Kineski kredit

Melem za fondove

Najinteresantnija u celoj pri�i jeste �injenica da Kinezi ne�e uslovljavati na�in tro�enja humanitarne pomo�i i to verovatno posebno godi vlastima

Ako je ta�no da su ruskom predsedniku Borisu Jeljcinu poslednju izbornu pobedu kupili Amerikanci dolarskim kreditima Me�unarodnog monetarnog fonda, onda ne treba u startu odbaciti tvrdnje nekih doma�ih ekonomista da namera Kine da Jugoslaviju pomogne s trista miliona dolara predstavlja pre svega politi�ki aran�man. Kako obja�njava Mla�an Dinki�, koordinator Grupe 17, re� je o duplo manjoj sumi novca od one koju je dr�ava svojevremeno dobila prodajom Telekom Srbije, ali su i njene potrebe dvostruko manje. Prose�ne plate i penzije trenutno iznose tre�inu od zarada iz "Telekom ere", �to �e re�i da je dr�avi za usre�ivanje naroda potrebno tri puta manje para nego onda.

Sa istim stavom saglasan je i dr Miladin Kova�evi�, ekonomista i savetnik Vuka Dra�kovi�a za finansijska pitanja, tvrde�i da je re� o politi�kom aran�manu. Ovaj stru�njak, me�utim, smatra da �e dr�ava, kao i u slu�aju Telekoma, brzo pro�erdati novac i da �emo se uskoro ponovo na�i tamo gde smo bili.

BEZ USLOVLJAVANJA: Iako su komentari ekonomista i politi�kih stranaka ve� po�eli da se re�aju, dr�ava o kineskom poklonu uporno �uti. Dodu�e, potpredsednik republi�ke vlade Dragan Tomi� rekao je novinarima da ceo humanitarni paket vredi trista miliona dolara, ali �e Srbija od te sume samo tre�inu dobiti u ke�u, a ostatak u namenskim kreditima za obnovu infrastrukture o�te�ene i uni�tene u NATO bombardovanju. Dinki�, koji je prvi u javnost iza�ao s ve��u o kineskoj pomo�i, tvrdi da su Kinezi spremni da Beograd u ke�u pomognu sa dvesta miliona dolara, dok Borisav Vukovi�, savezni ministar za spoljnu trgovinu, ka�e kako informacije o dilu s Kinom ne mo�e da podeli s novinarima. �to se kineske ambasade u Beogradu ti�e, ni toliko nismo uspeli da dobijemo od njih.

Ono �to je izvesno jeste da �e Kina u�estvovati u obnovi zemlje, kako to vole da ka�u Tomi� i Vukovi�, ina�e jedan od u�esnika u sklapanju ugovora s Kinom. Konkretno, ugovor o kineskoj pomo�i u obnovi zemlje s jugoslovenske strane potpisao je upravo Borisav Vukovi�, dok je s kineske strane dogovore vodio �iang Cijang, zamenik kineskog ministra za trgovinu i ekonomsku saradnju.

Najinteresantnije u celoj pri�i, ukoliko se ostavi po strani da Kina nije poznata po upu�ivanju humanitarne pomo�i niti kao izvoznik kapitala, naprotiv, jeste �injenica da Kinezi ne�e uslovljavati na�in tro�enja humanitarne pomo�i i to verovatno posebno godi vlastima. Sto ili dvesta miliona dolara, koliko �e Srbija dobiti u ke�u jeste mala suma, ali je dobrodo�la praznim penzijskim i platnim fondovima u dr�avi. �ak i ako deo pomo�i do�e u naturi, prema re�ima dr Danice Popovi�, profesora Ekonomskog fakulteta, to za dr�avu ne�e biti problem, jer su penzioneri i radnici ionako navikli da deo svojih primanja dobiju u naturi. Spekulacije po kojima dr�ava sprema devalvaciju, a kineske devize planira za podr�ku novom kursu, prema re�ima dr Popovi�, ne piju vodu. Jedan od razloga jeste �to se jak uvozni�ki lobi protivi devalvaciji, jer mu se vi�e isplati da carine pla�a po sada va�e�em kursu od �est dinara za marku. Drugi razlog jeste �injenica da dr�ava nema nameru da uspostavi konvertibilinost dinara (mogu�nost da svako u svakom trenutku u svakoj banci proda i kupi koliko ho�e deviza), �to nije u�inila ni s mnogo ve�im parama od prodaje Telekoma.

TRE�I MOBILNI OPERATER: Prema informacijama do kojih je "Vreme" do�lo u srpskoj vladi, kineski aran�man, me�utim, ne�e biti �isto humanitarne prirode. Zahvaljuju�i �injenici da �e vlastima pomo�i u obnovi zemlje, kineska telefonska kompanija Zhongzing Teekom dobi�e licencu za tre�eg mobilnog operatera u Srbiji, za �ta je bio zainteresovan i nema�ki Simens, ina�e najve�i partner PTT-a u fiksnoj telefoniji. Prema informacijama koje smo dobili u pouzdanim krugovima, kineska kompanija ponudila je srpskoj vladi ugovor vredan 225 miliona dolara. Ugovorom je predvi�eno da kineski partner Srbiji isporu�i opremu za novu mobilnu mre�u u toj vrednosti, a da za uzvrat dobije koncesiju na njenu eksploataciju na najmanje dvadeset godina. Kako tvrde u Vladi, dogovor o ovom poslu sklopljen je jo� u septembru, ali se o njemu �utalo iz �isto politi�kih razloga.

Jedan predstavnik Simensa tvrdi, me�utim, da posao s Kinezima nije gotova stvar i da nema�ki partner nije potpuno isklju�en iz igre. Prema ovom izvoru, delegacija Vlade Srbije i PTT-a posetila je, po�etkom decembra, sedi�te nema�ke kompanije u Minhenu, gde se razgovaralo o tre�em operateru u mobilnoj telefoniji i cela pri�a je i dalje otvorena.

Kada smo poznatog beogradskog stru�njaka za telekomunikacije zamolili za podatke o kineskoj nacionalnoj telefonskoj kompaniji, izjavio je da �e to potrajati, jer se ne radi o poznatom operateru. Prema njegovim re�ima, potpuno je iluzorno da Srbija da Kinezima licencu za mobilnu telefoniju, ako se zna da ve� sara�uje s Nemcima, a da je �vedska kompanija Erikson na� najve�i snabdeva� opremom za mre�e mobilne telefonije. Ovaj stru�njak jo� dodaje da je srpska GSM mre�a projektovana tako da iz tehni�kih razloga te�ko mo�e da primi tre�eg igra�a. To je i razlog zbog �ega u gotovo celoj Evropi (Britanija je izuzetak) u mobilnoj telefoniji postoje po dva operatera.