�udesni svet �pijuna�e

Afera "Pauk"

�ta se valja iza optu�bi za pripremanje atentata na Milo�evi�a i rada za francusku obave�tajnu slu�bu

"Na�i organi bezbednosti uhapsili su �lanove �pijunsko-teroristi�ke grupe, pripadnike francuske obave�tajne slu�be, koji su posle niza po�injenih zlo�ina na teritoriji prethodne Jugoslavije, za koje je okrivljen srpski narod, planirali i atentat na predsednika Savezne Republike Jugoslavije Slobodana Milo�evi�a", izjavio je u �etvrtak 25. novembra savezni sekretar za informisanje Goran Mati�. "Za sve to postoje jasne �eme i skice napada. �lanovi ove grupacije, poznate pod imenom 'Pauk', obu�avani su i trenirani u vojnim kampovima SFOR-a u BiH", rekao je Mati�.

Mati� je na konferenciji za novinare rekao da su uhap�eni pripadnici francuske obave�tajne slu�be ve� desetak godina izvodili teroristi�ke akcije, likvidacije i atentate na prostoru prethodne Jugoslavije, u Srebrenici, na Kosmetu, kao i u Al�iru, Belgiji, �paniji, Zairu.

Uhap�eni su Jugoslav Petru�i�, Milorad Pelemi�, Branko Vla�o, Rade Petrovi� i Slobodan Ora�anin.

Prvi scenario atentata je, prema Mati�evim re�ima, predvi�ao snajperski napad unutar rezidencije predsednika Milo�evi�a, sa mogu�no��u upotrebe ru�nog baca�a, drugi - postavljanje eksploziva u �aht, ali se zbog nemogu�nosti kamufla�e od tog scenarija odustalo, tre�i - postavljanje eksploziva u ukradenom vozilu na liniji o�ekivanog kretanja predsednika, sli�no atentatu na makedonskog predsednika Kiru Gligorova, i �etvrti - poku�aj upada u rezidenciju deset dobro uve�banih i naoru�anih ljudi, rekao je Mati�.

Goran Mati� je rekao da su uhap�eni tokom sukoba SRJ sa NATO-om bili na Kosovu i tamo po�inili nekoliko zlo�ina. U grupi je bilo oko 30 ljudi koji su u�li na teritoriju Kosova po�etkom sukoba.

Svi uhap�eni su po nacionalnosti Srbi, a Mati� ka�e da je Pelemi�a, Petrovi�a i Vla�a Ha�ki tribunal optu�io za zlo�ine tokom rata u biv�oj Jugoslaviji.

U stvari, zbog �pijuna�e u korist Francuske tokom boravka na Kosovu i ubistva dvojice Albanaca, istra�ni sudija Okru�nog suda u Beogradu Miodrag Paunovi� vodi istragu jo� od 17. novembra. Za sada, koliko je poznato advokatima okrivljenih, istraga ne obuhvata eventualno pripremanje atentata na jugoslovenskog predsednika. Njihovi branjenici su okrivljeni za �pijuna�u po �lanu 128 KZ Jugoslavije i dvostruko ubistvo po clanu 47 stav 2 KZ Srbije.

DIVERZANTI: Prema re�ima Mati�a, uhap�eni su bili �lanovi "10. diverzantskog odreda RS, koji je po�inio zlo�ine u Srebrenici". "To je bila paravojna formacija koja je bila izvan sastava Vojske RS i rukovodstva RS. Taj odred je bio multietni�ki i u njemu su bili Srbi, Hrvati i Muslimani", rekao je Mati�. Mati� je rekao da je dogovor francuskog generala Filipa Morijona i odre�enih ameri�kih generala obezbedio ono �to se desilo u Srebrenici.

Narednih dana �e, kako je rekao Mati�, sve to biti objavljeno svetskoj javnosti da bi se videlo ko je bio pravi zlo�inac u akcijama oko Srebrenice i kako su paravojne formacije kontrolisane upravo od francuske obave�tajne slu�be, a ne vlasti u Republici Srpskoj ili Bosni.

Deseti diverzantski odred Vojske Republike Srpske (VRS) postao je poznat kada je jedan od njegovih pripadnika, Dra�en Erdemovi�, 1996. odlu�io da novinarima ameri�ke televizije Ej-Bi-Si i francuskog lista "Figaro" ispri�a sve o svom u�e��u u masakru civila u Srebrenici u julu 1995. Erdemovi� je imao nameru da se ponudi kao svedok Ha�kom tribunalu, u zamenu za imunitet, ali ga je srpska slu�ba dr�avne bezbednosti uhapsila samo nekoliko sati posle intervjua, da bi ga jugoslovenske vlasti predale Tribunalu. Erdemovi� je pred Tribunalom opisao egzekuciju oko hiljadu nenaoru�anih Muslimana na farmi u Pilicama kod Zvornika 16. jula 1995. godine. Sam je, ka�e, ubio 70 ljudi. Erdemovi� ka�e da nije znao na kakav zadatak ga je poslao tada�nji komandir njegove jedinice poru�nik Milorad Pelemi�. Jedan od motiva, zbog koga se odlu�io da se ponudi Tribunalu, bio je taj �to ga je, nakon neuspele likvidacije u jednoj kafani upravo Pelemi� izbacio iz stana u Bijeljini. Iako dobro obave�teni izvori "Vremena" u Republici Srpskoj ka�u da su svi "pauci" pro�li kroz 10. diverzantski odred, imena ostale �etvorice se tek Mati�evom izjavom prvi put dovode u vezu sa ovom jedinicom.

Milorad Pelemi� je u leto 1996. rekao novinaru "Boston glouba" da nije u�estvovao u operaciji zauzimanja Srebrenice. On ka�e da je na samom po�etku operacije 11. jula do�iveo saobra�ajnu nesre�u i da je slede�ih nedelju dana proveo na le�enju.

Deseti diverzantski odred, za koji Mati� tvrdi da nije bio pod kontrolom VRS-a, ve� francuske obave�tajne slu�be, formacijski je bio pod neposrednom komandom obave�tajnog sektora Glavnog �taba VRS-a. Iako je u masakru u Pilicama u�estvovalo osam njegovih pripadnika, ceo odred, �ija je ja�ina tokom dvogodi�njeg postojanja varirala izme�u 100 i 300 ljudi, u�estvovao je u borbama oko Srebrenice od samog po�etka. Srebrenica je pala 11. jula, da bi hajka na izbegle Muslimane trajala slede�ih desetak dana. Erdemovi�evoj grupi su ljudi dovo�eni na egzekuciju autobusima, organizovano, a �itavu akciju je koordinirao potpukovnik za koga Erdemovi� ka�e da je verovatno bio iz Petog korpusa VRS-a, u �ijoj se zoni odgovornosti sve ovo doga�alo. Kada je stra�ni posao u Pilicama zavr�en, pomenuti potpukovnik je Erdemovi�evu grupu hteo da po�alje na drugo mesto, da nastave sa egzekucijama, ali su ovi to odbili. Onda je, ka�e Erdemovi�, potpukovnik rekao da �e umesto njih poslati dobrovoljce iz Bratunca. Iako Pelemi� i ljudi pod njegovom komandom po svemu do sada poznatom snose veliki deo odgovornosti za srebreni�ku tragediju, oni su bili samo izvr�ioci, i to ne jedini. Mati�eve tvrdnje mo�da mogu da optu�e Francuze, ali nikako da VRS oslobode odgovornosti.

JUKA I PILOTI: Mati� je rekao da je Jugoslav Petru�i� kao pripadnik francuske obave�tajne slu�be do sada ubio oko 50 ljudi, uglavnom Muslimana koje je Francuska smatrala za svoje neprijatelje. Mati� tvrdi da je Jugoslav Petru�i�, prema sopstvenom priznanju, prvu likvidaciju obavio 1994. godine u �vajcarskoj. �rtva je bio Hamid, Musliman iz Zenice, koga je Petru�i� ubio po naredbi visokog slu�benika u francuskoj obave�tajnoj slu�bi Patrika Fora. "Petru�i� je u�estvovao i u likvidaciji �efa paravojnih formacija u Sarajevu Juke Prazine i to tako �to mu je bio zadatak da doka�e da je on mrtav", rekao je Mati� i dodao da je u likvidaciju bio direktno ume�an (opet?) francuski general Filip Morijon. Po konkretnim instrukcijama Fora, Petru�i� je telefonom namamio Prazinu, kojeg je zatim francuska obave�tajna slu�ba likvidirala kao osvetu za smrt dva francuska oficira u Sarajevu. Onda je Petru�i� snimio mrtvog Juku. Prazina je ubijen poslednjih dana 1993. Ina�e, bio je poznati sarajevski kriminalac, paravojni komandant, �ovek koji je nakon sukoba sa bosanskim vlastima pre�ao na stranu HVO-a i tokom �itavog tog perioda odr�avao kontakte sa sli�nim kolegama na srpskoj strani.

Da razjasnimo: slu�ba DST (Direction de la S�curit� du Territoire), o kojoj govori Mati�, nije obave�tajna slu�ba ve� francuski ekvivalent na�eg Resora dr�avne bezbednosti. �to se ti�e tvrdnje da je Petru�i� u�estvovao u pregovorima o osloba�anju dvojice francuskih pilota koje su bosanski Srbi zarobili u jesen 1995, "Mond" se u utorak setio da je u to vreme u Bosni boravio �an �arl Mar�ijani, visoki funkcioner DST-a. Petru�i�eva uloga se svodila na pribavljanje informacija o mestu na kojem su piloti zato�eni. Pregovori su vo�eni na mnogo vi�em nivou. Na�elnici general�tabova VRS-a (Ratko Mladi�), VJ-a (Mom�ilo Peri�i�) i francuske armije (�an Filip Duen) o tome su se dogovorili u Zvorniku. Mladi� je popustio tek na telefonsku intervenciju Slobodana Milo�evi�a.

PLA�ENICI: Savezni sekretar za informisanje je rekao i to da su uhap�eni bili organizatori odlaska grupe od 180 osoba koja se u Zairu borila na strani Mobutua protiv Kabile. Mobutua je podr�avala Francuska, Kabilu Amerika. Uz prikazane fotografije na kojima se vide uhap�eni u maskirnim uniformama sa zairskim vojnicima, Mati� je rekao da je francuska obave�tajna slu�ba, preko dobrovoljaca i terorista, htela da od Mobutua izvu�e deo para koje je on sklonio u �vajcarsku. On je dodao da je njihovo anga�ovanje finansirala francuska kompanija "Geolink" preko jednog od direktora - Filipa Pereta. Mati� ka�e da jugoslovenske vlasti za to imaju dokaze.

Pariski "Figaro" u tekstu od subote 27. novembra pi�e da je Jugoslav Petru�i�, alias "Dominik", bio "obra�en" od strane DST-a i da je posredstvom kompanije "Geolink" 1996. bio anga�ovan u grupi pla�enika koji su upu�eni u Zair da pomognu opstanak na vlasti tada�njeg predsednika Mobutu Sese Sekoa. List "Liberasion" ka�e da je "operacija Mobutu bez sumnje prire�ena uz blagoslov jedne francuske slu�be... ali i uz tesnu saradnju jedne jugoslovenske posestrime. Srpski pla�enici su odabrani u Bosni, uz saglasnost visokih rukovodilaca Republike Srpske, a svi su pro�li kroz regrutacioni biro u hotelu "Turist" u Beogradu, gde su im uru�eni paso�i, uzeti iz zaliha tajne policije Jovice Stani�i�a, Milo�evi�eve desne ruke, a na koje ambasada Zaira u Parizu ve� bila stavila vize", pisao je "Liberasion". Dnevnik iznosi i tvrdnju da je "pored ovih pla�enika, Jugoslavija isporu�ila Kin�asi uniforme i oru�je", da je to "avionom preba�eno preko Egipta, gde su srpski vojnici uspostavili punkt pod okriljem jedne turisti�ke agencije, na �ijem je �elu bio jedan general, stru�njak za prodaju oru�ja". Visoki rukovodilac "Geolinka" Andre Martini rekao je u maju 1997. "Njujork tajmsu" da je Peret nekoliko puta u poslednja tri meseca 1996. posetio Beograd, ali da on nije znao ni�ta o njegovim skrivenim aktivnostima. Martini je dodao da je kompanija zaklju�ila da je Peret zaista bio agent francuske obave�tajne slu�be i da je iskoristio poslovne veze "Geolinka" u Zairu kao pokri�e.

Petru�i� ne krije da je radio za DST. "Mond" je ovih dana objavio delove intervjua koji je sa Petru�i�em vodio novinar ovog lista u maju 1997. godine, dok je pod imenom "pukovnik Dominik" komandovao jedinicom pla�enika u Zairu. "Pitajte na trgu Bovo (sedi�te francuskog Ministarstva unutra�njih poslova), oni tamo znaju ko sam. Ja sam pukovnik Dominik, Srbin sam ali i Francuz. Bio sam svuda: u Libanu, u Iraku, u Africi. Ali u Srbiju �u se vratiti samo kad Pariz sredi neke probleme koje imam tamo jer Srbi ho�e da me ubiju." Nedeljnik "�urnal d' diman�" citira anonimne francuske zvani�nike, koji potvr�uju veze DST-a sa Petru�i�em.

Petru�i�, me�utim, tvrdi da je u DST-u bio anga�ovan na borbi protiv muslimanskih ekstremista. On ka�e da je na po�etku sukoba snabdevao vojsku informacijama iz francuskih izvora o metama vazdu�nih napada. Ka�e i da je protok informacija bio jednosmeran.

Nije sporno da su sva petorica okrivljenih bila u Zairu, i da je Petru�i� bio organizator odlaska jugoslovenskih pla�enika tamo. Obave�teni izvori, medutim, tvrde da je Petru�ic posredovao i u prodaji jugoslovenskog naoru�anja i opreme (uniforme, AK-47, nekoliko komada G-4) Mobutuovom re�imu i da je u taj aran�man bilo uklju�eno nekoliko visokih jugoslovenskih rukovodilaca, od kojih su neki jo� na polo�ajima. Transakcije su obavljane preko francuskih i belgijskih posredni�kih firmi (vidi "Vreme" 332).

Izvori "Vremena" iz RS, odakle je regrutovana ve�ina branilaca Mobutua, tvrde da su Petru�i� i Pelemi� tada u Jugoslaviji registrovali preduze�e za obezbe�enje objekata i lica po imenu "Pauk", preko kojega su pla�enici anga�ovani.

KOSOVO: Prema Mati�evim re�ima, na po�etku NATO agresije protiv na�e zemlje Jugoslav Petru�i� predla�e svojim "drugarima" u "Pauku" da formiraju paravojnu formaciju "Balkan ekspres". "Po�to su paravojne formacije u SRJ zabranjene, oni su tra�ili na�ine da svoju grupu od tridesetak ljudi uklju�e u razli�ite aktivnosti, pa su se, kao dobrovoljci, infiltrirali u VJ", ka�e Mati�. Preko poznanstava sa ni�im oficirima, oni su se kao pojedinci uklju�ili u jedinice VJ na Kosmetu. Prema re�ima Mati�a, oni su po�etkom intervencije NATO-a uspeli da se ubace na Kosovo gde su hteli da likvidiraju jednog od komandanata separatisti�kog U�K-a Rustema Mustafu znanog po imenu Remi. Francuska obave�tajna slu�ba je, prema Mati�evim tvrdnjama, �elela Remijevu likvidaciju jer se "otrgao kontroli". U grupi je bilo oko 30 ljudi koji su u�li na teritoriju Kosova po�etkom sukoba sa NATO-om. Najve�i deo grupe je bio stacioniran na podru�ju De�ana. Nije jasno �ta su tamo tra�ili, kad je op�tepoznato da je Remi bio komandant Operativne zone Lab, na suprotnom kraju Pokrajine. "Grupa je boravila oko 25 dana na Kosmetu, ali po�to je VJ organizovana formacija u kojoj nema plja�ke na koju su navikli, a pri tom nisu prona�li ni Remija, oni su se povukli iz VJ", rekao je savezni sekretar za informisanje. Remija su u sred Pri�tine u petak 26. novembra udarila kola, od �ega je on u subotu umro u bolnici.

Medutim, pripovedao je dalje Mati�, uhap�eni su uspeli, "u no�nim pojedina�nim i grupnim aktivnostima", bez znanja VJ, da izvr�e zlo�ine nad i plja�ke Albancima, o �emu se sada, prema Mati�evim re�ima, prikuplja dokumentacija.

"Politika" 1. decembra pi�e da se tokom istrage organa bezbednosti ispostavilo da su okrivljeni oteli petoricu Albanaca iz okoline De�ana, sa namerom da od njihovih porodica iznude otkup. �ak su, ka�e "Politika", telefonom zvali sestru jednog od otetih koja �ivi u Austriji, omogu�ili joj da �uje brata, uz zahtev da na jugoslovensko-ma�arsku granicu donese 20.000 nema�kih maraka, �to je ova i u�inila. Me�utim, dvojicu otetih nisu pustili ni posle dobijanja otkupa. Jedan od osumnji�enih je, prema "Politici", rekao prilikom saslu�anja da su ova dva �oveka likvidirana u jednoj �umi u okolini De�ana. Jednom od njih, pre nego �to su ga ubili, pucali su kroz �aku a zatim i u nogu. Na kraju su tela ubijenih preobukli u uniforme U�K-a, uz njih stavili automatske pu�ke i sve to snimali kamerom. Snimak je prikazan na jednoj televizijskoj stanici u Sarajevu, ka�e izvor "Politike".

HAP�ENJE I PROCEDURA: Me�utim, izvori "Vremena" podrobno upu�eni u tok istrage tvrde da su svi okrivljeni uhap�eni istog dana i da su na Kosovu svi bili u sastavu iste jedinice. Prijavili su se dobrovoljno. Jugoslav Petru�i� ima �in rezervnog kapetana I klase Vojske Jugoslavije, a i Slobodan Ora�anin je rezervni oficir. Sve vreme su bili oko De�ana i uz granicu. U�estvovali su u borbama sa U�K-om oko karaule Ko�are.

U krivi�noj prijavi koju je podneo SDB grupa "Pauk" je bila okrivljena i za ratne zlo�ine protiv civilnog stanovni�tva. U zahtevu za pokretanje istrage, koji je podnelo Okru�no javno tu�ila�tvo, ta optu�ba je preina�ena, pa se "pauci" terete za "obi�na" ubistva dvojice Albanaca, za koje na�i izvori tvrde da su se nalazili u vojnom pritvoru pod sumnjom da su pripadnici U�K-a.

Dosad su pred istra�nim sudijom saslu�ani okrivljeni, koji su krivicu poricali, i dva svedoka. Jedini iskaz do sada koji ima veze sa �pijuniranjem odnosi se na telefonske razgovore koje je Petru�i� obavljao satelitskim telefonom. Navodno je imao dva takva telefona. Petru�i�a je jedan kolega iz jedinice �uo kako preko tog telefona razgovara na francuskom. Od petorice uhap�enih samo Petru�i� govori francuski. Prema podacima koje prenosi "Politika", Petru�i� je bar jedan satelitski telefon doneo iz Francuske. Zanimljivo je da se "Geolink" zvani�no bavi satelitskom telefonijom. Mati� je rekao da je Pelemi� "poku�avao da navede NATO avijaciju na ciljeve na Kosovu".

Prema na�im saznanjima, Petrovi�, Vla�o i Pelemi� su sa Kosova oti�li pred kraj rata, posle mesec i po dana boravka tamo. Vojna policija je u maju uhapsila Petru�i�a i Ora�anina pod istim ovim optu�bama. Pu�teni su posle dvadesetak dana, po�to je vojni tu�ilac odustao od postupka zbog nedostatka dokaza.

Svi ovi navodni zlo�ini izvr�eni su dok su okrivljeni bili u uniformama Vojske Jugoslavije i u njenim jedinicama. Po zakonu, to zna�i da je �itava stvar u nadle�nosti vojnog a ne redovnog suda. Advokati okrivljenih zato tra�e pridru�ivanje spisa vojnog suda u postupku protiv Petru�i�a i Ora�anina ovom predmetu. Predmet bi, ako je po zakonu, mogao ostati u nadle�nosti Okru�nog suda u Beogradu samo ukoliko istraga bude pro�irena na recimo "poku�aj planiranja atentata" na Slobodana Milo�evi�a.

Ne zna se ko trenutno brani Pelemi�a, Ora�anina i Vla�a. Na po�etku postupka oni su anga�ovali advokate, ali su ovi posle Mati�eve konferencije za novinare odustali od posla. Nastavak istrage zakazan je za �etvrtak i petak, kada �e biti saslu�ano jo� svedoka.

REAKCIJE: Goran Mati� tvrdi da se "deo grupe koja je bila na Kosovu sada nalazi u Crnoj Gori gde je formirala specijalne jedinice Crne Gore". "To su jedinice koje se nalaze u hotelima 'Zlatica', 'Mojkovac' i u blizini Kumbora", rekao je Mati�. MUP Crne Gore je ovu tvrdnju demantovao. "To je zaprepa��uju�a i neshvatljiva �pekulacija sa jasno prepoznatljivim namerama i ciljevima, sra�unata na uzbunjivanje i zastra�ivanje gra�ana, kao i na manipulaciju doma�om i inostranom javno��u", navodi se u saop�tenju MUP-a.

Mati� je rekao da je profesor Stiv Henke sa univerziteta "D�ons Hopkins" iz Baltimora, sada�nji ekonomski savetnik Mila �ukanovi�a, 1996/97. savetovao Mobutua, bio u vezi sa Petru�i�evom grupom, pa sada ho�e da zairski scenario ponovi u Crnoj Gori. Henke tvrdi da ne samo �to nije savetovao Mobutua, nego nikad nije bio ni u kakvom odnosu sa zairskom vladom i tamo�njim kompanijama i gra�anima. "Ne poznajem nijednog Zairca i nikad nisam putovao u Zair", ka�e Henke.

U Republici Srpskoj nije bilo zvani�nih reakcija na Mati�ev nastup. U sedi�tu 5. korpusa VRS-a na Sokocu o ovoj temi nisu �eleli da pri�aju bez "instrukcija General�taba VRS". "�uli smo za tog Pelemi�a, i mogu�e je da je tokom rata pripadao nekoj na�oj jedinici, ali to vam sa sigurno��u ne mo�emo potvrditi", rekao je Beti oficir 5. korpusa.

Upitan da li �e uhap�eni eventualno biti predati Ha�kom tribunalu, Mati� je odgovorio da je to "inkvizitorski sud" i da su "zakoni SRJ dovoljno o�tri". Zamenik glavnog tu�ioca Ha�kog tribunala Grejem Bluit odbio je bilo da potvrdi bilo da demantuje tvrdnju da su Vla�o, Pelemi� i Petrovi� na Tribunalovom tajnom spisku optu�enih, javlja agencija Sense. "Ministar, jednostavno, nema na�ina da zna ko jeste a ko nije na na�im zape�a�enim optu�nicama", rekao je Bluit.

Francuska vlada je odbacila optu�be da je njena obave�tajna slu�ba imala plan zavere za ubistvo predsednika SRJ. "Veoma smo iznena�eni izjavama da su francuske slu�be imale projekat za atentat na predsednika Milo�evi�a", rekao je zamenik portparola ministarstva inostranih poslova Fransoa Rivaso. "Takvi navodi su li�eni svakog osnova", dodao je Rivaso.

U Parizu tra�e odgovor na pitanje: za�to se Milo�evi� okomio na Francusku ba� sada, kad ona jedina tra�i ukidanje sankcija Jugoslaviji? Kao mogu�i razlozi pominju se podr�ka srpskoj opoziciji, Bernar Ku�ner i zao�travanje situacije u francuskom sektoru na Kosovu. Pitanje: za�to Jugoslavija kopa po ranama ameri�ko-francuskih odnosa dve nedelje pred samit EU na kojem �e se razmatrati prevashodno francuska inicijativa za stvaranje autonomnih (u odnosu na NATO) evropskih vojnih snaga - niko nije ni postavio.

U samoj Jugoslaviji ova je afera namenjena daljem zaga�ivanju srpsko-crnogorskih odnosa, ali i hajci na svakovrsnog unutra�njeg neprijatelja. Pripadnici 10. multietni�nog diverzantskog odreda VRS u�estvovali su u takore�i svakoj nepodop�tini koja se u proteklih deset godina desila na prostoru biv�e Jugoslavije, a i �ire. Svako ko je sa njima imao ili jo� uvek ima posla sada je postao sumnjiv. A po Mati�evoj ra�unici, �ak 25 hiperaktivnih "paukova" jo� uvek je na slobodi.

Karijere i priklju�enija

Jugoslav Petru�i�, zvani pukovnik Dominik, Baladin, Jugo (ro�en 1962. godine u Gajtanu kod Leskovca). Dr�avljanin SRJ i Francuske. Rezervni kapetan I klase VJ. Po neproverenim informacijama bio oficir u 63. padobranskoj brigadi VJ. Bio u Legiji stranaca, o�enjen Francuskinjom. Navodno je bio pripadnik obezbe�enja Fransoa Miterana.

Milorad Pelemi�, dr�avljanin BiH. Ro�en 1964, u selu Pelemi� kod �ekovi�a, BiH. Stariji vodnik JNA. Pripadnik antiteroristi�ke jedinice Gradijske brigade. Borio se kod Vukovara. Vratio se u BiH 1992. Osnovao specijalnu jedinicu MUP-a RS. Od oktobra 1994. je komandir 10. diverzantskog odreda VRS-a u �inu poru�nika. Navodno je samo u jednoj akciji u Zairu ubio 12 ameri�kih rend�era.

Slobodan Ora�anin, dr�avljanin SR Jugoslavije. Ro�en 1956. u Sokocu, BiH. In�enjer ma�instva, magistrirao na prigu�iva�ima za vatreno oru�je, odli�an stru�njak; radio u Projektnom i razvojnom pogonu FNP-a u Kragujevcu do 1987, radio na ugovor sa "Gorenjem" iz Velenja (Slovenija) na projektu slovena�kog automata MGV-180 i razvija veoma

uspe�an prigu�iva� za njega; radi i jo� uspe�niji prigu�iva� za M-84 Skorpion (proizvedeno je u "Gorenju" najmanje 20.000 komada i ima ih svuda). Bio je odbornik Socijalisti�ke partije Srbije (SPS) u Skup�tini op�tine �ukarica do usvajanja "leks specijalisa" u februaru 1997. godine i predsednik mesnog odbora SPS-a za �ukari�ko naselje Cerak. �lan Udru�enja boraca poslednjeg rata, rezervni stare�ina Vojske Jugoslavije i dobrovoljac na Kosovu.

Rade Petrovi�, dr�avljanin Republike Srpske. Ro�en 1974. Ratuje od 1992. po�eo kao maloletnik. Ranjavan pet puta. Nosilac zlatne medalje za hrabrost Republike Srpske.

Za�to ka�e� Morijon a misli� �anvije

Pre�iveo dve saobra�ajke i jedno raketiranje

�ivot predsednika SR Jugoslavije Slobodana Milo�evi�a do sada je vi�e puta visio o tankom koncu.

Jo� kao predsednik Predsedni�tva Centralnog komiteta Saveza komunista Srbije Milo�evi� je bio "lak�e povre�en" u saobra�ajnom udesu kod sela �imanovci (3. januara 1988). Posle nesre�e Republi�ki sekretarijat za unutra�nje poslove Srbije "preduzeo je neophodne mere radi otkrivanja uzroka udesa" i izdao saop�tenje u kome se ka�e da je, "prema nalazima stru�njaka kao i ekspertizom pneumatika, do udesa do�lo zbog starosti i pogre�ne monta�e zadnjih guma, usled �ega je, prilikom pove�ane brzine, do�lo da odvajanja gaze�eg sloja, �to je prouzrokovalo isklizavanje sa kolovoza i prevrtanje vozila". Za udes je, pored vulkanizera, okrivljen i tada�nji na�elnik Dr�avne bezbednosti Beograda Du�an Stupar, koji je prethodno bio klju�ni svedok u optu�bama za autorstvo oko afere "Vojko i Savle". Stupar je sada privrednik u inostranstvu, ali je nedavno dao intervju "Nedeljnom telegrafu" u kome Du�ana Mitevi�a, svog biv�eg partijskog druga, optu�uje da je veleizdajnik i klju�ni ameri�ki igra� u jugoslaviji.

Drugu saobra�ajku Milo�evi� je pre�iveo 7. marta 1992. godine kada je bio lak�e povre�en. Tim povodom informativna slu�ba MUP-a Srbije izdala je saop�tenje: "Oko 23.45 �asova u Beogradu u Ulici vojvode Putnika u o�troj levoj krivini, kod sijali�nog stuba broj 82, do�lo je do izletanja vozila u kome se nalazio Milo�evi�. Vozilom je upravljao Senta Milenkovi�, vi�i inspektor Ministarstva unutra�njih poslova." Na VMA je posle pregleda utvr�eno da je Milo�evi� zadobio "kontuziju mekih tkiva glave, trzajne povrede vrata i lak�i potres mozga, zbog �ega je odre�eno kra�e mirovanje, uz odgovaraju�e medikamentno le�enje, i predsednik je poslat na ku�ni oporavak". Senta Milenkovi�, tada�nji Milo�evi�ev �ofer koji je vozio "tojotu karina II", svedo�io je da je do udesa do�lo kod Top�iderske zvezde "kada im je u susret dolazio auto sa upaljenim dugim svetlima", a da bi izbegao direktni sudar Senta je skrenuo udesno i izleteo na trotoar. U vreme studentskog protesta pojavio se transparent sa komentarima tog sudara ispisan u porukama: "Bravo, Sento majstore" i "Milo�evi�u ne menjaj voza�a".

Biv�i britanski agent tajne slu�be MI 6 Ri�ard Tomlinson tvrdio je da su njegovi biv�i poslodavci planirali atentat na predsednika Jugoslavije Slobodana Milo�evi�a. Pri�u o Tomlinsonovom svedo�enju avgusta 1998. godine objavila su dva britanska lista "Sandej pipl" i "Sandej tajms". Tomlinson je �etiri godine radio za MI 6 i izba�en je iz slu�be 1996.

Nakon odslu�ene �estomese�ne kazne zbog kr�enja Zakona o dr�avnim tajnama, Tomlinson je septembra 1998. godine za londonski "Independent" govorio o dokumentu pod nazivom "Potreba za atentatom na Milo�evi�a" u kome se pominju tri varijante atentata: "obu�avanje srpske paravojne opozicione grupe da ubije Milo�evi�a u Srbiji, slanje specijalnih britanskih jedinica u Srbiju da izvr�e atentat bombama ili snajperskom vatrom, i na kraju likvidacija Milo�evi�a u saobra�ajnoj nesre�i".

Avioni NATO alijanse su 22. aprila 1999. u �etri sata ujutru sru�ili rezidenciju predsednika Republike u U�i�koj 15. U trenutku napada dr�avna televizija javila je da predsednik SRJ i njegova porodica nisu bili u rezidenciji. Na konferenciji za novinare jugoslovenski ministar bez portfelja Goran Mati� istakao je da je to bio "atentat" na predsednika SRJ i napad NATO-a na Milo�evi�evu rezidenciju nazvao "organizovanim teroristi�kim kriminalnim �inom po svim me�unarodnim standardima". Mati� je rekao da je rezidencija pogo�ena sa tri laserske bombe od kojih je jedna eksplodirala u spava�oj sobi.