Novo ma�arsko pismo: Antologija Symposion

Bez �arda�a

Biti manjina unutar manjine najte�e je, ali i najzdravije; novi ma�arski klinci iz Vojvodine to znaju, i pi�u odli�nu knji�evnost

Novosadski �asopis Uj Symposion godinama je, u vreme "one" Vojvodine i Jugoslavije, bio neka vrsta uto�i�ta za, uglavnom, mla�e vojvo�anske ma�arske pisce, one koji su se na�li u svojevrsnom dvostrukom manjinskom polo�aju: s jedne strane kao kulturno-jezi�ki druga�iji u odnosu na ju�noslovensku ve�inu, s druge pak - �to je mnogo osetljivije ali i zanimljivije - kao reprezentanti Drugosti unutar vlastite zajednice, upadljivo razli�iti od mejnstrim-kulture vojvo�anskih Ma�ara, koju su i dr�avna (post)titoisti�ka politika i lokalni tradicionalisti�ki "bardovi" forsirali kroz (kvazi)folklorno ispoljavanje ruralnog, autisti�nog "�arda�-ma�arstva". Uj symposion je, dakle, bio ne�to drugo na onaj na�in na koji je, recimo, u srpskoj kulturi "destruktivno" delovala tada�nja Knji�evna re�. Tako�e, ovaj �asopis je bio i uto�i�te za sve pisce iz same Ma�arske koji se nisu mogli ni hteli uklopiti u okvire strogo dozirane slobode kadarovskog gula�-komunizma. Obi�no bi to bilo jedino mesto na svetu gde takvi autori mogu da objave svoje tekstove na maternjem jeziku. Kao kolateralna korist iz cele stvari, neki od tih pisaca prevedeni su i na srpski jezik, jer je upravo u Uj Symposionu i oko njega stasala i generacija prevodilaca i srpsko-ma�arskih "komparatista" koji su imali znanja i volje da ih predstave srpskoj publici, opet naj�e��e preko srodnih publikacija u Beogradu ("srpski" Novi Sad je za takve ekstravagancije uglavnom bio zatvoren, jer je "autonoma�ko" rukovodstvo glede uvoznih disidenata i sli�nih sumnjivaca bilo vrlo rigidno).

Od tada su, kao �to znamo i ose�amo, pro�le godine pune muka: suludi ju�noslovenski ratovi, pauperizacija i izolacija zemlje, medijski dirigovani porast ksenofobije i manjinoparanoje kod ve�inskog stanovni�tva i, uporedo s tim, svakovrsno napredovanje mati�ne dr�ave Ma�arske u�inili su da se od po�etka devedesetih dobar deo elitne vojvo�anske ma�arske inteligencije odmetne �to u Budimpe�tu (gde je brzo prime�ena njihova komparativna prednost odrastanja u zemlji u kojoj je bilo normalno imati paso�, znati engleski i letovati na moru...), �to u beli svet. Ma�arska manjina je bila izme�u �eki�a zvani�nog Beograda - a u Milo�evi�evoj Srbiji i normalan Srbin je samo unutra�nji emigrant - pragmati�ne politike mati�ne dr�ave i �esto pojednostavljene i anahronisti�ko-kolektivisti�ke i paternalisti�ke predstave "ma�arstva" u interpretaciji lokalnih, manjinskih politi�kih lidera. �inilo se da vrsta kulture kakvu je negovao Uj Symposion nepovratno izumire, ili se barem trajno "izme�ta". Ipak, �asopis (tj. njegov duh...) je pod nazivom Symposion pre�iveo, sa novim ljudima, u novom izdava�kom okru�enju; nedavno se na srpskom jeziku (najve�im delom u prevodu neumornog Arpada Vicka) pojavila knjiga Symposion Antologija 1996-1998 (UG Symposion, Subotica 1999), kao dobrodo�li poku�aj uspostavljanja komunikacije s ve�inskim okru�enjem, ili opet, ta�nije, s manjinom unutar ve�ine... Jedan od urednika Gabor Virag(x) svestan je kontroverznog polo�aja ljudi koji participiraju u ovakvim off-poduhvatima, i njihove "strukturalne" marginalnosti u prostoru izme�u dveju Sre�nih Ve�ina; u uvodniku Antologije, Viragx defini�e polo�aj svoj i svojih sli�nomi�ljenika kao ulogu "virusa" koji razara Monolite: "Ose�ao sam se ba� poput jednog ovakvog virusa i pre neki dan kada sam se muvao u Izdava�koj ku�i Forum, simboli�noj tvr�avi vojvo�anskog ma�arstva. Mi nismo deo zvani�nog vojvo�anskog ma�arskog kanona, �ak ni ako je sve ono �to radimo, pi�emo, govorimo kompatibilno sa Pe�tom, kompatibilno sa Beogradom, kompatibilno sa evropskom kulturom. Jedino nas ovde ne podnose, kao da smo ku�ni, valjda zbog toga �to mi ne cev�imo rakiju, nego �va�emo Orbit-�vaka�u, pijemo Coca colu i sa x-om pi�emo svoja imena, kao stari Gali u Asterixu. I ovu antologiju mogu�e je smatrati kao neku vrstu virusa, jer jo� se nije desilo u istoriji Symposiona da tekstove iz ovog �asopisa na srpski ne prevodi samo dr�avna bezbednost, nego mi sami. U tom smislu smo mi nekakav virus i u (post)komunisti�koj strukturi, razaramo time kako ma�arski, tako i srpski nacionalni korpus, veliku narativu i jedne i druge nacije, i pri tome ni da nam klecnu kolena, jer znamo da imamo saveznike."

Valja se nadati da �e Symposion na�i te �itala�ko-spisateljske "saveznike" u srpskom jezi�kom okru�enju, mada je medijska podr�ka do sada izostala (i u Vojvodini i izvan nje), valjda zato �to ovi momci i devojke ne funkcioni�u na burazerskom principu na kojem se ovde uglavnom sre�uju recenzije i ostali vidovi medijske "logistike" neophodne jednom nekomercijalnom izdava�kom poduhvatu. A ova nezapa�enost je duboko nepravedna i �tetna: Antologija Symposion je kolekcija odli�nih, savremenih, nekonvencionalnih proza autora i autorki od kojih je retko ko stariji od 30-35 godina (favorit ovog �itaoca je nepretenciozna a briljantna pri�a "Skitnice" �er�a Sakmanja), i sjajne esejistike koja problematizuje upravo polo�aj "civilnog dru�tva" u Vojvodini i Ma�ara u tom dru�tvu (Alpar Lo�onc etc.). Posebna poslastica Antologije su dva "hibridna" prozno-esejisti�ka teksta mla�anog �er�a Horvata (koji se duhovito potpisuje kao Serbhorvat...) koji je pravo otkri�e: ovako lucidna, narativnim elementima pro�arana esejistika o iskustvu vojnika, vojvo�anskog Ma�ara koji se zatekao usred srpsko-hrvatskog rata, takva rasprava o pojedina�noj i kolektivnoj odgovornosti za (ne)�injenje jo� nije napisana na srpskom (ni na hrvatskom) jeziku! Serbhorvata smo zapazili jo� pro�le godine u nekoliko vrlo podsticajnih eseja u novosadskom "Nezavisnom", i valja se nadati da �e prevo�enje ovog superiornog autora nekome ve� u�i u naviku...

Antologiju Symposion je najbolje �itati u "sadejstvu" s panoramom "Nova ma�arska proza" koju je Arpad Vicko sa�inio za poslednji predratni broj Re�i (br. 53/54, januar-februar 1999), a koja je ostala bez bilo kakve kriti�ke recepcije, valjda zato �to smo se ve� koju nedelju kasnije bavili bembanjem. Bogatstvo savremene ma�arske tekstualnosti - i "mati�ne" i vojvo�anske - lako i prirodno korespondira i nadopunjuje se s onim najboljim u dana�njoj srpskoj knji�evno-medijskoj produkciji. Zato ove sjajne publikacije ne smeju da pro�u u ravnodu�nom gluvilu samo zato �to Horvat i dru�tvo nemaju nekog burazera da interveni�e kod ovda�njih uredni�ko-kriti�arskih Lenjih Mozgova koji se "pale" samo na neku uzvratnu sinekuru ili bar na Besplatan Primerak!