Žreb za Svetsko fudbalsko prvenstvo 2002.
Saveznici kao rivali
Od brojnih mogućih "političkih neprijatelja" tokijski žreb uvalio nam je u grupu Ruse, jednog od retkih među onima koji "nas razumeju što, međutim, neće imati nikakvog uticaja kada se bude odlučivalo o prvom mestu u grupi. Dragan Stojković: "Nisam zadovoljan"
Pola sata nakon žreba grupa za
Svetsko prvenstvo u Japanu i Koreji 2002. ažurni londonski bukmejkeri izbacili su svoju
prognozu:
- Brazil 4-1
- Argentina, Italija, Španija 9-1
- Francuska i Holandija 10-1
- Nemačka 11-1
- Engleska 14-1
- Hrvatska, Nigerija i Švedska 33-1
- Ukrajina i Jugoslavija 40-1
- Norveška, Rumunija i Urugvaj 50-1.
- Belgija. Čile, Kolumbija, Danska, Meksiko i Portugal 66-1
- Češka 80-1
- Bugarska, Kamerun, Gana, Paragvaj, Peru, Južna Afrika i Južna Koreja 100-1 itd. Na začelju liste je Severna Irska (500-1), dok se svi koji se ne pominju kotiraju kao "ostali" sa kvotom 750-1. Londonski kladioničari, dakle, veruju da će se Jugoslavija kvalifikovati za završni deo svetskog šampionata 2002, ali u njihovo stvarno poznavanje fudbala ne treba baš previše verovati. Uostalom, činjenica da među 44 pomenute zemlje na njihovoj prvoj listi uopšte nema Rusije (koja, dakle, spada pod "ostale" sa kvotom 750-1), dok figuriraju, recimo, takve fudbalske "sile" kao što su Australija, Austrija, Grčka Japan, Škotska, Švajcarska (150-1) ili Tunis i SAD (250-1) potvrđuju tu tezu.
Za razliku od londonskih kockara, mi nemamo baš previše razloga za zadovoljstvo. U sportskom smislu dobili smo jednog od rivala koji nam najmanje leži (setimo se samo dve poslednje letošnje lekcije moskovskog Spartaka Partizanu u kvalifikacijama za Ligu šampiona), Rusi su nam tradicionalno neugodni protivnik, bez obzira na poslednju pobedu u prijateljskom meču u Sankt Peterburgu (0-1 golom Jokanovića). Rival ne odgovara ni u političkom smislu jer smo od tolikih "osvedočenih neprijatelja", kojima bismo se rado svetili na sportskom polju za "ono što su nam uradili", primorani da igramo sa jednom od retkih zemalja koja "ima razumevanja" za nas. Rusi će biti dodatno opasni jer su propustili dva poslednja velika takmičenja, Svetsko prvenstvo u Francuskoj ´98, a neće ih biti ni na EP-u u Holandiji i Belgiji idućeg leta. Ako propuste i treći veliki skup, neće se skoro oporaviti.
Sa druge strane, mi smo u situaciji, prvi put u istoriji računajući "sve tri Jugoslavije", da "vežemo" dva svetska prvenstva i između njih jedno evropsko. U sportskom i (naročito) finansijskom smislu to bi bio enormno veliki uspeh. Doduše, nigde nije rečeno da mi i Rusi ne možemo zajedno u Japan i Koreju, ali onaj ko ostane drugi moraće da potraži sreću u baražu sa ostalim drugoplasiranim selekcijama što je uvek pomalo lutrija.
Ostaje da se vidi šta povodom "osvajanja" dva prva mesta od strane Jugoslovena i Rusa imaju da kažu ostali učesnici grupe: Švajcarska, Slovenija, Luksemburg i Farska Ostrva. Jasno je da se ove dve poslednje selekcije ništa neće pitati, ali će zato Slovenci i Švajcarci i te kako uticati na plasman. Švajcarci su poslednji put bili na velikom takmičenju na SP-u SAD 1994, ali dva remija u prijateljskim mečevima sa njima, oba puta 1-1, pre i posle Mondijala u Francuskoj ukazuju da nisu baš mačiji kašalj. Šta tek reći za Slovence? Videćemo koliko stvarno vrede kad se pojave na EP-u u Holandiji i Belgiji, ali sama činjenica da su se plasirali zaslužuje sve čestitke. "Nisam zadovoljan, mogli smo proći mnogo bolje", kaže za "Vreme" Dragan Stojković Piksi, kapiten naše reprezentacije, koji je zajedno sa Brankom Bulatovićem, Tomislavom Karadžićem i Dan Tanom bio u delegaciji FSJ na tokijskom žrebu. "U grupi smo sa tri jake ekipe, Rusijom, Švajcarskom i Slovenijom, dok su neke druge grupe mnogo lakše."
Piksi kaže da je ceremonija bila u "tipično japanskom stilu": "Sve je funkcionisalo kao sat, bilo je brzo, efektno i efikasno. Bilo je zadovoljstvo videti mnogo poznatih ljudi, popričati, razmeniti pozdrave i iskustva."
FSJ je bio u pregovorima sa NZ Slovenije za prijateljsku utakmicu 26. aprila u Ljubljani, ali su se čekala dva žreba, ovaj u Tokiju i onaj 11. decembra u Briselu za Evropsko prvenstvo da se vidi da "nismo u istoj grupi". Možda sada taj meč, prvi od raspada bivše Jugoslavije, nije više aktuelan jer će već od jeseni početi takmičarski dueli za bodove.
Bez obzira na Piksijevo nezadovoljstvo i opreznost koju su izrazili ostali članovi naše delegacije, iskreno rečeno, mogli smo proći i mnogo gore. Šta da kažu Nemci i Englezi koje je žreb gurnuo u istu devetu grupu? Prvi put u istoriji sastaće se u kvalifikacijama, a starih računa je previše: od onog spornog gola Džefa Harsta u produžetku finala 1966. na Vembliju do žestoke bitke za dobijanje Monidla 2006. koja je još u toku. Franc Bekenbauer i Bobi Čarlton, fudbalske legende dve zemlje i učesnici finala 1966, sedeli su jedan do drugog u Tokiju i na kraju, sa pomalo kiselim osmehom, jedan drugom pružili ruku šaleći se da bi sudbina Mondijala 2006. "mogla da se odluči na terenu".
Erik Ribek, selektor Nemačke, kaže da je "predosećao ovako nešto": "Veče uoči žreba pio sam pivo sa Kevinom Kigenom, a pored nas su za susednim stolom sedeli selektori Finske i Grčke. Šalili smo se da sutra možemo biti u istoj grupi i tako je ispalo. Biće to pravi test za nas", rekao je Ribek.
Kevin Kigen kaže da njegova ekipa ima "jednu prednost": "Ja govorim nemački, igrao sam tri godine u Hamburgu, tamo imam još uvek puno prijatelja, ali na dan utakmice imaću samo neprijatelje. Nema svrhe žaliti se na žreb, ionako se ništa ne može promeniti. Treba se spremiti i pokazati na terenu da smo bolji."
Nemačka i Engleska igrale su četiri puta na svetskim šampionatima. U finalu 1966. Engleska je, posle produžetka i sumnjivog trećeg vodećeg gola, pobedila 4:2. U četvrtfinalu Mondijala u Meksiku 1970. Nemci su pobedili sa 3:2, a u polufinalu Italije ´90. bili su bolji posle serije penala (4:3). U Španiji 1982. u grupi su igrali 0:0.
Vladimir Stanković
