Spisak nepoželjnih u Evropi i Americi

Izmene i dopune

"Na listi su zbog svojih aktivnosti, zbog bliskosti ili podrške režimu jugoslovenskog predsednika Slobodana Miloševića", kaže za "Vreme" Novak Šnajder, službenik ministarskog saveta Evropske unije, tela koje je sastavilo spisak nepoželjnih. "Svako ko dokaže suprotno, a neka sam odabere način, biće skinut sa liste"

Od 305 jugoslovenskih državljana, koliko ih se trenutno nalazi pod zabranom za ulazak u zemlje Evropske unije, i još 14 država istočne i centralne Evrope izgleda da sve manje njih celu stvar doživljava kao pitanje časti, političkog prestiža i neoborivog dokaza patriotizma. Dobar deo njih sa liste ne pita koliko košta skidanje sa nje. Preko diplomata i stranih partnera, oni su spremni da učine sve u pokušaju da siđu sa liste kako bi došli do para na računima od Kipra do Luksemburga i Kanade, da bi obišli stanove na Zapadu, a ne retko i decu koja studiraju na evropskim i severnoameričkim univerzitetima. Biće da je najveći problem u tome što ovde nije reč o novcu.

"Na listi su zbog svojih aktivnosti, zbog bliskosti ili podrške režimu jugoslovenskog predsednika Slobodana Miloševića. Svako ko dokaže suprotno, a neka sam odabere način, biće skinut sa liste", kaže za "Vreme" Novak Šnajder, službenik ministarskog saveta Evropske unije, tela koje je sastavilo spisak nepoželjnih. "Bilo je nekoliko pokušaja skidanja sa liste, ali nijedan zahtev nije prihvaćen", tvrdi Šnajder, odbijajući da obelodani imena i dodajući da je pitanje dana kada će lista biti proširena. Istovremeno s produžavanjem ovog crnog spiska, EU će, kaže naš sagovonik, uspostaviti automatizam u njegovom proširivanju, kako se ne bi tako dugo čekalo na dodavanje novih imena listi koja je utvrđena 10. maja i nešto dopunjena 13. septembra, kada su pridodati tada tek imenovani novi ministri jugoslovenske vlade.

Poslovično pragmatični Amerikanci su to već učinili, tako da njihova lista broji 615 imena. "Oplemenjena" lista EU-a verovatno će sadržati sličan ili isti broj imena, mada to ne znači da će biti identična onoj koju je Klinton parafirao 15. novembra. Brisanje sa američke liste još je teže postići - Amerikancima nije dovoljno otvoreno distanciranje od Miloševića nego traže i javno povezivanje sa alternativom njegovom režimu.

ADVOKATI: Bogoljub Karić, donedavno ministar bez portfelja u srbijanskoj vladi, koji je pročitavši svoje ime na prvobitnoj listi EU-a izjavio da je počastvovan time, uspeo je kasnije da se uveri - kako u ozbiljnost ovih sankcija, tako i u američku "tvrdokornost". Prvo ga je carinska služba aerodroma u Nikoziji, zajedno sa suprugom Milankom, ljubazno vratila u avion za Beograd, a onda mu je Robert Gelbard, tada specijalni američki izaslanik za Balkan, rekao kako ponuđena ostavka na mesto u Vladi Srbije i faktičko preseljenje u Crnu Goru nisu dovoljan pokazatelj udaljavanja od vlasti Slobodan Miloševića.

Karić je danas jedan od onih koji gledaju da se na bilo koji način skinu s liste zabrane ulaska u Evropsku uniju i Ameriku. Kako se poverio novinaru "Vol Strit Džornala", na kolenima je molio jednog posetioca njegove poslovne škole u Beogradu da mu izdejstvuje takav aranžman. Pošto nije upalilo, odmah po okončanju bombardovanja Karić se u Budimpešti sastao s Gelbardom. Od Gelbarada je, međutim, čuo da mora "nešto da uradi" da bi bio skinut sa liste i nije uspeo da dobije obećanje o američkoj podršci u suprotstavljanju Miloševićevom režimu. Da stvar bude gora, stenogram njihovog razgovora je navodno dospeo u Miloševićeve ruke, nakon čega je nekoliko vladinih računa povučeno iz Karić banke, a finansijska policija počela je opsežnu kontrolu poslovanja njegovih firmi.

Kariću danas nije preostalo ništa drugo do da plaća skupe londonske advokate, koji u njegovo ime treba da podignu tužbu protiv Evropske unije. Karić namerava da ih tuži zbog ograničavanja slobode kretanje, čime je sprečen da poseti svoje tri ćerke koje studiraju u Londonu. Sličnu pravnu akciju poveo je i Miroslav Mišković, prvi čovek kompanije "Delta M" i, kako "Vreme" saznaje, jedan je od retkih koji će uspeti da ponovo putuje u zemlje Evropske unije.

Toma Fila, beogradski advokat čija kancelarija zastupa nekoliko ljudi s "crne" liste, kaže za "Vreme" da tužbe protiv Evropske unije, u ovom slučaju, treba da se podižu zbog ugrožavanja ljudskih prava pred Međunarodnim sudom za zaštitu ljudskih prava u Strazburu. Ima, međutim, jedan problem, kojeg je i sam Fila svestan - nije jasno da li Jugoslavija, zbog svih sankcija podignutih protiv nje, ima pravo na zaštitu ovog suda. "To je definitivno kršenje ljudskih prava. Što je još zanimljivije, za političare će biti izuzetaka. Znate da je Živadin Jovanović, savezni ministar spoljnih poslova, bio u Njujorku. Poslovni ljudi kojima su kontakti sa stranim partnerima neophodni neće moći da se izbore za izuzetke", kaže Fila, i pominje slučaj Siniše Zarića, direktora Beogradskog sajma, jednog od njegovih klijenata. "Kako on da posluje, ako ne može ni strane sajmove da poseti", pita se Fila.

Zarić je, kao i Karić, u veoma teškom položaju. Otvoreno distanciranje od režima donelo bi im velike probleme u poslovanju, ostavljanje utiska o bliskosti s vlastima to već čine. "Znate šta, ipak morate da imate u vidu da im veća opasnost preti odavde, iznutra", kaže Fila.

META I CILJ: "Problem s Karićem i sličnima jeste u tome što su do bogatstva koje su stekli došli zahvaljujući bliskosti s vrhom vlasti", kaže za "Vreme" Nebojša Medojević, član Grupe 17 iz Podgorice i neumorni istraživač povezanosti politike i biznisa. "Vrh vlasti je prosto korumpirao svoje podređene. Omogućio im je da se obogate i time sebi stvorio lojalne ljude koji su i sami zainteresovani da njihov patron što duže ostane na vlasti. Kada on padne, padaju i oni", objašnjava naš sagovornik.

Medojević nije razgovarao s ljudima s liste, ali je pogodio cilj. Kao što su, kako tvrde Amerikanci i zvaničnici Evropske unije, pogodili u centar mete odlučujući se za ovakve sankcije. "Prvi put, establišment plaća cenu svoje loše politike. Narod zbog toga ne trpi", izjavio je neimenovani službenik Stejt dipartmenta "Vol Strit Džornalu". Problem je, međutim, u tome što je pitanje da li će iko sa liste učiniti ono što se očekuje - distanciranje od režima.

"Naravno da se plašimo", kaže Karić "Vol Strit Džornalu". "Međunarodna zajednica nema jasnu strategiju, a traži od nas da se otvoreno suprotstavimo režimu. Mogli bi barem da nas kompletno podrže." On kao da nije razumeo Gelbardovu poruku - niste vi u poziciji da određujete pravila igre. To, uostalom, potvrđuje i naš sagovornik, Štajner koji, međutim, priznaje da je bilo propusta.

KOJA LISTA: O propustima je obaveštena i domaća javnost. Mora da su se u Savetu Evrope šokirali kada su čuli kako se Živko Šoklovački, visoki funkcioner Jugoslovenske levice (JUL) i predsednik Naftne industrije Srbije, novinarima javio iz Berlina. "Koja lista, vidite da mogu da putujem", seirio je Šoklovački pred domaćim novinarima.

"Šoklovački nije jedini. Bilo je više propusta, prosto je zatajila pogranična služba. Gledamo da se to ne ponavlja", kaže Štajner. Koordinator Saveza za promene (SZP) Vladan Batić ne veruje da se radi o prećutnom dilu između vlasti i Evrope i kaže: "To me podseća na kao slobodno kretanje u zatvorskom krugu. Ako im je to dovoljno, u redu."

Elem, srbijanska opozicija, osim borbe za ukidanje sankcija "koje pogađaju narod", nije se izjašnjavala o zabrani putovanja predstavnicima establišmenta. Batić, u izjavi za "Vreme", kaže da je reč o "humanijim sankcijama koje pogađaju cilj". "Taj krug ljudi nije zajedno zbog ideoloških principa već iz materijalnih, lukrativnih pobuda. Prema tome, ta mera je dobra i pogađa pravo u glavu. Radi se o veoma delotvornim sankcijama, pogotovo kada je reč o blokadi računa, pošto se zna da su pare iznošene iz zemlje i da se to i dalje čini", kaže Batić za "Vreme". I pored toga što su stvari do sada išle u suprotnom smeru, Batić veruje u mogućnost rascepa u establišmentu, upravo zbog ugroženosti ličnih para. Neće da iznosi imena ljudi koji su do sada, preko diplomata, pokušavali da se skinu sa liste, mada su mu, tvrdi, poznata, ali očekuje potrese na tu temu.

Za razliku od Batića, Nebojša Čović, lider Demokratske alternative, ocenjuje ove sankcije kao "opasan presedan". Čović smatra da je ograničavanje kretanja, makar se odnosilo na ljude iz režima, predstavlja kršenje Povelje UN-a o ljudskim pravima i "uvodi praksu zasnivanja međunarodnih odnosa na sili i diktatu".

Ekonomisti, kad govore o ovom problemu, osim što ističu štetu koju trpe ljudi sa liste, skloni su da razmišljaju i o tome kako cela stvar utiče na položaj zemlje uopšte. Aleksandar Vlahović, partner u međunarodnoj oditorskoj kući "Dilojt i Tuš", ističe da je Jugoslavija, već godinama, jedna od najrizičnijih zemalja za strana ulaganja, a to što joj je prokažen i državni vrh, samo podgreva stvar. Srđan Bogosavljević, stručnjak "Stratedžik marketinga", smatra, međutim, da je imidž Jugoslavije, preciznije Srbije, toliko loš - da ne može biti gori. Sa aspekta javnog mnjenja, smatra Bogosavljević, liste su potpuno nevažne. "Oni koji su uz vlast i pod torturom njihovih medija, ionako veruju da je sve to deo međunarodne zavere protiv Srba", zaključuje naš sagovornik.

Vladimir Milovanović

Ko je ko na listi

Na obema listama, i evropskoj i američkoj, prvo mesto zauzima jugoslovenski predsednik Slobodan Milošević i njegova porodica, iza kojih slede premijeri jugoslovenske i srpske vlade, zatim ministri oba kabineta, a onda stavka "ljudi bliski režimu Slobodana Miloševića", pod kojom su pobrojana silna imena privrednika, ali i ljudi iz politike i medija, za koje se smatra da pomažu režim. Evropsku listu, zvanično, utvrđuje telo koje se zove ministarski savet, u kojem sede predstavnici svih zemalja članica i zato usaglašavanje liste traje jako dugo. Prema izvorima u sedištu EU-a u Briselu, nisu baš sve zemlje za oštre sankcije protiv ljudi iz režima i bliskih njemu, ali će na pritisak Amerike morati da vode računa da ne bude propusta.

Amerikanci i Haški tribunal, kako "Vreme" saznaje, trenutno vode kampanju među članicama UN-a da se pridruže Švajcarskoj u nameri da blokiraju privatne račune vrha jugoslovenske i srpske vlasti. U tom smislu, i sami nepoželjni priznaju da je američka lista strožija, odnosno da se na njoj nalazi svako za koga se sumnja da na bilo koji način pomaže režim, ali i svi maloletni članovi porodica ljudi sa liste.

Đorđe Nicović, Kapital banka

Koristim lične veze

Đorđe Nicović, prvi čovek beogradske Kapital banke, jedan je od retkih koji se otvoreno bori za skidanje sa liste, a još otvorenije ističe činjenicu da nije blizak režimu.

"VREME": Kako ste se onda našli na listi?

Nicović: Nikada nisam dobio objašnjenje za to kako sam dospeo na listu. Uostalom, cela stvar nije zasnovana ni na kakvom pravu, već na sili. Ja jesam bio direktor u Narodnoj banci Jugoslavije, ali sam iz nje otišao početkom 1993. godine - i od tada sam u privatnom biznisu. Sve poslove dobio sam na tržištu, u Kapital banci nema državnih para, nema računa ljudi iz vrha vlasti, ne dobijamo pare iz primarne emisije, lično nisam član nijedne partije. Često obavljam vrlo komplikovane transakcije, pa je možda neko pomislio da to mogu da radim samo ako neko stoji iza mene

Da li ste pokušali da sebe skinete s liste?

U trenutku kada sam saznao da sam na spisku, bio sam jako ljut. Obratio sam se i jednoj stranoj advokatskoj kancelariji. Posle sam odustao, jer nije bitno kada ću ja biti skinut. Povukao sam se iz svih organa Kapital banke, a sada nameravam da se odreknem i svog paketa akcija ako bi deblokirali deo para Kapital banke na računima u inostranstvu. Nije bitno da li ću ja lično da izgubim tri ili deset miliona maraka, reč je o tome da su ugrožene tuđe pare, depoziti naših komitenata koji su na stranim računima. Već sam uspeo da deblokiran deo para, a dobio sam i šengensku vizu.

Ko vam je dao vizu?

Mnogo me pitate, ali mogu da vam kažem da sam ušao u dve zemlje Evropske unije i da sam putovao u sve okolne zemlje. Ja sam sarađivao s mnogim multinacionalnim kompanijama i preko njih znam dosta diplomata, tako da sam iskoristio lične veze. Moram, međutim, da naglasim da sam u međuvremenu pretrpeo veliku finansijsku štetu.

Stalno ističete da ne sarađujete s režimom. Možete li zbog toga da imate problema ovde?

Ne, zato što sam patriota.