Ako ćemo pravo...

Ljudi iz "prvog šešira"

Ojdanić puca kao Siniša Mihajlović, Borka Vučić dribla kao Dejo, i Šešelj zna gde protivnika treba uhvatiti... a ipak uvek izgube na međunarodnoj sceni

Samo specifična urednička mašta mogla je da naslovi sa "Ogroman uspeh naše nove države" vest da se fudbalska reprezentacija Jugoslavije našla u takozvanom prvom šeširu žrebanja za kvalifikacioni turnir za naredno svetsko fudbalsko prvenstvo.

Neko neupućen bi mogao pomisliti da na golu umesto Kralja stoji Milošević, da je bekovski par Mira Marković i Ljubiša Ristić, da čistača igra Vojislav Šešelj, da je glavna zvezda srednjeg reda Gorica Gajević, a golgeter Milutin Mrkonjić.

Sasvim je jasno da naša država, stara ili nova svejedno, ipak ne istrčava na fudbalski teren, a na teren gde istrčava uprska sve šanse i po pravilu primi tuce golova, poslednja je na tabeli i favorit je za ispadanje iz svih takmičenja.

Uostalom, ako ćemo da cepidlačimo, otkud je to ogroman uspeh baš ove države, kad u fudbalskoj reprezentaciji, u najširem sastavu, od 24 igrača ne može čovek naći nijednog koji je ostao ovde da se lopta. Ali, to uredniku "Politike" (broj od 6. decembra ove godine) nije smetalo da smisli i stavi državotvorni naslov nad jednu sportsku vest, identifikujući naše ljude koji se uspešno bave svojim poslom s ovom državom koja se vrlo neuspešno bavi svojim poslom.

Imamo mi i te kako uspešnih ljudi, ali - nisu ovde, u ovoj, da prostite, državi. Uzmimo za primer književnike. Mogao bih očas sastaviti reprezentaciju od koje, što kažu deca, boli glava. Na golu Velikić, u odbrani Mirko Kovač, Albahari, Arsenijević i tako dalje. I "filmadžije" okupljaju tim, prostor za igru van ovog prostora traže mnogi: od veterana Makavejeva, preko "libera" Gorana Paskaljevića, do brzonogog levog krila Srđana Dragojevića... Mogao bih da nabrojim i reprezentaciju naučnika, lekara (novopečeni kapiten Ninoslav Radovanović), inženjera, biznismena, dalje da ne nabrajam.

Zajednički imentitelji ovde pomenutim reprezentativcima, kao i mnogobrojnima koje nisam pomenuo, bio bi da su uspešni, da su u vrhu svog zanata, bez obzira na to da li zabavljaju ili, recimo, leče ljude, i - da su utekli od ove "nove" države.

Silogizam vodi toliko prostom zaključku da me je sramota i da ga napišem, ali radi nevičnih logičkom zaključivanju evo ga: da bi se neko našao u tom "prvom šeširu" u kome su se našli fudbaleri, mora uteći iz ovog državnog kazana u kome se već godinama krčka nemoć pomešana s odsustvom svake vizije i jako začinjenom brutalnošću.

Vrhovni državni kuvar povremeno dosoljava ovo neukusno jelo, a i kuvarovi pomoćnici, od ministara do urednika, dodaju po zrno soli verujući da je stvar samo u začinu, i zaboravljajući elementarno kuvarsko pravilo da od one stvari pita ne biva.

Nije to ništa novo da država pokušava da se poistoveti s uspehom svojih ljudi, svejedno da li je reč o sportistima ili naučnicima, ali nikada još nije bivalo da sve što valja gleda da se ne poistoveti s tom državom, a posebno nije bilo da je preduslov bilo kakvog uspeha da se država napusti i započne potpuno novi život.

Otuda mi je prosto žao onih koji su se našli na listi zabrane ulaska u većinu pristojnih zemalja sveta. Možda bi njihove političke, vojno-policijske, menadžerske, bankarske, pa i novinarske karijere bile uspešne makar približno koliko su uspešne karijere nekih fudbalera. Borka Vučić već je, boraveći sto godina u inostranstvu, dokazala da na svom terenu dribla kao Dejo, Šešelj kao i Bata Mirković zna gde treba uhvatiti protivnika, Ojdanić ne puca gore od Siniše Mihajlovića... ali, eto, osuđeni su da svoje veštine upražnjavaju na domaćem terenu, u našoj novoj državi.

Ali, nešto sumnjam da bi oni bili srećni zbog takvog rešenja i da bi se nešto posebno radovali kad bi po svetu mogli da upražnjavaju svoja znanja i veštine. Jedino su ovde pri svakom žrebanju u "prvom šeširu", prosto su nakrivili kapu, samo ovde su oni prvaci sveta u svakoj disciplini, pobeđuju i bez takmičenja, a ako već moraju da se takmiče sami pišu pravila, pa još i sude po tim sopstvenim pravilima... Oni su uvek nosioci grupe, a kad izvlače iz šešira uvek sebe izvuku. Oni su u svet poslali delegate da postižu "ogromne uspehe naše nove države", a zadovoljavaju se ovim što imaju ovde. Neko drugi se takmiči umesto njih, pa malo-malo i Teslu prevrnu u grobu, kao da je on preteča ove sadašnje "obnove i izgradnje". Oni nose dresove napravljene od tuđeg perja.