III Festival koreografskih minijatura

Ove godine, umesto u maju mesecu, Festival koreografskih minijatura održan je krajem oktobra a završno veče bilo je 1. novembra. Sve ostalo kretalo se po već ucrtanoj putanji: organizator je UBUS, igralo se na sceni "Raša Plaović" u Narodnom pozorištu, festival je otvorila i vodila Milica Zajcev, a u žiriju su sedeli istaknuti baletski poslenici i bliži baletski "srodnici". Žiri '99. činili su: predsednik - Milica Bijelić, primabalerina; Nela Antonović, koreorežiser i vođa Teatra pokreta "Mimart"; Ivana Milovanović, vlasnik i direktor časopisa za umetničku igru "Orchestra"; Snežana Vesković, solistkinja i koreograf Teatra T, i Slobodan Beštić, glumac.

Za III festival koreografskih minijatura prijavilo se 16 mladih koreografa iz Beograda, Novog Sada, Pančeva, Subotice, Maribora, Celja. Prema rečima jednog od članova žirija, ove godine je možda bilo i najteže odlučiti koji će radovi ući u finale - nažalost ne zbog izuzetne konkurencije već što su pojedini radovi (kasnije finalisti) jedva dodirivali donji prag kriterijuma za ulazak u finale. Uopšteno gledano, odsustvo jake konkurencije boljka je ovog festivala evo već treću godinu. Tačnije rečeno, iz pretežno osrednjih koreografija svake godine bljesnu jedna ili dve vrhunske, te se pobednici odmah mogu "prepoznati". I mada "prevelika vidljivost" katkad može i da zasmeta, činjenica je da dokle god postoji barem taj jedan odskočni rad Festival ispunjava svoju svrhu, to jest ide unapred.

Na ovogodišnjem finalu moglo se videti devet koreografskih minijatura u trajanju do deset minuta. Na samom početku, veoma prijatno iznenađenje stiglo je iz Novog Sada u vidu ansambl izvođenja u bezimenoj koreografiji (tj. ".....") autora Olivere Kovačević-Crnjanski i Milana Lazića. Dobitnici su Specijalne nagrade žirija. Posle njihovog nastupa na sceni su se dugo osećali svežina i dah optimizma. Takođe, vedrim i šarmantnim nastupom Đorđe Makarević (Beograd) maksimalno je iskoristio svojih 2,5 minuta u vlastitoj koreografiji "Vragolija".

"Uspomene" Valentine Gajić iz Subotice spada u one radove kojima se štošta može prigovoriti, ali mu izvesnu prednost daje ubedljiva scenska snalažljivost, upravo ono što je nedostajalo u izvođenju trećenagrađenog rada Aleksandra Ilića iz Beograda - "Analiza srca". No, ocenjuju se koreografije.

Ovaj festival je ponudio i dva rada koja spadaju u kategoriju "vrhunskih", te po zrelosti ideje, strukturi rešenja i sublimiranom pokretu umnogome odudaraju od ostalih koreografija. Kada se pojavila Danica Arapović i izvela svoj rad "U iščekivanju", izgledalo je da smo pobednika već znali. Posle njene naglašeno ekspresivne, tačno koliko treba suzdržane i tačno koliko treba strastvene igre, igre koja gađa direktno u stomak, a neodoljiva je za oči, usledilo je neuobičajeno burno oduševljenje gledalaca, što je ovoj umetnici donelo i Prvu nagradu publike, ustanovljenu upravo ove godine.

Nešto kasnije na scenu je izašla Dalija Aćin i kroz igru ženskog dueta predstavila svoj rad "Severozapad, obala". Dve igračice mokrih tela, jedna naspram druge, svaka priljubljena uz svoj zid, uz svoju obalu... Originalnim scenskim rešenjem dominira "težak", slojevit i rečit jezik tela, a težište radnje kao da je baš u onom vibrantnom prostoru između dve figure neodvojive od svojih obala.

Prema odluci žirija, koreografiji "Severozapad, obala" Dalije Aćin dodeljeno je drugo mesto, a prvu nagradu (inače obe iz Beograda) ponela je Danica Arapović za rad "U iščekivanju". Mi koji smo tipovali na "Severozapad, obalu" D. Aćin ne možemo biti nezadovoljni odlukom žirija, jer je u oba slučaja reč o izvanrednim koreografskim minijaturama koje ovom festivalu ulivaju veliku dozu samopouzdanja.