Pesnici na prkosima

Zašto je Književnik Srpski Obični biće opasno po život civilnog stanovništva na Balkanu

Da li znate ko je autor "Prkosne pesme"? Ne, nije Lorka, nije Jesenjin, a bogami nije ni Prever. Ali, niste daleko od tačnog odgovora: radi se o "velikom pesniku" (op. cit. T. Nježić, novinarka Blica) Dobrici Eriću. Ako ste tako epohalni ignorant (kao ja) pa niste znali da je ta pesma, po tvrdnji narečene ushićene novinarke, "u toku bombardovanja postala veoma omiljena" (Gde? U skloništima i zbegovima? U Zubinom Potoku? U foajeu Francuske 7? U kasarni "Maršal Tito"?), onda treba da se zamislite - šta ste to radili, gde ste bili i šta ste slušali dok je grmilo? Ja priznajem da se iz tog perioda sećam samo neke pihtijaste zvučne mase koja se odazivala na ime Volimo te, otadžbino naša, a od koje se nije moglo pobeći ni u najdublje sklonište - ono nešto "ljudskog materijala" što bi NATO promašio ili tek načeo ona bi sadistički dokusurivala, ostavljajući za sobom postnuklearnu mentalnu pustoš.

Bilo kako bilo, Prkosna pesma je verovatno od strane Tamo Gde Treba ocenjena najprkosnijom od svih Prkosnih Pesama koje su tih dana frcale iz Francuske 7 i okoline, te je Veliki Pesnik - bez vlastite krivice - postavljen na čelo nekada moćne izdavačke kuće Nolit, valjda zato da obezbedi što raskošniju produkciju Prkosnih Pesama i u budućnosti, pošto Novi Svetski Poredak još uvek nije baš sasvim poražen i uništen. I tako je prkosni autor dospeo u žižu pažnje javnosti, štedro je obasipajući svojim raskošnim intelektom koji joj je do sada bio dušmanski zatajen i dajući intervjue koji svojim specifičnim misaonim svojstvima garantuju berićetnu zimu uredniku naše rubrike "Ljudi i vreme" (eksploatacija blaga je već počela, v. str. 24). U prethodnim javnim istupima, Erić se proslavio lucidnim najavama poput one da će se obračunati sa gnusnom latinicom i da će Nolit (koji se ipak neće preimenovati u Neolit, o, nikako!) kao poštena srpska kuća, ubuduće štampati svoje knjige samo na ćirilici.

Ono što, međutim, skreće moju skromnu pažnju na produhovljene refleksivne istupe ovog "gružanskog čobančeta" (D. Erić o sebi) koje se posve nedužno i slučajno obrelo u 'rapavom građanskom suknu - ali je Duh sačuvalo savršeno nedotaknutim - nisu tek uobičajeni biseri i ostale đinđive kakvima vrvi njegov aktuelni intervju (Blic od 26. 10), a koji, uostalom, ne odudaraju po egzotičnom misaonom ustrojstvu od onoga što se inače u ovom vaktu može očekivati od Književnika Srpskog Običnog. Ono što besedu Dobrice Erića čini značajnom ili bar znakovitom jedna je mala, gotovo zaturena formulacija kojom on, s dirljivom neposrednoću, nezamumuljenošću i transparentnošću dražesnog književnog naivca iz pitome brežuljkaste Gruže, formuliše vaistinski Vjeruju rasnog primerka Književnika Srpskog Običnog: govoreći o vremenu bombardovanja, Erić lamentira nad svime što nam se desilo, zaključivši da ga, u dugim gružonostalgičnim noćima, naročito bolno razdire "gorko osećanje nemoći" zbogradi "naše najveće nesreće, veće od sveg tuđeg zla koje nam se srušilo na glavu - zbog naše nesloge, za koju sam sedam nedelja verovao da je nestala, zauvek!". Zbog svega toga je Erić, čak, prestao i da piše, toliko je njegovo očajanje; koliki je to epohalni gubitak za Nacionalnu Književnost i lični čitalački gubitak za novinarku Blica, ne treba ni napominjati. Ako apstinencija najistaknutijeg "Znanje-imanje" pesnika potraje, pa još i ako se ovaj poetski defetizam raširi na druge Književnike Srpske Obične, ostadosmo mi bez Prkosnih Pesama, što je isto kao da smo postali roblje Novog svetskog poretka!

U svom gorkom lamentu završenom brižno-upozoravajućim uskličnikom, Dobrica nam Erić ukazuje na put spasenja, u potpunosti u skladu s nedavnim dobronamernim naputcima srpskog Ministarstva informisanja: baš smo se lepo družili za vreme bombardovanja, što ne bismo opet onako?! Ako vi, počem, mislite da je to vreme nesreće bilo ujedno i vreme totalnog zamiranja društva u kojem su sve njegove normalne "kontrolne" institucije: slobodna javnost, pluralizam mišljenja, vrednosti, interesa i stremljenja, suprotstavljanje zloupotrebama vlasti u jednom autoritarnom režimu etc. bile duboko hibernirane, a sve na ogromnu štetu celokupnog društvenog organizma, onda to samo znači da ništa ne znate o "organskom jedinstvu naroda" tako dobro poznatom i savršeno razumljivom svakom gružanskom čobančetu. A to vas, pak, prokazuje kao Čoveka S Falinkom, možda s hirurški odstranjenim patriotskim genom... Dakle, tamo gde takav, patriotski hendikepiran čovek vidi latentni fašizam ovdašnje parapesničke bratije, gružanski Ovidije vidi srpsku slogu; tamo gde vi vidite bedu nabeđene srpske književno-intelektualne elite, koja se nije - u svojoj monumentalnoj Nedotaknutosti Duhom - dovinula ni do vrlo elementarnog razumevanja vrlo elementarnih principa na kojima funkcionišu savremena društva, Književnik Srpski Obični vidi idilu bratskog (i sestrinskog?) jednoglasja i jednodušja. Naravno, s dežurnim Ćaletom na čelu, kako god se ovaj zvao.

A Ćale je umeo da prepozna vrednost Prkosnih Pesama i zato je opravdano Udruženim Književnicima Srpskim Običnim iz Francuske 7 udelio Orden, zbog njihovog ogromnog narikačko-budničarskog doprinosa u proletnjem ratu. Ovi su, pak, priznanje iz tih ruku primili s poniznom zahvalnoću, ni najmanje se ne opterećujući pitanjem čime su te ruke, možebiti, umrljane.

"Filozofski" gledano, nema sumnje, sve su ovo tek nuspojave jednog pometenog vremena; one nam, međutim, objašnjavaju dosta toga u vezi sa aktuelnom pričom o moralnoj odgovornosti inteligencije. Dobro, Dobrici Eriću je lako, pošto se on lično među inteligenciju i ne trpa te je u tom smislu i nedužan. Mnogo je veći problem s likovima čija se pitoreskna folklornost ne uočava nužno baš na prvi pogled, a koji ispovedaju vrednosti slične ovima. Odavno tvrdim da je Književnik Srpski Obični (a i hrvatski, albanski etc.) biće opasno po život civilnog stanovništva na Balkanu: gružanski naivni pesnik i bez-krivice-urednik mu tu dođe tek kao simpatični obznanjivač careve golotinje, veseljak čiji razigrani praporci odzvanjaju duboko, duboko u sve tamniju srpsku noć.