Kineski kredit

Melem za fondove

Najinteresantnija u celoj priči jeste činjenica da Kinezi neće uslovljavati način trošenja humanitarne pomoći i to verovatno posebno godi vlastima

Ako je tačno da su ruskom predsedniku Borisu Jeljcinu poslednju izbornu pobedu kupili Amerikanci dolarskim kreditima Međunarodnog monetarnog fonda, onda ne treba u startu odbaciti tvrdnje nekih domaćih ekonomista da namera Kine da Jugoslaviju pomogne s trista miliona dolara predstavlja pre svega politički aranžman. Kako objašnjava Mlađan Dinkić, koordinator Grupe 17, reč je o duplo manjoj sumi novca od one koju je država svojevremeno dobila prodajom Telekom Srbije, ali su i njene potrebe dvostruko manje. Prosečne plate i penzije trenutno iznose trećinu od zarada iz "Telekom ere", što će reći da je državi za usrećivanje naroda potrebno tri puta manje para nego onda.

Sa istim stavom saglasan je i dr Miladin Kovačević, ekonomista i savetnik Vuka Draškovića za finansijska pitanja, tvrdeći da je reč o političkom aranžmanu. Ovaj stručnjak, međutim, smatra da će država, kao i u slučaju Telekoma, brzo proćerdati novac i da ćemo se uskoro ponovo naći tamo gde smo bili.

BEZ USLOVLJAVANJA: Iako su komentari ekonomista i političkih stranaka već počeli da se ređaju, država o kineskom poklonu uporno ćuti. Doduše, potpredsednik republičke vlade Dragan Tomić rekao je novinarima da ceo humanitarni paket vredi trista miliona dolara, ali će Srbija od te sume samo trećinu dobiti u kešu, a ostatak u namenskim kreditima za obnovu infrastrukture oštećene i uništene u NATO bombardovanju. Dinkić, koji je prvi u javnost izašao s vešću o kineskoj pomoći, tvrdi da su Kinezi spremni da Beograd u kešu pomognu sa dvesta miliona dolara, dok Borisav Vuković, savezni ministar za spoljnu trgovinu, kaže kako informacije o dilu s Kinom ne može da podeli s novinarima. Što se kineske ambasade u Beogradu tiče, ni toliko nismo uspeli da dobijemo od njih.

Ono što je izvesno jeste da će Kina učestvovati u obnovi zemlje, kako to vole da kažu Tomić i Vuković, inače jedan od učesnika u sklapanju ugovora s Kinom. Konkretno, ugovor o kineskoj pomoći u obnovi zemlje s jugoslovenske strane potpisao je upravo Borisav Vuković, dok je s kineske strane dogovore vodio Điang Cijang, zamenik kineskog ministra za trgovinu i ekonomsku saradnju.

Najinteresantnije u celoj priči, ukoliko se ostavi po strani da Kina nije poznata po upućivanju humanitarne pomoći niti kao izvoznik kapitala, naprotiv, jeste činjenica da Kinezi neće uslovljavati način trošenja humanitarne pomoći i to verovatno posebno godi vlastima. Sto ili dvesta miliona dolara, koliko će Srbija dobiti u kešu jeste mala suma, ali je dobrodošla praznim penzijskim i platnim fondovima u državi. Čak i ako deo pomoći dođe u naturi, prema rečima dr Danice Popović, profesora Ekonomskog fakulteta, to za državu neće biti problem, jer su penzioneri i radnici ionako navikli da deo svojih primanja dobiju u naturi. Spekulacije po kojima država sprema devalvaciju, a kineske devize planira za podršku novom kursu, prema rečima dr Popović, ne piju vodu. Jedan od razloga jeste što se jak uvoznički lobi protivi devalvaciji, jer mu se više isplati da carine plaća po sada važećem kursu od šest dinara za marku. Drugi razlog jeste činjenica da država nema nameru da uspostavi konvertibilinost dinara (mogućnost da svako u svakom trenutku u svakoj banci proda i kupi koliko hoće deviza), što nije učinila ni s mnogo većim parama od prodaje Telekoma.

TREĆI MOBILNI OPERATER: Prema informacijama do kojih je "Vreme" došlo u srpskoj vladi, kineski aranžman, međutim, neće biti čisto humanitarne prirode. Zahvaljujući činjenici da će vlastima pomoći u obnovi zemlje, kineska telefonska kompanija Zhongzing Teekom dobiće licencu za trećeg mobilnog operatera u Srbiji, za šta je bio zainteresovan i nemački Simens, inače najveći partner PTT-a u fiksnoj telefoniji. Prema informacijama koje smo dobili u pouzdanim krugovima, kineska kompanija ponudila je srpskoj vladi ugovor vredan 225 miliona dolara. Ugovorom je predviđeno da kineski partner Srbiji isporuči opremu za novu mobilnu mrežu u toj vrednosti, a da za uzvrat dobije koncesiju na njenu eksploataciju na najmanje dvadeset godina. Kako tvrde u Vladi, dogovor o ovom poslu sklopljen je još u septembru, ali se o njemu ćutalo iz čisto političkih razloga.

Jedan predstavnik Simensa tvrdi, međutim, da posao s Kinezima nije gotova stvar i da nemački partner nije potpuno isključen iz igre. Prema ovom izvoru, delegacija Vlade Srbije i PTT-a posetila je, početkom decembra, sedište nemačke kompanije u Minhenu, gde se razgovaralo o trećem operateru u mobilnoj telefoniji i cela priča je i dalje otvorena.

Kada smo poznatog beogradskog stručnjaka za telekomunikacije zamolili za podatke o kineskoj nacionalnoj telefonskoj kompaniji, izjavio je da će to potrajati, jer se ne radi o poznatom operateru. Prema njegovim rečima, potpuno je iluzorno da Srbija da Kinezima licencu za mobilnu telefoniju, ako se zna da već sarađuje s Nemcima, a da je švedska kompanija Erikson naš najveći snabdevač opremom za mreže mobilne telefonije. Ovaj stručnjak još dodaje da je srpska GSM mreža projektovana tako da iz tehničkih razloga teško može da primi trećeg igrača. To je i razlog zbog čega u gotovo celoj Evropi (Britanija je izuzetak) u mobilnoj telefoniji postoje po dva operatera.