Vojni sud časti

Ražalovanje Save Kovačevića

"U jednom trenutku konstatovano je da je pročitana službena ocena o mom učešću u ratu", uz smeh priča Marjanović. "Rekao sam: 'Nije, pročitajte je.' Nije im bilo prijatno, pošto ocena vrvi od superlativa."

Vojni sud časti u Nišu izbrisao je bivšeg sudiju Milorada Marjanovića iz brojnog sastava oficira drugog poziva, oduzevši mu čin rezervnog kapetana prve klase. Marjanović je kriv jer je "kao rezervni vojni starešina - van službe - na javnom mestu... izneo neistine o predsedniku Miloševiću, načelniku Generalštaba Vojske Jugoslavije Dragoljubu Ojdaniću i zameniku načelnika GŠ VJ Svetozaru Marjanoviću". I to dvaput, na mitinzima Saveza za promene u Leskovcu 21. septembra i 5. oktobra.

KOORDINIRANJE: Marjanović je donedavno radio kao sudija Opštinskog suda u Leskovcu, ali ga je Narodna skupština Srbije, na predlog svog Odbora za pravosuđe i upravu, razrešila dužnosti na poslednjoj sednici zbog bavljenja poslovima "nespojivim sa sudijskom funkcijom". Prethodno je suspendovan pošto je Vrhovni sud, na inicijativu predsednika Okružnog i Opštinskog suda u Leskovcu, pokrenuo postupak protiv njega jerbo "ne samo da nikad nije zadovoljio u radu, već se u dužem vremenskom periodu bavio poslovima nespojivim sa sudijskom funkcijom". Kojim poslovima? Član je najužeg rukovodstva Demokratske stranke (netačno), bio je koordinator, kako napisa predsednik Vrhovnog suda Balša Govedarica, "takozvanog" Saveza za promene za Jablanički okrug (tačno ali nebitno, pošto SZP nije politička organizacija, pa prema tome nema ničeg "nespojivog"), aktivan je član "takozvanog" Društva sudija Srbije (legitimna strukovna organizacija) i "u tim svojstvima omalovažava pravosudni i državni sistem" (diskutabilno).

Problem je u tome što je republički parlament 9. novembra razrešio dvojicu sudija - Milorada Marjanovića i, zbog drugih razloga, Murata Balića, sudiju Opštinskog suda u Sjenici - mada nije bila održana Opšta sednica Vrhovnog suda na kojoj bi, kao što ustav i zakoni nalažu, trebalo da bude utvrđeno ima li razloga za takav potez. Tek onda predlog za razrešenje ide pred skupštinski Odbor za pravosuđe. Ukratko, ignorisano je načelo podele vlasti jer Vrhovni sud niko ništa nije pitao. Istini za volju, poslanici to nisu znali, pošto su, kako za "Vreme" tvrdi Milorad Marjanović, dobili falsifikat u obliku obrazloženja predloga Odbora: "Navedene su četiri tačke i sve četiri su neistinite." (Između ostalog i tvrdnja da je Marjanović saslušan pred Vrhovnim sudom.) Uzgred, sednici Odbora je u svojstvu potpredsednika predsedavao - i predlog potpisao - Marjanovićev sugrađanin Živojin Stefanović, načelnik jablaničkog okruga.

"Tužiću Stefanovića, Govedaricu, kao i predsednike Okružnog i Opštinskog suda u Leskovcu zbog zloupotrebe službenog položaja, ali o tom-potom", kaže Milorad Marjanović. "Materijalni položaj zaposlenih u pravosuđu je ponižavajući, pa mi nije toliko žao što sam razrešen sudijske funkcije, ali mi je žao činova koje sam pošteno stekao i zato ću se žaliti prvo drugostepenom vojnom sudu časti, a zatim ću, kada moja žalba bude odbijena (u šta ne sumnjam), podneti Vrhovnom sudu tužbu za zaštitu ustavnih prava i sloboda."

RATNI PUT: Marjanović je tokom rata u Hrvatskoj bio komandir čete vojne policije koja je 1991. i 1992. godinu provela na Kordunu i Baniji. I ovaj poslednji rat protiv celog sveta proveo je u uniformi, kao komandant samostalnog voda vojne policije, praktično u rangu načelnika SUP-a. A sad ga ražalovaše.

"Glavni pretres vodio je jedan mlad potporučnik, sudija Vojnog suda u Nišu, koji je odmah na početku konstatovao da je pretres javan. Posle pretresa spopali su me novinari da im kažem šta je bilo. Pitao sam ih zašto nisu došli na suđenje i dobio odgovor da nisu pušteni. Inače, u odbrani sam naveo da po osnovu prestupa kojim se šteti ugledu vojnog starešine mogu da odgovaram samo ako narušim sopstveni ugled, ako teturam pijan po ulici, na primer, ali da mi je kao sudiji, dakle kao državnom funkcioneru, dužnost da obavestim javnost o nepravilnostima u društvu, dok kao građanin na to imam pravo i po republičkom i po saveznom Ustavu. Ćutali su sve dok nisam rekao da ne mogu da odgovaram pred ovim sudom za iznošenje neistine o Miloševiću jer čovek nije vojno lice. 'Kako, kad je vrhovni komandant', začudio se predsednik sudskog veća, pa sam morao da mu čitam savezni Ustav i Zakon o Vojsci Jugoslavije."

Pošto je ustanovljeno da ovde vrhovni komandant ne postoji, Marjanović je još zatražio da se general Ojdanić, kome je javno spočitnuo da nije mrdnuo, hm, telo iz Beograda za sve vreme rata, sasluša kao svedok. Odbili su. Kao dokaz da nije oklevetao Miloševića javno ga optužujući za veleizdaju, tražio je da se pretres odloži dok se ne analizira Vojno-tehnički sporazum iz Kumanova u kome je našao pet osnova za tvrdnju da je reč o (protivustavnom) potpisivanju kapitulacije. Odbili su. Nudio je video kasetu sa snimkom svog govora kako bi dokazao da je istupio kao građanin i sudija, a ne kao rezervni vojni starešina. Nisu se izjasnili što, po njegovim rečima, predstavlja bitnu povredu procesa.

"U jednom trenutku konstatovano je da je pročitana službena ocena o mom učešću u ratu", uz smeh priča Marjanović. "Rekao sam: 'Nije, pročitajte je.' Nije im bilo prijatno, pošto ocena vrvi od superlativa. Kao da sam Sava Kovačević."

U Leskovcu socijalisti likuju, a "tiha većina" građana sa strahom rezonuje: "Kad oni tako sa sudijom, kako li će sa nama smrtnicima." Marjanović čeka da mu uruče presudu. Na ulici ga svakodnevno "startuju" potpuno nepoznati sugrađani, zdrave se, psuju vlast... Cena slave.