Pogranični pojas Srbije i Kosova

Krvavi obračuni u tampon zoni

MUP Srbije tvrdi da Albanci upadaju na teritoriju kuršumlijske opštine i terorišu, a KFOR da ne raspolaže takvim podacima ali da će na tom području pojačati prisustvo svojih trupa

Kuršumlijska opština, koja sa Kosovom deli oko 140 kilometara granice, nakon potpisivanja kumanovskog sporazuma polovinom svoje teritorije našla se u takozvanoj tampon zoni. Zona se od graničnog pojasa sa Kosovom prostire pet kilometara unutar Srbije, i u njoj je ograničen broj policajaca i njihovo delovanje. Slično je i u ostalim pograničnim opštinama. Međutim, kuršumlijska opština po mnogo čemu postaje "unikatna", jer postoji velika bojazan da se kosmetski nemiri prenesu i na topličko tlo.

Od prestanka bombardovanja pa do sada, na prostorima graničnog pojasa kuršumlijske opštine i Kosova, pogotovu u "tampon zoni", dogodilo se više incidenata koji poslednjih dana postaju sve češći i žešći. Poslednji, koji se dogodio 21. novembra, svrstan je u "incidente širih razmera", te je postao ozbiljna tema vojnih i političkih analitičara.

Naime, u nedelju oko tri sata ujutru, u predelu Prepolca nedaleko od Kuršumlijske banje, veća grupa naoružanih Albanaca koja je upala na teritoriju Srbije iz podujevske opštine napala je policijsku patrolu na njenom redovnom zadatku obilaska terena. Došlo je do žestokog obračuna pa je patrola zatražila pojačanje iz Kuršumlije. Tek posle četvoročasovne žestoke pucnjave, grupa se povukla na teritoriju podujevske opštine koja je pod kontrolom KFOR-a, a policajci su krenuli natrag ka Kuršumliji jer je dalja potera bila nemoguća.

U povratku je vozilo policije naišlo na tenkovsku nagaznu minu, i tom prilikom su poginuli policajci Jovica Janićijević i Živorad Pantović, a šestorica njihovih kolega zadobila su lakše i teže povrede. Za sada je u kritičnom stanju samo Milenko Strugar.

Prema zvaničnom saopštenju MUP-a, postavljena mina je albanske proizvodnje i zvanično se koristi u oružanim snagama Albanije. Mada ovo nije prvi incident na ovoj teritoriji, niti su ova dva policajca jedine žrtve posle bombardovanja, MUP se tek sada oglasio zvaničnim saopštenjem koje su preneli i državni mediji, a iz razloga, kako nezvanično saznajemo, da se ne bi unosio nemir među žiteljima ovog kraja od kojih mnogi, radi lične bezbednosti, planiraju odlazak iz svojih kuća.

Šta se sve događalo u pograničnoj zoni pre sukoba na Prepolcu samo je delimično poznato javnosti. Zvaničnici daju samo šture i nepotpune podatke. Od prestanka bombardovanja do sada, pored dva poginula policajca, još najmanje četvoro žitelja ovog kraja izgubilo je život, tri porodice su proterane sa svojih imanja, jedno domaćinstvo je spaljeno i više domova opljačkano...

Ono što se može saznati je da je u mestu Livadice na kućnom pragu ubijen Sreten Živković, u selu Merdaru je snajperskim hicem usmrćen Dejan Đorđević, inače inspektor MUP-a Podujevo, koji se sa vojskom i policijom povukao i privremeno nastanio kod rođaka. Smrt starice Božane Zečević, prema nalazu istražnih organa, pripisuje se ekstremistima iz UČK-a. Kako stoji u istražnim spisima, Božana, koja je živela na usamljenom domaćinstvu u pograničnom selu Šušnjak, ubijena je "tupim predmetom", a njeno domaćinstvo je opljačkano. Iz sela Tačevac je 19. jula nestao Mirko Sarić, koji je otišao u obližnje albansko naselje Krpimej da se snabde namirnicama. Nakon mesec dana pripadnici KFOR-a su porodici isporučili njegov unakaženi leš, a komšije Albanci, sa druge strane granice, poručili Sarićima da moraju napustiti svoj dom da i oni ne bi isto prošli. Da upozorenje nije bilo uzaludno pokazalo se pre petnaestak dana kada je dom Sarića prvo granatiran a zatim spaljen. Sarići su morali da napuste Tačevac, a nekoliko dana posle njih isto su učinile porodice Aleksić i Andrijašević jer su i njihove domove Albanci napali oružjem, pa je morala da interveniše i policija iz Kuršumlije...

Inače, slučaj na Prepolcu nije i jedini napad na srpsku policiju u pograničnom pojasu. Pre mesec dana, u Merdaru, po svedočenju žitelja ovog sela, došlo je do žestokog oružanog sukoba između grupe naoružanih Albanaca koji su pokušali da uđu u selo i policije, a napadnutim policajcima pritekli su u pomoć i naoružani meštani. Dok je trajalo puškaranje, poprište su nadletali helikopteri KFOR-a pokušavajući da spreče širenje sukoba. Nakon ovog sukoba žitelji Merdara nisu smeli da skinu ovogodišnju letinu sa svojih livada i njiva jer im niko nije mogao garantovati bezbednost.

Bilo je još pojedinačnih slučajeva upada oružanih grupa iz podujevske opštine, otimanja imovine, seče šuma, zastrašivanja... Međutim, do sada nije zabeležen nijedan obrnut slučaj da su Srbi iz kuršumlijske opštine upadali na teritoriju podujevske. O svim ovim slučajevima redovnim putem obaveštavan je KFOR, koji nije zvanično reagovao sve do poslednjeg slučaja na Prepolcu, kada je saopšteno da se ne raspolaže podacima o oružanim napadima sa teritorije podujevske opštine, ali je obećano da će se u ovom pograničnom pojasu pojačati prisustvo njihovih snaga.

Na pitanje "čija je Toplica" svaki žitelj ovog kraja će odgovoriti da je to bila i ostala srpska zemlja, ali da je ucrtana u mape "velike Albanije". Suprotna, albanska strana smatra da im Toplica po svim "pravima" pripada. Da se ovakvog pristupa ne odriču ni pojedini albanski lideri govori nedavni nastup Adema Demaćija na programu Radija "Slobodna Evropa". U emisiji "Most", emitovanoj 26. jula ove godine, gde je sučeljavao mišljenja sa liderom kosovskih Srba Momčilom Trajkovićem u vezi s mogućnošću zajedničkog življenja na Kosovu, Demaći nije propustio priliku da pomene i pitanje Toplice koje, kako je rekao, ostaje otvoreno i o njemu bi trebalo u dogledno vreme raspravljati.

Što se tiče mape "velike Albanije" koja je trenutno u opticaju, skromnija je od prethodnih na kojima je "granica" obuhvatila Kruševac, Niš i Pirot i prostire sve do Kuršumlije, Prokuplja i Vranja. Ova sadašnja granica, bez obzira na tampon zonu snaga KFOR-a i srpske policije, postaje sve češće poprište obračuna od kojih mnogi nose miris ratnih sukoba.