Slavoljub Kačarević, direktor "Glasa javnosti"

Zakon od kaučuka

"Sa Čedom Jovanovićem smo sklopili ugovor o štampanju biltena. Mi smo štampali biltene više opštinskih odbora JUL-a i niko nas nije tužio"

"U utorak nam je finansijska policija poslala rešenje kojim ukida blokadu našeg žiro računa", kaže za "Vreme" Slavoljub Kačarević, direktor i vd. glavnog i odgovornog urednika dnevnika "Glas javnosti". "Praktično su priznali da su nam blokirali račun bez pravog, ozbiljnog razloga. Žiro račun nam je blokiran 8. decembra, uz obrazloženje da štamparija treba da plati 15.000 i nešto dinara na ime poreza i doprinosa. Ali, umesto da nam kažu: 'Platite 15.000', oni su odmah izdali i rešenje o blokiranju računa i držali račun u blokadi sedam dana."

KAČAREVIĆ: Finansijska policija nam je 30. septembra zapečatila redakciju i štampariju. Sa računa su nam 1. oktobra skinuli oko 300.000 dinara, nešto su nam pokupili iz kase i to je sve zajedno bilo blizu 400.000 dinara. Dali smo im to samo da nas puste da nastavimo sa radom, jer je za nas pauza od nedelju dana pogubna.

Ne kažem da je ovo firma u kojoj rade anđeli i da mi nemamo finansijskih propusta i prekršaja, koje bi ozbiljna finansijska kontrola uvek mogla da nađe. To uopšte nije sporno, ali reč je o odnosu finansijske policije prema nama. Ona nam prepada i zastrašuje službenike, sprečava rad firme i bruka nas pred javnošću i poslovnim partnerima. Nama su zapečatili štampariju i redakciju na osnovu neverovatnih zapisnika. Tvrdili su za čoveka koga su sreli na hodniku da on radi ovde na crno, zato što u sedam uveče nije mogao da im pokaže ugovor o radu. Od mene su pred ponoć tražili da potpišem takav zapisnik. To se sve dešavalo one noći kada je policija tukla na Brankovom mostu i po kafanama, kad je histerično reagovano na ulične proteste. Oni su izdali neko saopštenje, kad su nam zapečatili štampariju i redakciju, kako su nam našli u kasi preko četiri miliona dinara. Kojih bre četiri miliona dinara, u kojoj kasi? Suočili smo se sa finansijskom kontrolom koja u najmanju ruku nije bila dobronamerna, koja je tu očigledno došla da nas kinji i davi i gnjavi. Dobro je što su nam deblokirali račun, ali sad neće da vrate pare. Žalili smo se finansijskoj policiji. Oni imaju neki drugostepeni organ i ta žalba stoji negde.

U subotu 11. decembra, finansijska policija je zaplenila veliki deo opreme štamparije "ABC Grafika".

Došli su da prinudno naplate kaznu od tri miliona i sto hilljada dinara. Toliko je štamparija kažnjena za 37 prekršaja. Sve ove kazne su u vezi sa štampanjem biltena "Promene". Bilten je toliko puta ovde štampan. Svaka kazna iznosi od 70.000 do 80.000 dinara. Došli su to da naplate plenidbom, jer nisu mogli pare da nam skinu sa računa, koji je finansijska policija blokirala. Da li su to oni radili sinhronizovano ili ne, Bog zna. Pokupili su i odneli opremu, navodno u vrednosti od 3.100.000 dinara. Ne znam kako su oni došli do tog zaključka. Po logici stvari, oni bi trebalo da opremu iznesu na prodaju, a šta ako je prodaju za samo dva miliona? Onda će da dođu ovde da uzimaju još? Vrednost opreme koju su odneli je velika. Ne znam koju su oni vrednost računali, nabavnu, knjigovodstvenu ili procenjenu, ali su napunili kamion i otišli. Ostavili su nam spisak zaplenjenih stvari, na četiri strane.

Pokušali su da naplate i iznos kojim ste vi kažnjeni?

Nisu me našli kod kuće. Imam takođe 37 rešenja o kazni, ali su ona na manje iznose, 15.000 do 20.000 dinara, tako da je to ukupno oko 550.000 dinara. U svakom rešenju stoji da se kazna može zameniti kaznom zatvora do 30 dana, s tim što se svaki dan računa 60 dinara, pa se po odležanoj kazni iznos duga umanjuje za 1800 dinara, i tako 37 puta. I posle toga ostao bih dužan 488.200 dinara. Da li bi se taj proces ponavljao dok ne odužim ceo dug ili bi me streljali?

Zašto je štampanje "Promena" bilo sporno?

Kažnjen sam po članu 26 Zakona o informisanju, u kome piše da je štampar dužan da pribavi potvrdu o upisu u registar javnih glasila od Ministarstva za informisanje pre nego što počne štampanje javnog glasila. Kad je došao Čeda Jovanović da kod mene naruči posao, mi smo sklopili ugovor o štampanju biltena. Tim ugovorom je predviđeno plaćanje poreza od 30 odsto na cenu štamparskih usluga, što je poreska stopa koja se primenjuje kada se štampa propagandni materijal. Do sada smo štampali more biltena raznih političkih i nepolitičkih grupa, a da niko to nije nazvao javnim glasilom. Kao argument na sudu navodio sam da smo mi u više navrata štampali biltene više opštinskih odbora JUL-a i da nas niko nije tužio niti tražio od nas da se ti bilteni registruju kao javna glasila. Da smo shvatili da su "Promene" javno glasilo, mi bismo tražili da se tako i registruju. Međutim, pošto u Zakonu ne piše šta je javno glasilo, jer je taj Zakon sastavljen od kaučuk odredbi koje može da tumači kako ko hoće, samo sam predvideo veliki porez, da ne bude dileme. Od prvog dana smo slali u Ministarstvo za informisanje i javno tužilaštvo primerke biltena, ali niko nije reagovao i pitao zašto on nije registrovan. To što Zakon nije razgraničio koje su publikacije bitne za državu, pa ih treba kontrolisati i registrovati, ne može biti moj problem.