Me�unarodna pomo�

Humanitarne �arolije

�ta rade i �ime se bave me�unarodne humanitarne i nevladine organizacije, o �emu izve�tavaju pretpostavljene u Briselu ili �enevi, a o �emu nemaju relevantnih informacija

Trenutno je na teritoriji SRJ aktivno vi�e od 200 me�unarodnih humanitarnih nevladinih organizacija - 25 u Srbiji, 30 u Crnoj Gori i najmanje 150 na Kosovu, i zajedno sa brojnim UN humanitarnim organizacijama, doma�im nevladinim organizacijama, Me�unarodnim komitetom Crvenog krsta i Jugoslovenskim Crvenim krstom �ine jedan zaseban, gotovo paralelan svet. Humanitarne "divizije" razlikuju se po aktivnostima: jedni su zadu�eni za izbeglice, drugi za hranu, tre�i samo za lekove, �etvrti za decu, a ostali sve to pomalo. Njihova uloga u zajednici nije sporna, kao ni njihovi rezultati - konvoji sa humanitarnim sadr�ajem iz raznih zemalja pristi�u svaki dan i odlaze u kolektivne centre �irom Srbije. Istinu o tome �ta se de�ava na tom putu od donatora do korisnika, znaju izbeglice i raseljena lica.

Pro�le nedelje je generalni sekretar UN-a Kofi Anan najavio svesrdnu pomo� UN-a humanitarnim organizacijama u realizaciji apela upu�enog vladama zemalja donatora za slede�u godinu. Ukupna potra�ivanja humanitarnih organizacija od zemalja donatora za implementaciju programa pomo�i u interventnim situacijama �irom sveta iznosila bi 2,4 milijarde dolara. Na ime pomo�i ugro�enim licima u SRJ zatra�en je bud�et od 200 miliona ameri�kih dolara. Na konferenciji za novinare Visokog komesarijata UN-a za izbeglice (UNHCR) saop�teno je da �e ova organizacija na ime pomo�i ugro�enim izbeglicama u SRJ zatra�iti 71,8 miliona ameri�kih dolara. Konvoji kamiona sa artiklima iz zimskog programa za raseljena lica uveliko su ve� krenuli put Vranja, natovareni krevetima, �ebadima i vre�ama za spavanje, a 10.000 tona litara lo�-ulja ve� je stiglo u taj grad. Dunavom uskoro sti�e jo� 1900 tona lo�-ulja, a istovremeno luka Bar o�ekuje jo� 2000 tona uglja za kolektivne centre u Crnoj Gori.

POMO� ZA STRUJU: Upitali smo se kako �e raspore�ivati preostalih 128,2 miliona dolara. Po re�ima Roberta Peintera, �efa UN Centra za koordinaciju humanitarnih delatnosti (OCHA), �enevskim apelom je predvi�eno ukazivanje pomo�i prvenstveno izbeglicama, trajno raseljenim licima, ali i socijalnim slu�ajevima i penzionerima, koji su u veoma te�kom polo�aju, dodatno ugro�eni posledicama NATO bombardovanja. "Ukidanje sankcija pod ovim re�imom nije mogu�e, ali mi nastavljamo sa isporukom osnovne humanitarne pomo�i kao �to su hrana, ode�a, lekovi, i sprovodimo zimski program koji �e omogu�iti ljudima da pre�ive zimu. Rukovodimo se osnovnim humanitarnim principom, a to je da ljudima ukazujemo pomo� na osnovu njihovih potreba, bez obzira na kategoriju i etni�ku pripadnost", ka�e za "Vreme" Robert Peinter. "Najve�u grupu �ini vi�e od 500.000 izbeglica koje svakodnevno primaju pomo� preko Jugoslovenskog Crvenog krsta, a posredstvom UNHCR-a. Druga grupa su trajno raseljena lica (200.000), i mi se trudimo da na�emo na�in da se oni integri�u u zajednicu. Tre�u grupu �ine socijalni slu�ajevi i penzioneri - oko 400.000 ljudi iz ove grupe dobija pakete sa hranom iz fonda Svetskog programa hrane." (Mnogi penzioneri ne znaju da imaju pravo na humanitarnu pomo� - neophodno je da kontaktiraju Crveni krst, i dobi�e pomo� koja im je neophodna.). UN OCHA intenzivno razvija plan i program za pomo� penzionerima. Kombinacija jake zime, isklju�enja struje i niske plate�ne mo�i dove��e penzionere u izuzetno te�ak polo�aj tokom zime. �ef OCHA-e ka�e da trenutno poku�avaju da identifikuju penzionere preko Penzionog fonda, posebno vode�i ra�una da uka�u pomo� najugro�enijima - hendikepiranim osobama ili invalidima.

Uporedo sa razvijanjem programa za pomo� socijalnim slu�ajevima i penzionerima, poku�avaju da realizuju program pomo�i Elektroprivredi Srbije. "Na osnovu izve�taja koji je podneo na� sektor za energetiku, gra�anima �e biti na raspolaganju 50-70 odsto energetskih kapaciteta. Nije stra�no ako isklju�enja budu trajala dva sata dnevno, ali ako potraju 6-8 sati, onda �e to biti veliki problem. Struja je u mnogim delovima zemlje potrebna za pumpe vodovodnog sistema, kao i za grejanje. Zabrinjavaju� je i za ovo doba godine neuobi�ajeno nizak nivo vode u rekama." Konkretna pomo� EPS-u dolazi u vidu rezervnih delova za postrojenja o�te�ena tokom bombardovanja. "U saradnji sa me�unarodnom zajednicom poku�avamo da obezbedimo rezervne delove koji su EPS-u neophodni. Intenzivno sara�ujemo sa njihovim stru�njacima da bismo ustanovili kako dolazi do havarije u sistemu", nastavlja on. "Iako su stru�njaci EPS-a preduzeli sve mere u osposobljavanju kapaciteta, nedostaju im mnogi rezervni delovi i zato dolazi do havarija. Za rezervne delove smo se obratili zemljama donatorima u me�unarodnoj zajednici (u ovom slu�aju obratili smo se �vajcarskoj), koje smo kasnije prosledili EPS-u. Tako �e EPS biti u stanju da odr�ava sistem u funkciji tokom cele zime. Struja je osnovno humanitarno pravo svake osobe, pogotovo ukoliko je ono ugro�eno politi�kim gestom kao �to je NATO kampanja", zaklju�uje �ef Koordinacionog centra za humanitarna pitanja UN-a.

MINI ZAJMOVI: U domenu humanitarne pomo�i, veza izme�u vladinih i nevladinih organizacija jedna je od klju�nih stvari - jedni bez drugih ne mogu. Dok vladine organizacije vode ra�una o strukturi problema na nivou naroda, nevladine organizacije (NGO) brinu o manjim grupama ljudi. Humanitarne NGO funkcioni�u sli�no kao i vladine organizacije - predstavljaju "kanal" izme�u donatora i korisnika pomo�i, i zasnovane su na jasnom principu "potrebe, a ne kategorije ili etni�ke pripadnosti". Me�unarodna pravoslavna dobrotvorna organizacija (IOCC) osnovana je 1992. godine u Americi kao zvani�na humanitarna agencija pravoslavnog hri��anstva. Na teritoriji biv�e Jugoslavije prisutna je od samog po�etka konflikta, i va�i za humanitarnu agenciju sa konkretnim projektima i rezultatima. Upitali smo ih ko su njihovi donatori, za�to im daju novac i kakvi su njihovi konkretni rezultati.

"Lako je re�i ko su na�i donatori, me�utim nije tako lako objasniti za�to nam daju novac", ka�e na engleskom direktor IOCC-a Ivan Bojani�, Amerikanac srpskog porekla. "Donatori se mogu svrstati u dve kategorije. Prva kategorija su vladine organizacije kao �to su UNHCR, Kancelarija za humanitarna pitanja Evropske zajednice (ECHO) i mnoge druge. Druga grupa su nevladini donatori, kao �to su World Council of Churches, britanski Chistian Aid ili pravoslavna crkva iz Klivlenda, koja nam �alje �ekove za realizaciju na�ih programa pomo�i ugro�enim licima u Srbiji i Crnoj Gori. Na spisku donatora mo�da �e se uskoro pojaviti i Fondacija 'Vlade Divac', ali o tome je jo� rano govoriti. Razlikujemo se od ostalih nevladinih organizacija po tome �to u svom imenu imamo re� 'pravoslavna'. To nam omogu�uje saradnju sa Srpskom pravoslavnom crkvom, koja nam poma�e da shvatimo probleme u zajednici."

Jedan od njihovih konkretnih projekata su mini-zajmovi za izbeglice. Sanja Nikolin, �ef programa u IOCC-u, pri�a o grupi �ena iz Krajine koje su im se obratile za pomo� u okviru projekta mini-zajmova. "Imale su ideju da zapo�nu ugostiteljski posao, i obratile su se nama za finansijsku pomo�. Nisu bile mlade, nisu imale obrazovanje, niti �ansu da na�u posao. Zapitale su se �ta znaju da rade i zaklju�ile da umeju da kuvaju. Pomogli smo im da kupe odgovaraju�u opremu i da se obu�e za ugostiteljski posao - kasnije su poslu�ivale na koktelima. Najve�a radost za donatora je kad se projekat nastavi u budu�nosti, a ovaj projekat nazvan 'Lastavica' vrlo je �iv i traje - one tako zara�uju za �ivot." Izbeglice u Kragujevcu mogu da se priklju�e nekom od projekata kao �to su "plasti�ni staklenici za uzgajanje povr�a" ili "koke nosilje". Me�utim, postoje situacije u kojima izbeglice ne mogu da �ekaju da pili�i porastu i po�nu da nose jaja. "U takvim situacijama neophodna je direktna i trenutna pomo� u vidu paketa sa hranom", obja�njava Sanja Nikolin. "Me�utim, na�a misija nije samo trenutna pomo�, ve� razvijanje inicijative i volje kod ugro�enih ljudi. Trudimo se da im pomognemo da vrate dostojanstvo i uverenje da su sami sebi najve�a pomo�."

Humanitarci pi�u izve�taje svojim �efovima koji sede u Briselu, �enevi ili nekom drugom gradu i di�e se rezultatima. U izve�tajima navode da je sve proteklo u redu, saradnja sa lokalnim organima vlasti uspe�na, korupcije nema ili je zanemarljiva, korisnici sre�ni i zadovoljni. Pa ipak, na pijacama u Ni�u i drugim gradovima pojavljuju se humanitarni paketi u slobodnoj prodaji. O stepenu korupcije (a bije nas glas da smo najkorumpiranija zemlja u Evropi) niko od upitanih nema informaciju, mo�da prosto zbog toga �to niko ne vodi ra�una o tome.

ZLOUPOTREBE: Jedan od upitanih, koji je �eleo da ostane anoniman, ka�e da bi bilo vrlo korisno znati koliko je ta pojava izra�ena u procentima. Naime, humanitarna pomo� se distribuira preko lokalnih organa vlasti i Jugoslovenskog Crvenog krsta. Pred sudom u Vranju vodila se parnica protiv jednog op�tinskog funkcionera - bio je optu�en da je tri puta zapalio magacin sa humanitarnom pomo�i (pretpostavljamo da magacin nije bio prazan).

Bilo je pritu�bi i na rad humanitarnih radinika - Srbi iz Orahovca, sme�teni u kolektivnim centrima u Kraljevu, pri�ali su da im UNHCR nije ukazivao pomo� kada im je bila neophodna, iako su o�ajni�ki �eleli da napuste Kosovo. Lokalni organi vlasti �ale se da "pripadnici humanitarne organizacije upadaju u kolektivne centre, bahato se pona�aju i poku�avaju da zaobi�u lokalne organe vlasti". Otpravnik poslova Delegacije Evropske komisije u Beogradu Majkl Grejem rekao je da raspola�e informacijama kako je humanitarna pomo� Evropske unije u "dve op�tine pogre�no iskori��ena", i naveo da je jedna od tih op�tina Zemun. "Humanitarne po�iljke za izbeglice i raseljena lica iskori��ene su za ispla�ivanje zarada javnim slu�benicima", ka�e Grejem, a prenosi agencija Beta.

Uzajamnom optu�ivanju i korupciji ne treba davati preveliki zna�aj u ovoj pri�i. "Va�no je da narod u Srbiji shvati da Evropa i svet nisu samo bombe i sankcije, i da ne �ivimo u crno-belom svetu", ka�e jedan od sagovornika u ime svih humanitarnih radnika.