Muzej

Mada im naziv izaziva druga�iju asocijaciju, muzeji su magacini istorije. U njima su konzervirani ostaci vremena. Oni nisu privla�ni samo zato �to se u njima pokazuju istorijski restlovi, ve� i zato �to praznine izme�u tih pabiraka omogu�avaju li�na tuma�enja. U dobrim muzejima nisu izlo�ene "istorijske istine", nego tragovi nekada�njeg �ivota i prohujalih doga�aja. Jedini stepen podele u njima jeste po vremenu. Dobrih muzeja ima malo.

Kao �to je to slu�aj i sa svakom drugom konzervom, muzejski sadr�aj nije jestiv bez vatre. Zato ve�ina muzeja podgreva mitove. Takav sadr�aj mo�e da bude opasan koliko i program re�imske televizije. Naravno, re� je o istorijskim, nacionalnim i vojnim muzejima, pre svega. Njih osnivaju i finansiraju dr�ave, a posledica je da im postavke nisu bez kompromisa. Istoriju uvek pi�u pobednici, kao �to se zna. Nacionalni muzeji iz tog razloga podse�aju na male �kole nacionalizma. Oni predstavljaju �eljenu istoriju naroda, a ovi su - u vlastitim muzejima - veliki i bezgre�ni. Tamo gde je poraz op�te mesto istorije lokalni doga�aji su relativizovani. U toj ve�tini zata�kavanja, ne bez razloga, berlinski Istorijski muzej te�ko da ima premca. Ti muzeji i prostorno podse�aju na svetili�ta. U njihovim fizi�kim karakteristikama skrivena je banalna simbolika muzeja kao kov�ega istorije. �iroke stepenice, penjanje do ulaznog platoa na postamentu i ogroman portal, koji normalno razvijen �ovek ne mo�e da otvori, su elementi ovog stereotipa. Suprotan primer je jedino Muzej Kinoteke - stepenice koje poniru na dole, u mrak podruma, gde se i �uvaju starine. Taj slu�ajni spoj muzeja i rupe ima izrazitu simboliku i jedan je od popularnih postmodernih modela. Savremeni muzeji ne glorifikuju vi�e tako o�igledno, a koncepti muzeolo�kih postavki postali su slo�eniji i globalniji.

Ovo se ne odnosi na etno muzeje, koji - iako novija izmi�ljotina - po konceptu, uglavnom, podse�aju na �kolska specijalna odeljenja. Bez obzira na to da li je re� o Ontariju ili Enhijzenu, apsolutno potcenjena mo� imaginacije posetilaca, ponekad i uvredljivo pretpostavljeni IQ istih, zajedni�ka im je osobina. Tu se u�ivo mogu iskusiti mu�a krava, spavanje u sku�enim alkovima, pranje u ce�i, kuvanje na otvorenoj vatri ili pisanje gu��ijim perom. Podse�aju na lo� pu�ki teatar, sa glumcima najmljenim u birou za zapo�ljavanje. Sva lepota i duh originalnih predmeta u njima je poni�en banalnim falsifikovanjem �ivota koji se vi�e ne da rekonstruisati.

Muzeji posve�eni posebnim temama ili oblastima ljudskog �ivota pru�aju sasvim suprotnu sliku. U njima je sme�tena fragmentirana istorija. Zato oni li�e na drage knjige, na oprostorene Kortasarove "�kolice". U njima se mo�e pro�itati mnogo vi�e nego u drugim muzejima. U Amsterdamu, uz ostale posebnosti, muzeja ima gotovo koliko i hotela - od dr�avnih, do tematskih. Muzej ta�ni, Muzej posu�a, Tehni�ki muzej, Pomorski muzej, Muzej sira, Botani�ki muzej, Pozori�ni muzej - ali i oni posve�eni bizarnim temama kao �to su muzeji mu�enja i pornografije. Svi oni istovremeno govore o glavnoj temi, njenim suprotnostima i istorijskom kontekstu. Tako Muzej pomorstava govori o brodogradnji, ali i o porazima u bitkama i o robovlasni�tvu; Muzej ta�ni otkriva bogatstvo, ljudske nemire i genezu brzine putovanja; Muzej posu�a predstavlja i prefinjene i bizarne alatke za pripravljanje gurmanluka, ali izla�u�i ogromne kofe i kace govori i o gladi i bedi.

Ipak, najve�i broj muzeja je posve�en jednoj li�nosti - Rembrantov, E�erov, Vermerov, Van Gogov... Ku�a Ane Frank. Horde hodo�asnika ispred nje odr�avaju red duga�ak stotinak metara. Amsterdam je za ortodoksne Jevreje Meka. �aba je Ku�a Ane Frank - muzej devoj�ice hroni�ara i najsna�nije metafore holokausta. Ostali posetioci su mitom "nedu�no obele�enog" zarobljeni od �kolskih dana. �uvanje uspomena i mitova, me�utim, �uva i prihode. Ku�a Ane Frank je nedavno pro�irena. U stvari, do originalne zgrade sa skrovi�tem dozidana je jo� jedna. U njoj su prodavnica suvenira, uprava, izlo�beni saloni, kafe i prate�e prostorije. Ho�e li jednog dana ovde biti sme�tena dokumentacija o ustanicima koje je kidnapovao Mosad, ne zna se. To je i manje va�no. Pro�irenje jedne autenti�ne scene ljudske drame stvara nelagodu. Falsifikovani prostorni kontekst je postao virtuelno mesto, ni nalik kona�noj istini TV Dnevnika.

U Beogradu se, pak, takvi muzeji zatvaraju i propadaju. Ili su uspomene poverene na �uvanje pogre�nim ljudima, ili lokalni mitovi devalviraju br�e nego drugde. Za�to bi ina�e onolika ku�erina Muzeja "25. maj" zjapila prazna, a u zadnjem dvori�tu stanovale kirajd�ije? Ako je muzej spao dotle da mora da izdaje prostor ne bi li opstao i pre�iveo krizu, onda ga, sa sve grobljem, treba iseliti i jadnim kirajd�ijama dati normalne uslove za skrivanje. �ivot uz grobljansku ogradu nikada nije bio �ik, pa neka je i na Dedinju. Najzad, kakvu perspektivu otvara takav primer? Svi se sla�u da je ovde proizvedeno mnogo istorije. Niko se ne pita gde �e se ona pohraniti i ko �e finansirati rad tih muzej�ina. Ili je, mo�da, problem ve� re�en - cela dr�ava je prostrani etno muzej u kome su pohranjeni i dokumenti i protagonisti. Pitanje je jedino ho�e li ko i kada kupiti ulaznicu?