Međunarodna pomoć

Humanitarne čarolije

Šta rade i čime se bave međunarodne humanitarne i nevladine organizacije, o čemu izveštavaju pretpostavljene u Briselu ili Ženevi, a o čemu nemaju relevantnih informacija

Trenutno je na teritoriji SRJ aktivno više od 200 međunarodnih humanitarnih nevladinih organizacija - 25 u Srbiji, 30 u Crnoj Gori i najmanje 150 na Kosovu, i zajedno sa brojnim UN humanitarnim organizacijama, domaćim nevladinim organizacijama, Međunarodnim komitetom Crvenog krsta i Jugoslovenskim Crvenim krstom čine jedan zaseban, gotovo paralelan svet. Humanitarne "divizije" razlikuju se po aktivnostima: jedni su zaduženi za izbeglice, drugi za hranu, treći samo za lekove, četvrti za decu, a ostali sve to pomalo. Njihova uloga u zajednici nije sporna, kao ni njihovi rezultati - konvoji sa humanitarnim sadržajem iz raznih zemalja pristižu svaki dan i odlaze u kolektivne centre širom Srbije. Istinu o tome šta se dešava na tom putu od donatora do korisnika, znaju izbeglice i raseljena lica.

Prošle nedelje je generalni sekretar UN-a Kofi Anan najavio svesrdnu pomoć UN-a humanitarnim organizacijama u realizaciji apela upućenog vladama zemalja donatora za sledeću godinu. Ukupna potraživanja humanitarnih organizacija od zemalja donatora za implementaciju programa pomoći u interventnim situacijama širom sveta iznosila bi 2,4 milijarde dolara. Na ime pomoći ugroženim licima u SRJ zatražen je budžet od 200 miliona američkih dolara. Na konferenciji za novinare Visokog komesarijata UN-a za izbeglice (UNHCR) saopšteno je da će ova organizacija na ime pomoći ugroženim izbeglicama u SRJ zatražiti 71,8 miliona američkih dolara. Konvoji kamiona sa artiklima iz zimskog programa za raseljena lica uveliko su već krenuli put Vranja, natovareni krevetima, ćebadima i vrećama za spavanje, a 10.000 tona litara lož-ulja već je stiglo u taj grad. Dunavom uskoro stiže još 1900 tona lož-ulja, a istovremeno luka Bar očekuje još 2000 tona uglja za kolektivne centre u Crnoj Gori.

POMOĆ ZA STRUJU: Upitali smo se kako će raspoređivati preostalih 128,2 miliona dolara. Po rečima Roberta Peintera, šefa UN Centra za koordinaciju humanitarnih delatnosti (OCHA), ženevskim apelom je predviđeno ukazivanje pomoći prvenstveno izbeglicama, trajno raseljenim licima, ali i socijalnim slučajevima i penzionerima, koji su u veoma teškom položaju, dodatno ugroženi posledicama NATO bombardovanja. "Ukidanje sankcija pod ovim režimom nije moguće, ali mi nastavljamo sa isporukom osnovne humanitarne pomoći kao što su hrana, odeća, lekovi, i sprovodimo zimski program koji će omogućiti ljudima da prežive zimu. Rukovodimo se osnovnim humanitarnim principom, a to je da ljudima ukazujemo pomoć na osnovu njihovih potreba, bez obzira na kategoriju i etničku pripadnost", kaže za "Vreme" Robert Peinter. "Najveću grupu čini više od 500.000 izbeglica koje svakodnevno primaju pomoć preko Jugoslovenskog Crvenog krsta, a posredstvom UNHCR-a. Druga grupa su trajno raseljena lica (200.000), i mi se trudimo da nađemo način da se oni integrišu u zajednicu. Treću grupu čine socijalni slučajevi i penzioneri - oko 400.000 ljudi iz ove grupe dobija pakete sa hranom iz fonda Svetskog programa hrane." (Mnogi penzioneri ne znaju da imaju pravo na humanitarnu pomoć - neophodno je da kontaktiraju Crveni krst, i dobiće pomoć koja im je neophodna.). UN OCHA intenzivno razvija plan i program za pomoć penzionerima. Kombinacija jake zime, isključenja struje i niske platežne moći dovešće penzionere u izuzetno težak položaj tokom zime. Šef OCHA-e kaže da trenutno pokušavaju da identifikuju penzionere preko Penzionog fonda, posebno vodeći računa da ukažu pomoć najugroženijima - hendikepiranim osobama ili invalidima.

Uporedo sa razvijanjem programa za pomoć socijalnim slučajevima i penzionerima, pokušavaju da realizuju program pomoći Elektroprivredi Srbije. "Na osnovu izveštaja koji je podneo naš sektor za energetiku, građanima će biti na raspolaganju 50-70 odsto energetskih kapaciteta. Nije strašno ako isključenja budu trajala dva sata dnevno, ali ako potraju 6-8 sati, onda će to biti veliki problem. Struja je u mnogim delovima zemlje potrebna za pumpe vodovodnog sistema, kao i za grejanje. Zabrinjavajuć je i za ovo doba godine neuobičajeno nizak nivo vode u rekama." Konkretna pomoć EPS-u dolazi u vidu rezervnih delova za postrojenja oštećena tokom bombardovanja. "U saradnji sa međunarodnom zajednicom pokušavamo da obezbedimo rezervne delove koji su EPS-u neophodni. Intenzivno sarađujemo sa njihovim stručnjacima da bismo ustanovili kako dolazi do havarije u sistemu", nastavlja on. "Iako su stručnjaci EPS-a preduzeli sve mere u osposobljavanju kapaciteta, nedostaju im mnogi rezervni delovi i zato dolazi do havarija. Za rezervne delove smo se obratili zemljama donatorima u međunarodnoj zajednici (u ovom slučaju obratili smo se Švajcarskoj), koje smo kasnije prosledili EPS-u. Tako će EPS biti u stanju da održava sistem u funkciji tokom cele zime. Struja je osnovno humanitarno pravo svake osobe, pogotovo ukoliko je ono ugroženo političkim gestom kao što je NATO kampanja", zaključuje šef Koordinacionog centra za humanitarna pitanja UN-a.

MINI ZAJMOVI: U domenu humanitarne pomoći, veza između vladinih i nevladinih organizacija jedna je od ključnih stvari - jedni bez drugih ne mogu. Dok vladine organizacije vode računa o strukturi problema na nivou naroda, nevladine organizacije (NGO) brinu o manjim grupama ljudi. Humanitarne NGO funkcionišu slično kao i vladine organizacije - predstavljaju "kanal" između donatora i korisnika pomoći, i zasnovane su na jasnom principu "potrebe, a ne kategorije ili etničke pripadnosti". Međunarodna pravoslavna dobrotvorna organizacija (IOCC) osnovana je 1992. godine u Americi kao zvanična humanitarna agencija pravoslavnog hrišćanstva. Na teritoriji bivše Jugoslavije prisutna je od samog početka konflikta, i važi za humanitarnu agenciju sa konkretnim projektima i rezultatima. Upitali smo ih ko su njihovi donatori, zašto im daju novac i kakvi su njihovi konkretni rezultati.

"Lako je reći ko su naši donatori, međutim nije tako lako objasniti zašto nam daju novac", kaže na engleskom direktor IOCC-a Ivan Bojanić, Amerikanac srpskog porekla. "Donatori se mogu svrstati u dve kategorije. Prva kategorija su vladine organizacije kao što su UNHCR, Kancelarija za humanitarna pitanja Evropske zajednice (ECHO) i mnoge druge. Druga grupa su nevladini donatori, kao što su World Council of Churches, britanski Chistian Aid ili pravoslavna crkva iz Klivlenda, koja nam šalje čekove za realizaciju naših programa pomoći ugroženim licima u Srbiji i Crnoj Gori. Na spisku donatora možda će se uskoro pojaviti i Fondacija 'Vlade Divac', ali o tome je još rano govoriti. Razlikujemo se od ostalih nevladinih organizacija po tome što u svom imenu imamo reč 'pravoslavna'. To nam omogućuje saradnju sa Srpskom pravoslavnom crkvom, koja nam pomaže da shvatimo probleme u zajednici."

Jedan od njihovih konkretnih projekata su mini-zajmovi za izbeglice. Sanja Nikolin, šef programa u IOCC-u, priča o grupi žena iz Krajine koje su im se obratile za pomoć u okviru projekta mini-zajmova. "Imale su ideju da započnu ugostiteljski posao, i obratile su se nama za finansijsku pomoć. Nisu bile mlade, nisu imale obrazovanje, niti šansu da nađu posao. Zapitale su se šta znaju da rade i zaključile da umeju da kuvaju. Pomogli smo im da kupe odgovarajuću opremu i da se obuče za ugostiteljski posao - kasnije su posluživale na koktelima. Najveća radost za donatora je kad se projekat nastavi u budućnosti, a ovaj projekat nazvan 'Lastavica' vrlo je živ i traje - one tako zarađuju za život." Izbeglice u Kragujevcu mogu da se priključe nekom od projekata kao što su "plastični staklenici za uzgajanje povrća" ili "koke nosilje". Međutim, postoje situacije u kojima izbeglice ne mogu da čekaju da pilići porastu i počnu da nose jaja. "U takvim situacijama neophodna je direktna i trenutna pomoć u vidu paketa sa hranom", objašnjava Sanja Nikolin. "Međutim, naša misija nije samo trenutna pomoć, već razvijanje inicijative i volje kod ugroženih ljudi. Trudimo se da im pomognemo da vrate dostojanstvo i uverenje da su sami sebi najveća pomoć."

Humanitarci pišu izveštaje svojim šefovima koji sede u Briselu, Ženevi ili nekom drugom gradu i diče se rezultatima. U izveštajima navode da je sve proteklo u redu, saradnja sa lokalnim organima vlasti uspešna, korupcije nema ili je zanemarljiva, korisnici srećni i zadovoljni. Pa ipak, na pijacama u Nišu i drugim gradovima pojavljuju se humanitarni paketi u slobodnoj prodaji. O stepenu korupcije (a bije nas glas da smo najkorumpiranija zemlja u Evropi) niko od upitanih nema informaciju, možda prosto zbog toga što niko ne vodi računa o tome.

ZLOUPOTREBE: Jedan od upitanih, koji je želeo da ostane anoniman, kaže da bi bilo vrlo korisno znati koliko je ta pojava izražena u procentima. Naime, humanitarna pomoć se distribuira preko lokalnih organa vlasti i Jugoslovenskog Crvenog krsta. Pred sudom u Vranju vodila se parnica protiv jednog opštinskog funkcionera - bio je optužen da je tri puta zapalio magacin sa humanitarnom pomoći (pretpostavljamo da magacin nije bio prazan).

Bilo je pritužbi i na rad humanitarnih radinika - Srbi iz Orahovca, smešteni u kolektivnim centrima u Kraljevu, pričali su da im UNHCR nije ukazivao pomoć kada im je bila neophodna, iako su očajnički želeli da napuste Kosovo. Lokalni organi vlasti žale se da "pripadnici humanitarne organizacije upadaju u kolektivne centre, bahato se ponašaju i pokušavaju da zaobiđu lokalne organe vlasti". Otpravnik poslova Delegacije Evropske komisije u Beogradu Majkl Grejem rekao je da raspolaže informacijama kako je humanitarna pomoć Evropske unije u "dve opštine pogrešno iskorišćena", i naveo da je jedna od tih opština Zemun. "Humanitarne pošiljke za izbeglice i raseljena lica iskorišćene su za isplaćivanje zarada javnim službenicima", kaže Grejem, a prenosi agencija Beta.

Uzajamnom optuživanju i korupciji ne treba davati preveliki značaj u ovoj priči. "Važno je da narod u Srbiji shvati da Evropa i svet nisu samo bombe i sankcije, i da ne živimo u crno-belom svetu", kaže jedan od sagovornika u ime svih humanitarnih radnika.