44. Sajam knjiga

Recite jedan naslov

Većina izlaže davno objavljene naslove, što uz opštu sirotinju a skupoću kompletira opšti tužan utisak

U utorak veče na Beogradskom sajmu zvuci fanfara su najavili otvaranje 44. po redu Međunarodnog sajma knjiga. Sajam je otvorio Aleksandar Aleksandrovič Zinovjev, baš kao i pre pet godina. Istog dana predsednik Slobodan Milošević primio je Zinovjeva, koji mu je tom prilikom rekao da su "Srbi najhrabriji narod u Evropi, koji pruža otpor politici diktata, ulivajući nadu u pravedniji svet sutrašnjice". Ovaj mu je odgovorio da njegovo delo "snažno karakteriše zalaganje za progresivne vrednosti i oslobađanje čoveka i društva od totalitarizma i svakovrsnog nasilja" te, uz ocenu da je "veliki pisac" i kod nas izuzetno cenjen, poželeo mu svaku sreću i zdravlje u daljem književnom stvaralaštvu.

A KNJIGE?: Aleksandar Zinovjev (1922) predstavljan je ovih dana u javnosti kao autor značajnih dela iz logike, filozofije i lingvistike, diplomirani matematičar, doktor filozofije, profesor sociologije, slikar, član Finske akademije nauka, ruski disident. Da bi se utisak o formatu ove renesansne pojave valjda pojačao, navedeno je da njegovo mišljenje traže brojna preduzeća (!?), čak i predstavnici Kremlja, da je kandidat za delegata Državne dume, te da je član i petnaestak najuglednijih svetskih naučnih akademija, da je predavao na mnogim evropskim i američkim univerzitetima. Njegove brojne knjige prevedene su na brojne svetske jezike. Dovoljno? A književnost, pa rekoste da je pisac? Iako koristi "nov način književnog izražavanja čija duboka originalnost još nije shvaćena" u Rusiji mu se upravo objavljuju izabrana dela u 10 tomova! Naslov, recite jedan naslov? Zjapeći visovi! Posle te knjige 1976. smenjen je sa svih funkcija! Isključen iz KPSS-a! Tada je i otišao iz SSSR-a, a vratio se nedavno. A kod nas je li objavljivan? Upravo izlazi ovih dana knjiga intervjua Branke Čuljić sa ovim ruskim akademikom kod prestižnog izdavača "Nikole Pašića". Valjda finskim akademikom. U redu intervjui, a knjige poezije, proze? "L'age d'Homme" iz Lozane objavio mu je knjigu socioloških eseja "Velika prekretnica", koja je napisana za jednu noć. Naime, vlasnik ove izdavačke kuće Vladimir Dimitrijević tražio mu je 28. juna rukopis, ali pošto je izdavač već sutradan morao da putuje, pisac je morao za noć da napiše knjigu. "Zato je njen stil sveden, koncizan, gotovo matematički." U njoj je objasnio šta se sad dešava na Zapadu - i da to ništa ne valja. A o književnosti, šta kaže? "Ja u književnosti zauzimam posebno mesto... Književnost koristim kao sredstvo za izražavanje socioloških ideja. U tom smislu nemam ni prethodnika ni sledbenika". I još: "Veoma sam srećan što više ne moram da pišem književna dela. Napisao sam mnogo knjiga iz književnosti, ali to sam radio da bih zaradio za život." Ima li Zinovjev veze sa Kamenjevim? Nema. Ali narečene stvari ubedljivo govore u prilog tezi da je zaista veliki pisac, i da je u redu da svake prestupne godine otvara naš sajam, koji je uostalom međunarodni. Za to ga posebno preporučuje njegov stav prema Novom Svetskom Poretku, koji se u potpunosti podudara sa našim.

Dakle veliki ruski pisac i poznata ličnost Aleksandar Zinovjev svečano je otvorio ovogodišnji Sajam knjiga rekavši tom prilikom da je uloga književnosti u životu čovečanstva "kolosalna", ali da "zločin protiv Srbije još traje i da je završena tek prva faza agresije", a da je i Sajam knjiga - oblik otpora agresiji NATO-a. Osim Zinovjeva, za sajamsku govornicu stao je i veliki francuski pisac i poznata ličnost Frederik Ditur, koji je u svoje i u ime svoga oca, akademika Žana Ditura, istakao da "srpski narod ima punu podršku Francuske koja nikada neće zaboraviti Srbiju". Zatim je red došao na velikog pisca i poznatu ličnost Vladimira Volkova, koji je rekao nešto slično. A naš Jovan Zivlak je, u potpuno drugačijem tonu, pričao o - knjigama.

Koliko je Aleksandar Zinovjev veliki, svetski poznat i priznat ali i značajan pisac toliko je i ova manifestacija postala velika i značajna. Što se tiče veličine, podatak koji ne trpi prigovor je da se prostire na 18.600 kvadratnih metara, ali i da je donedavno bila druga na svetu po veličini, odmah iza Frankfurtskog sajma.

DEMAGOGIJA: Iako su Savezno ministarstvo za međunarodnu kulturnu i naučnu saradnju i savezna vlada obećali da će uložiti dodatne napore kako bi "Sajam što pre rehabilitovao i povratio ugled jedne od najznačajnijih sajamskih priredaba te vrste i povratio nekadašnji intelektualni sjaj", po rečima ministra Čedomira Mirkovića, možemo na osnovu bolnog iskustva samo pretpostaviti kako to izgleda kada ova država nekoga polira. I ne treba Sajam rehabilitovati, nego izdavaštvo, od kojeg i zavisi sadržaj Sajma, ali je problem verovatno u tome što se o knjizi mora voditi računa kontinuirano, a o Sajmu knjiga jednom godišnje. I tu ne pomaže nikakva demagogija o vitalnosti izdavaštva, o potencijalima ovdašnjeg kulturnog i spisateljskog puka. Pisci?

Kompromitovanu instituciju iz Francuske 7 redom i formalno napušta ono malo dostojnih pisaca koje imamo (poslednji slučaj nedavno Svetislav Basara), dok ona u šesnaest organizuje susrete anonimnih takozvanih (ili svetski poznatih i priznatih, svejedno) pisaca sa kojima igra šah i jalovo leleče nad sudbinom Kosova-srpske Atlantide, i sklapa sa uglednim i prestižnim Udruženjem jordanskih(!) pisaca radni protokol "u duhu stvaralačke i kolegijalne saradnje", bez objašnjenja po čemu su jordanski pisci bliskiji srpskim piscima od nepravedno zapostavljenih pisaca Obale slonovače ili republike Vanuatu.

Baš kao da institucije i manifestacije kulture postoje samo da bi RTS-ov Dnevnik 2 imao o čemu da progovori kada na red dođe prosvetiteljstvo. A ova vrsta simulacije i simulakruma kulture (i života), treba li reći, sem onih kojima vlast ovim putem obezbeđuje sigurnu sinekuru - više ionako niti se koga tiče, niti koga interesuje.

Po svemu, na Sajmu knjiga iz godine u godinu ista priča. A i teško bi bilo zamisliti da u opštem srazu i porazu - izdavaštvo cveta. Malobrojni sajamski posetioci, čija je ljubav spram knjige bila jača od meteorologije, mogli su da pogledaju nekoliko inostranih štandova - prijateljskih i bratskih naroda Indije, Irana, Grčke, Rusije i Republike Srpske, ali (op!) i Engleske (stalni Longman i Britanika), i da se zainteresovano zaustave na štandovima jedva desetak od svih izloženih domaćih izdavača. Većina izlaže davno objavljene naslove, jer novih nema, upadljiva su mnogobrojna target svedočenja o minulom ratu, koja ovde nikome ne trebaju a napolju nikoga ne interesuju, što uz opštu sirotinju, a skupoću, kompletira opšti tužan utisak. Njega tek mestimično kvare "incidenti" ono malo preostalih izdavača koji i u ovoj oskudici nude knjige koje mogu da obraduju, a o kojima ćemo pisati u sledećem broju. Jedini smisao trajanja Sajma knjiga je da preživi dok se nešto ne promeni. Ako ima šta da se menja.