Knjige - Mese�eva palata

Radost propadanja

Pol Oster je jedan od mnogobrojnih pisaca �ije knjige u srpskom prevodu padaju u prazninu op�te nezainteresovanosti

Ima ne�eg jako privla�nog i zavodljivog u svetu Pola Ostera (Paul Auster) �ak i kada njegovi junaci propadaju. Ostali na�ini da se prevali odre�eni broj koraka na zemlji nikad nisu bili sporni kao to srljanje ka dnu, dru�tvu pora�enih, palih i rasto�enih uz pretvaranje, kako pisac ka�e na jednom mestu, u "trupinu �ivog o�ajanja".

Nijedna od dve prevedene knjige Pola Ostera (Njujor�ka trilogija koju sa�injavaju Grad od stakla, Duhovi i Zaklju�ana soba i roman Mese�eva palata), koje je kod nas objavila Geopoetika, ne zagovaraju propadanje kao �ivotni credo, ali likovi koji promi�u Osterovim knji�evnim i filmskim svetom - ovaj ameri�ki pisac oku�ao se i u filmu pi�u�i scenario za Dim, rade�i sa Vejnom Vangom Modre u licu, da bi na kraju i sam re�irao Pandorinu kutiju - �esto u toj pukotini pronalaze sigurno skloni�te.

Propali ljudi nisu gubitnici, mada se Pol Oster �esto poigrava kli�eima ameri�kog sna i jednostranim crno-belim cepanjem sveta na up i down. Razlika izme�u gubitnika i propalog �oveka le�i u slobodi izbora onoga ko �eli da dodirne dno. Gubitnik ne bira, on je izabran.

Zato Stenli Fog u Mese�evoj palati sledi "militantno odbijanje da se bilo �ta preduzme", podi�u�i "nihilizam na nivo estetske postavke". "Nemoj da se pla�i�... nikom nije dopu�teno da umre vi�e od jedanput", te�i se mladi junak dok u ritama tumara Central parkom, zamenjuju�i svet uspe�nog diplomca Kolumbije za �ivot zapu�tene skitnice koja se raduje koricama pice, ostacima hot-doga i okrajcima sendvi�a iz kanti za sme�e koje "pucaju od izobilja".

Tu�no je jedino to �to i tako radikalan izbor �esto predstavlja samo privid slobode izbora. Oni koji kod Ostera bacaju �ivot u vetar odri�u�i se svega postoje�eg postaju zato�enici ne�eg drugog. Ni�tavilo se otvara kao posledica traganja za smislom koje guta sve oko sebe. Upravo dosledno prepu�tanje ideji gura Osterove junake u tu pukotinu. U romanu Grad od stakla pisac detektivskih romana Danijel Kvin pretvara se u klo�ara jer odve� budno motri ulaz u jednu zgradu; junak Zaklju�ane sobe "rasto�io" se tokom revnosne potrage za prijateljem iz mladosti; slikar Efing je u Mese�evoj palati "sjebao vlastiti �ivot" u Velikoj slanoj pustinji gde je, u mrtvom svetu beline i ispucale zemlje, �eleo da uradi dobre slike.

Zbog toga je pri�a o poetici sasvim u drugom planu. Estetski kvaliteti su, kako ka�e jedan od knji�evnih likova, samo sporedan proizvod u poku�aju da se u�e u samu sr� stvari. "Pravi cilj umetnosti nije", kako govori malo kasnije, "da stvara lepe predmete" ve� da prodre u sr�.

Ako se ve� insistira na poetici, Mese�eva palata je roman o kome rutinirani i univerzalni poznavaoci svega �to se na�e izme�u korica obi�no govore kao o delu "rasnog pisca", kao da je njegova pasmina najbolja preporuka za narednu kasa�ku trku, ili govore da je to jo� jedan naslov ovog "plodnog autora", kao da je cilj pisanja da se svake godine okoti nova knjiga. �italac kome su sli�na nagva�danja ve� ugu�ila izvornu zainteresovanost za knji�evnost lako �e u Mese�evoj palati prepoznati, ako treba i po azbu�nom redu, ono �to se naziva apokrifom, dekonstrukcijom, eklekticizmom, hipertekstualno�u, metaprozom ili paraestetskim (uklju�uju�i suvereno carstvo kovanica koje po�inju prefiksom post).

Naivan i manje iskvaren �italac �ita�e Mese�evu palatu kao triler ili ljubavnu pri�u, mada je od po�etka jasno da mu�ko-�enski odnosi slu�e samo kao dodatna obja�njenja drugih stvari. Ovo je pre svega knjiga o mu�kim prijateljstvima, odnosima izme�u roditelja i dece, gubitku, nala�enju bliskih i susretima sa potpuno nepoznatim ljudima koji su, opet, na neki na�in bliski. Takav je i lik Nikole Tesle, koji neo�ekivano iskrsava u romanu. Njegova re�enica ili fiktivni citat, da bi se zadovoljili oni koji u svemu vide postmoderne strategije - "... Sunce je pro�lost, Zemlja je sada�njost, Mesec je budu�nost" - jedan je od klju�nih motiva Mese�eve palate.

Roman koji govori o blizini ni�tavila i sam je pao u ni�tavilo. Oster je samo jedan od pisaca �ije knjige u srpskom prevodu propadaju u hiatus neobra�anja pa�nje. Nikog vi�e ni�ta ne zanima, mo�e se re�i i napisati bilo �ta, dani teku mirno svojim uobi�ajenim, besmislenim tokom. S druge strane, svi znaju sve, svaki taksista je upoznat sa poverljivim planovima Pentagona, tajnim dogovorima Jeljcina i Klintona, strate�kim antagonizmima izme�u Evrope i SAD i strategiji Vatikana za novi milenijum. Na vrhuncu novouspostavljenog poverenja koje kulminira nakon prvog kilometra vo�nje, umesto tajni o kona�nosti svemira u koje je, verovatno, isto tako posve�en, on �e sau�esni�ki odati da su se Milo i Slobo ve� sve dogovorili, ba� kao da je u svoju uni�tenu zastavu 101 usko�io nakon �ajanke u Belom dvoru. Mo�da to nadolaze�e ni�tavilo treba podsta�i. Stvari treba dovesti do kraja, a za po�etak je dovoljno Zoricu Brunclik postaviti za ministra kulture, iako je ta mogu�nost ve� do�ekana kao �ala koja budi sumnje u dobar ukus onoga ko tako ne�to izgovara. Naravno, to se ne�e dogoditi jer je ovo vreme odlo�enog kraja. Sli�ne ideje se provla�e samo zato da bi se gra�ani ove zemlje ponizili toliko da vi�e nemaju snage ni za �ta osim da sede zatvoreni izme�u �etiri zida i, sa bradom naslonjenom na �ake, tupo zure ispred sebe. Mala �ala, za tmurne jesenje dane.