Crna Gora vratila slike Hrvatskoj

Centar za savremenu umetnost Crne Gore nedavno je vratio Modernoj galeriji iz Zagreba devetnaest radova hrvatskih slikara. Ova primopredaja izvr�ena izme�u direktora tih ustanova, gospodina Dervi�a Belisahanovi�a i Igora Zidi�a, protuma�ena je kao po�etak saradnje izme�u dve zemlje na kulturnom planu.

Radi se o slikama Moderne galerije pozajmljenim jula 1988. godine tada�njoj Galeriji nesvrstanih zemalja "Josip Broz Tito". Bilo je to vreme kolegijalnog odnosa izme�u nekada�njih jugoslovenskih republika, pa su Hrvati ustupili Crnogorcima platna Ede Murti�a, Josipa Bifela, Hrvoja Hegedu�i�a, Otona Glihe, Zlatka Price i drugih svojih va�nih i vrednih slikara, da ih predstave tada�njem Titogradu i da pomognu formiranju Galerije "Josip Broz Tito". Isto to su �inile i druge republike, poklanjale ili ustupale vrednosti svojih muzeja. Na isti na�in, ali kao deo me�udr�avne saradnje, u Titograd su stizali primerci umetnosti nesvrstanih zemalja iz Gabona, Zaira, Indije... Izlo�be tih poklona bile su prilika za upoznavanje sa, kako se tada procenjivalo, velikim vrednostima dalekih i nepoznatih umetnosti.

Desilo se, me�utim, da je zajedni�tvo prekinuto i da je devetnaest slika Moderne galerije iz Zagreba, kao uostalom i vrednosti drugih sredina, ostalo u drugoj dr�avi. Desilo se, tako�e, i da se, zbog okolnosti koje su njeno postojanje u�inile deplasiranim, Galerija nesvrstanih spojila sa Republi�kim kulturnim centrom u Centar za savremenu umetnost Crne Gore, i da je sav svoj fundus prenela u novu ustanovu.

Za�to su hrvatske slike vra�ene ba� sad? "Ne znam, shodno situaciji vratili smo ih sad", ka�e gospo�a Brankica Nedovi�, kustos, jedina iz Centra koja je bila ljubazna da u vreme pripremanja proslave Centra odvoji malo vremena za pri�u o hrvatskim slikama. " O svemu postoji posudbeni ugovor, sklopljen jula 1988. godine, i mi smo ga sad ispunili. Ovo je po�etak me�udr�avne saradnje i sve je to u tom cilju - �to je, uostalom, rekao i gospodin Igor Zidi�, direktor Moderne galerije. Uskoro �e kod nas gostovati izlo�ba radova Tripe Kokolja, a u Crnoj Gori ima slika Vlaha Bukovca koje �e svakako trebati Modernoj galeriji za retrospektivu koju pripremaju. Ne vidim u tome ni�ta �udno �to dve dr�ave sara�uju."

Pre ovih devetnaest slika, Crna Gora je Hrvatskoj vratila �etrdesetak slika odnetih iz Dubrovnika za vreme rata sa Hrvatskom. Bio je to, kako je tada izjavljivala hrvatska diplomatija, korak ka uspostavljanju kontakta izme�u te dve sredine.

Gospodin Petar �ukovi�, direktor Narodnog muzeja Crne Gore, nije direktno u�estvovao u akciji vra�anja slika Hrvatskoj, ali kao osniva� Centra za modernu umetnost zna dosta o njima i ostalim eksponatima: "U fundusu Centra ima radova biv�e Jugoslavije nemerljivog zna�aja za sredinu u kojoj su nastale. Posebno hrvatskih". U vreme poklanjanja to nije bilo �udno, ali sada jeste blago re�eno - neobi�no da je iz zagreba�ke Moderne galerije uop�te iznet rariret kakav je, na primer, rani Hegedu�i�, i prenet u drugu sredinu. Jo� tad je, ka�e gospodin �ukovi�, bilo jasno da �e sve te zaista velike vrednosti biti vra�ene mati�nim zemljama. Radovi iz nesvrstanih zemalja su pokloni, trajno vlasni�tvo, ali te zemlje bi mogle da postave pitanje �ta je sa radovima koje su poklonile Galeriji nesvrstanih. Svi ti eksponati govore o kulturi tih zemalja, ali sa stanovi�ta umetni�kih ideja u modernoj umetnosti oni su gotovo bezna�ajni. I upravo se u toj galeriji videlo kakvih je nevi�enih kvaliteta umetnost jugoslovenskih sredina." Za razliku od ocena o poklonima iz vremena kada su oni primani, sada se u stru�noj javnosti o njima ne misli najbolje. �ak su okarakterisani kao anonimna produkcija, kao balast u fundusu Centra.

Ovo drugo vra�anje slika Crne Gore Hrvatskoj gospodin �ukovi� do�ivljava kao normalan �in koji ima normalan zna�aj: "Siguran sam da zna�i jedan od znakova otopljenja odnosa izme�u dve zemlje, i to je gest dostojan po�tovanja. Jedan od uslova za njihovu dobru saradnju je da se na polju umetnosti svakom vrati ono �to mu pripada. Narodni muzej Crne Gore svakako �e ustupiti radove Vlaha Bukovca Modernoj galeriji za retrospektivu koju �alju u Prag. Mislim da su takvi odnosi normalni."

Sonja �iri�

22. Beogradski d�ez festival

Posle osam godina pauze, Beogradski Jazz Festival je nastavio �ivot na ideju d�ez kontrabasiste Mihajla Blama, u organizaciji "Dadova" i pod pokroviteljstvom Privredne komore Srbije.

Mihajlo Blam se drznuo da preuzme staro ime, niko se tome nije usprotivio i 22. Beogradski D�ez Festival je mogao da po�ne. Koliko je "ovo" stvarni nastavak "onog" festivala? Zbog nema�tine sa kojom se suo�avamo, a ne zbog odbijanja da do�u u Jugoslaviju, izbor inostranih gostiju sveo se uglavnom na d�ez anonimuse koji rade u Minhenu, gradu iz koga je violinista Hanes Bekman, prijatelj i dugogodi�nji saradnik g. Blama. Zar dolazak Herbija Henkoka na West Ritam Music Festival nije dokaz da muzi�ari (koliko-god-desetina-hiljada-dolara-bili-te�ki) nisu optere�eni politikom? Jedan od motiva za "o�ivljavanje" starog festivala bio je - kako je novinarima bilo predo�eno - podse�anje na �uvene d�em se�ne u Dansing dvorani DOB-a. Nijedan se�n u DADOVU nije odr�an, mada je bilo predvi�eno njihovo svakodnevno odvijanje! Se�n je, zapravo, ve� bio sastavni deo glavnog programa... Osim u slu�aju trija Simeona �tereva (Bugarska) i dueta Naomi Ajsak/Torsten Bendsko i Melani Bong/Ticijan Jost, stranci-solisti su na put krenuli sami, pa se na licu mesta dogovarali sa raspolo�ivim doma�im muzi�arima �ta bi to mogli da izvedu pred publikom? A to se u d�ez �argonu zove se�n, pri �emu je jasno koji su stvarni dometi takvog programa.

U ovim okolnostima svi ozbiljniji doma�i sastavi iza�li su kao pobednici. Najupe�atljivije je zvu�ao mladi neobap sastav Jupika (Pan�evo/Beograd), predvo�en sjajnim saksofonistom Bunforom Gaborom, izvode�i isklju�ivo originalne kompozicije. Kvartet Beloti je prijatno iznenadio ozbiljnim izborom repertoara i visoko profesionalnim nastupom. Mambo Stars su na pravom putu da izvedu doma�i d�ez iz kamernih prostora - veseli latino program rastere�en je egzibicionizma i namenjen plesu i dobroj zabavi. Vasil Had�imanov bend i M&P South Quartet imali su puno vi�e razloga da sviraju u ve�ernjem programu od mnogih koji su u taj program upali na osnovu li�ne karte ili (ino)paso�a: sa tim hendikepom, kao i sa neprikladnim (kafanskim) uslovima u sali na spratu su se ipak dostojno izborili. Klinci iz Muzi�ke �kole "Stankovi�" pobrali su velike simpatije prisutnih.

Gosti iz inostranstva su pru�ili koliko su mogli. Izraelski pijanista Leonid Pta�ka superiorno je predstavio jevrejsku kulturu jezikom Arta Tejtuma, da bi onda duhovito prihvatio lomljenje dirki oronulog pijanina za vreme nastupa sa kolegama, ubacuju�i ih teatralno u utrobu instrumenta kao u kakav "ko�". Peva�ica Naomi Ajzaks zaslu�uje puno vi�e od tavorenja po minhenskim klubovima i pisanja revije inspirisane Brodvejom: tuma�e�i Dilana ili poeziju Luisa Kerola, prikazala je izuzetan smisao za sublimaciju muzi�kih i, uop�te, kulturnih vrednosti. Melani Bong ima finu boju glasa, ali ipak isuvi�e monoton bosanova repertoar da bi du�e dr�ala pa�nju. Ostali stranci nisu dali vi�e od onog �to prvi susret sa partnerima (odavde) omogu�ava.

Da je ovo bilo ra�anje novog festivala, mogli bi da zaklju�imo da je Beograd dobio zanimljivu muzi�ku smotru koja �e de�je bolesti prevazi�i odrastanjem i pedantnijom pripremom (ovaj je pripremljen u neuobi�ajeno kratkom roku). Pokazuju�i snagu doma�eg d�eza, pregr�t talenata me�u mladima (kona�na smena generacija), zainteresovanost i blagonaklonost publike, opravdao je svoje postojanje, ali ne i ime: imena poput, na primer, "Beogradsko d�ez dru�enje" ili "Beogradski d�ez susreti" bi daleko bolje opisala neformalnost koncepta, a izvanredno opu�tenu atmosferu i me�u u�enicima/organizatorima i me�u posetiocima.