Intervju: Kiro Gligorov

Za suverenitet gra�ana

"Srbija ne u�estvuje u Paktu za stabilnost i zato i nije faktor integracije u regionu, a nalazi se na takvom mestu i takvog je zna�aja da se ne mo�e prenebre�i"

Doskora�nji predsjednik Makedonije Kiro Gligorov u�estvovao je pro�log vikenda na okruglom stolu "Crna Gora u politi�kom i etni�kom okru�enju Jugoisto�ne Evrope", koji je u Budvi organizovala ameri�ka nevladina organizacija "Projekat za etni�ke odnose". Gospodin Gligorov je temi me�uetni�kih odnosa na Balkanu dao zna�ajan prilog veoma iscrpnom analizom i predlozima. Prvo pitanje koje "Vreme" upu�uje gospodinu Gligorovu jeste njegova ocijena predsjedni�kih izbora u Makedoniji.

"Izbori su, sem onoga �to je ustanovio i poni�tio Vrhovni sud, protekli u redu i mo�e se re�i u fer i demokratskoj atmosferi. Kao i kod svakih izbora, bilo je i me�usobnih konfrontacija."

GLIGOROV: Ja to ne o�ekujem, i mislim da za to nema razloga. To �to su se izbori ponovili na nekim mestima samo je delimi�na korektura onoga �to se ve� dogodilo i �to je prihva�eno.

Ipak, u vladaju�oj koaliciji pokazale su se neke pukotine pa i nagovje�taji njenog raspada. Mogu li posledica toga biti prevremeni parlamentarni izbori?

To je za sada te�ko re�i, zato �to taj dijalog me�u koalicionim partnerima nije zavr�en, iako je bio veoma te�ak. Bilo je nekih zahteva predsednika Vlade da ministar pravde, koji pripada Demokratskoj alternativi, podnese ostavku, a ministar inostranih poslova da obavesti Vladu �ta je to sve poku�avao da OEBS promeni odluku koju je doneo - da su izbori regularni, da ih na osnovu njegove intervencije proglasi neregularnim. To je jedan izraz tog neslaganja i sukoba oko u�e��a u izborima i pona�anja pojedinih u�esnika.

Kakva je sada pozicija Makedonije u odnosu na susjede, prije svega na Srbiju, odnosno Jugoslaviju?

Pozicija Makedonije prema susedima sada je dobra. Mi imamo dobre odnose sa Albanijom, dobre odnose sa Gr�kom, znatno su pobolj�ani odnosi sa Bugarskom, a sa Republikom Srbijom, odnosno SR Jugoslavijom, otvoreno je pitanje obele�avanja granice. Osim tog problema ja ne vidim nekih zna�ajnijih pitanja koja bi nas razdvajala.

Kako mislite da �e se to pitanje razrije�iti?

Postoji predlog o kojem smo se svojevremeno, to je bilo dan pre atentata na mene, dogovorili sa gospodinom Milo�evi�em, da granica koja 50 godina nije bila problem i danas ne bi trebalo da bude. Slo�ili smo se da osnujemo zajedni�ku tehni�ku komisiju koja �e tehni�ki obele�iti granicu. Me�utim, na prvoj sednici te komisije pojavili su se zahtevi sa srpske strane da se granica koriguje na pet zna�ajnih mesta, od kojih su neka i strate�kog karaktera. To su na�i odbili, jer je protivno dogovoru, i do danas, evo od 1995. godine, nije postignut dogovor da se obele�i granica.

Me�uetni�ki odnosi u Makedoniji u �i�i su interesovanja. Kako vi ocjenjujete te odnose?

Te odnose, istorijski gledano, ocenjujem pozitivno, zato �to mi nikad nismo imali direktne sukobe sa Albancima. Nismo ratovali. Bili smo u jednakom polo�aju u re�imima koji su bili nekada na tim prostorima - Otomanska imperija, Kraljevina Jugoslavija... Zajedni�ki smo se morali boriti za slobodu i uva�avanje svojih prava. Na� sada�nji ustav je uklju�io sve evropske standarde �to se nacionalnih manjina ti�e, tako da Albanci, Turci, Srbi, Romi, Vlasi u Makedoniji imaju svoje �kole, osnovne i srednje, a nemaju svoje univerzitete. To je jedno od pitanja oko kojeg se raspravljamo sa Albancima: treba li to ili ne. Oni zahtevaju da se taj univerzitet koji su stvorili na nelegalan na�in prizna, prihvati, da ga dr�ava uzme na dr�avni bud�et kao tre�i univerzitet u Makedoniji. Tu za sada ne postoji puna saglasnost.

Postoje drugi zahtevi Albanaca, naro�ito u poslednje vreme iz Demokratske partije Albanaca gospodina D�aferija koji tra�i menjanje Ustava, stvaranje dvonacionalne dr�ave u kojoj �e se odlu�ivati konsenzualno, da albanski jezik bude drugi zvani�ni jezik u celoj Makedoniji a, ve� sam pomenuo, da se univerzitet legalizuje.

Vi zagovarate koncept gra�anske dr�ave?

Pa to je u su�tini na� ustav. On polazi od toga da je vlast u Makedoniji gra�anskog karaktera i da po�iva na suverenitetu svih gra�ana, nezavisno od njihove nacionalnosti i vere.

Kakve su �anse za integracije u ovom regionu?

E, to sad zavisi od vi�e faktora. Mislim da je tu veliki problem �to je Srbija u ovakvoj poziciji u kojoj se sada nalazi. Ona ne u�estvuje u Paktu za stabilnost i stoga i nije faktor integracije u regionu, a nalazi se na takvom mestu i takvog je zna�aja da se ne mo�e prenebre�i. Preobra�aj Srbije i njena demokratizacija i po�tovanje ljudskih prava, po�tovanje nacionalnih manjina - bitno bi promenili status Srbije i otvorili put ka njenom uklju�enju u me�unarodnu zajednicu.

Izbori u Makedoniji

�ampanjac i drugi put

Predsedni�ki kandidat ove stranke pobedio je isklju�ivo zahvaljuju�i "mi�i�ima" lidera DPA-a Arbena D�aferija

Posle intervencija Vrhovnog suda, delimi�no ponovljenih izbora, mnogo te�kih re�i i usijavanja politi�kih prilika, Makedonija je tek iz tre�eg poku�aja do�la do novog predsednika dr�ave. Kandidat vladaju�eg VMRO-DPMNE-a, 43-godi�nji Boris Trajkovski posta�e (po svemu sude�i) novi predsednik Makedonije i zameniti na ovom mestu Kiru Gligorova koji je iz predsedni�kog kabineta iza�ao jo� 19. novembra. Iako je pobeda Trajkovskog u tre�em krugu glasanja, koji je bio ponovljen u ve�em delu zapadne Makedonije prete�no naseljenom albanskim �ivljem, vi�e nego ubedljiva, ono se, po svemu sude�i, uz ime novog predsednika odnosi na nove izborne neregularnosti. A one su izgleda i na ponovljenim izborima bile toliko velike da �e, �ak i ako ih nadle�ne instance ovoga puta ignori�u, Trajkovski sasvim sigurno postati predsednik sa ozbiljnom senkom, koja �e ga pratiti narednih pet godina. Naravno, ako na tom mestu izgura �itav mandat.

NARU�EN PROCES: Izbori ni ovoga puta nisu bili sasvim regularni i to ne tvrde samo u �tabu "gubitnika" Tita Petkovskog, koji se nekoliko sati pre isteka glasanja javno povukao sa izbora uz obrazlo�enje da su aktivisti njegove Socijaldemokratske stranke Makedonije na nekoliko bira�kih mesta bili pretu�eni ili spre�eni da kontroli�u glasanje. Neuporedivo glasnije i konkretnije nego posle drugog izbornog kruga o izbornim neregularnostima govorili su ovog puta i posmatra�i OEBS-a. �ef posmatra�ke misije Mark Stivens tvrdio je da je izborni proces bio ozbiljno naru�en, da je bilo primene sile, glasanja za vi�e osoba, spre�avanja kontrole izbora, i posebno podvukao kako je malo verovatno da na izbore iza�e oko 90 odsto upisanih glasa�a koji uz to listom glasaju za kandidata VMRO-a Borisa Trajkovskog. Neke od pomenutih neregularnosti mogle su se videti i u rutinskim izve�tajima pojedinih makedonskih TV stanica. Stivens je istovremeno zamerio izbornom �tabu Tita Petkovskog �to je usred izbora povukao sve svoje posmatra�e pod izgovorom da je njihova sigurnost dovedena u pitanje. Time je ionako slaba�na kontrola izbora, pogotovo u zapadnom delu Makedonije, potpuno pre�la u ruke aktivista Demokratske partije Albanaca, ina�e koalicionog partnera VMRO-a.

Iz �taba Tita Petkovskog za sada nisu najavili novu �albu Vrhovnom sudu jer, navodno, nisu sigurni da je aktuelna vlast, odnosno koaliciona vlada - sastavljena od ministara iz VMRO-a, DPA-a i Demokratske alternative Vasila Tupurkovskog - uop�te sposobna da organizuje regularne izbore. U trenucima dok je pobednik sa senkom Trajkovski po drugi put za samo dvadesetak dana ispijao pobedni�ki �ampanjac, Petkovski je izjavljivao kako novi izbori pod ovakvim uslovima, fizi�kim pritiscima i pretnjama, nikako ne mogu biti validni.

Na osnovu ovih izjava, moglo bi se zaklju�iti kako su u Skoplju posle neuspelog drugog kruga predsedni�kih izbora svi nau�ili pone�to, uklju�uju�i i predstavnike me�unarodne zajednice, koji su pre dvadesetak dana prvo pre�utali izborne neregularnosti, a zatim - videv�i �estoke reakcije gra�ana na centralnom gradskom trgu u Skoplju - i sami po�eli da govore kako mnogo toga nije bilo saglasno demokratskim pravilima i standardima.

Socijaldemokratama, dakle, ostaje pri�a o "moralnoj pobedi", ali i saznanje da su samo godinu dana po�to su izgubili parlamentarne izbore u Makedoniji povratili poverenje zna�ajnog broja glasa�a. Malo je, me�utim, verovatno da �e vrh ove stranke ponovo krenuti u novo organizovanje uli�nih protesta. Pravilo da se. posle neuspelih i lo�ih izbora, vlast obi�no valja po ulicama te�ko mo�e biti korisno u sredini u kojoj je mogu�nost organizovanja kontramitinga i to sa nepredvidivim posledicima izuzetno velika.

ENIGMA TUPURKOVSKI: Zato je za o�ekivati da �e socijaldemokrate veoma brzo poku�ati da zaljuljaju sada�nju vlast tra�e�i mogu�e saradnike na tom poslu u makedonskom Sobranju. Cilj ove stranke je izazivanje parlamentarne krize i zakazivanje novih parlamentarnih izbora.

Sasvim druga�ija atmosfera vlada trenutno u vladaju�em VMRO-u. Izbori su pokazali opadaju�u snagu ove stranke �ak i u tradicionalno najja�im vmroovskim upori�tima. Predsedni�ki kandidat ove stranke pobedio je isklju�ivo zahvaljuju�i "mi�i�ima" lidera DPA-a Arbena D�aferija koji �e veoma brzo ispostaviti ra�un za ovu izbornu podr�ku. D�aferijeva cena svakako ne mo�e biti mala. Ono �to dodatno mo�e da zabrine vrh VMRO-a i da pobedu Trajkovskog zaista u�ini "pirovom" jeste i �injenica da je podr�ka sa D�aferijeve strane, iako tra�ena i o�ekivana, do�la nekako previ�e transparentno (reklo bi se �ak namerno traljavo) i prejako.

Narednih dana u Skoplju predstoji i re�avanje "enigme Tupurkovski". Lider DA odlu�io je nedavno da se sa svojim ministrima povu�e iz koalicione vlade, a kao jedan od razloga pominjani su i neregularni predsedni�ki izbori. U me�uvremenu, strane diplomate u Skoplju po�urile su da ubede Tupurkovskog da ni slu�ajno ne razbija koalicionu vladu u koju je Zapad svojevremeno ulo�io puno nada i veoma malo novca. Ministri iz DA-a su se zvani�no povukli i sada se i��ekuje da ih premijer Ljup�o Georgijevski (kome je to izgleda mrsko) ubedi da se vrate u vladu. Slede izgleda i nova diplomatska ube�ivanja.

Zapadni ambasadori koji su mislili da �e u Skoplju mirno raditi svoj posao i vikende eventualno provoditi na Ohridu, grdno su se izgleda prevarili. �eka ih naporan posao i uglavnom putovanja izme�u Skoplja i Tetova. Ohrid je prili�no daleko.