Republika Srpska

Dodikovi mirovnjaci

Od dve do juče zaraćene vojske biće stvorena jedna. Njeni najveći protivnici verovatno početi će da zagovaraju jednu vojsku u Bosni

Banjaluka

Da bi izbegao sukobe svih vrsta, član predsedništva BiH Živko Radišić, koji je u Njujorku prihvatio sadržaje njujorške deklaracije, nekoliko nedelja kasnije u Banjaluci prihvatio je i zaključke parlamenta RS koji striktno odbacuju ono što stoji u njujorškom dokumentu.

KONKRETNO: "Narodna skupština RS, raspravom o političkim i pravnim aspektima Njujorške deklaracije, izrazila je ozbiljne rezerve (neslaganja) sa rešenjima koja su predložena u vezi sa zajedničkom pograničnom policijom, jedinstvenim pasošem i zajedničkim jedinicama za učešće u mirovnim operacijama UN-a." Istina, parlament RS je podržao međunarodnu vojnu saradnju "kao doprinos i garant mira u BiH", ali ocenio da "u sadašnjim okolnostima ne postoje uslovi za učešće BiH u mirovnim operacijama UN-a". No, celokupan ovaj dug i mukotrpan rad entitetskog parlamenta gotovo da je bio poništen u trenutku kada je zamenik visokog predstavnika u BiH Ralf Džonson rekao da su "pitanja njujorške deklaracije, i to pre svega, državna pogranična služba u nadležnosti države, a ne entiteta". I precizirao: "Bilo je i prije slučajeva da Narodna skupština RS želi da o tim pitanjima zauzme stav. U takvim slučajevima mi smo rekli da treba da se s tim stane, jer ona pitanja koja su na državnom nivou parlament entiteta ne treba niti da potvrdi niti da negira".

ISTI STROJ: U svakom slučaju, sadržaji njujorškog papira: zajednička pogranična služba u BiH, zajednički pasoši i slanje zajedničkih trupa u sastavu UN-a u krizna svetska žarišta ponovno su aktuelizovali već dobro poznatu podelu političara na patriote i izdajnike.

I dok je za premijera RS Milorada Dodika "učešće vojske i policije RS u mirovnim snagama UN prihvatljivo", dotle se za ostatak političkog sveta ovog entiteta radi o njegovom kraju - pokušaju utapanja u unitarnu BiH. Slanje vojnika i policajaca u istočni Timor za njih ne dolazi u obzir, jer predstavlja uvertiru u stvaranje zajedničke vojske. Iako je Dodik za slanje trupa pod zastavom UN-a, protiv je zajedničke vojske BiH, jer je "to nemoguće". Čitav cirkus oko toga Dodik objašnjava "pokušajem smanjivanja vojnog potencijala u Bosni".

Prvi čovek odbrane RS general Manojlo Milovanović svoj stav o učešću vojske RS u mirovnim snagama UN pakuje u stav Vrhovnog saveta odbrane i Narodne skupštine RS, a on "decidirano glasi - NE: "Čak ni razgovarati o tome, mada mi uvijek prihvatamo razgovor o svemu. Prema tome, nema niko pravo u RS da daje nekakva obećanja u smislu vidjećemo i slično. Stav Vrhovnog savjeta odbrane je eksplicitan, parlament RS je to potvrdio i sada se može govoriti o nekim varijantama upućivanja posmatrača ili neke policijske dužnosti, a inače u borbene redove ne. Jer mi ni u BiH nismo ugasili požar, pa da sada gasimo neke požare u svijetu". Dodikov ministar odbrane, koji je na prve vesti o bombardovanju Jugoslavije zahtevao bezuslovnu mobilizaciju vojske RS, upušta se i u dublju analizu razloga protiv zajedničke vojske, pa kaže da je prerano govoriti o nekom nasilnom stvaranju zajedničke vojske. "Veću bezbjednost za BiH predstavlja imati dvije vojske koje će biti dobro koordinirane, odnosno čija će aktivnost biti dobro koordinirana preko Komiteta za stalna vojna pitanja, nego imati neku zajedničku vojsku nasilno stvorenu unutar koje bi došlo do sukoba na nacionalnoj, vjerskoj osnovi, kao i na osnovu još uvijek svježih uspomena iz proteklog rata. Izjave da je perspektiva jedna vojska, odnosno jedna država jedna vojska, za to treba vremena. I ako to bude i kada to bude, to mogu biti neke komande koordinirajuće, da kažem zajedničke, ali jedinice će ipak, morati da budu nacionalnog sastava. Jer to nigdje u svijetu nema. Postoji zajednička vojska SAD, Ujedinjenog Kraljevstva Švajcarske, međutim tamo postoje i pukovi i brigade. Tako da na toj osnovi treba gledati ovo pitanje, a ne da u jednom stroju stoje Bošnjaci, Srbi i Hrvati. Oni, da su mogli stajati u jednom stroju, ne bi se tukli", obrazložio je svoje decidirano "ne" Milovanović.

INTERESANTNE IDEJE: Šemu uključivanja vojske i policije BiH u mirovne snage UN-a u Banjaluci je pre desetak dana prezentovao i specijalni izaslanik generalnog sekretara UN-a i šef misije UN-a za BiH Žak Pol Klajn. I najverovatnije je da će se stvari odvijati tim tokom, nezavisno od silne prašine podignute u Srpskoj. Po Klajnovim rečima, policijske snage iz BiH služile bi kao civilna policija UN-a u istočnom Timoru ili Sijera Leoneu. Udeo RS policajaca bio bi oko 10, oni bi nosili uniforme RS, i imali oznake BiH i UN (protivnici "uvođenja RS na međunarodnu pozornicu" insistiraju na tome da policajci RS mogu nositi samo ambleme entiteta, u obzir ne dolaze oznake BiH).

Sam Klajn pak tvrdi da su (op.a. iza zatvorenih vrata) vođeni razgovori o pojedinačnom učešću oficira iz RS ranga majora, potpukovnika ili pukovnika kao posmatrača u misijama UN-a širom sveta. Još jedan elemenat u ovom sklopu bio bi odred od 120 ljudi koji bi služili u inžinjerijskim ili logističkim jedinicama UN-a. Razgovori sa tri vojna komandanta potvrdili su Klajnu, kako reče, njihovu zainteresovanost. Premijer Srpske našao je ove Klajnove ideje "veoma interesantnim", pa se s njima "složio", i istakao potrebu da se "na njima radi".

Mada zvanično samo potpredsednik RS (iako se uveliko uživeo u ulogu predsednika), Mirko Šarović je izričit: "Vojska RS, u ovom trenutku, neće učestvovati u mirovnim operacijama UN-a na način kako je to od nje traženo, jer je tako zaključila Narodna skupština RS i Vrhovni savjet odbrane".

Eventualno učešće policije u različitim mirovnim misijama, po Šaroviću, mora se odvijati na način kako su to zaključili najviši organi Republike i takav stav je obavezujući za sve institucije i funkcionere RS.

"Treba imati određenu vrstu razumijevanja i fleksibilnosti prema učešću policijskih snaga, ukoliko je postignut dogovor da one idu sa obilježjima RS i uz oznake UN", pojasnio je zvanični stav predsednik parlamenta RS Petar Đokić.

Jedno je ipak izvesno - i ovog puta biće kako to odluče međunarodni zvaničnici. Hteli to lokalni političari ili ne, od dve do jučer zaraćene vojske biće napravljena jedna. Kako smo već navikli na ovim prostorima, njeni najveći pobornici postaće najveći osporivači njenog stvaranja, dok će njeni najveći protivnici verovatno početi da zagovaraju jednu vojsku u Bosni. I niko Petra Đokića i ine neće pitati koji amblemi im se sviđaju; jer iskustvo sa veličinom slova na pasošima za građane BiH koštalo nas je nekoliko godina. Međunarodnoj zajednici počelo je da se žuri kada je reč o Bosni.