Najbogatiji

Lilijan Betenkur, naslednica kozmetičke imperije Loreal, najbogatija je osoba u Evropi. Prema listi koju je sačinio magazin "Eurobiznis", Betenkurova je sa bogatstvom od 14,3 milijarde evra na čelu liste od 400 najbogatijih Evropljana. Za njom po bogatstvu sledi Nemac Teo Albreht (11,2 milijardi), veoma diskretni vlasnik nemačkog lanca supermarketa Aldi, pa takođe Nemac Ditmar Hop, jedan od četiri osnivača informatičke firme SAP sa 11,1 milijardi.

Lista najbogatijih Evropljana sačinjena je na osnovu studije koja je obuhvatila 2000 ljudi u 16 zemalja.

Među 400 najbogatijih, samo 176 su svoje bogatstvo sami stvorili, svi ostali su naslednici.

Među njima je, prema nalazima britanskog lista, 165 evro-milijardera: 47 Nemcaca, 25 Francuza, 22 Britanca, 18 Švajcaraca i 16 Italijana. Među milijarderima najbrojniji su u sektoru (razne vrste) trgovine (26), bankarstva (22) i medija (16).

Među kraljevskim evropskim porodicama, prema ovoj listi, najbogatija je ona iz Lihtenštajna sa imovinom od pet milijardi evra, zatim sledi luksemburška sa 4,6 milijardi, a na trećem mestu je britanska kraljevska porodica sa 4,1 milijarde evra.

Jahte umesto šporeta

Smederevska fabrika "Milan Blagojević", donedavno poznata isključivo kao proizvođač šporeta, namerava da kupcima ponudi jahte tipa "Hanter" i "Turist", koje su, pre svega, namenjene plovidbi na Dunavu. Direktor Zaštitne radionice fabrike Dragan Gavrilović objasnio je na lokalnom radiju ovaj poslovni poduhvat rekavši da su do sada "gotovo svi metalni čamci sa kabinom bili unikatni proizvodi, što njihovu proizvodnju čini skupom, a isporuku sporom". "Takve jahte najčešće su konstruktivno loše rešene, a ne ističu se ni lepotom. Zato smo se mi prihvatili osvajanja serijske proizvodnje jahti za rečnu plovidbu. Naše jahte od čeličnog lima koji proizvodi 'Sartid' biće kompletno delo naših konstruktora."

Najlepša i najerotičnija

Najlepša žena sveta za ovu godinu je mis Indije Jukta Muki. Ona je izabrana u konkurenciji 94 najlepših žena sveta.

Mini intervju: Biljana Srbljanović, dramaturg

Promene treba zaslužiti

Ugledni "Jozefštat teatar" iz Beča gostovao je sa svojom postavkom "Beogradske trilogije" u nedelju 5. decembra na sceni Ateljea 212. Beograd i Beč dobili su tako nešto zajedničko, bar u delu omiljenog dramaturga Biljane Srbljanović. Ta mlada i prodorna žena prodala je svoje drame pozorištima u Austriji, Nemačkoj, Velikoj Britaniji, Poljskoj, Skandinaviji. Povodom nemačke nagrade "Ernest Toler" - koja se dodeljuje za novinarsku delatnost u graničnoj oblasti između literature i politike - koju je upravo dobila, Srbljanovićeva kaže za "Vreme" da se "usko gledano, ne oseća kao nastavljač Tolerovog dela", kako su to procenili dodeljivači. "Ali, Toler mi je veoma drag pisac, kao i njegovo revolucionarno proživljavanje sopstvene filozofije života. Imponuje mi da me doživljavaju kao nastavljača dela tog hrabrog i veoma doslednog čoveka."

B. SRBLJANOVIĆ: To mi je bilo veoma značajno jer predstavlja materijalni dokaz da naša kultura, uprkos okolnostima, postoji van naših granica i da su problemi sa kojima se suočavamo deo korpusa problema u Evropi. Nismo samo izolovana skupina čudnih ljudi na koje se gleda isključivo kao na poslednje divljake XX veka. Mogućno je i da našu stvarnost, makar pretočenu u neki oblik umetnosti, i neko drugi doživi i prihvati kao svoju. Iako u pozorišnom i estetskom smislu to nije moja najbolja predstava, ona je dokaz da to što ja, ili neko drugi, radim u inostranstvu nije nikakva antisrpska delatnost. Štaviše, Austrijanci, konkretno, napravili su predstavu koja veoma emotivno proživljava ono što je naša stvarnost. Raditi na strani ne znači biti nepatriota, mada ja za sebe ne mogu reći da sam patriota.

Zalažete se za promene kroz delo. Ko, po vama, svojim delom može ovde da sprovede neophodne promene?

Svi imaju mišljenje o tome kako to može da se uradi, i to je već stvar koja je sumnjiva. Mora se prestati sa tom poterom, i spolja i iznutra, za Miloševićem posle Miloševića, za jednom snažnom harizmatičnom ličnošću, za liderom koji će jednim magičnim potezom da promeni sliku zemlje. Naši napori i napori dela internacionalne zajednice koja želi da pomogne iscrpljuju se u iščekivanju te jedne osobe. Svi imamo pravo na razočaranje postojećom ponudom, a ništa ne radimo na izgradnji demokratske infrastrukture. Ljude u unutrašnjosti hapse i zatvaraju preko noći, a svi i dalje globalno protestuju protiv Miloševića, a ne protiv konkretnih stvari. Nemamo nikakvo pravo da očekujemo nekakav iznenadni spas. Večito izigravamo žrtve jednog de facto surovog režima, a da svako od nas sam sa sobom u svom domenu nije uradio nešto što vodi promeni. Kada krvotok ove zemlje bude blokiran protestima, univerzitet blokiran bojkotom studenata i profesora, kada novine kao i svako od nas u svom sistemu bude bojkotovao njihov rad; kada na taj način budemo paralisali čitavu zemlju, onda ćemo zaslužiti promene. Kada budu nastupile, promene će podrazumevati i suočavanje sa samim sobom, sa onim gde smo bili i šta smo radili, i to je ono čega se mnogi plaše. Jer, Milošević nije samo tiranin, on je i izabrani vođa. Možda se ne može govoriti o kolektivnoj krivici, ali o opštoj odgovornosti mora.

Da li će biti opštih prevremenih izbora ?

Jovan Pantić, Niš: "Zemlja nam je prošla kroz rat i poraz, ova vlast nikome nije položila račun, a narod bi trebalo da proceni da li su iza sadašnje vladajuće koalicije ostali pozitivni ili negativni rezultati. To bi trebalo da se proveri na vanrednim izborima, ali se socijalisti te provere plaše jer znaju da su neuspešni."

Ivan Nikoličić, Užice: "Bojim se da kod nas više neće biti nikakvih izbora, čak ni onih pokradenih. Ovi koji su sada na vlasti naumili su da tu ostanu večito, i samo čekam da krenu predlozi o izboru Miloševića za našeg doživotnog predsednika."

Milena Uskoković, Vršac: "U proteklih pet meseci ona prava opozicija sve je pokušala, ali nije uspela da se izbori za prevremene izbore. Kad je već tako, onda treba sačekati termine za redovne savezne, lokalne i republičke izbore. Valjda će se dotle i narod opametiti."

Uroš Damnjanović, Novi Beograd: "Mi zaista imamo preča posla nego da stalno izlazimo na birališta. Vidite li šta su nam uradili svetski moćnici, pa sad moramo maltene da gradimo zemlju od početka. Imamo vlast koju smo izabrali i neka ona odradi svoj mandat do kraja, pa neka se onda narod izjašnjava."

Nenad Stević, Bogatić: "Neće nama soliti pamet tamo neki svetski hohštapleri. Nismo mi maloletni da nam oni biraju vlast. Mi smo pravna država i zna se kad su izbori. Zašto bi sad bili, je l' zato što oni tako hoće? E, mi nećemo, jer našoj vlasti ništa ne fali."

Šešelj ponovo tuži

Dnevni listovi "Blic" i "Danas" ponovo su se našli pred sudijom za prekršaje, ali im se ovog puta pridružila i TV Studio B. Zahtev za pokretanje prekršajnog postupka protiv ovih medija podneli su Vojislav Šešelj, predsednik Srpske radikalne stranke i njegov gensek Aleksandar Vučić i to zbog "neistinitih informacija" iz kojih može da se zaključi da su SRS i njeni vođi "učestvovali u navodnom atentatu na predsednika SPO-a i četvoricu članova ove stranke, kao i u drugim atentatima na pojedine javne ličnosti". Time su povređena prava ličnosti članova Srpske radikalne stranke i pomenutih funkcionera.

"Blic", "Danas" i TV Studio B u stvari su samo preneli saopštenje Srpskog pokreta obnove koje vrvi od optužbi za "državni terorizam" na račun radikala i JUL-a. Onako osetljivi kakve ih je Bog dao, radikali to nisu mogli da progutaju, pa su presavili tabak.

Generalni sekretar Međunarodne novinarske federacije Ejden Vajt osudio je podizanje optužnice ocenivši da je to još jedan napad na nezavisno novinarstvo, zatraživši od jugoslovenskih vlasti da prekinu sa montiranim procesima i obećavši pomoć nezavisnim medijima. Zamenik direktora Komiteta za zaštitu novinara iz Njujorka Džoel Sajmon ovim povodom je izjavio da "u srpskom Zakonu o informisanju nema ni trunke pravde, jer tu svako može da tuži svakoga i za svašta".