Enigma Skuratov

Treći poraz Kremlja

Savet Federacije vodi protiv Borisa Jeljcina sa 3:0, jer su ruski senatori i treći put odbacili njegov zahtev da smeni vrhovnog tužioca koji je već skoro godinu dana "u ostavci"

Specijalno za VREME iz Moskve

Dok ruske federalne trupe napreduju u potiskivanju snaga čečenskih pobunjenika, što Kremlj beleži kao poen svoje nove politike na Severnom Kavkazu, predsednik Boris Jeljcin dobio je udarac u leđa na domaćem terenu, gde ga verovatno nije očekivao. Njegovi inače lojalni senatori, članovi gornjeg doma parlamenta, od kojih su polovina vrlo uticajni gubernatori, ponovo su ga izneverili. Savet federacije je, naime, treći put znatnom većinom (98:50) glasova odbio da potvrdi Jeljcinovu odluku o smenjivanju vrhovnog tužioca Jurija Skuratova.

Istovremeno, moskovski gradski sud je proglasio nezakonito krivičnu istragu protiv Skuratova, pokrenutu na osnovu prijave Kremlja da je vrhovni tužilac osramotio funkciju na koju ga je Jeljcin postavio pre tri godine.

Priča traje osam i po meseci. Za to vreme, do ovog najnovijeg obrta, predsednik Jeljcin je dva puta od Saveta Federacije tražio da Skuratova oslobodi dužnosti, sam Skuratov je dva puta podnosio ostavku, oba puta je to porekao tvrdeći da je (na ostavku) bio prisiljen, i dva puta je gornji dom parlamenta odbio da ispuni želju šefa države. Sve se ponovilo i treći put, samo što ovoga puta Skuratov tvrdi da ga više niko neće prisiliti da traži da bude smenjen. Jeljcinov zahtev nijednom nije dobio potrebni broj glasova. Skuratov, u najnovijoj ulozi nepokolebljivo rešen da ne podlegne pritisku Kremlja, brani se da je pao u nemilost pošto su njegove javne i tajne istrage počele da otkrivaju navodnu umešanost Jeljcina i članova njegove porodice u razne finansijske mahinacije: "Predsednik je potpisao ukaz o mom smenjivanju da bi kremljovski korupcionaši izbegli odgovornost", tvrdi Skuratov. Za najveću bruku vrhovnog tužioca Rusije smatra se do kraja nerasvetljen seksualni skandal, zabeležen na video-kaseti drugog januara prošle godine. Sve ostale krivice Skuratova - da je zloupotrebio položaj da bi besplatno nabavljao skupa odela i obezbedio sebi veliki stan - mogu se smatrati prekršajem etičkih normi, kako tvrde njegovi branioci, ali nikako krivičnim delom, kao što to Kremlj pokušava da predstavi.

SUMNJIVA TV KASETA: Još kad je Jeljcin prvi put odlučio da ukloni Skuratova sa funkcije, on sam je, da bi izbegao da bude smenjen i da se oko njegovog imena ne bi dizala velika prašina, podneo ostavku, ali se potom predomislio i izabrao ulogu nevino optuženog, koju igra već punih osam i po meseci. "Enigma Skuratov" počela je 1. februara, kada je besprekorni, popularni i pun obećanja vrhovni tužilac podneo molbu predsedniku Jeljcinu - da bude smenjen "iz zdravstvenih razloga". Tome je prethodio njegov susret sa tadašnjim šefom administracije u Kremlju, što će reći Jeljcinovim "drugim ja", Nikolajem Bordjužom, tokom kojeg je, između ostalog, mogao da odgleda jednu porno-seansu, snimljenu na TV kaseti, u kojoj je bio glavni akter.

Sutradan, pošto je zamolio oslobađanje od funkcije, Skuratov se iznenada razboleo, pa je smešten u Centralnu kliničku bolnicu sa dijagnozom - srčani napad. Bez obzira na to, tog istog dana je predsednik Jeljcin prihvatio Skuratovljevu molbu i uputio Savetu Federacije (prvi put) zahtev da odobri ostavku-smenjivanje vrhovnog tužioca. Skuratov je iz bolnice potvrdio molbu da bude oslobođen funkcije, ali je Savet Federacije 17. februara odbio da se izjasni i zatražio da se Skuratov lično pojavi na zasedanju i objasni svoje razloge. To se i dogodilo, tačno za mesec dana, 17. marta, ali je tada izjavio da su ga "prisilili da podnese ostavku", što je senatorima bilo dovoljno da se izjasne protiv Jeljcinovog zahteva (142 glasa, dok je samo šest bilo "za").

Već sutradan, međutim, Skuratov je napravio reprizu. Pozvan je u Centralnu kliničku bolnicu, u kojoj je tada ležao Jeljcin, i tamo ponovo napisao molbu (drugi put) da bude oslobođen funkcije, koja nosi datum 5. april, a objavljena je 6. aprila. U međuvremenu je na državnoj televiziji prikazan porno-spot o druženju "čoveka vrlo nalik na Skuratova sa prostitutkama", a posle toga je predsednik Jeljcin, 2. aprila, suspendovao vrhovnog tužioca - dok se ne okonča istraga.

DRUGI PORAZ: Tog 2. aprila, usred noći, pokrenuta je krivična istraga protiv Skuratova. Na osnovu izjava triju prostitutki, koje su "pružile usluge" vrhovnom tužiocu, zamenik moskovskog tužioca je stavio pravdu u pogon. Usledilo je novo izjašnjavanje Saveta Federacije, 21. aprila, na kojem se Skuratov ponovo odrekao svoje ostavke, a senatori i drugi put glasali protiv Jeljcina (79:61). Istraga je, međutim, nastavila svojim putem, ali je cela stvar stopirana 17. maja, kada je prestonički sud proglasio da je postupak nezakonit i stavio ga van snage. Potom je Vrhovni sud poništio odluku gradskog suda, rok istrage je produžen na dva meseca, a onda se umešalo i Vrhovno tužilaštvo (na čijem je čelu sada bio neki v. d. - umesto suspendovanog Skuratova), da bi vodilo postupak protiv svog šefa.

Sredinom septembra je izvršen pretres u stanu, na dači i u kabinetu smenjenog tužioca. Islednici su hteli da se dokopaju papira koje je Skuratovu predala Karla del Ponte, vrhovni tužilac Švajcarske (sada glavni tužilac Haškog tribunala za bivšu i sadašnju Jugoslaviju), među kojima je, navodno, bilo dokaza koji su kompromitovali Jeljcina i njegovo okruženje. Iz papira o mahinacijama firme "Mabeteks" trebalo je da se vidi koliko je "porodica Jeljcin ućarila" od toga što je "Mabeteks" dobio gigantski posao u Kremlju, odnosno te dokaze - ako su postojali - trebalo je ukloniti.

Tako sad predstavljaju stvar branioci Skuratova, a i on sam, optužujući Kremlj da ga proganja samo zato da bi pravi krivci ostali zaštićeni. Ništa slično, međutim, nije nađeno, mada je vrhovni tužilac stalno pretio da će otkriti punu istinu, samo ako... Ali su zato nađeni dokazi koji terete samog Skuratova: 13 odela sašivenih po njegovoj želji u salonu koji radi i za Kremlj, ali ih nisu platili ni Skuratov ni Kremlj, već vlasnik "Mabeteksa", Albanac Bedžet Pakolji, poreklom sa Kosova, koji je i dobio taj famozni posao za preuređenje nekolikih dvorana u Kremlju, u vrednosti od 300 miliona dolara.

TUŽILAC OPTUŽUJE: Uprkos svemu što njega samog optužuje, ohrabren time što je i treći pohod Kremlja protiv njega neslavno propao, tužilac je samouveren i nastavlja da optužuje. Ništa više u njemu ne podseća na starog Skuratova koji je dva puta podnosio ostavku i potom je povlačio, spreman da se prikloni Kremlju na najmanji znak milosti. Sada je to nova ličnost, pravi krstaš pravde i istine, koji javnosti otkriva da je kremaljsko rukovodstvo spremno na sve i poziva je da vidi kako je u našem društvu sve moguće", svaka provokacija ili ucena, kršenje elementarnih zakonskih obaveza, samo ako to odgovara interesima kremaljskog okruženja!

Kremlj, međutim, ništa manje žestoko uzvraća da sve izjave i tvrdnje građanina (građanina, ne smenjenog vrhovnog tužioca Rusije) Skuratova o Predsedniku (i članovima njegove porodice, i njegovom okruženju) apsolutno ne odgovaraju stvarnosti!

Iako u nemilosti, Skuratov je vrlo prisutan u javnosti. Gotovo kao niko drugi, redovno drži konferencije za novinare, pojavljuje se u raznim televizijskim emisijama, daje intervjue, a sve TV mreže, bilo državne, bilo privatne ili korporacijske, prenose svaku njegovu izjavu, koje se po pravilu završavaju obećanjem-pretnjom da će sve reći, ako...

To unekoliko kvari predstavu o njemu kao beskompromisnom borcu protiv korupcije, jer faktički sadrži molbu: uzmite me nazad i ništa nikad neću reći, ali mu u celini ne škodi. Samo poneko, retko, podseti na to da Skuratov, kao aktivni vrhovni tužilac nikad ništa nije otkrio. I tada se često pojavljivao na TV i davao intervjue, svaki put najavljujući senzacionalna otkrića: samo još malo strpljenja, molio je novinare, da bi to isto ponovio i sledećeg puta. Nijedno od naručenih ubistava, a pogotovo pogibija dvojice novinara Vladimira Listjeva i Dmitrija Holodova, čija je istraga bila državni prioritet, nije bila razjašnjena. Ali, bio je to lep život. I nije čudo što građanin Skuratov sada i rukama i nogama kopa da se vrati u fotelju iz koje ga je Jeljcin izbacio.

BITKA ZA PRESTIŽ: Šanse da mu se želja ispuni minimalne su, mada i nezavisni eksperti tvrde da sada, pošto je i sud istragu protiv Skuratova proglasio nezakonitom, ništa više ne bi trebalo da stoji na putu da se tužilac vrati na posao. Više je nego sigurno da ga ni blizu zdanja Vrhovnog tužilaštva neće pustiti, a kamoli u njegov kabinet.

Razlog je providan: slučaj Skuratov, pokazuje se, postao je povod koji konfrontirane političke snage sa zadovoljstvom koriste za obračun, za odmeravanje snage ili, prosto, za razjašnjavanje međusobnih odnosa. To što su se gubernatori oglušili i o treći Jeljcinov zahtev da se saglase sa smenjivanjem Skuratova ne znači, na primer, da su oni i dalje čvrsto uz njega. S jedne strane, oni ne mogu da promene prvobitni stav, jer u celoj aferi koja se inače svima smučila, (osim neposrednim akterima i zainteresovanima), nema novih elemenata, a s druge, Kremlj se nije potrudio da ih ubedi i pruži im dodatne argumente. Čak i pošto je propao treći pokušaj da se oslobodi nepoželjnog vrhovnog tužioca, šef Jeljcinovog štaba je na njegovu optužbu u Savetu Federacije - da se njegovim smenjivanjem prikrivaju neprijatne pojedinosti iz života kremljovske porodice - odgovorio kratko: da tako visok položaj ne može da zauzima čovek koji je diskreditovao zvanje tužioca, jer je na nekoj dači proveo noć sa trima prostitutkama, plativši svakoj po sto dolara!

Slučaj Skuratova je jedinstven u novijoj ruskoj političkoj praksi. Niko se još nije tako dugo opirao Jeljcinovoj volji, niti tako dugo držao fotelje iz koje ga izbacuju. Svi njegovi prethodnici, smenjivani bez ikakvog obrazloženja - kao i stotina raznih funkcionera i visokih činovnika, uključujući predsednike vlada - mirili su se sa sudbinom bez reči protesta, a kamoli uz galamu kakvu je podigao vrhovni tužilac, pošto je smenjen. Istina, ni u jednom drugom slučaju nije bila potrebna saglasnost gornjeg doma Parlamenta, niti je iza koga od drugih nesrećnika stao neki državni organ takvog kalibra, i to tri puta uzastopce.