1986. godine... Kako ću dočekati zimu kad nema struje i ne mogu da se grejem? Sve mislim da je neću dočekati i da ću pre toga da umrem." |