Srbija uo�i tre�eg milenijuma

Kamion peska vekovnih iluzija

Nekoliko sedmica pre do�eka 2000. godine u Srbiji niko ni ne poku�ava da napravi listu deset najva�nijih Srba drugog milenijuma, niti iko smatra da bi bilo zanimljivo izabrati deset doga�aja koji su u proteklih deset vekova obele�ili srpsku istoriju

Mada stru�ni hronolozi ka�u da �e tre�i milenijum do�i tek 1. januara 2001. godine, ceo svet se ve� uo�i nove 2000. godine zabavlja ispra�anjem drugog milenijuma i ma�tarijama o dolaze�em. Na sve strane se objavljuju liste najva�nijih ljudi u prethodnih hiljadu godina, biraju se doga�aji milenijuma, ili se pak, ne�to skromnije, svode bilansi dvadesetog i promovi�u ambicije za XXI vek. Samo se Srbija u�utala. Ve� i to mnogo govori o tome da je na prelomu drugog u tre�i milenijum Srbija u velikom preispitivanju, da su ideje koje su Srbiju vodile jo� od sticanja nezavisnosti 1878. godine - iscrpljene, da je vek srpske ekspanzije zavr�en serijom te�kih istorijskih poraza, da je mukotrpno ste�eno demokratsko i civilizacijsko nasle�e ugro�eno, da je narod bez dobre perspektive i bez ekonomske sigurnosti, da jo� ni�ta nije jasno - a sve mogu�e, pa i ono najgore. Da Srbija na nekom kamionu s peskom svojih vekovnih iluzija u XXI vek u�e gaze�i �ivote i dostojanstvo svojih gra�ana u nekoj novoj socijalnoj imploziji.

Oni koji se bave generalnim �pekulacijama, a vole da se zovu fenomenolozima, verovatno �e re�i da ve� i okolnost da ni nekoliko sedmica pre do�eka 2000. godine u Srbiji niko ni ne poku�ava da napravi listu deset najva�nijih Srba drugog milenijuma, niti iko smatra da bi bilo zanimljivo izabrati deset doga�aja koji su u proteklih deset vekova obele�ili srpsku istoriju - sama po sebi govori da danas srpsko dru�tvo nema ono najva�nije - �iroko prihva�enu ta�ku gledi�ta na sopstvenu istoriju, a nekmoli �iroko prihva�enu strategiju za tre�i milenijum. Primera je mnogo, sve do mucavog obja�njenja Milo�evi�evog aktiviste zadu�enog za parlamentarni sektor - o smislu Dana republike, koji je srpska javnost do�ekala s besom, ravnodu�no��u ili podsmehom - u zavisnosti od toga s koje ta�ke posmatra ono �to se 29. novembra 1943. godine dogodilo van Srbije - u bosanskoj kasabi Jajcu.

SRPSKE PRESTONICE: Gotovo niko prigodom dolaska tre�eg milenijuma u na�oj publicistici (a da ne govorimo o popularnoj istoriografiji) gotovo ni ne poku�ava da baci novi pogled na stare doga�aje, pa makar ih postavio kao sulude hipoteze, kako bi bili provereni istorijski stereotipi i nacionalni mitovi i kako bismo veselije do�ekali 2000. novu godinu - �to �ini ve�ina civilizovanih zemalja. Evo, samo radi primera, nekoliko naizgled �a�avih ideja. Za�to se, na primer, utemeljenje samostalnosti Srpske pravoslavne crkve 1219. godine, kada je za Srbe zapravo po�eo drugi milenijum, ne pripi�e u zaslugu Francuzima i Mlecima, to jest krsta�ima, koji su 1207. godine zauzeli Konstantinopolj, pa je Rastko Nemanji� u Nikejskoj patrijar�iji lak�e isposlovao srpsku autokefalnost i tamo dobio arhiepiskopsko dostojanstvo (�to bi bilo te�e dobiti u Svetoj Sofiji) - da bi kasnije postao mo�da najva�niji srpski �ovek milenijuma. Ili, opet Francuzi, nije li za Prvi srpski ustanak najzaslu�niji Napoleon, jer je po�etkom XIX veka, ekspedicijom u Egipat i drugim evropskim vojnama - ugrozio osmanlijsku carevinu i poremetio ceo feudalni poredak u Evropi. Ili, nije li Cirih kolevka dve vode�e srpske ideologije i strategije - radikalske i socijalisti�ke, mada nacionalni ideolozi izvori�ta srpskih ideja vodilja tra�e na Kosovu, u Hilandaru ili Sankt Peterburgu. Nisu li Berlin, Be� i Pariz bili prestonice glavnih politi�kih odluka i izvori kapitala koji je Srbiju izvukao iz azijske ekonomske pustinje, pa se otuda najvi�e o njima mora govoriti kao o glavnim gradovima srpske emancipacije i modernizacije. Mo�da je i tu problem ta�ke stajali�ta - evropskog ili azijskog, desnog ili levog, pravoslavnog ili komunisti�kog, imperijalnog ili civilizacijskog? A najva�niji znak zrelosti za ulazak u tre�i milenijum bio bi poku�aj ironizacije na�ih mrtvoozbiljnih istorijskih stereotipa o ve�ito potrebnoj "ideolo�koj diferencijaciji" po sistemu "ko je vjera, a ko je nevjera".

Najte�e je veselom u�initi pri�u o na�oj ekonomskoj istoriji i ekonomskim prilikama u Srbiji na po�etku, a naro�ito na kraju XX veka. Pogledajmo ukratko s �im je Srbija krenula u XX vek, i koliko se krajem tog veka vratila prema kamenom dobu.

VEK S BLOKADOM: Srbija je i u XX vek u�la pod me�unarodnom finansijskom blokadom. Jo� od Karlsbadskog aran�mana 1895. godine, kada je sa pariskom Otomanskom bankom, berlinskim Trgova�kim dru�tvom i be�kom Lenderbankom zaklju�en ugovor o unifikaciji deset petoprocentnih dr�avnih zajmova, te Ruskog i Solskog zajma, to jest konverziji ukupno 355 miliona dinara dr�avnog duga u novi kredit sa 4 odsto kamate i rokom otplate od 72 godine, glavne svetske berze su bile zatvorene za emisiju srpskih dr�avnih obligacija, a ni papiri tog spomenutog karlsbadskog zajma nisu mogli da dobiju kotu na, tada glavnoj, Pariskoj berzi.

Re� je o tome da je naprednja�ka vlada zaklju�ila ugovor o reprogramiranju ovih dr�avnih dugova sa poveriocima koji su dr�ali samo sedminu potra�ivanja, a sve ostale poverioce, uglavnom one iz Pariza, nije ni obavestila o promeni uslova otplate. Francuske banke, koje su najvi�e bile o�te�ene, pri tome su za uvo�enje sankcija Beogradu imale podr�ku Rusije, jer je ruski dvor bio ogor�en povratkom kralja Milana u zemlju i gu�vom koju je napravio povodom Ivanjdanskog atentata, kada je pohapsio sve funkcionere Radikalske stranke.

Ina�e, o veli�ini spoljnog duga Srbije u osvit XX veka neka kao jedinica mere poslu�e godi�nji bud�etski prihodi iz 1895. godine koji su iznosili oko 60 miliona dinara. Dakle, reprogramirani dug iznosio je skoro �est godi�njih bud�etskih prihoda Srbije (danas je nereprogramirani spoljni dug Srbije otprilike u istom relativnom odnosu prema bud�etu - ako odnos nije i gori).

Spomenutu sedmogodi�nju spoljnu finansijsku blokadu izazvanu ignorisanjem tada�njih me�unarodnih ekonomskih pravila i potcenjivanjem personalnih sankcija jedne svetske sile - otklonio je 1902. godine dr Mihailo Vuji� na �elu Fuzione vlade, no presudno je bilo da je pre toga kralj Milan iznenada preminuo u Be�u. Osnovu povratka u me�unarodni svet finansija dao je zapravo uzlet spoljne trgovine, kada je srpski izvoz izme�u 1895. i 1902 godine pove�an sa 43,3 na 72,1 milion dinara - a to je bila blagotvorna posledica tek izgra�enih �eleznica u Srbiji finansiranih francuskim kreditima (dakle onda�nji izvoz je bio ravan dr�avnom bud�etu, �to je, na�alost, i sada slu�aj).

Ekonomski ure�ena �uvenim Milovanovi�evim zakonom o bud�etu i politikom relativno niske javne potro�nje u vreme kralja Aleksandra Obrenovi�a, srpska privreda je mogla da u�e u novi investicioni ciklus uz pomo� novih kredita sa evropskog zapada. Ti krediti prakti�no nisu obustavljeni ni nakon majskog prevrata 1903. godine, kada je kralj ubijen zajedno sa svojom �enom (mo�da i zbog spomenute niske javne potro�nje, zbog koje ni oficiri nisu redovno dobijali platu), zbog �ega se Srbija suo�ila sa nizom me�unarodnih diplomatskih i politi�kih sankcija. Kraljeubistvo je, me�utim, ubrzo opro�teno, po�to se Srbija zadu�ivala za preoru�anje i ekspanziju na Balkanu, a to je tada odgovaralo i Zapadu i Rusiji - samo je pitanje koliko je to odgovaralo srpskoj privredi. Srbija kre�e u "vek netrpeljivosti" punom snagom, uz pomo� Zapada. U Belgiji se 1903. godine osniva Anonimno dru�tvo aleksina�kih rudnika i Anonimno dru�tvo bakarnih rudnika Majdanpek, u Francuskoj 1904. godine Anonimno dru�tvo borskih rudnika, itd. Na nesre�u, taman su pro�le politi�ke sankcije zapadnih dvorova zbog masakra nad Obrenovi�ima, nai�le su ekonomske sankcije Be�a i Pe�te i po�eo je petogodi�nji carinski rat sa Austrijom (1906-1911). Kako su finansijski centri sa Zapada bili ja�i od onih u Srednjoj Evropi, Srbija je pregurala i tu izolaciju i definitivno se svrstala na pobedni�ku stranu dva kasnija svetska rata. I to je, naravno, mnogo ko�talo, jer prirodni ekonomski saveznici su bili bli�i, no sa njima se nisu mogle uskladiti strate�ke nacionalne pretenzije.

Kad se, dakle, pogledaju uslovi pod kojima je Srbija u�la u XX vek, neko �e re�i da danas ne treba brinuti ni oko XXI veka. Ipak, stvari samo na prvi pogled deluju sli�no, a tamo gde su doista sli�ne - nisu vesele. Osnovni je utisak da 21. vek dolazi u lo�em trenutku za Srbiju.

GODINE SVEOP�TE PROPASTI: Pre svega treba re�i da zabrana Evropske unije da se ula�e u Srbiju (od maja 1998. godine), zajedno sa neprekinutim ameri�kim "spoljnim zidom" sankcija (od 1992. godine) i raznovrsnim drugim merama izolacije kojima se pridru�ilo i 15 evropskih zemalja van EU, deluju ugu�uju�e posle skoro dve decenije stalnog smanjenja stope bruto investicija u osnovna sredstva u SRJ (ne raspola�emo odvojenim podacima za Srbiju, koji su verovatno jo� za nijansu gori). Prema pokazateljima koje iznosi dr Stanko Radmilovi� ("Oporavak i razvoj", 1999), stopa bruto investicija u osnovnim fondovima u SRJ skoro kontinuirano opada �ak od 1978. godine (kada je, istina, bila rekordna). Tako ova stopa od 34,9 odsto od 1978. do 1988. godine pada na 18 odsto, a zatim do 1997. godine na 11,1 odsto. Mo�e se jednostavno re�i da su u realnom iznosu u svakoj od poslednje dve decenije XX veka u SRJ investicije bile dva puta prepolovljene, da one proizvodne danas gotovo potpuno zamru. Efekat prethodnih ogromnih inostranih ulaganja (sedamdesetih godina svaka �etvrta investicija u Jugoslaviji bila je finansirana isklju�ivo iz stranih izvora) veoma brzo je iscrpljen, a nova strana ulaganja su izostala, pa je prose�na stopa pada dru�tvenog proizvoda izme�u 1986. i 1997. godine bila minus 5,9 odsto.

Prema prora�unu dr Radmilovi�a, dru�tveni proizvod SRJ je od 23.838 miliona dolara 1986. godine (kada je bio najvi�i) do 1997. godine opao na 13.331 miliona dolara (najni�i je bio 1993. godine, kada je iznosio 10.748 miliona dolara). Stravi�an smer pada dru�tvenog proizvoda, naravno, ove godine jeste ne samo nastavljen nego je dobio NATO ubrzanje. Tako je, prema prora�unu Stojana Stamenkovi�a, dru�tveni proizvod SRJ 1998. godine iznosio 11.900 miliona dolara, ove 1999. �e biti 9500 miliona dolara, a u 2000. godini bi mogao biti 10.275 miliona dolara. Grupa 17 ima bitno druga�iji prora�un GDP (jer verovatno koristi oficijelni devizni kurs dinara prema dolaru i ne�to druga�iju metodologiju), pa smatra da je dru�tveni proizvod SRJ 1989. godine iznosio 30.831 miliona dolara, da je do 1998. godine opao na 17.442 miliona dolara, a da �e se u 1999. godini sru�iti na 10.348 miliona dolara. No, bez obzira na razli�ite metodologije i cifre, svaka matematika dokazuje samo jedno - da je Srbija u poslednjih 11 godina XX veka do�ivela ekonomsku katastrofu, gotovo nezamislivo dugu i duboku u svetskoj privrednoj istoriji.

Da li �e na ulasku u tre�i milenijum srpski kormilar Slobodan Milo�evi� poku�ati da objasni �injenicu da je u Srbiji od njegovog dolaska na vlast dru�tveni proizvod opao za oko 60 odsto i da li �e napokon re�i sa �im planira da uvede Srbiju u neku bolju budu�nost? Zadatak koji je sebi uzeo nije lak, jer Srbija je gotovo u bezizlanoj situaciji, po�to bi joj, po razli�itim prora�unima, trebalo pet do petnaest godina samo da se vrati na nivo bednog proizvoda iz pro�le godine. Prema proceni Grupe 17, na ulasku u tre�i milenijum zaostatak Srbije u industrijskom razvoju prema 1989. godini danas iznosi 40 godina.

Posle svih ovih neveselih podataka, koje smeju �itati samo ljudi s jakim �ivcima, gotovo je jasno za�to se Srbija u�utala i za�to i vlast sve manje govori o budu�nosti, �ak i u vreme tako retkog i veselog kalendarskog preloma iz drugog u tre�i milenijum, koji je u na�elu vrlo zgodan za one "subjektivne snage" koje su uvek gledale daleko unapred.

Milenijumski Srbi