Religija u obdaništima
Video sam samo mrak
Uvođenje religije u predškolske ustanove moralo bi biti predviđeno programom rada i propisano od nadležnih organa. Psiholog iz jednog beogradskog vrtića potvrdio nam je da u važećim programima nema ni "r" od religije niti "v" od veronauke
Poput poratne familije iz filma
"Tito i ja" (reditelj Goran Marković), u kome glavni junak - dečak - jednoga
dana saopštava na opšte sablažnjavanje bližnjih, da on na svetu najviše voli Tita pa
tek onda mamu, tatu, babu, dedu i kućne ljubimce, proteklih, opet poratnih ali meseci sa
sličnim šokom suočile su se i familije predškolske dece smeštene u vrtićima
beogradske opštine Savski venac. Nije u pitanju neprikosnovena ljubav prema Titu, što je
većina roditelja i sama iskusila. Šestogodišnjaci iz državnih vrtića donose slike
svetaca uz upozorenje da je "gužvanje zabranjeno" kao i "psovanje Boga" - za
ostale nije rečeno. Veselo po ceo dan pevaju religijske pesmice, zapitkuju o "Bogi",
Isusu Hristu, Majci Božijoj, svetoj Petki, svetom Georgiju... Rek'o popa ovo, rek'o
popa ono. Raspevavanje "Bože pravde" već se odomaćilo. Ali sveci u dečjoj
terminologiji su novijeg datuma.
Odakle relikvije, sveštenici, predavanja iz veronauke u vrtićima, promene imena dečjih državnih ustanova i ko je o tome odlučivao nismo, nažalost, mogli da saznamo ni od nadležnih gradskih vlasti u Skupštini grada. U savskovenačnim vrtićima za komunikaciju sa štampom nadležan je direktor. Jedan za nekoliko vrtića. A možda i za sve. Odgovor koji smo dobili u vrtiću "Sveta Petka" (raniji naziv "Braća Srnić"), posle dvodnevnog bezuspešnog telefoniranja, bio je: "Ako direktorka bude zainteresovana za to što vas zanima, javiće vam se."
KRENULO SA IKONOM: Zvanično, program rada i delatnost vrtića podleže strogoj državnoj kontroli. O programu rada brine republičko ministarstvo prosvete, o ostalom gradske medicinske i socijalne ustanove i nadležni sekretarijati. Shodno podeli zaduženja, uvođenje religije u predškolske ustanove moralo bi biti predviđeno programom rada i propisano od nadležnih organa. Psiholog iz jednog beogradskog vrtića, imena nema jer sa javnošću komuniciraju direktori, potvrdio nam je da u važećim programima nema ni "r" od religije niti "v" od veronauke: "Dvadeset godina radim sa decom i niko me nije pitao za to. Niko nije zatražio savet ni stručnu pomoć. A problem sigurno postoji. SPS ministarstvo prosvete beži od te teme, a opozicione vlasti u Beogradu koriste vakuum. U mom obdaništu to izgleda ovako. dođe vaspitačica pred praznik Svetog Save i pita direktorku može li u školu da dovede sveštenika. Ova kaže - može, i program startuje. Prati ga rad dece kojoj se daje da crtaju Svetog Savu, ili neku crkvu. Možete li zamisliti kako izgleda kad to radi dete od pet godina. U stvari crtaju vaspitači. Za Uskrs je lepše, tu ima radosti i šarenih uskršnjih jaja... Deca ništa ne razumeju. Ni svetog Savu ni mahanje kandilom. Ako se izuzme osećanje nametanja, koje ipak postoji, deca se samo zabavljaju. Čime će rezultirati zabava videće se."
Naša sagovornica kaže da je program rada vrtića usvojen pre dve godine od Ministarstva prosvete izvanredan: "To jeste za XXI vek. Otvoren je, širok i kreativan. Omogućuje deci vaspitavanje u stvaralačkom i kreativnom duhu. Upoznaje ih sa dečjim pravima. Kao psiholog smatra da je religijsko vaspitanje dece u tom uzrastu pre svega stvar roditelja, a ne državne ustanove, i to bez zvaničnog odobrenja." Kako sada stvari stoje u Beogradu, veronauka "prolazi" najviše tamo gde je SPO na vlasti.
Ako je suditi po agilnosti, dedinjski slučaj je najupečatljiviji. Majka jednog deteta nam objašnjava da je sve krenulo pre tri godine kada su ih u školici pitali da li decu mogu da vode da vide crkve i manastire. Svi su rekli da, čak i pozdravili tu inicijativu. Od tada do pre neki dan niko ih ništa nije pitao. Krenulo je sa ikonom i kandilom, pa slavom Sveti Sava, da bi poslednja ceremonija uz sveštenike i ostalo bila održana na praznik Svete Petke, a obdanište promenilo ime. Munjevito je zamenjena i tabla sa nazivom. Srnići su otišli u istoriju, a sveta Petka ide u budućnost. Obdanište se inače nalazi tik uz memorijalni centar, nekadašnje svetilište a danas samo prestižna beogradska lokacija do koje je svima stalo. I bivšima i sadašnjima.
Deca su pomno ponavljala po kućama svaki stih na zadatu temu:
"Majko naša srpskog roda
tvoja ljubav zemljom hoda.
sveta Petko, sveta Petko
ti nad nama uvek bdi
jer u Boga, jer u Boga verujemo mi.
Savskog venca deca poju
cene sveca, veru svoju.
Tvoje ime i ja hvalim
preko tebe Boga slavim..."
Evo još jedne recitacije:
"Čisto srce Gospod želi
Jevanđelje tako veli
Čista deva ti ostade
Čisto srce Bogu dade
O predivna svetiteljko
Naš uzore, sveta Petko."
"Sve to deluje nekako nasilno, i čovek ima utisak da jedna ideologija, jedno idolopoklonstvo zamenjuje drugo", komentariše jedna od sagovornica "Vremena".
PARADIRANJE: Roditelji sa kojima smo razgovarali tvrde da se cela stvar pristajanja i nepristajanja na uvođenje religije u vrtiće završavala na oglasnim tablama. Tu im je saopštavano da je veronauka dobrovoljan čin i da deca koja neće to da slušaju ili u tome učestvuju mogu da odu u drugu grupu dok čas iz upoznavanja sa religijom traje: "Šta znači ta podela dece i ko će da se izdvoji? A već su pre toga posredno počeli da ih dele, pitajući ih ko slavi slavu, ko je kršten a ko nije." Jedan od roditelja pominje slučaj dečje posete jednoj crkvi u kojoj su oni koji su kršteni dobili hleb i vino, a oni drugi nisu. Očaj i preslišavanje roditelja tek su usledili po povratku kući: "Oduvek smo slavili slavu i deca su nam krštena. Ali od toga nikada nismo pravili cirkus. Moje dete bez obzira na krštenicu nije dobilo hleb u crkvi. Sve ovo podseća na paradiranje, a ne na vraćanje veri. Ne želim da mi tako malo dete uči o veri u školi. To je stvar za roditelje. I to sam im otvoreno rekla. Ali nas niko ništa ne pita..."
U vrtiću "Heroj mali Miša", sada "Carica Milica", u treniranju vere otišlo se i dalje. Svake srede studentkinja teologije drži dečici predavanje o Bogu, nastanku sveta i drugim biblijskim temama. Deci se nova učiteljica jako dopada. Sviđaju im se i biblijske priče. Jedan mališan nam je svoj doživljaj ovako prepričao: "Da nije bilo Boga, bio bi mrak. Učiteljica nam je rekla zatvorite oči i to što vidite zatvorenih očiju, takav je bio svet pre Boga. A ja sam video samo mrak. Bog je dobar." Jedna devojčica je pitala učiteljicu: "Ako je Bog dobar, zašto je napravio Amerikance da nas bombarduju." Učiteljica je rekla: "I oni su ljudi". Devojčice su onda u glas povikale: "Njih je stvorio đavo."
U kućnoj verskoj raspravi u kojoj se, po svemu sudeći, zarad sprečavanja konfuzije u dečjim glavama roditelji drže po strani, majka pomenutog dečaka nije odolela i, na njegovu opasku da Bog čini sve, usudila se da se našali: "Zatraži mu čokoladu." Dečak je zažmurio, ali čokolada nije stigla. Sutradan se požalio učiteljici. Odgovor je bio: "Ništa ne dobija onaj ko ne veruje u Boga."
STIŽU RAČUNI: Dečak nam priča i o svešteničkom gostovanju u vrtiću: "Dugo je nešto pevao a mi smo se krstili." Pitamo: "Šta je sveštenik pevao?" Dečak kaže: "Popa je brzo pričao i nisam razumeo. Svi su se krstili, pa i mi. Bilo je žita, kolača i sličica, one tete što je rodila Hrista..."
Kad prođu slave, utihne pesma i dođu na red obične stvari. Ima li grejanja u vrtićima? Ima, pa nema. Kao i svuda. Roditeljsku polemiku i zabrinutost ko im i kako vaspitava i čuva decu sa kandilom ili bez njega, zašto ćuti država, gde su psiholozi ili pedagozi koji će reći i svoj stav o uguravanju religije u dečje glavice, ovih dana preglasala je rasprava o računima za obdanište.
Već nekoliko meseci roditelji koji imaju decu u vrtićima Savskog venca plaćaju uvećane račune za školice. Reč je o nadoknadi koja im je uredno poslata da plate, doduše na rate, za tromesečni period bombardovanja, kada deca nisu išla u vrtiće. U vanredno vreme važile su i vanredne okolnosti. Roditelji su imali radnu obavezu i gradska vlast im je omogućila da svoju decu mogu da vode u za to određena obdaništva. Zbog udaljenosti, većina je ostavljala mališane kod kuće. Bombardovanje je prestalo, zatim je usledilo iseljavanje vojske iz dečjih objekata, a potom uređenje. Normalno su počela da rade septembra meseca. Bez obzira na to što deca nisu išla u vrtić od aprila do septembra, mora da se plati. Roditelji kažu da je to odluka Skupštine grada. Na primedbu zašto da plaćaju kad su im deca pod bombama sedela kod kuće, u vrtićima im je odgovoreno: "Vaš propust. Trebalo je da ispišete dete, pa da ga ponovo upišete..."
Svako ispisivanje deteta, u beogradskim prilikama nosi i rizik da nikad više ne dobiješ mesto u najbližem vrtiću. Potom plati i ćuti. Uz put preslišavaj decu pesmice o čistom srcu koje Gospod želi i deluj ubedljivo na božije zapovesti: ne kradi, ne laži i voli bližnjega svoga. Bog je tu, a mi smo i dalje u mraku. Kao pre njega.
Branka Kaljević
