Izjava nedelje

S pravom i ponosom mo�e se re�i da je u istoriji na�eg naroda ovaj vek obele�en imenom predsednika Slobodana Milo�evi�a.

DRAGAN TOMI�, predsednik Narodne Skup�tine Republike Srbije,
u �estitki predsedniku Milo�evi�u upu�enoj povodom Dana republike

JELICA STEFANOVI�,

glavna i odgovorna urednica te direktorka "Me�unarodne politike" i predsednica Komisije Gradskog odbora JUL-a za me�unarodnu saradnju: "Budu�i da je JUL dao nemerljivi doprinos borbi protiv agresije i savladavanju jednoumlja, tiranije i unipolarnosti, �elimo da i ceo svet bude slobodan i da �ivi u miru." ("Borba")

TEODOR AN�ELI�,

komentator "Borbe", jo� jednom se izborio za mesto u "Ljudima i vremenu": "Vekovi se zaista prelamaju, prelivaju, oblivaju.
Na primer: Fjodor Dostojevski i Bili Klinton.
Ne mislim pri tome samo na 'Idiota', na 'Zlo�in i kaznu', ili na delo mog vrlog imenjaka Fjodora 'Zli dusi'.
Mislim prevashodno na kontinuitet zazora Slovena od 'Zapada', zazora o �ijim razlozima je F.D. ispisao toliko novinskih feljtona i studija religiozno da je i u tome �ampion.
Da, prvi i najve�i ruski pisac grada imao je, sredi�nje uzev, seosko-teoreti�eski prilaz tom zazoru. I, evo, autoru 'Idiota' vek i po potom, Klinton nabacije sijaset novih, dodu�e tako�e prigradskih argumenata za Rusku klackalicu istorije Zapad-Istok.
Sloveni su ponovo na udaru 'Zapada' gde god da postoje i kako god da se me�unarodno pojave. Sublimisati sve to misaono u furiozo religiozo i jeste jedan od krsta�kih ciljeva Klintona: pojednostaviti, grubo svesti temu na versku temu i ugro�eno 'slatko pravoslavlje'. A potom, ili istovremeno, na lete�em �ilimu islama gurnuti islam 'odmah i svugde' u sukob sa narastaju�e agresivnim pravoslavcima."

OD KOLEVKE PA DO GROBA/NAJLEP�E JE �A�KO DOBA:
VLADIMIR �TAMBUK,

biv�i u�enik i maturant Druge beogradske gimnazije, danas profesor Beogradskog univerziteta, julovac i pisac "Sociolo�kih novela" u "Borbi" (ima i knjiga "Sociolo�ke novele"), proslavio je sto �ezdesetu godi�njicu Prve beogradske gimnazije: "�udno, ali istinito da sam prvi put u�ao u zgradu I beogradske gimnazije tek nedavno, kada sam prisustvovao sastanku Organizacionog odbora proslave 160. godi�njice. Tada sam, prvi put, pro�etao hodnicima gimnazije i u�ao u direktorsku kancelariju. To je �udno, jer sam znatan deo svog �a�kog, gimnazijskog doba proveo ba� tu, u I beogradskoj. Naravno, kao �ak druge gimnazije, moje posete I beogradskoj su bile ograni�ene na dvori�te, gde smo igrali fudbal, i na prostorije u kojima se odr�avala igranka.

�alosno je, ali istinito, da se se�anja na �a�ke dane u ovoj na�oj svakodnevici svode na sve tu�nije i tu�nije proslave godi�njice mature. Nemamo naviku, ni kulturu da se dru�imo, da nastavljamo simpatije, razlike i sve ono �to smo pro�ivljavali kao srednjo�kolci, a jo� manje kao studenti.

To ve�e, u Sava centru, osim Minje, nisam video nikoga iz moje generacije, ili onih generacija sa �ijim sam pripadnicima provodio mla�ane dane, a �esto i no�i. Dok su se re�ala se�anja �aka I beogradske �kole koji su u�estvovali u programu, meni su stalno u polutami sale pred o�i dolazili likovi �ure, Cobe, Grube, Mifuna, �ori�ela, ali i drugara [uticaj Branka Kockice?] iz moje II gimnazije koji su sa nama delili tuge i radosti. Bilo je tu i devojaka. Ali o njima bolje ne govoriti, jer se kasnije malo njih zadr�alo na svojim mladala�kim ljubavima."

Profesor �tambuk odlu�no se usprotivio ru�enju II gimnazije, ali u ono vreme izgleda nije bio dovoljno uticajan i zgrada prosvetne ustanove oti�la je u nepovrat: "Nakon proslave mature moju gimnaziju su sru�ili. Nismo je dali, ali oni su bili ja�i. Posle na�e gimnazije, preko puta Skup�tine op�tine Stari grad, sru�ena je kafana 'Pod lipom' gde smo u kasne no�ne sate u�ili o �ivotu od nosa�a, no�nih dama i ostalog sli�nog sveta. Kada je nestala zgrada II beogradske gimnazije nestala je i sama gimnazija. Za nju danas niko ne zna. Ona ne slavi svoje jubileje. Tu�no.

Sre�an sam �to je 'moja' I beogradska opstala. �to je proslavila 160 godina postojanja. �to ima lepu, svoju zgradu. �to ima �a�ke uspomene. �to se se�a svih svojih velikana. Ja, ja �u se njima diviti, ali �u se se�ati mojih drugara i iz I i II beogradske gimnazije. �iveli."

SNE�ANA MI�KOVI� VIKTORIJA,

peva�ica, u anketi "Nedeljnog telegrafa" odgovara na pitanje treba li opozicija u Srbiji da prihvata pomo� izvana: "Svaki novac iz inostranstva treba da se uzme. A, sad, kako �e se potro�iti..."

MOMIR BULATOVI�,

savezni premijer, u emisiji Radio Beograda "Argument vi�e": "Osnovna karakteristika je na� zahtev za isplatu ratne �tete. Na� zahtev se bazira na sto milijardi ameri�kih dolara, a prilikom posete na�eg �efa diplomatije �ivadina Jovanovi�a Ujedinjenim nacijama, i prilikom susreta sa vi�e od 50 njegovih kolega iz sveta, i sami agresori priznali su da se �teta procenjuje na 60 milijardi dolara."

MILICA MACURA,

u�enica osnovne �kole, na pitanje novinara "Ve�ernjih novosti" da li zna za�to se praznuje 29. novembar: "Znam �ta je 29. novembar. To je dan Republike. Ne znam ta�no koje. Do te lekcije ima jo� tri stranice, pa kad pro�itam onda �u znati."

DU�AN �OR�EVI�,

generalni direktor, glavni i odgovorni urednik Tanjuga, prilikom posete in�enjera Milutina Mrkonji�a, direktora Direkcije za obnovu zemlje, Telegrafskoj agenciji: "Izmu�ena agresijom i sankcijama, na�a zemlja ne samo �to stoji uspravno [varijacija na 'Srbija se saginjati ne�e'? pit. ur.], nego i gradi. De�ava se ne�to �to je izuzetno, �udesno, gradimo i kad pada sneg i kad pada ki�a. Na�a srca su radosna kad vidimo da ono �to su zlo�inci sru�ili, mi i u ovim uslovima, i pod kand�ama belosvetskih zlotvora, obnavljamo. Dok su jo� padale bombe predsednik SRJ Slobodan Milo�evi� je inicirao osnivanje Direkcije za obnovu zemlje."

SINI�A VU�INI�,

predsednik Radikalne stranke levice "Nikola Pa�i�", ovako je besedio gledaocima lozni�ke televizije: "SRJ ne�e da bude u kolonijalnom statusu. Mi imamo rukovodstvo sa predsednikom Slobodanom Milo�evi�em na �elu �ija politika jasno ka�e da srpski narod ne�e da bude narod drugog reda i da na�a zemlja ne�e da bude u potla�enom polo�aju." (Tanjug)

DRAGICA RADOSAVLJEVI� CAKANA,

peva�ica: "Stra�no mi smeta �to kod nas dominira hrvatska muzika. To je �isti bezobrazluk da se pu�ta na svim radio-stanicama. Ko ho�e da je slu�a, mo�e to da uradi kod ku�e, ali stvarno je sramota da to kod nas dominira. To mi smeta." ("Politika Ekspres")

RADOSLAV ZLATANOVI�,

pesnik (izme�u ostalog ovekove�io sun�eve zrake nad Kosovom i jednu frizuru): "Zemljaci moji, zaustavljeni u nekom gradu/Bogu se molim da na va�e njive ki�e padnu." (Stih iz pesme "Drve�e i ljudi", prazni�ni trobroj "Politike")

STANISLAVA �KORI�,

regresoterapeut: "Moram da poznajem sve nivoe kosmi�kih ravni, da budem gospodar situacije, da transfori�em svoju energiju na astralni prostor gde sam sa odre�enom osobom. Da poznajem evoluciju svetova, planete Zemlje, religije, filozofiju, istoriju, alhemiju... Informacije o tome dobijam od astralnih kosmi�kih pomaga�a kojima se obra�am, a i sama mnoge prostore obilazim putuju�i astralno. Pre terapije moram da o�istim auru, da otvorim centre, kanal izme�u malog i velikog mozga, niveli�em levu i desnu hemisferu..."

Evo slu�aja vi�ekratno napu�tane gra�anke koja se obratila gospo�i �kori�: "U petoj inkarniciji ta lepa �ena bila je mu�karac, krajnje grub i nemilosrdan prema �enama. U�ivao je da ih maltretira. U kasnijoj inkarnaciji bila je �ena koja nije mogla da ima poroda, pa devojka koja umire mlada, tako�e bez poroda a i bez ljubavi. Ni u ovom �ivotu nema decu, a ni ljubav. Uzrok je u njenom otporu i agresiji prema �eni, jer je u njoj i dalje karmi�ko se�anje na svoj �ivot u obliku bahatog mu�karca. Ona jeste uspe�na i poslovna kao mu�karac, i zato svaki mu�karac koga upozna od nje brzo pobegne ba� zbog mu�karca u njoj." ("Nedljeni telegraf")

MARINA PERAZI�,

peva�ica, definisala je prihvatljivog mu�karca: "Meni treba mu�karac koji �e biti u stanju da se nosi sa mojom popularno��u i mojom li�no��u. Jer ja sam jedna poprili�no sna�na osoba, vrlo znam �ta ho�u, treba mi dati prostor i slobodu, a treba mi i vjerovati. E sad, ako neko nema dovoljno samopouzdanja, finansijske sigurnosti i ako nije ostvaren u svom poslu, on se ne mo�e nositi s time. Jednostavno, takav se u mom �ivotu jo� nije pojavio."
("Politika Ekspres")