Muzika: Balanesku i Feliks

Balkanski bluz

Subotički koncert jednog od najboljih muzičara današnjice Aleksandra Balaneskua i domaće zvezde Lajka Feliksa spada u jedinstvene događaje na polju nove muzike. "Ovaj susret je bio neizbežan", reći će poznati rumunski violinista koji godinama živi u Londonu

"Ovaj susret je bio neizbežan", odgovorio je Aleksandar Balanesku (Alexander Balanescu), rumunski violinista koji već godinama živi u Londonu, na pitanje o predistoriji njegovog prvog zajedničkog koncerta sa Lajkom Feliksom (Lajko Felix), zvezdom domaće muzike. Svoj prvi, pravi koncert u Beogradu Feliks Lajko je odrzao iste godine kada je Balanesku sa svojim gudačkim kvartetom oduševio publiku u Maloj dvorani Centra "Sava". Feliks je nedavno na "West Ritam" festivalu napunio i veliku salu SC, svirajući još jedan pionirski projekat, sa trubačkim orkestrom Bobana Markovića. "U poslednjih šest meseci svirao sam sa toliko novih ljudi, moraću da se malo vratim solo nastupima i komponovanju", dodaje neuobičajeno govorljivi Lajko Feliks pre koncerta sa Balaneskuom, 29. novembra u subotičkoj Gradskoj kući. Tamošnja svečana sala je svojom arhitekturom već po sebi dovoljno zanimljiva, a dvojica umetnika su uneli dah novoga u to staro zdanje.

"Prijatelji u Mađarskoj skrenuli su mi pažnju na mladog violinistu čija muzika izvire iz etno korena, a finalni oblik dobija improvizacijom na koncertu. Nas dvojica dolazimo sa potpuno različitim bekgraundom, ali ima tu i nekoliko dodirnih tačaka", opisuje Balanescu svoj interes za ovu saradnju. Još prošle godine oni su nastupili iste večeri na multimedija festu u Đeru, ali svako kao solista. Nekoliko dana druženja na Paliću rezultiralo je subotičkim i budimpeštanskim koncertom, koji je održan narednog dana. Koncert započinju duetom, u kome dobrim delom improvizuju. Svaki ima svoj osoben zvuk, i da ne znate ko je na sceni, znali biste koji zvuk proizvodi FELIKS, a koji Balanesku. Nekoliko zajednički pripremljenih tema provlači se u toj uvodnoj stvari.

"Ono što ćemo svirati rezultat je našeg druženja, par proba i kontakta sa publikom. Pored proba jednako je važno gde smo sinoć izašli, sa kime smo bili, šta smo jeli", kaže Balanesku. Iako njegov rad ovde nije dovoljno praćen poslednjih godina, Balanesku je aktivniji no obično: njegov kvartet je upravo završio veliku turneju i očekuje ih novi disk. Saradnja sa grupom Muzsikas rezultirala je "Bartok Albumom" i koncertima (čak i u Rumuniji). Balanesku je sa Davidom Byrneom snimio album, napisao je muziku za nekoliko filmova, a konačno će se ostvariti zajednički projekt sa grupom Kraftwerk, čije je pesme obradio na albumu "Posssessed" i time definitivno otvoriti vrata nekoj novoj publici.

Solo kompozicija koju je Balanesku odsvirao na koncertu ima elemente promišljanja na kraftwerk način, ali i novu dimenziju kompozicija, otkrivajući nadu da ovaj muzičar neće ostati u začaranom krugu uspešnih albuma za Mute, koje je ovde dva puta predstavljao. U publici je vladala savršena tišina uz povremeno škljocanje fotoaparata. I Lajko Feliks dobija svoje solo parče, dve kompozicije/improvizacije, jednu iz novog a drugu iz prošlogodišnjeg opusa. Feliks je bitan svom gradu. On nije zvezda kao u Beogradu ili Budimpešti, ali mu poštovanje izražavaju mladi, stari, umetnici i gradonačelnik (gospodin Kasa je odsedeo do kraja koncerta, za razliku od onih koji otvore manifestaciju i ubrzo zbrišu).

Za kraj su ostavili zajednički razrađenu dvadesetominutnu kompoziciju, u kojoj se Balanesku i Feliks smenjuju kao solisti i kao pratnja, povremeno brišući granice između te dve uloge. "Danas su retki violinski dueti, to je instrument koji daje isti zvuk, a treba istovremeno biti i solista i pratnja i komponovati u momentu", pojašnjava Balanesku. Redak smešak na Feliksovom licu tokom ove kompozicije govori o zadovoljstvu što najzad rade zajedno (Feliks nikada nije svirao sa obrazovanim muzičarima, a pošto Balanesku ima mnogo toga iza sebe i širi repertoar, imaće priliku da dosta i nauči), i što to funkcioniše prema očekivanjima. Ovaj nastup na pravi način otkriva saradnju tokom sviranja jer obojica muzičara umeju da slušaju jedan drugog. U jednom trenutku Feliks pravi grešku, na njegovom licu je vidljiv grč, Balanesku se osmehuje, i muzika teče dalje, sa puno duhovitih detalja, ka furioznom završetku.

"O onome što sviramo neka sudi publika, nama je bilo zabavno", reči su maestra Balaneskua. Može se zamisliti kako je tek reagovala publika u Budimpešti, a domaća publika imaće priliku da ih čuje u maju 2000, do kada će saradnja biti razrađena. Ovo je, poput Feliksove saradnje sa Bobanom Markovićem, nešto što sigurno ima budućnost, čime je on uspeo da otvori još jedna vrata ka sve izvesnijem napretku.