Piralen

Zata�kavanje panike

Ako Vlada Srbije krene sa uni�tavanjem ovog kancerogenog trafo-ulja na novokomponovani na�in, broj obolelih od raka pove�a�e se od pet na dvadeset odsto, tvrde stru�njaci

"Dokazano je da �ovek mo�e da popije jedan do dvanaest grama piralena rastvorenog u jednoj litri vode, �to �e re�i jednu �a�u a da mu se ni�ta ne dogodi. Ako treba to i da doka�em pred licem javnosti, popi�u jednu �a�u piralena, ne�u se otrovati", izjavio je dr Branislav Bla�i�, ministar za za�titu �ivotne sredine republike Srbije, na konferenciji za novinare sazvanoj povodom "kampanje protiv cisterne sa piralenom". Pri�a o bu�noj cisterni koja se kao vru� krompir od rata na ovamo prebacivala sa jednog na drugo mesto, zavr�ena je njenim sme�tanjem u "Prvu iskru" Bari�, gde je to izuzetno toksi�no i kancerogeno staro trafo-ulje sada, navodno, na bezbednom mestu. Dragan Joksovi�, na�elnik Centra za kontrolu trovanja pri VMA, rekao je za "Vreme" da bi ministar, u slu�aju da prilikom slede�eg susreta sa novinarima navrne �a�u sa uljem, dobio takav proliv da ne bi ni stigao do toaleta, a to i nije najgora stvar koja bi u �ivotu mogla da mu se desi.

DIRIGOVANO ZAGA�ENI: "Zapanjuju�e je da se radi o lekaru koji je spreman da dokazuje kako �a�a piralena nije opasna po zdravlje. Ta izjava je strate�ki opasna, jer ako je to logika odnosa koji �e srpska vlada imati prema problemu sa piralenom, onda je to u�asno", ka�e za "Vreme" Jordan Aleksi�, predsednik fondacije "Grin limes".

Piralen spada u red najve�ih ekolo�kih problema na ovim prostorima, a u Evropi tokovi tog toksi�nog ulja kontroli�u se kao putevi droge. To kancerogeno ulje u koli�ini od samo jednog litra zaga�uje milijardu kubnih litara vode. To su u svom izve�taju o ekolo�kim posledicama bombardovanja Jugoslavije podvukli stru�njaci Regionalnog centra za �ivotnu sredinu za centralnu i isto�nu Evropu (REC). U istom izve�taju stoji da se u Srbiji, usled bombardovanja vi�e trafo-stanica, piralen koji slu�i za njihovo rashla�ivanje izlio u nedozvoljenim i veoma opasnim koli�inama, naro�ito u Boru i Kragujevcu. Prilikom bombardovanja trafo-stanice u okolini Beograda izlilo se 150 tona specijalnog ulja u sistem kanala, i REC navodi da su nadle�ni organi sedam dana skupljali ulje sa povr�ine reke, ali da je postignut samo delimi�an uspeh. Javnost je o tome veoma stidljivo obave�tena tek u avgustu.

"Drasti�nu minimalizaciju problema, uvek radi nekakvog spre�avanja panike, imali smo pogotovo tokom samog bombardovanja, ali se stvari sada dodatno pogor�avaju. Bombardovanje je zapravo bilo manje materijalno nego �to je ekolo�ki �tetno, ali se i dalje uporno izbegava ukazivanje na te�inu tog problema. Na�a zemlja je dirigovano zaga�ena - rafinerije su dozirano bombardovane da ne bi do�lo do masovnih trovanja, ali �e nam se oslobo�eni otrovi brzo vratiti kroz hranu", ka�e Aleksi�.

Vlada Srbije je zapravo jo� pre �etiri godine bila upoznata sa te�inom i kompleksno��u problema sa piralenom i Jordan Aleksi� je sa svojim timom stru�njaka, u vreme kada je bio ministar, preporu�io njegovo uni�tavanje po dopingovanim cenama u "Bruhenu", �uvenoj nema�koj korporaciji, ali republi�ke vlasti nisu bile zainteresovane da preduprede ekolo�ku katastrofu. U Americi to ulje zabranjeno je za upotrebu 1977. godine i njegovim korisnicima nalo�eno je da ga u potpunosti neutrali�u najkasnije do 2000. godine. Srbija nema nikakvih tehnolo�kih mogu�nosti za njegovu destrukciju. Stru�njaci "Grin linesa" ka�u da bi to bilo kao da se upustimo u proizvodnju Boinga 747. �irom republike postoji (propisno?) uskladi�teno preko 1000 tona i ministar Bla�i� je obe�ao da �e on biti neutralizovan u narednih �est meseci. On je ocenio da je buka koja se digla oko cisterne u Mladenovcu "previ�e isforsirana, a pri�a, na�alost, i ispolitizovana", te da su je napravili mediji u Srbiji, a bogami i u inostranstvu. Istom prilikom dr Branislav Bla�i� najavio je da �e proces neutralizacije piralena u Srbiji uskoro biti pokrenut i da je Vlada Srbije taj zadatak poverila Centru za nau�ni i tehnolo�ki razvoj. Centar je osnovan za vreme rata, jedan od osniva�a je Beogradski univerzitet, a u direktorskoj stolici sedi rektor Jago� Puri�.

STRU�NA OBRADA: Svetska cena neutralizacije piralena je osam do deset dolara po kilogramu, �to zna�i da bi srpskoj Vladi za uni�tavanje 1000 tona bilo potrebno 10 miliona dolara. Zato je ministar Bla�i� od Centra zatra�io projekat koji maksimalno treba da pojeftini taj proces i da pri tom uposli doma�e resurse, pre svega hemijsku industriju koja zvrji nezaposlena.

"Za najvi�e mesec i po dana ponudi�emo projekat neutralizacije koji �e ko�tati 30 odsto od zapadne cene. Tro�kovi su ve� delom amortizovani, jer je uni�tavanje piralena nakon njegove zamene u transformatorima ve� ura�unato. Planiramo i da projekat ponudimo susedima za njihove potrebe �to bi, ako u tome uspemo, pokrilo tro�kove oko na�ih 1000 tona. Na�a tehnologija je u ravni zapadne, ako je �ak i ne unapre�uje, jer predvi�a i nusproizvode koji mogu biti iskori��eni kao sirovina za proizvodnju novih hemijskih proizvoda", ka�e za "Vreme" Milo� Simi�, saradnik na tom vladinom projektu.

"Formirati ad hoc ekspertsku ekipu koja �e se u duhu velike obnove vlasti baviti tako opasnim poslom izuzetno je rizi�no, jer za to nemamo ni stru�ne niti tehnolo�ke kapacitete. Kakva je uteha u tome da ne�emo potro�iti 10 miliona ne�ega �to nemamo ve� samo njegovu tre�inu, �to tako�e nemamo, kada �emo nepropisnim spaljivanjem piralena zatrovati pola Evrope. Nacionalni ponos nije dovoljan argument da se takvom poslu pristupi. Na�a Vlada ne pokazuje elementarnu budnost i strah. Ho�emo li istinu o piralenu saznati na najtragi�niji na�in, kroz zdravstvenu statistiku za nekoliko godina", upozorava Jordan Aleksi�. Ako za mesec i po dana Vlada Srbije zaista krene sa destrukcijom piralena "na novokomponovan na�in", Aleksi� tvrdi da �e se procenat od pet odsto Srba obolelih od raka popeti na 20 odsto.

CISTERNE: Kako upozoravaju alternativni stru�njaci piralen je �irom Srbije krajnje nepropisno uskladi�ten - po buri�ima, ispod nastre�nica, po cisternama kao �to je bila ona u Mladenovcu. Sedamdesetih godina dok jo� nije bilo otkriveno njegovo izuzetno kancerogeno dejstvo (to ulje direktno ulazi u DNK i RNK i izaziva geneti�ke mutacije), prodali su nam ga u skoro 90 odsto Francuzi sa upozorenjem o neophodnosti precizne primene. EPS je najve�i korisnik piralena kod nas, ali ga, recimo, ima i u na�im zastarelim trolama i tramvajima, uop�te u svim velikim transformatorskim sistemima. O na�em neznanju govori i podatak da su sedamdesetih godina radnici masovno iz fabrika krali piralen da bi premazivali lamperije po vikendicama.

Cisterna sa piralenom, proterana iz mladenova�kog kraja, vlasni�tvo "Minel - Dinama", bila je nepropisno uskladi�tena skoro deset godina, pa je stoga i bilo odlu�eno da se ona prebaci u stari kamenolom na Kosmaju, koji je "zadovoljavao sve bezbednosne uslove". Cisternu koja je "pod naj�e��im bombama" krenula put Kosmaja zaustavili su mladenova�ki seljaci, da im otrov ne bude "pod repom". Zbog "velike pra�ine" koja se "digla", cisterna je na kraju uz pomo� vojske preba�ena u "Prvu iskru" u Bari�. Stanoje Bio�anin, generalni direktor tvrdi da je ona sada na obezbe�enom mestu i pod stalnim stru�nim nazorom 40 zaposlenih stru�njaka. "Cisterna vi�e ne predstavlja opasnost i tako skladi�teno staro trafo-ulje mo�e da stoji i 1000 godina. Ministarstvo sada treba da nam predlo�i na�in neutralizacije, mogu�u hemijsku ili termi�ku obradu, ali, koliko znam, mi nemamo tehnologiju koja je potrebna za uni�tavanje tog ulja", ka�e za "Vreme" Bio�anin.

Kada je sedamdesetih godina u Crnoj Gori do�lo do havarije u podgori�kom Aluminijumskom kombinatu (eksplodirao je transformator), stotine tona piralena dospelo je u obradivu zemlju. Nakon �etiri godine, na tom podru�ju ra�ala se stoka sa dve glave i koko�ke sa �etiri noge. Stru�njaci upozoravaju i na to da kod nas nema a�urirane evidencije gde sve ima piralena. Bila bi potrebna, pre svega, jedna velika akcija ponovnog popisivanja svih firmi koje su poslovale sa ovim uljem i detaljno pro�e�ljavanje dokumenata �to bi cifru o koli�inama piralena popelo i do nekoliko puta. Na� sagovornik iz Ministarstva za za�titu �ivotne sredine ka�e da je ministarstvo tu nemo�no, jer prakti�no nema nikakvog uticaja. Da ima, "Minel" bi mogao da se zatvori za sva vremena.