Valjevo i obnova

"Mnogo hvala..."

Kud Mrkonjić prođe, preko noći niču novi gradovi, a ordenje zasipa graditelje. Kad svane, uspešnu obnovu ne vidi samo onaj ko neće da je vidi

U ponedeljak 13. decembra premijer Mirko Marjanović je, po tvrđenju "Borbe", najavio da idemo "još brže u obnovu i reforme". Kruna obnove je - ako se ne dovodi u sumnju da je "najveće gradilište u zemlji" upravo to - predaja na upotrebu 79 novih stanova ("Politika") u Valjevu.

Valjevu se početak obnove dogodio 8. jula. Tada je predsednik Skupštine Srbije Dragan Tomić, u naselju koje su 2. maja razrušile NATO bombe, bacio prvu lopatu u taze iskopan temelj. Pomažući da se kolica maltera izruče u rupu, direktor Direkcije za obnovu zemlje Milutin Mrkonjić pri tom reče: "jesi video šta graditelji rade, ja volim ako može nešto na brzaka. " Pade reč, 126 stanova će biti završeno do 1. novembra.

I neimari se prihvatiše posla. Pošto valjevska "Jablanica" nije držala tempo, u posao uđoše i beogradske firme "Rad", "Trudbenik" i "Komgrap". Radilo se danju i noću, po kiši i po snegu. Ali, prođe 1. novembar, predsednik Milošević, za zasluge u prvoj fazi obnove odlikova "150 najzaslužnijih pojedinaca i 12 najistaknutijih preduzeća". Marjanović i Mrkonjić dobiše Orden zasluga za SRJ prvog reda, ostali najzaslužniji ordene rada.

Videvši da najveće gradilište u zemlji ne napreduje kako bi trebalo, Nosilac odlikovanja prvog reda se hrabro suoči sa problemom. I to nekoliko puta, i uzastopce, i na licu mesta. Dođe, postroji direktore izvođača, i ovi spontano i pravo u kamere, uz Mrkijevu podršku, "Ajde, juriš orden", priznaju da će sve uraditi na vreme i pre roka. A novi rok državni i praznični 29. novembar. Ali, graditeljima se ni taj datum nije dao. Nije vredelo ni pojačanje od 80 Rumuna koje je angažovao "Komgrap". Pošto nisu isplaćivani, rekli da oni znaju šta je demokratija, i otišli kući.

SITAN KAMEN: I onda je došao svečani 10. decembar. Pre podne svečano uručenje ključeva u svečanoj mesnoj zajednici. Razapete zastave spojene plakatom Miloševića, stanari izlaze, opštinski rukovodioci daju ključeve, poljupci, kamere...

Glavna svečanost, sa glavnim akterima, zakazana u samom naselju, za 14 sati. Stižemo ranije. Sve pršti od posla. Uz ulicu, dve zgrade pod skelama, poslednji ulaz druge zgrade upristojen. Ispred panoi sa fotografijama, od posledica agresije do rezultata obnove, kombi iz koga u zgradu unose sitno sečeno pečenje i ostali mezetluk. U zgradu se ne može. U ulazu, do svečanog i zatvorenog, električar gura hrpu instalacija u orman za struju, ispred desetak radnika udarnički postavlja kocke između dve zgrade. Ispred svečanog ulaza taze trava sečena na kvadratiće, u ostrvcima zemlje i peska zimzelene i listopadne biljke. Svi u poslu.

Dalje, prema lamelama pod skelama, kojih je pet, trojica radnika kod metalnog bureta. Neće da pričaju, fizikalci u "Trudbeniku". Mladi Ciganin od Leskovca kaže, 200 dinara dnevno, majstori po 400. Otkud ovde? Doš'o Mile, rek'o, ajde da radimo, i eto. Spavaju u kasarni, 'ladno, hrana k'o za kučku, jedan radnik nedavno umro u kasarni. Nailazi čovek koji je jedva stao u odelo, Radovan Vidov, šef za Rumuni. Oni što su otišli nisu njegovi, njegovi su iz Maramureša, ima 15 tesara i 20 zidara, ugovor sa "Komgrapom"...

Iza svečanog ulaza zgrade B zgrada C, koja se takođe predaje na upotrebu. Ispred zgrade drvena bina, rade šmrkovi, radi i valjak. Grupice srećnih stanara pred zaključanim ulazima zgrade svog "Mrkonjić grada", kako su od milošte nazvali svoje naselje. Preko razglasa grunu "Oj Srbijo", stanari se bune što ne mogu u stanove. Upališe se i lampioni, neko objavi da vozači sklone vozila ispred bine, beli pauk očas stiže i očas uprti "juga" baš požarevačke registracije. Organizator primače izvođače bini, pored brojne policije stiže još jedna plava kampanjola, primakoše se i dete sa poslužavnikom, gospoja sa posudom za slatkiš, preko razglasa bije "Sitan kamen do kamena, stao Srbin do Srbina"... Uto počeše da stižu drugovi, prvi iz auta, uz pomoć telohranitelja, izađe predsednik Tomić. Predsednički manu po srebrnoj kosi otmeno požuteloj na slepoočnicama, poljubi se sa pristiglim Milomirom Minićem, do'vati sa Mrkonjićem. Svi u raspoloženju stupiše na binu.

SITNO PEČENJE: Šef valjevskih urbanista spikerski objavi da se prisustvuje svečanoj predaji ključeva, spikerski objavi ko prisustvuje, izdiktira agresorska nedela, izbroja neprijateljske projektile, štetu i žrtve. Predsednik opštine reče da ovo nije nikakva nadoknada ratne štete, već podrška države da ljudi normalno žive. Istupi Dragan Tomić, plavo nebo, beli oblaci, crni kaput, bela košulja, crvena kravata sa pripadajućim i belim tufnicama. Reče da su obnova i izgradnja zemlje najvažniji zadatak, da se rezultati obnove vide na svakom koraku, da će biti i onih koji ove zgrade neće videti, da je težak istorijski trenutak, ali da će narod sve prebroditi zahvaljujući činjenici da ima odgovorno rukovodstvo na čelu sa predsednikom Slobodanom Miloševićem...

Spiker objavi da sledi predaja komada pet ključeva, jerbo su ostali uručeni u MZ-u, ispod bine jedan stariji čika spopo devojčicu od jedno pet godina da preda buket Mrkonjiću. Navaljuje čika, kažu poznati aktivista i neimar, diže dete na binu, neće dete, otima se, viče mamu. Pred mikrofonom starija žena zahvaljuje Vladi, predsedniku Miloševiću, "mnogo hvala svim rukovodiocima". Uporni čika uspeva da na binu popne sad dečaka, koga sprovode do Mrkonjića. Zahvali se još jedan od stanara "što su im vratili osmeh", predsednik MZ-a predade Mrkiju "odlikovanje", ovaj ga odmah vrati radničkoj klasi i stade između Tomića i Minića. Spiker još jedared zahvali onima koji su doprineli da se završi najveće gradilište u zemlji i pozva da se pređe u stan Darinke Bogojević, ispostavi se starije gospođe koja se baš izahvaljivala.

Svi se vrnuše na onaj svečani ulaz, obezbeđenje propušta samo rukovodioce i novinare. Kad tamo, domaćin i domaćica, dva konobara u uniformama, švedski sto u sobi sa lusterom. Kad se smestiše pod luster, drugovi uzeše da nazdrave, pozvaše i domaćina, Aleksa od srpske pošte Jokić svima obeća telefone, Dragan od lajkovačke zadruge Marković svima zimnicu, rekoše da će biti i nameštaja. Pod lusterom baš gužva,Mrkonjić u radnoj dukserici sa obojadisanim prugama daje intervju CNN-u. Sa čašicom u ruci, preko zalogaja, jer "tako je srpski", kaže da je 128 gradilišta otvoreno a 108 zatvoreno, da su prioritet objekti od kojih zavisi ljudski život, da će sve da preraste u pravi razvoj privrede, sve se radi iz realnih izvora, donatori učestvovali sa 20 posto. Traži pitanje o ulozi medija, i odgovara: "Pošto je ovo prvi intervju otkako je počela obnova zemlje, uloga medija je izmenjena drastično. To je nov osećaj, mediji su pomogli da ljudi shvate da je posao koji rade cenjen, mediji dobijaju novu ulogu, pa predlažem da mladi novinari naprave jednu studiju, ja ću vam u tome pomoći, uloga medija u daljem razvoju naše zemlje. "Preporučuje i Tomića, koji kaže da su velikim uspesima doprineli veliki entuzijazam i volja naroda. Gotovo. Na izlasku, Tomiću pokazuju kupatilo. "Sjajno, visoki standard, drago mi je", upoznaje prvi gost ostale sa utiscima. Posle zvanica i stanari su mogli da se upoznaju sa svojim stanovima, pređu na sitno pečenje u prizemlju koje je ostalo netaknuto. Drugovi su nastavili da se obnavljaju u hotelu "Grand", u kome su prethodno državna bezbednost i sanitarna inspekcija onemogućili pojavu nečeg nepoželjnog.

Kasnije, od srećnih stanara saznajemo da kod njih u stanovima nije kao u onom "pod lusterom". Parket počeo da se diže, pločice otpadaju, zidovi vlažni. Tri dana po "predaji novih stanova na upotrebu" odlazimo u naselje. Stanovi u zgradi ispred koje se nalazila svečana bina - za prekrstiti se. Svuda vire žice od instalacija, zidovi mokri, sa tavanica kaplje, podove počela da hvata buđ, nigde lustera. U stanu 4, na prvom ulazu, vlasnica Prodana Vasiljević kaže, ušla kad su "oni" otišli, tad je pustili, stala kad je videla kako je. U drugom ulazu isto, poludisperzija kojom su krečeni stanovi, sliva se niz zidove. Pred zgradom radnici "Rada" koji je izvođač na ovom objektu. Pitamo, što su radili kad su videli da ne valja? Radnik odgovara da se žurilo da se usele ljudi, oni rade kako gazda kaže, a Mrkonjić je rek'o da je u redu, znači da je u redu. Pa, kako? "Nemojte zajebavati, žurili su da se preda", žustrije će. Šta kažu ljudi? Šta ima da kažu, čuli ste, ona žena kaže, hvala svima, svaka čast Miloševiću, šta je sad, pita Crnotravac. Da nisu zadovoljni, ne bi donosili piće, dodaje. "Stanovi su lepi, ali nisu za useljavanje, možda na proleće", ispraća nas majstor.