Republika Srpska

Dodikovi mirovnjaci

Od dve do ju�e zara�ene vojske bi�e stvorena jedna. Njeni najve�i protivnici verovatno po�eti �e da zagovaraju jednu vojsku u Bosni

Banjaluka

Da bi izbegao sukobe svih vrsta, �lan predsedni�tva BiH �ivko Radi�i�, koji je u Njujorku prihvatio sadr�aje njujor�ke deklaracije, nekoliko nedelja kasnije u Banjaluci prihvatio je i zaklju�ke parlamenta RS koji striktno odbacuju ono �to stoji u njujor�kom dokumentu.

KONKRETNO: "Narodna skup�tina RS, raspravom o politi�kim i pravnim aspektima Njujor�ke deklaracije, izrazila je ozbiljne rezerve (neslaganja) sa re�enjima koja su predlo�ena u vezi sa zajedni�kom pograni�nom policijom, jedinstvenim paso�em i zajedni�kim jedinicama za u�e��e u mirovnim operacijama UN-a." Istina, parlament RS je podr�ao me�unarodnu vojnu saradnju "kao doprinos i garant mira u BiH", ali ocenio da "u sada�njim okolnostima ne postoje uslovi za u�e��e BiH u mirovnim operacijama UN-a". No, celokupan ovaj dug i mukotrpan rad entitetskog parlamenta gotovo da je bio poni�ten u trenutku kada je zamenik visokog predstavnika u BiH Ralf D�onson rekao da su "pitanja njujor�ke deklaracije, i to pre svega, dr�avna pograni�na slu�ba u nadle�nosti dr�ave, a ne entiteta". I precizirao: "Bilo je i prije slu�ajeva da Narodna skup�tina RS �eli da o tim pitanjima zauzme stav. U takvim slu�ajevima mi smo rekli da treba da se s tim stane, jer ona pitanja koja su na dr�avnom nivou parlament entiteta ne treba niti da potvrdi niti da negira".

ISTI STROJ: U svakom slu�aju, sadr�aji njujor�kog papira: zajedni�ka pograni�na slu�ba u BiH, zajedni�ki paso�i i slanje zajedni�kih trupa u sastavu UN-a u krizna svetska �ari�ta ponovno su aktuelizovali ve� dobro poznatu podelu politi�ara na patriote i izdajnike.

I dok je za premijera RS Milorada Dodika "u�e��e vojske i policije RS u mirovnim snagama UN prihvatljivo", dotle se za ostatak politi�kog sveta ovog entiteta radi o njegovom kraju - poku�aju utapanja u unitarnu BiH. Slanje vojnika i policajaca u isto�ni Timor za njih ne dolazi u obzir, jer predstavlja uvertiru u stvaranje zajedni�ke vojske. Iako je Dodik za slanje trupa pod zastavom UN-a, protiv je zajedni�ke vojske BiH, jer je "to nemogu�e". �itav cirkus oko toga Dodik obja�njava "poku�ajem smanjivanja vojnog potencijala u Bosni".

Prvi �ovek odbrane RS general Manojlo Milovanovi� svoj stav o u�e��u vojske RS u mirovnim snagama UN pakuje u stav Vrhovnog saveta odbrane i Narodne skup�tine RS, a on "decidirano glasi - NE: "�ak ni razgovarati o tome, mada mi uvijek prihvatamo razgovor o svemu. Prema tome, nema niko pravo u RS da daje nekakva obe�anja u smislu vidje�emo i sli�no. Stav Vrhovnog savjeta odbrane je eksplicitan, parlament RS je to potvrdio i sada se mo�e govoriti o nekim varijantama upu�ivanja posmatra�a ili neke policijske du�nosti, a ina�e u borbene redove ne. Jer mi ni u BiH nismo ugasili po�ar, pa da sada gasimo neke po�are u svijetu". Dodikov ministar odbrane, koji je na prve vesti o bombardovanju Jugoslavije zahtevao bezuslovnu mobilizaciju vojske RS, upu�ta se i u dublju analizu razloga protiv zajedni�ke vojske, pa ka�e da je prerano govoriti o nekom nasilnom stvaranju zajedni�ke vojske. "Ve�u bezbjednost za BiH predstavlja imati dvije vojske koje �e biti dobro koordinirane, odnosno �ija �e aktivnost biti dobro koordinirana preko Komiteta za stalna vojna pitanja, nego imati neku zajedni�ku vojsku nasilno stvorenu unutar koje bi do�lo do sukoba na nacionalnoj, vjerskoj osnovi, kao i na osnovu jo� uvijek svje�ih uspomena iz proteklog rata. Izjave da je perspektiva jedna vojska, odnosno jedna dr�ava jedna vojska, za to treba vremena. I ako to bude i kada to bude, to mogu biti neke komande koordiniraju�e, da ka�em zajedni�ke, ali jedinice �e ipak, morati da budu nacionalnog sastava. Jer to nigdje u svijetu nema. Postoji zajedni�ka vojska SAD, Ujedinjenog Kraljevstva �vajcarske, me�utim tamo postoje i pukovi i brigade. Tako da na toj osnovi treba gledati ovo pitanje, a ne da u jednom stroju stoje Bo�njaci, Srbi i Hrvati. Oni, da su mogli stajati u jednom stroju, ne bi se tukli", obrazlo�io je svoje decidirano "ne" Milovanovi�.

INTERESANTNE IDEJE: �emu uklju�ivanja vojske i policije BiH u mirovne snage UN-a u Banjaluci je pre desetak dana prezentovao i specijalni izaslanik generalnog sekretara UN-a i �ef misije UN-a za BiH �ak Pol Klajn. I najverovatnije je da �e se stvari odvijati tim tokom, nezavisno od silne pra�ine podignute u Srpskoj. Po Klajnovim re�ima, policijske snage iz BiH slu�ile bi kao civilna policija UN-a u isto�nom Timoru ili Sijera Leoneu. Udeo RS policajaca bio bi oko 10, oni bi nosili uniforme RS, i imali oznake BiH i UN (protivnici "uvo�enja RS na me�unarodnu pozornicu" insistiraju na tome da policajci RS mogu nositi samo ambleme entiteta, u obzir ne dolaze oznake BiH).

Sam Klajn pak tvrdi da su (op.a. iza zatvorenih vrata) vo�eni razgovori o pojedina�nom u�e��u oficira iz RS ranga majora, potpukovnika ili pukovnika kao posmatra�a u misijama UN-a �irom sveta. Jo� jedan elemenat u ovom sklopu bio bi odred od 120 ljudi koji bi slu�ili u in�injerijskim ili logisti�kim jedinicama UN-a. Razgovori sa tri vojna komandanta potvrdili su Klajnu, kako re�e, njihovu zainteresovanost. Premijer Srpske na�ao je ove Klajnove ideje "veoma interesantnim", pa se s njima "slo�io", i istakao potrebu da se "na njima radi".

Mada zvani�no samo potpredsednik RS (iako se uveliko u�iveo u ulogu predsednika), Mirko �arovi� je izri�it: "Vojska RS, u ovom trenutku, ne�e u�estvovati u mirovnim operacijama UN-a na na�in kako je to od nje tra�eno, jer je tako zaklju�ila Narodna skup�tina RS i Vrhovni savjet odbrane".

Eventualno u�e��e policije u razli�itim mirovnim misijama, po �arovi�u, mora se odvijati na na�in kako su to zaklju�ili najvi�i organi Republike i takav stav je obavezuju�i za sve institucije i funkcionere RS.

"Treba imati odre�enu vrstu razumijevanja i fleksibilnosti prema u�e��u policijskih snaga, ukoliko je postignut dogovor da one idu sa obilje�jima RS i uz oznake UN", pojasnio je zvani�ni stav predsednik parlamenta RS Petar �oki�.

Jedno je ipak izvesno - i ovog puta bi�e kako to odlu�e me�unarodni zvani�nici. Hteli to lokalni politi�ari ili ne, od dve do ju�er zara�ene vojske bi�e napravljena jedna. Kako smo ve� navikli na ovim prostorima, njeni najve�i pobornici posta�e najve�i osporiva�i njenog stvaranja, dok �e njeni najve�i protivnici verovatno po�eti da zagovaraju jednu vojsku u Bosni. I niko Petra �oki�a i ine ne�e pitati koji amblemi im se svi�aju; jer iskustvo sa veli�inom slova na paso�ima za gra�ane BiH ko�talo nas je nekoliko godina. Me�unarodnoj zajednici po�elo je da se �uri kada je re� o Bosni.