Devet dobrih razloga

Za ukidanje sankcija

1. Sankcije nikada nisu bile produktivne

Nema nijednog primera u svetu da je ciljana politi�ka grupa promenila svoje pona�anje zbog sankcija. U istoriji ne postoji primer da se trgovinski embargo ili neka sli�na ekonomska mera pokazalo uspe�no, bez obzira na namere onih koji su sankcije uvodili.

Apsolutno slaganje je bilo i bi�e nedosti�no. Ma koliko sna�na i mo�na bila grupa koja uvodi sankcije, uvek �e postojati konkurencija onih koji nastoje da na tim sankcijama profitiraju.

2. Sankcije su kontraproduktivne

Dana�nje sankcije se uvode s nadom da �e ciljani re�im ili promeniti politiku ili biti smaknut od strane sopstvenog naroda. Ova pretpostavka je pogre�na. Kao �to je to primetio Jir�i Dinstbir, neko ko se suo�ava sa zimom i gla�u te�ko da �e biti uspe�niji od dobro pla�enog i sitog vojnika.

�tavi�e, sankcije produ�avaju �ivot nedemokratskim re�imima. Nedemokratski re�imi koji su pod sankcijama opstaju du�e od onih koji to nisu. Re�im u Vijetnamu trajao je dvadeset godina zbog sankcija. Re�im na Kubi traje ve� trideset godina potpomognut sankcijama. Re�imi u Rumuniji, �paniji, Portugalu ili Gr�koj ne bi se promenili da su bili pod sankcijama. Promena re�ima u Ju�noj Africi postala je mogu�a tek kada su sankcije ubla�ene, odnosno kada su prestale da se primenjuju. Nedemokratski re�im u Hrvatskoj promeni�e se uskoro jer nisu uvo�ene sankcije protiv njega. Re�im u Iraku traja�e du�e upravo zbog sankcija. Isto va�i i za Srbiju.

3. Sankcije samo oja�avaju re�im

To je ve� dokazano u Vijetnamu, Ju�noj Africi, Iraku, na Kubi, a sada i u Jugoslaviji. Svaki ciljani re�im voli sankcije, a njegovi zvani�nici lepo zara�uju na njima. Gde god postoje sankcije re�im striktno kontroli�e poslovanje i finansira se od podmi�ivanja.

4. Sankcije uni�tavaju dru�tvo

Sankcije �ine svaku komercijalnu aktivnost nelegalnom i omogu�uju re�imu da maltretira privrednike i poslovne ljude. Korumpiranje je jedini na�in da se poslovi obavljaju pod re�imom sankcija. Vladavina sive ekonomije i korupcije dovodi do moralnog razaranja dru�tva u celini. U takvim okolnostima re�im mo�e samo da profitira.

5. I opozicija smatra da su sankcije gre�ka

Niko ne �eli da oslabi re�im u Srbiji koliko srpska opozicija. Ali nema ni jednog jedinog opozicionog politi�ara, partije ili koalicije, nevladine organizacije ili gra�anskog aktiviste u Srbiji koji je podr�avao ili podr�ava sankcije. Niti je iko ikada pomislio da bi sankcije mogle da oslabe Milo�evi�ev re�im i eventualno ga sru�e.

6. Sankcije su suprotne me�unarodnom pravu

Zbog �tete koju nanose dru�tvu u celini i pojedincima, u prirodi sankcija postoji element zloupotrebe politi�ke sile, �to je nehumano i stoga suprotno prirodi prava i zakona. Cena koja se pla�a sankcijama da bi se neki politi�ki cilj ostvario - previsoka je. U Iraku su sankcije ve� odnele na hiljade �ivota zbog gladi i slabe zdravstvene za�tite. Smrtnost dece dostigla je neslu�ene razmere. U Srbiji te posledice ne�e biti jednako dramati�ne zbog bolje razvijene poljoprivrede. Ipak, pove�ana smrtnost zbog hladno�e, lo�e zdravstvene za�tite i nedostatka osnovnih medikamenata u porodili�tima bi�e neizbe�na ove zime.

Posledice sankcija su stra�nije od bilo koje vojne agresije ili kakvog sli�nog akta proskribovanog me�unarodnim pravom. Me�unarodno pravo bazira se na po�tovanju ljudskog �ivota, ljudskih prava i dru�tva. Sankcije u velikoj meri uni�tavaju ljudske �ivote. Sankcije uspostavljaju i podsti�u nepo�tovanje ljudskih prava u nedemokratskim re�imima. Sankcije uni�tavaju ljudsko dru�tvo. Prema tome, sankcije su sa gledi�ta me�unarodnog prava - nelegalne.

7. Sankcije su antievropske

Zvani�nici najve�ih evropskih zemalja, svih �lanica G8 izuzev Velike Britanije, nedavno su izjavili da bi trebalo ukinuti sankcije Jugoslaviji.

Plan o ujedinjenju Evrope te�ko �e se ostvariti ukoliko sankcije protiv Srbije ostanu na snazi, budu�i da se Srbija nalazi na razme�i evropskih trgovinskih puteva. Na primer, svaki gr�ki proizvod je skuplji zbog ve�e cene transporta. Evropski porizvodi su iz istih razloga skuplji u Gr�koj ili Turskoj. Tekstilni i drugi proizvodi iz Rumunije ili Bugarske tako�e su skuplji zbog �injenice da Dunav nije plovan. Stoga kupci u, na primer, Nema�koj ovu robu moraju da plate skuplje.

Sve to �ini Evropu manje konkurentnom u odnosu na svetsko tr�i�te nego �to bi to bio slu�aj da Srbija nije pod sankcijama, da su njeni putevi popravljeni, da je Dunav ponovo plovan i da su pruge ispravne.

8. Sankcije spre�avaju tranziciju

Nema tranzicije iz zatvorenog u otvoreno dru�tvo bez direktnog izlaganja ekonomije tog dru�tva stranim ulaganjima i konkurenciji na tr�i�tu. Sankcije svaku investiciju ove vrste pretvaraju u kriminal, a izvoz �ine potpuno nemogu�im. To ne samo da spre�ava tranziciju ve� i uni�tava ekonomiju dr�ave pod sankcijama.

9. Razlozi zbog kojih SAD i neke druge zemlje jo� insistiraju na sankcijama nisu prihvatljivi

Mora se postaviti pitanje za�to SAD i neke druge dr�ave insistiraju da sankcije protiv Jugoslavije ostanu na snazi. Oni ka�u da �ele da vide kraj Milo�evi�evom re�imu, ali pri tom nemaju poverenja u one koji bi mogli da ga zamene, a to su prodemokratske snage u Srbiji. Ima mnogo neslaganja me�u akterima na srpskoj opozicionoj sceni, ali se svi sla�u u dve stvari: Milo�evi�ev re�im treba da si�e sa vlasti i neophodno je ukinuti sankcije kao preduslov za to. Ipak, SAD odbijaju da prihvate tvrdnju opozicije da sankcije samo oja�avaju re�im.

Jedan od mogu�ih odgovora je da ameri�ka administracija nije iskrena kada ka�e da bi volela da vidi pad Milo�evi�evog re�ima. Ovo vi�e li�i na teoriju zavere suprotnu svakoj logici, te je ne treba tretirati kao pravi odgovor. Mogu�e je da je supersili poput Amerike te�ko da prizna svoju gre�ku. Sve ameri�ke administracije od kubanske krize pribegavaju sankcijama. Oslanjaju�i se na uverenje da time "odr�avaju sliku onoga �to je pravedno", republikanci bivaju osetljivi na napade demokrata i obrnuto. U ovom slu�aju takvih napada nije bilo.

Ispravno mi�ljenje je da Amerikanci misle da moraju u�initi ne�to sa anti-ameri�kim diktatorima poput Milo�evi�a ili Sadama Huseina (proameri�ki diktatori nisu pod udarom, �to im skra�uje vladavinu i �ini ih manje za�ti�enim), ali SAD jednostavno ne tragaju za nekim drugim re�enjem mimo sankcija.

Ako je ova teorija ta�na, usu�ujem se da ponudim Americi ne�to br�e i efikasnije �to bi pogodilo Milo�evi�a ili Sadama Huseina pri tom �tite�i ljudska prava, �ivote i dru�tvo u celini.

Kako bi bilo da probamo malo bez sankcija?