2000.

�ivot u vukojebini ima svojih prednosti. Bogu iza le�a - tako�e. Ali, gde god bilo, �avo �e do�i po svoje. Makar jednom u hiljadu godina, ako znate kada je to.

Svetske turisti�ke agencije ve� odavno skupo prodaju novogodi�nje do�eke na do ju�e nezamislivim mestima. Na ostrvima Tonga arhipelaga, Lagunskim otocima, u Funafutiju, pa sve na gore do Gilbertovih i Mar�alskih ostrva, uklju�uju�i i neka bezimena. Razlozi takve ponude - i potra�nje, dakako - sasvim su banalni. Pomenuta mesta najbli�a su nevidljivoj crti koju su od Ju�nog do Severnog pola, biraju�i najnenastanjenija podru�ja planete, zdru�enim naporima povukli astronomi, kartografi i hronolozi, e da se u globalnoj administraciji izbegne zabuna �ijom je �rtvom zamalo pao Fileas Fog, �il Vernov putnik oko sveta za 80 dana.

Datumska granica neodoljivo privla�i horde onih koji bi da prvi do�ekaju novu 2000. godinu. Turisti�ki milenijari - za razliku od hri��ana od pre hiljadu godina - za svoje pare o�ekuju dobar provod, a ne smak sveta koji bi trebalo da nastupi izme�u 24:00 sati 31. decembra 1999. i 00:00 sati 1. januara 2000. godine. Ili �e se to, mo�da, zbiti godinu dana kasnije?

Ve�ina ljudi zna da 1. januar 2000. nije prvi dan tre�eg nego prvi dan poslednje godine drugog milenijuma. Ista ta ve�ina, me�utim, sklona je da tu razliku zanemari u korist "okruglog" broja 2000, mada im to ne�e smetati da sa podjednakim odu�evljenjem i uz odgovaraju�e koli�ine vatrometa, pi�a i muzike do�ekaju i 1. januar 2001. godine. Akobogda.

Prvi hri��ani su verovali da je Isusova pojava poslednji znak skorog kraja sveta. Sigurnost apostola Pavla i njegovih savremenika da Drugi dolazak neposredno predstoji i�la je dotle da svoja pisma - uklju�uju�i i programske poslanice - uop�te nisu datirali. Tek posle nekoliko vekova, zbog potrebe preciznog izra�unavanja datuma Uskrsa, uvedeno je hri��ansko datiranje, zapo�eto od Dioklecijanovih progona (sada bi rekli od 284. godine nove ere). Crkvenim ocima ubrzo je zasmetalo da vreme obra�unavaju po jednom neznabo�a�kom caru, pa jo� protivniku hri��anstva. Tako je za "po�etak" odre�ena godina Hristovog otelovljenja, prva godina bo�ja (anno domini). Naknadno - i posle poprili�nog broja neodr�anih smakova sveta - utvrdi�e se da je Isus ro�en 4. godine pre Hrista, ali je datiranje ostalo nepromenjeno. Tako �e i 2000. biti do�ekana kao dvehiljadita, a ne 2004. godina.

Oba�ka �to �e je hri��anski svet do�ekati podeljeno: jedni danas, drugi dve nedelje kasnije. Potonji, uklju�uju�i i pravoslavne Srbe, jo� nisu prihvatili gregorijanski kalendar, te za svojom sabra�om u veri kaskaju, sa tendencijom daljeg (kalendarskog) zaostajanja. Za neki nacionalni ponos i ekskluzivnost tu nema naro�ito mnogo mesta, budu�i da sva sila drugih naroda na Zemlji tako�e ne �ivi ni u istoj godini, ni u istom veku, pa ni u istom milenijumu. Muslimanima tek isti�e 1377, dok ortodoksnim Jevrejima te�e ve� 5760. godina. Sve do ("na�eg") XVIII veka i hri��ani su nastojali da precizno utvrde kada se Bog poduhvatio posla stvaranja sveta. Mi�ljenja su se razilazila, �ak i uprkos naporima takvih umova kakav je bio Isak Njutn. Bid Pre�asni smatrao je da Geneza po�inje 3952, nasuprot Eusebiju koji je tvrdio da se to dogodilo 5198. godine pre Hrista. Nadbiskup D�ejms A�er objavio je precizniji datum (23. oktobar 4004. g.p.n.e.), ali do sada nije nadma�ena preciznost Johanesa Hevelijuma, astronoma iz Danciga. Po njemu, svet je stvoren 24. oktobra 3963. godine - u 18:00 sati.

Neka vrsta opsednutosti brojanjem i prebrojavanjem jeste tipi�na za judeohri��ansku tradiciju koja u svet uvodi predstavu linearnog vremena i nepovratnog toka pa, usput, i ideju istorije kao razvoja ("progresa"). Istini za volju, opsednutost "okruglim" brojevima nije strana ni kulturama koje vreme dr�e za cikli�nu, neva�nu ili, prosto, sezonsku pojavu. Rimljani, koji su svoju istoriju merili ad urbe condita, od osnivanja grada (753. godine stare ere), prvi su zvani�no obele�ili milenijum njegovog postojanja. Tim povodom je 247. godine nove ere iskovan jubilarni zlatnik sa natpisom Ve�ni Rim, Roma aeterna. Ve�ina matemati�ara - ina�e malo sklonih da vremenu pridaju ikakvu vrednost - oduvek su se radije bavili "kvadratnim" i "pravougaonim", a jo� radosnije "glupim" (iracionalnim) brojevima, prepu�taju�i obi�nom svetu da "broji vreme", uspostavlja hronologije, otkriva cikluse i "zaokru�uje" jubileje. Otud su istorija datiranja i na�ini "merenja" vremena zanimljiviji od mnogo �ega �to �oveku uop�te mo�e da padne na pamet kao dobra zabava - uklju�uju�i tu i do�ek 2000. godine.

I��ekuju�i taj bliski i pogre�ni do�ek/ispra�aj, dobar deo sveta se ve� godinama zabavlja biranjem naj-naj-naj-ne�ega i nekoga u proteklih hiljadu godina. Od najzna�ajnijeg izuma do najlep�ih grudi milenijuma, od najve�ih katastrofa do najbogatijih pojedinaca... Pa, verovatno nema nikoga ko se - koliko god bio gadljiv na teku�u istoriju ljudske gluposti - nije upitao a �ta bi ili koga bi proglasio, da ga neko pita. Na mnogo jednostavnijem i o�iglednijem nivou, u mno�tvu prestonica ve� godinama javni �asovnici odbrojavaju sekunde, minute, sate i dane do trenutka kada �e se 1999. preokrenuti u 2000. Od pro�le nedelje i Beograd je - obnarodovale su lokalne vlasti - u�ao u svet, Evropu i tako dalje, postavljanjem "milenijumskog sata". Isti �e, re�eno je, kad pro�e istorijski trenutak, meriti i obi�no vreme.

Ako smaka sveta ne bude ili - �to ne bi moralo biti mnogo bolje - ako nam se ve� nije desio.