Sadržaj

Vreme broj 460, 30. oktobar 1999.

 

Politika
Srpsko-crnogorski razgovori: Odbrana ili poslednji dani federacije (Roksanda Ninčić, Velizar Brajović)
Uz pregovore o budućnosti SRJ: Kad kamera voli Mila (R.V.)
Srbija danas: Antropološki eksperiment (Stojan Cerović)
Kosovo: Organizovanje Srba (Dušan Radulović)
Srbija u razbijenom ogledalu: Srpski pul (Milan Milošević)
Beogradska politička saplitanja: Raspad sistema (Zoran B. Nikolić)
Nove knjige - Eurotranzicija: Tri koraka za Evropu (Dimitrije Boarov)
Atentat na Željka Kopanju: Zahtevamo. (Uroš Komlenović)
Bermanov dosije (I): Aleksandar Bajt s "bradom" (Svetlana Vasović-Mekina)

Feljton
Deset Miloševićevih godina u deset slika (6): Godina rata, izbeglištva i mira (Filip Švarm)
Svedok Vremena - Momčilo Perišić: Ni NATO me nije slušao (Filip Švarm)
Mitrohinov arhiv (1): kako smo planirali atentat na Tita (Miloš Vasić)

Ljudi i vreme

Kultura
Monografija o kojoj se priča: Razumeti Miru Marković (Branko Vučićević)
Sajam: Izdavačka konjuktura (Nebojša Grujičić)
Rock reizdanja - Disciplina kičme: Oterajte komšiluk (Teofil Pančić)
Njujorški filmski festival: Milenijumska groznica (Maja Herman-Sekulić)
Pisci bivše Jugoslavije - Grupa 99: Harmonija razlika (Maja Razović, RFE)

Scena

Svet
Enigma Skuratov: Treći poraz Kremlja (Branko Stošić)
Indonezija: Čudo u Džakarti (Miodrag Radović, BETA)

Meridijani

Nuspojave: Pesnici na prkosima (Teofil Pančić)

Mozaik
Radio - istraživanje slušanosti: Na struju i na baterije (Biljana Vasić)
Muzika za šetnju: Privatni život vokmena (The Guardian)
Genetika i ideologija: Muka sa rečima (The Observer)

Sport
Čovek u centru pažnje: Evropa poludela za Miloševićem (Vladimir Stanković)
Formula 1: Milenijumska završnica (Dušan Radulović)

Pošta

Vreme uživanja: Voz (Vladimir Stanković)

San

Spava li Srbija? Množe se ovih dana dušebrižnici koji istražuju fenomen apatičnosti naroda. Slobodan Milošević je postao jevtin izgovor i za dobar deo međunarodne zajednice. Sad kada su, zbog totalne izolacije, iscrpljene sve mogućnosti da međunarodna zajednica utiče na njega, on se, napokon, oseća kao svoj na svome. Primi ponekad nekog Jordanca, Indijca, i Baćuška kakav navrati, privode mu bilo kog stranca koji nije baš slučajno zalutao u zemlju... Verujem da s ovima koje sada prima na kanabetu razmenjuje recepte iz nacionalnih kuhinja, recimo gibanicu za piroške, odnosno ne verujem da s njima može o bilo čemu ozbiljnom da razgovara. Pa kad opozicija traži, kao jedan od izbornih uslova, da narednom brojanju glasova prisusutvuju i strani posmatrači, mora da je to Miloševiću smešno. Što bi on njih pustio kad ne puštaju oni njega. Jedan san je ostvaren - niko mu se ne meša u posao. Od duga vremena počeće da veze goblene. Pucketa vatra, toplo mu je pa, preko igle i goblen rama, pita Miru - da li me je danas tražio neko? Niko, srce, odgovara ona. Odlično, kaže on. Idilu remeti samo neki zvuk koji dopire s vrata. Menja se straža.

D.Ž.

 

Up_Arrow.gif (883 bytes)