Knji�evne novine, 1000. put

Nestalo �tofa

Zna�ajan jubilej jedinih pre�ivelih novina za kulturu pro�ao je gotovo u ti�ini

U drugoj polovini novembra, u beogradskim knji�arama se pojavio jubilarni, hiljaditi broj Knji�evnih novina (ta�nije: trobroj 1000-1001-1002), petnaestodnevnika "za knji�evnost i dru�tvena pitanja" u izdanju Udru�enja knji�evnika Srbije (UKS). U iole normalnim okolnostima - politi�kim, ekonomskim, dru�tvenim, kulturnim - bilo bi to pompezno obele�eno i proslavljeno dostignu�e; u Srbiji, na pragu zime apokalipti�ne A. D. 1999, jedva da je neko i primetio ovaj doga�aj. �ini se, �ak, da mu ni sama redakcija nije pridala neki poseban zna�aj, s obzirom na to da ni�ta u sadr�aju lista nije ukazivalo na njegov "sve�arski" ton.

Ako �emo pravo, nije se ni imalo (ra)�ta slaviti. Knji�evne novine jedva pre�ivljavaju, novca odavno nema �ak ni za najbednije honorare, a izlazak svakog slede�eg broja je pravi podvig (i tako ve� nekoliko godina); me�utim, sa KN-om postoji jedan mnogo zna�ajniji, upravo "strukturalni" problem: to �to "niko" nije primetio da je iza�ao hiljaditi broj jednog knji�evnog lista govori nam da "niko" ne bi primetio i da taj broj nije iza�ao, tj. da su se Knji�evne novine jednostavno - ugasile. A to mo�e samo da zna�i da postoji neki ozbiljan problem sa onim �ega u tom listu ima, a bogami jo� mnogo ve�i s onim �ega (i koga) nema, a trebalo bi da bude: KN su tokom devedesetih godina postepeno otklizale u irelevantnost, �to je jedini luksuz koji nijedan list sebi ne mo�e da dozvoli. Ne radi se tu o tome ko �e �ta misliti o dominantnom "svetonazoru" koji zastupa neki list; mo�e vas takav "pogled na svet" i iritirati, za�to da ne? Iritiranje, to je ve� ne�to! Knji�evne novine, me�utim, nakon �to su prestale da "pozitivno" zanimaju ve�inu ljudi koja ne�to zna�i u ovoj kulturi - dakle, nakon �to su ih demotivisale i kao �itaoce, a kamoli kao saradnike! - prestale su �ak i da ih nerviraju: jednostavno su digli ruke i zaboravili na njih.

STAJANJE NA MUKU: Mo�da �e ovo prise�anje izgledati kao stajanje na muku, ali ne mogu mimo njega: se�am se da je osamdesetih godina izlazak svakog broja KN-a - i Knji�evne re�i, naravno - bio praznik, da se na to �ekalo s nestrpljenjem, a da je objaviti ne�to u KN-u zna�ilo, jelte, postati Pisac, s ponosom pokazivati Primerak staroj majci, �urnjaji i snaji... U vreme jednopartijskog re�ima, naravno, uglavnom su omladinski i knji�evni listovi, filozofski i sociolo�ki �asopisi bili uto�i�ta slobodnog diskursa; kakva je u svemu tome bila uloga Udru�enja knji�evnika Srbije, dobro je poznato; o tome kako je i za�to do�lo do toga da jedan od nosilaca liberalizacije i deideologizacije krajem osamdesetih prione uz nacionalisti�kim bula�njenjem zaki�enu Milo�evi�-Markovi�evsku ideologiju restauracije sovjetizma (u �asu raspadanja Sovjetske imperije!), tako�e je ve� dosta pisano.

"Istorija slu�aja" nije nezanimljiva: posle sivih sedamdesetih, uredni�tvo KN-a na �elu s Milisavom Savi�em, a naro�ito ono koje je vodio Milutin Petrovi�, vratilo je KN iz socrealisti�ke klini�ke smrti i odva�no krenulo u ru�enje dru�tvenih tabua (ali i u medijski znatno modernije oblikovanje lista, �ak neuporedivo lep�e i atraktivnije od ovog dana�njeg, sa svim tehnolo�kim �udima kraja veka...); usledila je represija (slu�aj "Isto�nice" Ljubomira Simovi�a), a nakon jednogodi�njeg neizla�enja lista formirana je nova redakcija na �elu s Miodragom Peri�i�em. U po�etku njenog rada nije bilo drasti�nijih odstupanja od "liberalnog" kursa zalaganja za gra�anske i umetni�ke slobode i promovisanja novih estetskih tendencija - mada su KN, prirodno, uvek u tome bile "konzervativnije" od Knji�evne re�i - ali ve� u sam osvit "doga�anja naroda", list UKS-a (kao i sama esnafska organizacija pisaca, uostalom) se "stavio u slu�bu naroda", gledaju�i da gde god i kako god mo�e doprinese moralnoj i mentalnoj degradaciji Srbije, koja je bila zastra�uju�a u tim najsramnijim godinama novije srpske istorije, godinama koje �e neposredno prethoditi "ratu za teritorije". Zapravo, da stvar bude slo�enija, propast nije bila naprasna i spektakularna: vi�e je nalikovala truljenju. Tako su se slede�ih nekoliko godina u listu vrhunski prilozi sjajnih doma�ih i stranih autora "dodirivali" s banalnim parafa�isti�kim i "dr�avotvornim" ispadima ni��ih duhom, koji po�etkom devedesetih behu zakonom za�ti�eni privilegovane patriote; s vremenom, onih prvih je bivalo sve manje, a onih drugih sve vi�e. Ba� kao i u samom Udru�enju knji�evnika Srbije, koje se dugo, postepeno i mu�no - uz povremene lucide intervale - srozavalo do sada�njih bezdanih dubina rakiti�izma.

Sada�nje uredni�tvo KN-a (glavni i odgovorni urednik Petar Cvetkovi�) nalazi se izme�u �eki�a vode�ih ljudi UKS-a, kojima �ak ni ovakva ure�iva�ka (ne)politika nije dovoljno dobra i "patriotska", valjda zato �to se i dan-danas u listu mestimi�no pojavi i ne�to suvislo i dobro, i nakovnja dobrog dela kulturne javnosti koja - kad uop�te obrati pa�nju, �to nije �esto - zakera kako u KN-u, prosto, nema "�tofa" za ozbiljne kulturnja�ke novine. A to je ba� ono �to Beogradu i Srbiji tako nedostaje: dobre kulturno-knji�evne novine. �asopisi su ne�to drugo: po prirodi sporovozni i "akademski", oni ne mogu nadomestiti onakvu �ivu, otvorenu tribinu kakvu predstavljaju novine za kulturu. Sigurno je deplasirano navoditi primere nedeljnih globalnometropolskih �tampanih �udesa, poput londonskog TLS-a ili New York Review of Books, ali zaboga, valjda je ovde mogu�e imati barem pandan zagreba�kog Zareza?! Ili je entropija dosegla takve razmere da nam ostaje samo da turobno pre�vakavamo posledice jednog truljenja.

Sadr�aj