Najbogatiji

Lilijan Betenkur, naslednica kozmeti�ke imperije Loreal, najbogatija je osoba u Evropi. Prema listi koju je sa�inio magazin "Eurobiznis", Betenkurova je sa bogatstvom od 14,3 milijarde evra na �elu liste od 400 najbogatijih Evropljana. Za njom po bogatstvu sledi Nemac Teo Albreht (11,2 milijardi), veoma diskretni vlasnik nema�kog lanca supermarketa Aldi, pa tako�e Nemac Ditmar Hop, jedan od �etiri osniva�a informati�ke firme SAP sa 11,1 milijardi.

Lista najbogatijih Evropljana sa�injena je na osnovu studije koja je obuhvatila 2000 ljudi u 16 zemalja.

Me�u 400 najbogatijih, samo 176 su svoje bogatstvo sami stvorili, svi ostali su naslednici.

Me�u njima je, prema nalazima britanskog lista, 165 evro-milijardera: 47 Nemcaca, 25 Francuza, 22 Britanca, 18 �vajcaraca i 16 Italijana. Me�u milijarderima najbrojniji su u sektoru (razne vrste) trgovine (26), bankarstva (22) i medija (16).

Me�u kraljevskim evropskim porodicama, prema ovoj listi, najbogatija je ona iz Lihten�tajna sa imovinom od pet milijardi evra, zatim sledi luksembur�ka sa 4,6 milijardi, a na tre�em mestu je britanska kraljevska porodica sa 4,1 milijarde evra.

Jahte umesto �poreta

Smederevska fabrika "Milan Blagojevi�", donedavno poznata isklju�ivo kao proizvo�a� �poreta, namerava da kupcima ponudi jahte tipa "Hanter" i "Turist", koje su, pre svega, namenjene plovidbi na Dunavu. Direktor Za�titne radionice fabrike Dragan Gavrilovi� objasnio je na lokalnom radiju ovaj poslovni poduhvat rekav�i da su do sada "gotovo svi metalni �amci sa kabinom bili unikatni proizvodi, �to njihovu proizvodnju �ini skupom, a isporuku sporom". "Takve jahte naj�e��e su konstruktivno lo�e re�ene, a ne isti�u se ni lepotom. Zato smo se mi prihvatili osvajanja serijske proizvodnje jahti za re�nu plovidbu. Na�e jahte od �eli�nog lima koji proizvodi 'Sartid' bi�e kompletno delo na�ih konstruktora."

Najlep�a i najeroti�nija

Najlep�a �ena sveta za ovu godinu je mis Indije Jukta Muki. Ona je izabrana u konkurenciji 94 najlep�ih �ena sveta.

Mini intervju: Biljana Srbljanovi�, dramaturg

Promene treba zaslu�iti

Ugledni "Jozef�tat teatar" iz Be�a gostovao je sa svojom postavkom "Beogradske trilogije" u nedelju 5. decembra na sceni Ateljea 212. Beograd i Be� dobili su tako ne�to zajedni�ko, bar u delu omiljenog dramaturga Biljane Srbljanovi�. Ta mlada i prodorna �ena prodala je svoje drame pozori�tima u Austriji, Nema�koj, Velikoj Britaniji, Poljskoj, Skandinaviji. Povodom nema�ke nagrade "Ernest Toler" - koja se dodeljuje za novinarsku delatnost u grani�noj oblasti izme�u literature i politike - koju je upravo dobila, Srbljanovi�eva ka�e za "Vreme" da se "usko gledano, ne ose�a kao nastavlja� Tolerovog dela", kako su to procenili dodeljiva�i. "Ali, Toler mi je veoma drag pisac, kao i njegovo revolucionarno pro�ivljavanje sopstvene filozofije �ivota. Imponuje mi da me do�ivljavaju kao nastavlja�a dela tog hrabrog i veoma doslednog �oveka."

B. SRBLJANOVI�: To mi je bilo veoma zna�ajno jer predstavlja materijalni dokaz da na�a kultura, uprkos okolnostima, postoji van na�ih granica i da su problemi sa kojima se suo�avamo deo korpusa problema u Evropi. Nismo samo izolovana skupina �udnih ljudi na koje se gleda isklju�ivo kao na poslednje divljake XX veka. Mogu�no je i da na�u stvarnost, makar preto�enu u neki oblik umetnosti, i neko drugi do�ivi i prihvati kao svoju. Iako u pozori�nom i estetskom smislu to nije moja najbolja predstava, ona je dokaz da to �to ja, ili neko drugi, radim u inostranstvu nije nikakva antisrpska delatnost. �tavi�e, Austrijanci, konkretno, napravili su predstavu koja veoma emotivno pro�ivljava ono �to je na�a stvarnost. Raditi na strani ne zna�i biti nepatriota, mada ja za sebe ne mogu re�i da sam patriota.

Zala�ete se za promene kroz delo. Ko, po vama, svojim delom mo�e ovde da sprovede neophodne promene?

Svi imaju mi�ljenje o tome kako to mo�e da se uradi, i to je ve� stvar koja je sumnjiva. Mora se prestati sa tom poterom, i spolja i iznutra, za Milo�evi�em posle Milo�evi�a, za jednom sna�nom harizmati�nom li�no��u, za liderom koji �e jednim magi�nim potezom da promeni sliku zemlje. Na�i napori i napori dela internacionalne zajednice koja �eli da pomogne iscrpljuju se u i��ekivanju te jedne osobe. Svi imamo pravo na razo�aranje postoje�om ponudom, a ni�ta ne radimo na izgradnji demokratske infrastrukture. Ljude u unutra�njosti hapse i zatvaraju preko no�i, a svi i dalje globalno protestuju protiv Milo�evi�a, a ne protiv konkretnih stvari. Nemamo nikakvo pravo da o�ekujemo nekakav iznenadni spas. Ve�ito izigravamo �rtve jednog de facto surovog re�ima, a da svako od nas sam sa sobom u svom domenu nije uradio ne�to �to vodi promeni. Kada krvotok ove zemlje bude blokiran protestima, univerzitet blokiran bojkotom studenata i profesora, kada novine kao i svako od nas u svom sistemu bude bojkotovao njihov rad; kada na taj na�in budemo paralisali �itavu zemlju, onda �emo zaslu�iti promene. Kada budu nastupile, promene �e podrazumevati i suo�avanje sa samim sobom, sa onim gde smo bili i �ta smo radili, i to je ono �ega se mnogi pla�e. Jer, Milo�evi� nije samo tiranin, on je i izabrani vo�a. Mo�da se ne mo�e govoriti o kolektivnoj krivici, ali o op�toj odgovornosti mora.

Da li �e biti op�tih prevremenih izbora ?

Jovan Panti�, Ni�: "Zemlja nam je pro�la kroz rat i poraz, ova vlast nikome nije polo�ila ra�un, a narod bi trebalo da proceni da li su iza sada�nje vladaju�e koalicije ostali pozitivni ili negativni rezultati. To bi trebalo da se proveri na vanrednim izborima, ali se socijalisti te provere pla�e jer znaju da su neuspe�ni."

Ivan Nikoli�i�, U�ice: "Bojim se da kod nas vi�e ne�e biti nikakvih izbora, �ak ni onih pokradenih. Ovi koji su sada na vlasti naumili su da tu ostanu ve�ito, i samo �ekam da krenu predlozi o izboru Milo�evi�a za na�eg do�ivotnog predsednika."

Milena Uskokovi�, Vr�ac: "U proteklih pet meseci ona prava opozicija sve je poku�ala, ali nije uspela da se izbori za prevremene izbore. Kad je ve� tako, onda treba sa�ekati termine za redovne savezne, lokalne i republi�ke izbore. Valjda �e se dotle i narod opametiti."

Uro� Damnjanovi�, Novi Beograd: "Mi zaista imamo pre�a posla nego da stalno izlazimo na birali�ta. Vidite li �ta su nam uradili svetski mo�nici, pa sad moramo maltene da gradimo zemlju od po�etka. Imamo vlast koju smo izabrali i neka ona odradi svoj mandat do kraja, pa neka se onda narod izja�njava."

Nenad Stevi�, Bogati�: "Ne�e nama soliti pamet tamo neki svetski hoh�tapleri. Nismo mi maloletni da nam oni biraju vlast. Mi smo pravna dr�ava i zna se kad su izbori. Za�to bi sad bili, je l' zato �to oni tako ho�e? E, mi ne�emo, jer na�oj vlasti ni�ta ne fali."

�e�elj ponovo tu�i

Dnevni listovi "Blic" i "Danas" ponovo su se na�li pred sudijom za prekr�aje, ali im se ovog puta pridru�ila i TV Studio B. Zahtev za pokretanje prekr�ajnog postupka protiv ovih medija podneli su Vojislav �e�elj, predsednik Srpske radikalne stranke i njegov gensek Aleksandar Vu�i� i to zbog "neistinitih informacija" iz kojih mo�e da se zaklju�i da su SRS i njeni vo�i "u�estvovali u navodnom atentatu na predsednika SPO-a i �etvoricu �lanova ove stranke, kao i u drugim atentatima na pojedine javne li�nosti". Time su povre�ena prava li�nosti �lanova Srpske radikalne stranke i pomenutih funkcionera.

"Blic", "Danas" i TV Studio B u stvari su samo preneli saop�tenje Srpskog pokreta obnove koje vrvi od optu�bi za "dr�avni terorizam" na ra�un radikala i JUL-a. Onako osetljivi kakve ih je Bog dao, radikali to nisu mogli da progutaju, pa su presavili tabak.

Generalni sekretar Me�unarodne novinarske federacije Ejden Vajt osudio je podizanje optu�nice oceniv�i da je to jo� jedan napad na nezavisno novinarstvo, zatra�iv�i od jugoslovenskih vlasti da prekinu sa montiranim procesima i obe�av�i pomo� nezavisnim medijima. Zamenik direktora Komiteta za za�titu novinara iz Njujorka D�oel Sajmon ovim povodom je izjavio da "u srpskom Zakonu o informisanju nema ni trunke pravde, jer tu svako mo�e da tu�i svakoga i za sva�ta".