Američki vojni logor Bondstil
Otvara se Burger King!
Razlog što se na Kosovu pravi ambiciozan vojni logor samo par meseci nakon ulaska trupa jeste lekcija naučena u Bosni. Tamošnja misija trebalo je da traje samo godinu dana, a evo već ulazi u petu godinu bez vidljivog kraja mandata
Američki vojni logor Bondstil
nalazi se na pola puta između Gnjilana i Uroševca, dva najveća grada u delu Kosova koji
je pod kontrolom američkih vojnih snaga. Lokacija za logor određena je negde sredinom
juna, a izabran je nenaseljen, brdoviti predeo na kome se ranije gajila pšenica. Nakon
što je utvrđeno da lokalitet nije miniran, postavljeni su prvi šatori. Kako su
američke trupe pristizale tako se logor širio. Za sada je ograđen bodljikavom žicom,
ali može se očekivati stabilnija i trajnija ograda kada logor, negde sredinom naredne
godine, dobije svoj konačan izgled i dimenzije.
Bondstil je najveća, ali ne i jedina američka baza na teritoriji Kosova. Druga baza, logor Montif (Monteith), nalazi se u samom centru Gnjilana u bivšoj (i bombardovanjem oštećenoj) kasarni Vojske Jugoslavije. Bondstil će, kada bude konačno završen, moći da primi oko pet hiljada vojnika, dok će u Montifu biti njih oko dve hiljade. Predviđeno je da Bondstil zauzme prostor od dve i po hiljade hektara (u proseku pola hektara na jednog tamo smeštenog vojnika), što će reći da pojede plodne zemlje za dva prosečna sela.
Ulaz u logor nalazi se na oko kilometar od magistralnog puta. Prilazni put je evoluirao od zemljanog do puta od šljake, čemu je svakako doprinelo i kišno leto na Kosovu. Plodna zemlja naprosto je gutala točkove velikih Hamveja i ostalih moćnih vozila američkih trupa, koja su znala da se zaglave i prevrnu i usred samog logora. Zbog toga su svi putevi i auto parkovi u Bondstilu danas nasuti sitnim šljunkom, da bi bili asfaltirani (betonirani) na proleće.
INFRASTRUKTURA: U početku su svi vojnici spavali u šatorima, ali kako je kosovska zima poznata kao vrlo negostoljubiva, još krajem avgusta su američki inžinjerci krenuli sa izradom montažnih kuća od drveta sa metalnim krovom, takozvanih SEAhuts (South East Asia huts - Jugoistočno-azijska baraka) koje su projektovane tokom rata u Vijetnamu. Do danas je u Bondstilu takvih baraka napravljeno oko dvesta, a plan je da ih bude ravno 232. U svakoj od njih se nalazi po pet spavaonica sa kupatilima i opremljene su sistemima za grejanje. Trenutno su bez ikakvog nameštaja, tako da vojnici spavaju u svojim vrećama koje su preneli iz šatora.
Na izgradnji logora angažovano je 1700 inžinjeraca iz Prve pešadijsko-inžinjerijske brigade. Pored puteva i baraka do sada je izgrađen i kanalizacioni sistem, a u planu je sopstveni vodovod (voda će se uzimati iz posebno iskopanih bunara), poletno-sletna pista za helikoptere (za sada sleću na livadu), prostor za odlaganje đubreta i ostali prateći infrastrukturni objekti. Pored svega pomenutog što je neophodno za svakodnevni život, planiraju se i sportski tereni, kapela, a pominje se i izgradnja pravog malog šoping centra sa svim pripadajućim sadržajima, poput Burger Kinga i bioskopa (multipleks, verovatno). Čak i američke vojne publikacije otvoreno govore da se u slučaju američkih vojnih kampova na Kosovu radi o infrastrukturi koja bi zadovoljila dva manja grada. Predviđeno je da se u ovu svrhu potroši čak trideset miliona dolara, što je izazvalo malu nelagodu u Kongresu i povećalo interesovanje kod američkih medija. Kada bude završen, vojni logor Bondstil biće najveći vojni logor koji je američka vojska napravila na teritoriji neke druge zemlje nakon rata u Vijetnamu.
Iako će tokom sledeće godine ovaj vojni logor poprimiti impresivne razmere i izgled, američki vojni predstavnici su kategorični u tome da je sve što je napravljeno privremenog karaktera kako bi se popakovalo i transportovalo skupa sa vojnicima kada se misija na Kosovu okonča.
KUBA I KOSOVO: Prema mišljenju Džona Pajka, vojnog analitičara pri Američkom udruženju naučnih radnika (Federation of American Scientists), baza Bondstil se ni po čemu ne razlikuje od bilo koje druge američke vojne baze tog tipa.
"Očigledno je da se ovde radi o privremenoj bazi, projektovanoj da se koristi narednih nekoliko godina, pre nego o stalnoj, koja bi se koristila decenijama", kaže za "Vreme" Pajk, odgovarajući na pitanje može li se na osnovu načina na koji se baza gradi zaključiti kakve su strateške namere američke administracije na Kosovu. Što se tiče eventualne promene američke politike u regionu, Pajk smatra da stacioniranje trupa na Kosovu značajno utiče na odlaganje smanjivanja američkog kontigenta u Bosni, kao i da je sada očigledno da će američko vojno prisustvo na Balkanu dobrano zagaziti u narednu deceniju.
Na svetu postoji još samo jedno mesto gde američka vojska ima svoju bazu uprkos otvorenom neprijateljstvu sa rukovodstvom zemlje "domaćina". Radi se o Kubi i čuvenoj bazi u zalivu Guantanamo. Džon Pajk smatra da je jedina sličnost između Bondstila i Guantanama u tome što bi zemlje na čijoj teritoriji se te baze nalaze volele da te baze budu negde drugde.
"U svemu ostalom se razlikuju, kao, na primer, u pogledu uslova pod kojim su nastale i planova koliko bi trebalo da budu u funkciji. Guantanamo je napravljen mnogo pre nego što je Kastro došao na vlast i očigledno je da se tu radi o "stalnoj" bazi, dok je Bondstil verovatno privremeni logor koji ne bi trebalo da postoji duže od pet do deset godina", zaključuje Pajk.
Britanski vojni analitičar Pol Biver smatra da Amerikanci za sada planiraju da na Kosovu ostanu pet godina pa tako i grade (objekti su privremeni, drveni a ne betonski).
"Na osnovu moje nedavne posete Bondstilu rekao bih da se ne radi o nekoj tvrđavi. Sve se pravi samo da olakša logističku podršku trupama i administraciji na terenu, nije to neka Mažino linija. Od većeg je uticaja to što će na Kosovu biti potrebno da se zaposle na stotine lokalnih radnika, što će se u južnom delu Kosova kreirati pravi mali ekonomski bum", kaže Biver za "Vreme".
CEMENT I CIGLA: Pored
infrastrukturnih, u logoru Bondstil instalirani su i najmoderniji pokretni komunikacioni
sistemi. Ceo sistem komandovanja američkim trupama na Kosovu obavlja se odavde, a
reporter "Vremena" bio je ne malo iznenađen kada mu je prošlog leta usred
Bondstila zazvonio mobilni telefon (u to vreme mobilni su radili samo u centru Prištine,
znači na nekih pedesetak kilometara od logora). Ispostavilo se da je signal prenet preko
jednog od grčkih operatera, čiji je repetitor za potrebe američkog vojnog pres centra
donet u Bondstil. Domet je bio jedva stotinak metara od šatora sa pres službom.
Bazu Bondstil posetio je svaki američki političar, vojnik ili javna ličnost koji se iole primakao Kosovu (a to je otprilike svako ko je nekim poslom preleteo Atlantik u poslednja tri meseca). Počev od predsednika Klintona i gospođe Olbrajt, pa sve do holivudskih zvezda, poput Salme Hajek koja je tu bila prošle nedelje. Njena poseta izazvala je buru negodovanja u Meksiku (Salma je inače Meksikanka), gde su joj mnogi prebacili što je baš ona našla da zabavlja američke vojnike kod tolikih američkih glumica.
Razlog što se na Kosovu pravi ovako ambiciozan vojni logor samo par meseci nakon ulaska trupa jeste lekcija naučena u Bosni. Tamošnja misija trebalo je da traje samo godinu dana, a evo već ulazi u petu godinu bez vidljivog kraja mandata. Američki vojni logori u Bosni pravljeni su sa vrlo kratkoročnim ambicijama, tako da se sada kompletno rekonstruišu i izgledaće veoma slično logorima na Kosovu. Znači, drvene barake i nešto ozbiljnija infrastruktura.
Suprotno verovanju brojnih srpskih "poznavalaca svetskih prilika" koji veruju da je američka vojska dolaskom na Balkan, a naročito prisustvom na Kosovu, ostvarila svoj vekovni san, Amerikanci koriste svaku priliku da to predstave više kao noćnu moru. Potreba za logorima kao što je Bondstil proizilazi iz njihove vojne doktrine koje kaže da ratove ne dobija ni svijetlo oružje ni srce u junaka već dobra logistika. S druge strane, pragmatičniji analitičari nude nešto jednostavnije objašnjenje koje kaže da amerikanci troše tolike pare i trud na pravljenje vojnih logora poput ovih na Kosovu zato što mogu!
Što se njihove politike na Balkanu tiče, siguran znak da su tu počeli da duvaju neki drugi vetrovi biće kad za potrebe svojih baza počnu da dovlače cement, ciglu, crepove i armaturu.
Zoran Stanojević
