Ameri�ki vojni logor Bondstil
Otvara se Burger King!
Razlog �to se na Kosovu pravi ambiciozan vojni logor samo par meseci nakon ulaska trupa jeste lekcija nau�ena u Bosni. Tamo�nja misija trebalo je da traje samo godinu dana, a evo ve� ulazi u petu godinu bez vidljivog kraja mandata
Ameri�ki vojni logor Bondstil
nalazi se na pola puta izme�u Gnjilana i Uro�evca, dva najve�a grada u delu Kosova koji
je pod kontrolom ameri�kih vojnih snaga. Lokacija za logor odre�ena je negde sredinom
juna, a izabran je nenaseljen, brdoviti predeo na kome se ranije gajila p�enica. Nakon
�to je utvr�eno da lokalitet nije miniran, postavljeni su prvi �atori. Kako su
ameri�ke trupe pristizale tako se logor �irio. Za sada je ogra�en bodljikavom �icom,
ali mo�e se o�ekivati stabilnija i trajnija ograda kada logor, negde sredinom naredne
godine, dobije svoj kona�an izgled i dimenzije.
Bondstil je najve�a, ali ne i jedina ameri�ka baza na teritoriji Kosova. Druga baza, logor Montif (Monteith), nalazi se u samom centru Gnjilana u biv�oj (i bombardovanjem o�te�enoj) kasarni Vojske Jugoslavije. Bondstil �e, kada bude kona�no zavr�en, mo�i da primi oko pet hiljada vojnika, dok �e u Montifu biti njih oko dve hiljade. Predvi�eno je da Bondstil zauzme prostor od dve i po hiljade hektara (u proseku pola hektara na jednog tamo sme�tenog vojnika), �to �e re�i da pojede plodne zemlje za dva prose�na sela.
Ulaz u logor nalazi se na oko kilometar od magistralnog puta. Prilazni put je evoluirao od zemljanog do puta od �ljake, �emu je svakako doprinelo i ki�no leto na Kosovu. Plodna zemlja naprosto je gutala to�kove velikih Hamveja i ostalih mo�nih vozila ameri�kih trupa, koja su znala da se zaglave i prevrnu i usred samog logora. Zbog toga su svi putevi i auto parkovi u Bondstilu danas nasuti sitnim �ljunkom, da bi bili asfaltirani (betonirani) na prole�e.
INFRASTRUKTURA: U po�etku su svi vojnici spavali u �atorima, ali kako je kosovska zima poznata kao vrlo negostoljubiva, jo� krajem avgusta su ameri�ki in�injerci krenuli sa izradom monta�nih ku�a od drveta sa metalnim krovom, takozvanih SEAhuts (South East Asia huts - Jugoisto�no-azijska baraka) koje su projektovane tokom rata u Vijetnamu. Do danas je u Bondstilu takvih baraka napravljeno oko dvesta, a plan je da ih bude ravno 232. U svakoj od njih se nalazi po pet spavaonica sa kupatilima i opremljene su sistemima za grejanje. Trenutno su bez ikakvog name�taja, tako da vojnici spavaju u svojim vre�ama koje su preneli iz �atora.
Na izgradnji logora anga�ovano je 1700 in�injeraca iz Prve pe�adijsko-in�injerijske brigade. Pored puteva i baraka do sada je izgra�en i kanalizacioni sistem, a u planu je sopstveni vodovod (voda �e se uzimati iz posebno iskopanih bunara), poletno-sletna pista za helikoptere (za sada sle�u na livadu), prostor za odlaganje �ubreta i ostali prate�i infrastrukturni objekti. Pored svega pomenutog �to je neophodno za svakodnevni �ivot, planiraju se i sportski tereni, kapela, a pominje se i izgradnja pravog malog �oping centra sa svim pripadaju�im sadr�ajima, poput Burger Kinga i bioskopa (multipleks, verovatno). �ak i ameri�ke vojne publikacije otvoreno govore da se u slu�aju ameri�kih vojnih kampova na Kosovu radi o infrastrukturi koja bi zadovoljila dva manja grada. Predvi�eno je da se u ovu svrhu potro�i �ak trideset miliona dolara, �to je izazvalo malu nelagodu u Kongresu i pove�alo interesovanje kod ameri�kih medija. Kada bude zavr�en, vojni logor Bondstil bi�e najve�i vojni logor koji je ameri�ka vojska napravila na teritoriji neke druge zemlje nakon rata u Vijetnamu.
Iako �e tokom slede�e godine ovaj vojni logor poprimiti impresivne razmere i izgled, ameri�ki vojni predstavnici su kategori�ni u tome da je sve �to je napravljeno privremenog karaktera kako bi se popakovalo i transportovalo skupa sa vojnicima kada se misija na Kosovu okon�a.
KUBA I KOSOVO: Prema mi�ljenju D�ona Pajka, vojnog analiti�ara pri Ameri�kom udru�enju nau�nih radnika (Federation of American Scientists), baza Bondstil se ni po �emu ne razlikuje od bilo koje druge ameri�ke vojne baze tog tipa.
"O�igledno je da se ovde radi o privremenoj bazi, projektovanoj da se koristi narednih nekoliko godina, pre nego o stalnoj, koja bi se koristila decenijama", ka�e za "Vreme" Pajk, odgovaraju�i na pitanje mo�e li se na osnovu na�ina na koji se baza gradi zaklju�iti kakve su strate�ke namere ameri�ke administracije na Kosovu. �to se ti�e eventualne promene ameri�ke politike u regionu, Pajk smatra da stacioniranje trupa na Kosovu zna�ajno uti�e na odlaganje smanjivanja ameri�kog kontigenta u Bosni, kao i da je sada o�igledno da �e ameri�ko vojno prisustvo na Balkanu dobrano zagaziti u narednu deceniju.
Na svetu postoji jo� samo jedno mesto gde ameri�ka vojska ima svoju bazu uprkos otvorenom neprijateljstvu sa rukovodstvom zemlje "doma�ina". Radi se o Kubi i �uvenoj bazi u zalivu Guantanamo. D�on Pajk smatra da je jedina sli�nost izme�u Bondstila i Guantanama u tome �to bi zemlje na �ijoj teritoriji se te baze nalaze volele da te baze budu negde drugde.
"U svemu ostalom se razlikuju, kao, na primer, u pogledu uslova pod kojim su nastale i planova koliko bi trebalo da budu u funkciji. Guantanamo je napravljen mnogo pre nego �to je Kastro do�ao na vlast i o�igledno je da se tu radi o "stalnoj" bazi, dok je Bondstil verovatno privremeni logor koji ne bi trebalo da postoji du�e od pet do deset godina", zaklju�uje Pajk.
Britanski vojni analiti�ar Pol Biver smatra da Amerikanci za sada planiraju da na Kosovu ostanu pet godina pa tako i grade (objekti su privremeni, drveni a ne betonski).
"Na osnovu moje nedavne posete Bondstilu rekao bih da se ne radi o nekoj tvr�avi. Sve se pravi samo da olak�a logisti�ku podr�ku trupama i administraciji na terenu, nije to neka Ma�ino linija. Od ve�eg je uticaja to �to �e na Kosovu biti potrebno da se zaposle na stotine lokalnih radnika, �to �e se u ju�nom delu Kosova kreirati pravi mali ekonomski bum", ka�e Biver za "Vreme".
CEMENT I CIGLA: Pored
infrastrukturnih, u logoru Bondstil instalirani su i najmoderniji pokretni komunikacioni
sistemi. Ceo sistem komandovanja ameri�kim trupama na Kosovu obavlja se odavde, a
reporter "Vremena" bio je ne malo iznena�en kada mu je pro�log leta usred
Bondstila zazvonio mobilni telefon (u to vreme mobilni su radili samo u centru Pri�tine,
zna�i na nekih pedesetak kilometara od logora). Ispostavilo se da je signal prenet preko
jednog od gr�kih operatera, �iji je repetitor za potrebe ameri�kog vojnog pres centra
donet u Bondstil. Domet je bio jedva stotinak metara od �atora sa pres slu�bom.
Bazu Bondstil posetio je svaki ameri�ki politi�ar, vojnik ili javna li�nost koji se iole primakao Kosovu (a to je otprilike svako ko je nekim poslom preleteo Atlantik u poslednja tri meseca). Po�ev od predsednika Klintona i gospo�e Olbrajt, pa sve do holivudskih zvezda, poput Salme Hajek koja je tu bila pro�le nedelje. Njena poseta izazvala je buru negodovanja u Meksiku (Salma je ina�e Meksikanka), gde su joj mnogi prebacili �to je ba� ona na�la da zabavlja ameri�ke vojnike kod tolikih ameri�kih glumica.
Razlog �to se na Kosovu pravi ovako ambiciozan vojni logor samo par meseci nakon ulaska trupa jeste lekcija nau�ena u Bosni. Tamo�nja misija trebalo je da traje samo godinu dana, a evo ve� ulazi u petu godinu bez vidljivog kraja mandata. Ameri�ki vojni logori u Bosni pravljeni su sa vrlo kratkoro�nim ambicijama, tako da se sada kompletno rekonstrui�u i izgleda�e veoma sli�no logorima na Kosovu. Zna�i, drvene barake i ne�to ozbiljnija infrastruktura.
Suprotno verovanju brojnih srpskih "poznavalaca svetskih prilika" koji veruju da je ameri�ka vojska dolaskom na Balkan, a naro�ito prisustvom na Kosovu, ostvarila svoj vekovni san, Amerikanci koriste svaku priliku da to predstave vi�e kao no�nu moru. Potreba za logorima kao �to je Bondstil proizilazi iz njihove vojne doktrine koje ka�e da ratove ne dobija ni svijetlo oru�je ni srce u junaka ve� dobra logistika. S druge strane, pragmati�niji analiti�ari nude ne�to jednostavnije obja�njenje koje ka�e da amerikanci tro�e tolike pare i trud na pravljenje vojnih logora poput ovih na Kosovu zato �to mogu!
�to se njihove politike na Balkanu ti�e, siguran znak da su tu po�eli da duvaju neki drugi vetrovi bi�e kad za potrebe svojih baza po�nu da dovla�e cement, ciglu, crepove i armaturu.
Zoran Stanojevi�
