Intervju: Kiro Gligorov

Za suverenitet građana

"Srbija ne učestvuje u Paktu za stabilnost i zato i nije faktor integracije u regionu, a nalazi se na takvom mestu i takvog je značaja da se ne može prenebreći"

Doskorašnji predsjednik Makedonije Kiro Gligorov učestvovao je prošlog vikenda na okruglom stolu "Crna Gora u političkom i etničkom okruženju Jugoistočne Evrope", koji je u Budvi organizovala američka nevladina organizacija "Projekat za etničke odnose". Gospodin Gligorov je temi međuetničkih odnosa na Balkanu dao značajan prilog veoma iscrpnom analizom i predlozima. Prvo pitanje koje "Vreme" upućuje gospodinu Gligorovu jeste njegova ocijena predsjedničkih izbora u Makedoniji.

"Izbori su, sem onoga što je ustanovio i poništio Vrhovni sud, protekli u redu i može se reći u fer i demokratskoj atmosferi. Kao i kod svakih izbora, bilo je i međusobnih konfrontacija."

GLIGOROV: Ja to ne očekujem, i mislim da za to nema razloga. To što su se izbori ponovili na nekim mestima samo je delimična korektura onoga što se već dogodilo i što je prihvaćeno.

Ipak, u vladajućoj koaliciji pokazale su se neke pukotine pa i nagovještaji njenog raspada. Mogu li posledica toga biti prevremeni parlamentarni izbori?

To je za sada teško reći, zato što taj dijalog među koalicionim partnerima nije završen, iako je bio veoma težak. Bilo je nekih zahteva predsednika Vlade da ministar pravde, koji pripada Demokratskoj alternativi, podnese ostavku, a ministar inostranih poslova da obavesti Vladu šta je to sve pokušavao da OEBS promeni odluku koju je doneo - da su izbori regularni, da ih na osnovu njegove intervencije proglasi neregularnim. To je jedan izraz tog neslaganja i sukoba oko učešća u izborima i ponašanja pojedinih učesnika.

Kakva je sada pozicija Makedonije u odnosu na susjede, prije svega na Srbiju, odnosno Jugoslaviju?

Pozicija Makedonije prema susedima sada je dobra. Mi imamo dobre odnose sa Albanijom, dobre odnose sa Grčkom, znatno su poboljšani odnosi sa Bugarskom, a sa Republikom Srbijom, odnosno SR Jugoslavijom, otvoreno je pitanje obeležavanja granice. Osim tog problema ja ne vidim nekih značajnijih pitanja koja bi nas razdvajala.

Kako mislite da će se to pitanje razriješiti?

Postoji predlog o kojem smo se svojevremeno, to je bilo dan pre atentata na mene, dogovorili sa gospodinom Miloševićem, da granica koja 50 godina nije bila problem i danas ne bi trebalo da bude. Složili smo se da osnujemo zajedničku tehničku komisiju koja će tehnički obeležiti granicu. Međutim, na prvoj sednici te komisije pojavili su se zahtevi sa srpske strane da se granica koriguje na pet značajnih mesta, od kojih su neka i strateškog karaktera. To su naši odbili, jer je protivno dogovoru, i do danas, evo od 1995. godine, nije postignut dogovor da se obeleži granica.

Međuetnički odnosi u Makedoniji u žiži su interesovanja. Kako vi ocjenjujete te odnose?

Te odnose, istorijski gledano, ocenjujem pozitivno, zato što mi nikad nismo imali direktne sukobe sa Albancima. Nismo ratovali. Bili smo u jednakom položaju u režimima koji su bili nekada na tim prostorima - Otomanska imperija, Kraljevina Jugoslavija... Zajednički smo se morali boriti za slobodu i uvažavanje svojih prava. Naš sadašnji ustav je uključio sve evropske standarde što se nacionalnih manjina tiče, tako da Albanci, Turci, Srbi, Romi, Vlasi u Makedoniji imaju svoje škole, osnovne i srednje, a nemaju svoje univerzitete. To je jedno od pitanja oko kojeg se raspravljamo sa Albancima: treba li to ili ne. Oni zahtevaju da se taj univerzitet koji su stvorili na nelegalan način prizna, prihvati, da ga država uzme na državni budžet kao treći univerzitet u Makedoniji. Tu za sada ne postoji puna saglasnost.

Postoje drugi zahtevi Albanaca, naročito u poslednje vreme iz Demokratske partije Albanaca gospodina Džaferija koji traži menjanje Ustava, stvaranje dvonacionalne države u kojoj će se odlučivati konsenzualno, da albanski jezik bude drugi zvanični jezik u celoj Makedoniji a, već sam pomenuo, da se univerzitet legalizuje.

Vi zagovarate koncept građanske države?

Pa to je u suštini naš ustav. On polazi od toga da je vlast u Makedoniji građanskog karaktera i da počiva na suverenitetu svih građana, nezavisno od njihove nacionalnosti i vere.

Kakve su šanse za integracije u ovom regionu?

E, to sad zavisi od više faktora. Mislim da je tu veliki problem što je Srbija u ovakvoj poziciji u kojoj se sada nalazi. Ona ne učestvuje u Paktu za stabilnost i stoga i nije faktor integracije u regionu, a nalazi se na takvom mestu i takvog je značaja da se ne može prenebreći. Preobražaj Srbije i njena demokratizacija i poštovanje ljudskih prava, poštovanje nacionalnih manjina - bitno bi promenili status Srbije i otvorili put ka njenom uključenju u međunarodnu zajednicu.

Izbori u Makedoniji

Šampanjac i drugi put

Predsednički kandidat ove stranke pobedio je isključivo zahvaljujući "mišićima" lidera DPA-a Arbena Džaferija

Posle intervencija Vrhovnog suda, delimično ponovljenih izbora, mnogo teških reči i usijavanja političkih prilika, Makedonija je tek iz trećeg pokušaja došla do novog predsednika države. Kandidat vladajućeg VMRO-DPMNE-a, 43-godišnji Boris Trajkovski postaće (po svemu sudeći) novi predsednik Makedonije i zameniti na ovom mestu Kiru Gligorova koji je iz predsedničkog kabineta izašao još 19. novembra. Iako je pobeda Trajkovskog u trećem krugu glasanja, koji je bio ponovljen u većem delu zapadne Makedonije pretežno naseljenom albanskim življem, više nego ubedljiva, ono se, po svemu sudeći, uz ime novog predsednika odnosi na nove izborne neregularnosti. A one su izgleda i na ponovljenim izborima bile toliko velike da će, čak i ako ih nadležne instance ovoga puta ignorišu, Trajkovski sasvim sigurno postati predsednik sa ozbiljnom senkom, koja će ga pratiti narednih pet godina. Naravno, ako na tom mestu izgura čitav mandat.

NARUŠEN PROCES: Izbori ni ovoga puta nisu bili sasvim regularni i to ne tvrde samo u štabu "gubitnika" Tita Petkovskog, koji se nekoliko sati pre isteka glasanja javno povukao sa izbora uz obrazloženje da su aktivisti njegove Socijaldemokratske stranke Makedonije na nekoliko biračkih mesta bili pretučeni ili sprečeni da kontrolišu glasanje. Neuporedivo glasnije i konkretnije nego posle drugog izbornog kruga o izbornim neregularnostima govorili su ovog puta i posmatrači OEBS-a. Šef posmatračke misije Mark Stivens tvrdio je da je izborni proces bio ozbiljno narušen, da je bilo primene sile, glasanja za više osoba, sprečavanja kontrole izbora, i posebno podvukao kako je malo verovatno da na izbore izađe oko 90 odsto upisanih glasača koji uz to listom glasaju za kandidata VMRO-a Borisa Trajkovskog. Neke od pomenutih neregularnosti mogle su se videti i u rutinskim izveštajima pojedinih makedonskih TV stanica. Stivens je istovremeno zamerio izbornom štabu Tita Petkovskog što je usred izbora povukao sve svoje posmatrače pod izgovorom da je njihova sigurnost dovedena u pitanje. Time je ionako slabašna kontrola izbora, pogotovo u zapadnom delu Makedonije, potpuno prešla u ruke aktivista Demokratske partije Albanaca, inače koalicionog partnera VMRO-a.

Iz štaba Tita Petkovskog za sada nisu najavili novu žalbu Vrhovnom sudu jer, navodno, nisu sigurni da je aktuelna vlast, odnosno koaliciona vlada - sastavljena od ministara iz VMRO-a, DPA-a i Demokratske alternative Vasila Tupurkovskog - uopšte sposobna da organizuje regularne izbore. U trenucima dok je pobednik sa senkom Trajkovski po drugi put za samo dvadesetak dana ispijao pobednički šampanjac, Petkovski je izjavljivao kako novi izbori pod ovakvim uslovima, fizičkim pritiscima i pretnjama, nikako ne mogu biti validni.

Na osnovu ovih izjava, moglo bi se zaključiti kako su u Skoplju posle neuspelog drugog kruga predsedničkih izbora svi naučili ponešto, uključujući i predstavnike međunarodne zajednice, koji su pre dvadesetak dana prvo prećutali izborne neregularnosti, a zatim - videvši žestoke reakcije građana na centralnom gradskom trgu u Skoplju - i sami počeli da govore kako mnogo toga nije bilo saglasno demokratskim pravilima i standardima.

Socijaldemokratama, dakle, ostaje priča o "moralnoj pobedi", ali i saznanje da su samo godinu dana pošto su izgubili parlamentarne izbore u Makedoniji povratili poverenje značajnog broja glasača. Malo je, međutim, verovatno da će vrh ove stranke ponovo krenuti u novo organizovanje uličnih protesta. Pravilo da se. posle neuspelih i loših izbora, vlast obično valja po ulicama teško može biti korisno u sredini u kojoj je mogućnost organizovanja kontramitinga i to sa nepredvidivim posledicima izuzetno velika.

ENIGMA TUPURKOVSKI: Zato je za očekivati da će socijaldemokrate veoma brzo pokušati da zaljuljaju sadašnju vlast tražeći moguće saradnike na tom poslu u makedonskom Sobranju. Cilj ove stranke je izazivanje parlamentarne krize i zakazivanje novih parlamentarnih izbora.

Sasvim drugačija atmosfera vlada trenutno u vladajućem VMRO-u. Izbori su pokazali opadajuću snagu ove stranke čak i u tradicionalno najjačim vmroovskim uporištima. Predsednički kandidat ove stranke pobedio je isključivo zahvaljujući "mišićima" lidera DPA-a Arbena Džaferija koji će veoma brzo ispostaviti račun za ovu izbornu podršku. Džaferijeva cena svakako ne može biti mala. Ono što dodatno može da zabrine vrh VMRO-a i da pobedu Trajkovskog zaista učini "pirovom" jeste i činjenica da je podrška sa Džaferijeve strane, iako tražena i očekivana, došla nekako previše transparentno (reklo bi se čak namerno traljavo) i prejako.

Narednih dana u Skoplju predstoji i rešavanje "enigme Tupurkovski". Lider DA odlučio je nedavno da se sa svojim ministrima povuče iz koalicione vlade, a kao jedan od razloga pominjani su i neregularni predsednički izbori. U međuvremenu, strane diplomate u Skoplju požurile su da ubede Tupurkovskog da ni slučajno ne razbija koalicionu vladu u koju je Zapad svojevremeno uložio puno nada i veoma malo novca. Ministri iz DA-a su se zvanično povukli i sada se iščekuje da ih premijer Ljupčo Georgijevski (kome je to izgleda mrsko) ubedi da se vrate u vladu. Slede izgleda i nova diplomatska ubeđivanja.

Zapadni ambasadori koji su mislili da će u Skoplju mirno raditi svoj posao i vikende eventualno provoditi na Ohridu, grdno su se izgleda prevarili. Čeka ih naporan posao i uglavnom putovanja između Skoplja i Tetova. Ohrid je prilično daleko.