Srbija danas

Na� ujak

Sad se, naime, ceo Balkan obja�njava pomo�u Srbije, a ne obrnuto, pa sve to odjednom postaje jako zamr�eno. A glavno �to je imalo da se objasni ve� je vi�eno u filmu "Amarkord": ludi ujak popeo se na drvo i ne�e da si�e

Upravo sam se vratio iz Berlina, sa jo� jedne konferencije na kojoj se govorilo o Balkanu ("Balkanski mostovi"), ali zapravo samo o Srbiji, po�to je u o�ima Zapada to postalo gotovo jedno isto, tako da ceo Balkan do�e ne�to kao Velika Srbija. Susedi se protiv toga dosad nisu mnogo bunili, ili jesu ali zaludu, a sad im se vi�e i ne isplati po�to je po�elo da se pri�a o parama za stabilizaciju celog regiona, pa im je bolje da makar glume nestabilnost i prave se da bi i sami lako mogli postati nalik Srbiji.

Meni je to bila �etvrta sli�na konferencija u Nema�koj za poslednjih �est meseci, a daleko od toga da spadam u one koji se naj�e��e pozivaju i koji ni�ta ne propu�taju. Prosto stvar je postala toliko intenzivna da kud god krenete kad-tad morate naleteti na konferenciju. Sude�i po tome, svet je re�io ne samo da sve sazna o Srbiji nego da li�no upozna svakog njenog stanovnika. Kao �to u Berlinu re�e jedan Englez, oni na Zapadu shvatili su da o balkanskim narodima ni�ta ne znaju i da moraju stra�no mnogo da u�e.

Priznajem da nisam imao pojma da sam �iveo u tako misterioznoj zemlji, ali Englezi valjda bolje znaju �ta ne znaju. O onome �to je izgledalo prosto ko pasulj sad se pi�u op�irne studije, pametne analize, knjige i disertacije iz istorije, etnologije, antropologije, sociologije, politi�kih nauka... Na pomolu je nova disciplina koja �e se zvati, recimo, srbistika, ili srbologija, po�to se dosada�nja balkanologija pokazala kao nedostatna.

Sad se, naime, ceo Balkan obja�njava pomo�u Srbije, a ne obrnuto, pa sve to odjednom postaje jako zamr�eno. A glavno �to je imalo da se objasni ve� je vi�eno u filmu "Amarkord": ludi ujak popeo se na drvo i ne�e da si�e. Ujak samo odozgo vi�e da mu treba �ena i ga�a orasima svakoga ko proba da mu pri�e. Srpski slu�aj je jo� malo te�i, jer se ovde ujak popeo sa �enom, pa mu ne treba vi�e ni�ta. Nisu pomogle ni molbe, ni pretnje, ni obe�anja, i po�to tu nema vi�e �ta da se uradi, preostalo je da se radi s onima dole, da se vidi za�to su bili tako neoprezni, da se ispita za�to nisu bolje �uvali drvo ili barem ujaka, da se proveri da nisu svi oni zapravo ujaci, i da se preduzmu mere da se to vi�e ne dogodi ni njima ni bilo kome drugom.

Eto, dakle, posla za nauku. Valja prostudirati kako je ovaj srpski ujak postao to �to je, otkud mu ideja da se penje i kako uspeva da ostane gore tako dugo. To zna�i da se mora razgovarati sa onima koji su ga znali odranije, koji bi mogli da ka�u kakav je bio pre nego �to se popeo ali, naravno, potrebne su i konferencije na kojima �e eksperti izneti razne teorije i ukrstiti argumente. Tu su, zatim, i oni koji se posebno bave drve�em, koji tra�e odgovor na pitanje da li je ba� to drvo po ne�emu bitno druga�ije od ostalih. Va�no je, dakako, da svet razume i tehniku penjanja koja se u Srbiji (to jest na Balkanu) mo�da razlikuje od onoga �to se praktikuje u ostatku sveta, �to je predmet posebne discipline.

Neko �e mi mo�da zameriti �to ne prikazujem dovoljno ozbiljno brigu i pa�nju sveta koji je spreman da pomogne. Pa, pre svega, ugristi ruku koja te hrani mo�e da se shvati kao prva lekcija iz pomenute srbistike. S druge strane, i kad se bavi drugima, svet se zapravo uvek vi�e bavi sobom, a i kad poma�e svako u svetu pre svega gleda da pomogne sebi, pa ne vidim ko kome tu duguje neku posebnu zahvalnost. Ujak mo�da ne bi ni ostao tako dugo na drvetu da se to nije pokazalo toliko zabavnim i korisnim u svetu u kojem se takva �uda sve re�e doga�aju.

Zaposlio je najve�u vojsku sveta, a ni onolike bombe ga nisu htele. Sad su na redu svi mogu�i civilni stru�njaci, preduzima�i i poslovni ljudi koji bi ostali bez posla kad bi ujak re�io da si�e, a ko zna �ta bi radili da se nije ni penjao. Znam kako je to, po�to sam i s�m video neku vajdu od pri�e o tome. Skidanje s drveta je, dakle, veliki i ozbiljan posao koji mora da se radi polako i sistematski, pa mi zato ta afera oko diverzantske grupe li�i na amatersku petljanciju.

Ako ve� treba da se ugledaju na svet, i Srbi bi na taj problem morali gledati druga�ije i iz toga izvla�iti neku korist ili nauk. Od ujaka na drvetu mo�da se ne mo�e napraviti dobra turisti�ka atrakcija, kakvu su susedi Rumuni napravili s Drakulinim zamkom, ali nije ba� da nema �ta da se radi dok on sedi gore. Nije ni ono drvo jedino u zemlji. Svako na kraju ima neko svoje, a na ono ujakovo se ionako ne mo�emo svi popeti.