Izjava nedelje

S pravom i ponosom može se reći da je u istoriji našeg naroda ovaj vek obeležen imenom predsednika Slobodana Miloševića.

DRAGAN TOMIĆ, predsednik Narodne Skupštine Republike Srbije,
u čestitki predsedniku Miloševiću upućenoj povodom Dana republike

JELICA STEFANOVIĆ,

glavna i odgovorna urednica te direktorka "Međunarodne politike" i predsednica Komisije Gradskog odbora JUL-a za međunarodnu saradnju: "Budući da je JUL dao nemerljivi doprinos borbi protiv agresije i savladavanju jednoumlja, tiranije i unipolarnosti, želimo da i ceo svet bude slobodan i da živi u miru." ("Borba")

TEODOR ANĐELIĆ,

komentator "Borbe", još jednom se izborio za mesto u "Ljudima i vremenu": "Vekovi se zaista prelamaju, prelivaju, oblivaju.
Na primer: Fjodor Dostojevski i Bili Klinton.
Ne mislim pri tome samo na 'Idiota', na 'Zločin i kaznu', ili na delo mog vrlog imenjaka Fjodora 'Zli dusi'.
Mislim prevashodno na kontinuitet zazora Slovena od 'Zapada', zazora o čijim razlozima je F.D. ispisao toliko novinskih feljtona i studija religiozno da je i u tome šampion.
Da, prvi i najveći ruski pisac grada imao je, središnje uzev, seosko-teoretičeski prilaz tom zazoru. I, evo, autoru 'Idiota' vek i po potom, Klinton nabacije sijaset novih, doduše takođe prigradskih argumenata za Rusku klackalicu istorije Zapad-Istok.
Sloveni su ponovo na udaru 'Zapada' gde god da postoje i kako god da se međunarodno pojave. Sublimisati sve to misaono u furiozo religiozo i jeste jedan od krstaških ciljeva Klintona: pojednostaviti, grubo svesti temu na versku temu i ugroženo 'slatko pravoslavlje'. A potom, ili istovremeno, na letećem ćilimu islama gurnuti islam 'odmah i svugde' u sukob sa narastajuće agresivnim pravoslavcima."

OD KOLEVKE PA DO GROBA/NAJLEPŠE JE ĐAČKO DOBA:
VLADIMIR ŠTAMBUK,

bivši učenik i maturant Druge beogradske gimnazije, danas profesor Beogradskog univerziteta, julovac i pisac "Socioloških novela" u "Borbi" (ima i knjiga "Sociološke novele"), proslavio je sto šezdesetu godišnjicu Prve beogradske gimnazije: "Čudno, ali istinito da sam prvi put ušao u zgradu I beogradske gimnazije tek nedavno, kada sam prisustvovao sastanku Organizacionog odbora proslave 160. godišnjice. Tada sam, prvi put, prošetao hodnicima gimnazije i ušao u direktorsku kancelariju. To je čudno, jer sam znatan deo svog đačkog, gimnazijskog doba proveo baš tu, u I beogradskoj. Naravno, kao đak druge gimnazije, moje posete I beogradskoj su bile ograničene na dvorište, gde smo igrali fudbal, i na prostorije u kojima se održavala igranka.

Žalosno je, ali istinito, da se sećanja na đačke dane u ovoj našoj svakodnevici svode na sve tužnije i tužnije proslave godišnjice mature. Nemamo naviku, ni kulturu da se družimo, da nastavljamo simpatije, razlike i sve ono što smo proživljavali kao srednjoškolci, a još manje kao studenti.

To veče, u Sava centru, osim Minje, nisam video nikoga iz moje generacije, ili onih generacija sa čijim sam pripadnicima provodio mlađane dane, a često i noći. Dok su se ređala sećanja đaka I beogradske škole koji su učestvovali u programu, meni su stalno u polutami sale pred oči dolazili likovi Đure, Cobe, Grube, Mifuna, Ćoričela, ali i drugara [uticaj Branka Kockice?] iz moje II gimnazije koji su sa nama delili tuge i radosti. Bilo je tu i devojaka. Ali o njima bolje ne govoriti, jer se kasnije malo njih zadržalo na svojim mladalačkim ljubavima."

Profesor Štambuk odlučno se usprotivio rušenju II gimnazije, ali u ono vreme izgleda nije bio dovoljno uticajan i zgrada prosvetne ustanove otišla je u nepovrat: "Nakon proslave mature moju gimnaziju su srušili. Nismo je dali, ali oni su bili jači. Posle naše gimnazije, preko puta Skupštine opštine Stari grad, srušena je kafana 'Pod lipom' gde smo u kasne noćne sate učili o životu od nosača, noćnih dama i ostalog sličnog sveta. Kada je nestala zgrada II beogradske gimnazije nestala je i sama gimnazija. Za nju danas niko ne zna. Ona ne slavi svoje jubileje. Tužno.

Srećan sam što je 'moja' I beogradska opstala. Što je proslavila 160 godina postojanja. Što ima lepu, svoju zgradu. Što ima đačke uspomene. Što se seća svih svojih velikana. Ja, ja ću se njima diviti, ali ću se sećati mojih drugara i iz I i II beogradske gimnazije. Živeli."

SNEŽANA MIŠKOVIĆ VIKTORIJA,

pevačica, u anketi "Nedeljnog telegrafa" odgovara na pitanje treba li opozicija u Srbiji da prihvata pomoć izvana: "Svaki novac iz inostranstva treba da se uzme. A, sad, kako će se potrošiti..."

MOMIR BULATOVIĆ,

savezni premijer, u emisiji Radio Beograda "Argument više": "Osnovna karakteristika je naš zahtev za isplatu ratne štete. Naš zahtev se bazira na sto milijardi američkih dolara, a prilikom posete našeg šefa diplomatije Živadina Jovanovića Ujedinjenim nacijama, i prilikom susreta sa više od 50 njegovih kolega iz sveta, i sami agresori priznali su da se šteta procenjuje na 60 milijardi dolara."

MILICA MACURA,

učenica osnovne škole, na pitanje novinara "Večernjih novosti" da li zna zašto se praznuje 29. novembar: "Znam šta je 29. novembar. To je dan Republike. Ne znam tačno koje. Do te lekcije ima još tri stranice, pa kad pročitam onda ću znati."

DUŠAN ĐORĐEVIĆ,

generalni direktor, glavni i odgovorni urednik Tanjuga, prilikom posete inženjera Milutina Mrkonjića, direktora Direkcije za obnovu zemlje, Telegrafskoj agenciji: "Izmučena agresijom i sankcijama, naša zemlja ne samo što stoji uspravno [varijacija na 'Srbija se saginjati neće'? pit. ur.], nego i gradi. Dešava se nešto što je izuzetno, čudesno, gradimo i kad pada sneg i kad pada kiša. Naša srca su radosna kad vidimo da ono što su zločinci srušili, mi i u ovim uslovima, i pod kandžama belosvetskih zlotvora, obnavljamo. Dok su još padale bombe predsednik SRJ Slobodan Milošević je inicirao osnivanje Direkcije za obnovu zemlje."

SINIŠA VUČINIĆ,

predsednik Radikalne stranke levice "Nikola Pašić", ovako je besedio gledaocima lozničke televizije: "SRJ neće da bude u kolonijalnom statusu. Mi imamo rukovodstvo sa predsednikom Slobodanom Miloševićem na čelu čija politika jasno kaže da srpski narod neće da bude narod drugog reda i da naša zemlja neće da bude u potlačenom položaju." (Tanjug)

DRAGICA RADOSAVLJEVIĆ CAKANA,

pevačica: "Strašno mi smeta što kod nas dominira hrvatska muzika. To je čisti bezobrazluk da se pušta na svim radio-stanicama. Ko hoće da je sluša, može to da uradi kod kuće, ali stvarno je sramota da to kod nas dominira. To mi smeta." ("Politika Ekspres")

RADOSLAV ZLATANOVIĆ,

pesnik (između ostalog ovekovečio sunčeve zrake nad Kosovom i jednu frizuru): "Zemljaci moji, zaustavljeni u nekom gradu/Bogu se molim da na vaše njive kiše padnu." (Stih iz pesme "Drveće i ljudi", praznični trobroj "Politike")

STANISLAVA ŠKORIĆ,

regresoterapeut: "Moram da poznajem sve nivoe kosmičkih ravni, da budem gospodar situacije, da transforišem svoju energiju na astralni prostor gde sam sa određenom osobom. Da poznajem evoluciju svetova, planete Zemlje, religije, filozofiju, istoriju, alhemiju... Informacije o tome dobijam od astralnih kosmičkih pomagača kojima se obraćam, a i sama mnoge prostore obilazim putujući astralno. Pre terapije moram da očistim auru, da otvorim centre, kanal između malog i velikog mozga, nivelišem levu i desnu hemisferu..."

Evo slučaja višekratno napuštane građanke koja se obratila gospođi Škorić: "U petoj inkarniciji ta lepa žena bila je muškarac, krajnje grub i nemilosrdan prema ženama. Uživao je da ih maltretira. U kasnijoj inkarnaciji bila je žena koja nije mogla da ima poroda, pa devojka koja umire mlada, takođe bez poroda a i bez ljubavi. Ni u ovom životu nema decu, a ni ljubav. Uzrok je u njenom otporu i agresiji prema ženi, jer je u njoj i dalje karmičko sećanje na svoj život u obliku bahatog muškarca. Ona jeste uspešna i poslovna kao muškarac, i zato svaki muškarac koga upozna od nje brzo pobegne baš zbog muškarca u njoj." ("Nedljeni telegraf")

MARINA PERAZIĆ,

pevačica, definisala je prihvatljivog muškarca: "Meni treba muškarac koji će biti u stanju da se nosi sa mojom popularnošću i mojom ličnošću. Jer ja sam jedna poprilično snažna osoba, vrlo znam šta hoću, treba mi dati prostor i slobodu, a treba mi i vjerovati. E sad, ako neko nema dovoljno samopouzdanja, finansijske sigurnosti i ako nije ostvaren u svom poslu, on se ne može nositi s time. Jednostavno, takav se u mom životu još nije pojavio."
("Politika Ekspres")