Vukova odbrana
Sokolov let
Sokolska društva nekada su se pre svega bavila gimnastikom. Da li Srpski pokret obnove koristi ovo ime za svoju novu paravojnu formaciju
Srpski pokret obnove pokušava
da uzvrati udarce. Zbog komandne odgovornosti za ono što s dobrim razlozima naziva
atentatom na Vuka Draškovića i ubistvom četvorice funkcionera stranke, raspisao je
svoju poternicu za Radetom Markovićem, načelnikom republičke Službe državne
bezbednosti, i Miljanom Radonjićem, šefom beogradskog SDB-a. U veoma oštrom saopštenju
upućenom članovima i pristalicama stranke, te građanima Srbije i Crne Gore, SPO je
Radonjića i Markovića nazvao "najvećim neprijateljima" za kojima stranka
"raspisuje poternicu do pravde kojoj moraju biti privedeni na sve moguće načine.
Milom ili silom". Događaj na Ibarskoj magistrali doveden je u vezu sa ubistvom
Slavka Ćuruvije, atentatom na Željka Kopanju, podmetanjem bombe pod automobil direktora
i glavnog i odgovornog urednika "Glasa javnosti" Slavoljuba Kačarevića "i
drugim zločinima", a pomenuti su i ometanje signala Studija B, premlaćivanje
studenata, šikaniranje opozicionih aktivista i građana, gušenje medija i provociranje
rata u Crnoj Gori. U saopštenju su korišćene poprilično teške reči o režimu,
konkretno o JUL-u i radikalima, Službi državne bezbednosti, "državnom
terorizmu", guranju Srbije u "dalje nesreće i mogući građanski rat"...
Zbog toga su se mediji koji su saopštenje preneli - dnevni listovi "Blic" i
"Danas" i TV Studio B - našli pred sudijom za prekršaje (vidi okvir).
DUH I TELO: U istom saopštenju SPO je obećao da će učiniti sve da zemlja izađe iz krize mirnim putem, ali i da će takođe učiniti sve da se "organizovanom državnom terorizmu... stane na put". Kako to misli da izvede? U ponedeljak 6. decembra u dnevnoj štampi je objavljena vest da se u dopisu pod oznakom "hitno", upućenom iz Predsedništva na adrese okružnih odbora stranke, zahteva osnivanje Sokola SPO-a. Rečeno je da će u roku od dve nedelje biti održane skupštine na kojima će od pripadnika Sokola SPO-a formirati Srpski pokret odbrane od državnog terorizma. Svaki odbor obavezan je da za 20 dana dostavi centrali spisak sokola i pripadnika Srpskog pokreta odbrane.
Dan kasnije, portparol SPO-a Ivan Kovačević potvrdio je na konferenciji za novinare vest da stranka osniva Srpski pokret odbrane, ali i demantovao tvrdnju da je Predsedništvo tražilo hitno formiranje sokolskih organizacija: "To je učinjeno pre godinu dana." Sokole je definisao kao "operativne grupe mladih ljudi spremnih da u najkraće vreme izvrše propagandne akcije, da upoznaju građane sa programom SPO-a, kao i da kontrolišu izbore", dodavši da svaki opštinski odbor ima sokolsku organizaciju pod svojom komandom. Nekako je izbegao da razjasni koliko sokola ima, da li će se i kako uključiti u Srpski pokret odbrane, da li će biti naoružani... "Samom rečju odbrana sve je rečeno", bilo je najviše što se od njega dalo izvući.
Draškovićev savetnik Ognjen Pribićević pokušao je da "malo o`ladi" izjavom da sokoli nisu paravojna formacija SPO-a već "organizacija koja će okupljati mlade", sve u najboljoj tradiciji srpskog naroda. Još je objasnio da je "formiranje ovakve organizacije u okviru aktivnosti naše stranke i srpskog naroda", da su joj "prve aktivnosti sportske, koje jačaju telo i duh", da joj je zadatak "da pripremi odbore za buduće izbore", da se bavi humanitarnim radom i da pomaže "starijim ljudima koji su takoreći nepokretni" da dođu do biračkih mesta.
SOKOLSKI STATUT: "Za sokole SPO-a prvi put čujem", kaže za "Vreme" Pavle Vračarić, član rukovodstva Sokola Srbije i glavni i odgovorni urednik periodičnog lista "Oko sokolovo". "Obnavljajući sokolsku organizaciju, mi smo je definisali kao opštenarodnu, nestranačku i nevladinu dobrovoljnu organizaciju građana čiji je zadatak da obavlja svestrano telesno, zdravstveno, moralno i rodoljubivo vaspitanje omladine i odraslih. Nismo politička niti stranačka organizacija. Otvoreni smo za sve građane, bez obzira na uzrast, rasu, veroispovest, pol, zanimanje ili političko opredeljenje, pod uslovom da svoja politička uverenja ne nameću drugim članovima."
Statut Sokola Srbije (26
društava, oko šest hiljada članova) govori o "razvijanju svesti o jednakim
prirodnim, ljudskim i građanskim pravima", ekološkom prosvećivanju, podsticanju
sportskog duha i "uzornih ljudskih osobina"... Soko, dakle, deluje prilično
miroljubivo, mada između ostalog radi i na razvijanju "rodoljublja, sposobnosti i
spremnosti... omladine i odraslih za svaki fizički i duhovni napor i žrtvovanje kad god
to zahtevaju napredovanje naroda, ili odbrana porodice, države i naroda". Pošto
deluju u okviru stranke, sokolima SPO-a ne treba statut, pa se ne zna tačno kakav im je
program. Ne može, međutim, da se zanemari činjenica da sama ideja stranačke sokolske
organizacije deluje kao contradictio in adjecto. Sokolske organizacije ne samo da
su po definiciji nadstranačke već i insistiraju na javnosti rada, a eto tek posle godinu
dana saznaje se da je SPO osnovao svoju sokolsku organizaciju, mada Studio B detaljno
izveštava o svim, pa i najbeznačajnijim aktivnostima stranke. Moglo bi da se postavi
pitanje gde su dosad krili svoje sokoliće kad su oni ionako specijalizovani da pomažu
bakicama da pređu ulicu. A možda i za nešto drugo.
Srpski pokret obnove već je imao svoju paravojnu formaciju - Srpsku gardu. Njen finansijer i jedan od vođa Branislav Matić Beli iz zasede je ubijen avgusta 1991. godine ispred svoje kuće na Voždovcu. Ubistvo do danas nije rasvetljeno. Nešto kasnije, komandant Srpske garde Đorđe Božović Giška poginuo je na ratištu kraj Gospića, od metka koji je, kako se priča, stigao "s prijateljske strane". I Giška i Beli bili su dobri poznavaoci zatvorskih enterijera, obojica su svojevremeno obavljali "određene radnje" za Službu, obojica su prvo bili za Slobu, a posle za Vuka. Na čelu Srpske garde Gišku je nasledio Branislav Lainović, posle njega dolazi Zvonko Osmajlić, ali se ova paravojska ubrzo gasi, koliko zbog stranačkog zaokreta ka građanskoj opciji, toliko i zbog činjenice da nije privukla baš mnogo zainteresovanih: leta 1991. godine, u vreme najveće euforije i medijske pompe, svi dobrovoljci stali su u dva autobusa. Kao što je poznato, početkom oktobra na Ibarskoj magistrali gine Zvonko Osmajlić, a SPO izgleda ponovo razmišlja o stranačkoj vojsci. Ovoga puta pod naizgled bezazlenom firmom sokolskog pokreta.
Za razliku od ostalih demokratskih opozicionih stranaka, SPO se od svog osnivanja trudi da režimu pokaže mišiće, ali bez mnogo uspeha. Draškovićeve pristalice redovno su, doduše, šenlučile po Ravnoj gori, ali su svi oni za koje je procenjeno da bi mogli da budu realna (čitaj: naoružana i motivisana) pretnja vlastima - gubili glave. Osim čelnika Srpske garde, u mafijaškim obračunima poslednjih godina izginuli su gotovo svi viđeniji kriminalci okupljeni u "voždovačkom klanu" bliskom SPO-u. Batinanjem Danice i Vuka Draškovića juna 1993. godine režim im je uputio jasno upozorenje, koje je sve donedavno bilo ozbiljno shvatano.
PRIBLIŽAVANJE: Za sada se ne zna da li je najjača opoziciona stranka pokušala da svoje kratkotrajno učešće u vladajućoj koaliciji na saveznom nivou iskoristi za približavanje vojsci, policiji i državnoj bezbednosti. Teško je verovati da nisu probali. Ako jesu, čini se da im nije vredelo. Dva dana pre "saobraćajke" kod Lazarevca, uhapšen je Vladimir Nikolić, direktor marketinga Direkcije za gradsko građevinsko zemljište. Na toj funkciji proveo je jedva nekoliko nedelja, a naknadno se saznalo da je do samo pre nekoliko meseci radio u policiji, možda čak i u SDB-u. Do danas je u zatvoru, a protiv njega je pokrenuta istraga zbog odavanja državne tajne u sticaju sa odavanjem službene tajne i za neovlašćeno nošenje oružja. Uhapšen je i "estradni udbaš", sada privatni detektiv Boža Spasić, i to posle gostovanja u emisiji Studija B posvećenoj događaju na Ibarskoj magistrali. U pritvoru ga drže zbog "širenja lažnih vesti", odnosno zbog pripovedanja o likvidacijama koje je Služba izvodila po belom svetu. Čovek o tome priča godinama, ali ga hapse baš sad. Ono što privlači pažnju jeste činjenica da SPO u svojim saopštenjima mnogo više pominje Spasićev nego Nikolićev slučaj, mada je ovaj drugi zanimljiviji: čovek radi u SDB-u, gubi ili napušta posao, dolazi u Direkciju za građevinsko zemljište, brzo biva uhapšen, a odmah posle toga njegov direktor Veselin Bošković gubi život u sumnjivom udesu. Umesto da se malo posveti njemu, SPO osniva (ili afirmiše, svejedno) svoj misteriozni sokolski pokret. Nešto je tu nejasno.
SPO je, inače, protiv dvojice funkcionera SDB-a podneo krivičnu prijavu i zahtev za sprovođenje istrage Okružnom sudu u Beogradu. Slobodan Nenadović, predsednik Odbora za pravosuđe Narodne skupštine Srbije, zakazao je za sredu 8. decembra sednicu na čijem je dnevnom redu trebalo da bude kontrola rada Službe državne bezbednosti. Kvoruma nije bilo, pa je sednica odložena do daljnjeg.
Narednog vikenda Srpski pokret obnove odlučiće o svojim budućim potezima. Priča o sokolima i o Srpskom pokretu odbrane pomalo deluje kao plašenje mečke rešetom, ali - nju ipak ne bi trebalo čačkati.
Uroš Komlenović
