Kopaonik
Di�ite otvorenih o�iju
Pri�e o sru�enim �i�arama nisu ta�ne, ali je savet onima koji se ove zime odlu�e da "udahnu Kopaonik" da se �uvaju podru�ja potencijalne opasnosti od kasetnih bombi
Slogan "Udahnite
Kopaonik", ovogodi�nji turisti�ki poziv na zimovanje na ovoj planini, smi�ljen je
sa namerom da deluje kao da se ni�ta krupno nije dogodilo. Pona�anje tipa "koji
medved?", uostalom, standardna je forma koju predstavnici re�ima u Srbiji rado
koriste u situacijama koje nala�u da se ne�to prikrije ili prika�e druga�ijim.
Stvarnost je, naravno, na drugoj strani. Ova zimska sezona u jedinom ozbiljnom skija�kom
centru u Srbiji bi�e ove godine druga�ija od svih prethodnih.
Glasine koje su u me�uvremenu stizale do Beograda mogle bi se sistematizovati u dve osnovne grupe - geostrate�ke i sportsko-rekreativne. U prvima se tvrdi da na Kopaoniku nema vi�e ni Vojske Jugoslavije ni pripadnika MUP-a Srbije, da se turisti�kim centrom povremeno pro�etaju pripadnici KFOR-a, te da je 2017 metara visok Pan�i�ev vrh teritorija Kosova. Ove druge ka�u da su najva�nije �i�are (�iji stubovi se�u u blizinu bombardovanih vojnih objekata), sravnjene sa zemljom, a da na stazama za skijanje sada ima bezbroj neaktiviranih nagaznih mina i kasetnih bombi koje predstavljaju nespornu opasnost za skija�e.
PEPEO HOTELA BA�I�TE: Put od Beograda do lokaliteta Pajino preslo na Kopaoniku na kome se nalaze svi najva�niji hoteli i turisti�ki objekti, preko Pojata, Kru�evca, Brusa i Brze�a, dug je ravno 300 kilometara. Dva mosta na ovoj ruti, o�te�ena tokom bombardovanja, obnovljena su, a jedini vidljivi trag rata jeste potpuno sru�eni most preko Rasine na delu puta od Pojata do Kru�evca, koji istina nije bitan za one koji su namerili na planinu jer se neposredno pre njega, za pravac Kopaonik, skre�e levo.
Prvo �to �e posetiocu privu�i pa�nju kada ga put dovede skoro do turisti�kog centra jeste vrh Gobelja, strmi uspon u neposrednoj blizini hotela "Srebrnac". Na tom mestu vi�e nema 140 metara visokog antenskog stuba po kojem je �itav taj kraj bio poznat kao Gobelja relej. Naravno, stub je bio jedan od ostvarenih ciljeva bombi, ali ni Direkcija za obnovu zemlje nije sedela skr�tenih ruku - odmah je pored ostataka velike �eli�ne gra�evine nikla mnogo manja metalna konstrukcija. Uostalom, ima li �ta va�nije od mogu�nosti da se signal RTS-a vidi i u ovom delu Srbije?
Nema vi�e ni hotela "Ba�i�te". Sru�en je i spaljen proletos jer su u njemu, navodno, boravile elitne snage jugoslovenske vojske i policije. Tabla sa natpisom "pazi mine" upozorava na potencijalnu opasnost. Od nekoliko stotina metara dugog zdanja �ije je arhitektonsko re�enje bilo inspirisano letnjim sto�arskim stani�tima - ba�ijama, koje je istovremeno moglo da ugosti 640 ljudi, nije ostalo bukvalno ni�ta. Samo nevelika betonska konstrukcija nekada�nje kamin sale i poznatog Kopaoni�kog restorana koji je radio pri hotelu i gomila pepela i gare�i svedo�e da je tu nekada ne�to bilo.
VRH BEZ RADARA: Ve� iz doline jasno su vidljive promene koje su se zbile na najvi�oj koti planine - Pan�i�evom vrhu. Ogromne kugle koje su u okviru uvek dobro �uvanog zabrana - najpre JNA, a potom VJ - dominirale vrhom pretvorene su u gomile bezobli�nog materijala koje se tek uz napor prepoznaju kao biv�i radari, ka�u nekada najva�niji u celoj Jugoslaviji. Od seljaka koji na malu kopaoni�ku pijacu u ovo vreme donose med, slatko i rakiju iz obli�njih naselja ne mo�e se saznati mnogo. Oni ne znaju ili ne�e da znaju �ta je, ko je i �ije je "ono gore". Uostalom, i ranije su sa podozrenjem gledali na one koji usred zime, kada duvaju vetrovi i pada sneg, obla�e plasti�na odela i upu�uju se na vrh planine samo da bi se odmah potom sa njega spustili. �ika �uri�i�, me�tanin obli�njeg Belog Brda, godinama zaposlen na kopaoni�kim �i�arama, na�uo je da bi vrh planine izgleda trebalo da pripada teritoriji Kosova. Ka�e da helikopteri KFOR-a povremeno nadle�u to mesto, ali ga cela pri�a detaljnije ne zanima. Stojanka Mati�, proviruju�i iza bogate pija�ne tezge krcate teglama meda, na pitanje �ta se de�ava na vrhu planine �turo odgovara "ne znam ja, sinko, o tome ni�ta", sugeri�u�i da je svesna da se radi o va�nom dr�avnom pitanju u koje ona ne bi da se petlja.
Preostalo je, dakle, jedino da se na licu mesta utvrdi �injeni�no stanje. �i�ara ne radi jer sezona nije po�ela. Mo�e samo pe�ke.
Nekada�nja radarska baza na vrhu Kopaonika potpuno je pusta. Kroz prazne vojne objekte i kosture radara, koji svojom veli�inom iznena�uju tek kada im pri�ete sasvim blizu, sablasno fiju�e vetar. Pored uobi�ajene stra�arske ku�ice na ulazu iz snega izviruje tabla na kojoj pi�e da su pristup, snimanje i osmatranje najstro�e zabranjeni. Nema, me�utim, nikoga ko bi ovu zabranu sproveo u delo. Stupiv�i nogom iza �ice ne ulazi se samo u "prostor pod objektima specijalne namene", kako se u turisti�kim kartama Kopaonika vodi Pan�i�ev vrh, ve� neometano od bilo koga, bez provere i problema, na najvi�oj ta�ki Srbije, na teritoriju Kosova i prostor koji je pod kontrolom me�unarodnih vojnih snaga. U konkretnom slu�aju belgijskog bataljona koji se nalazi u sastavu francuskog vojnog kontingenta kojem je poveren severni deo Kosova. Belgijanci, izgleda, ne dolaze ovde, ali se pri�a da se njihov helikopter �esto na�e iznad Pan�i�evog vrha. Valjda tek da bi se pokazalo dokle je �ije i ko je za �ta nadle�an.
Za ovako povu�enu granicu Kosova i Srbije odgovoran je, ka�u, nekada�nji prvi �ovek Republike. U nameri da podvu�e multietni�nost Pokrajine, krajem pedesetih godina Petar Stamboli� je op�tinu Leposavi� sa jo� dvadesetak manjih naselja, nastanjenih isklju�ivo srpskim stanovni�tvom, pripojio Kosovu pa je nova administrativna granica podelila Kopaonik na ju�ni deo koji je pripao Pokrajini i severni koji je ostao u Srbiji.
Uprkos nekim druga�ijim mi�ljenjima baziranim pre svega na principu "�to je babi milo", katastarske knjige precizno i neumoljivo odagnavaju svaku sumnju: Pan�i�ev vrh sve sa vojnom bazom pripada katastarskoj op�tini Guvni�te, SO Leposavi�, a grani�i se sa katastarskom op�tinom �iba�ina, SO Ra�ka.
Sve ovo nedvosmisleno zna�i da je �itav kompleks hotela i planinarskih domova u podno�ju vrha, prostor gde se nalaze poznati "Konaci", elitni hoteli "Grand" i "KlubA", "JAT-ovi apartmani" i sve drugo zapravo tampon zona �iroka pet kilometara u kojoj, prema sporazumu VJ i KFOR-a, ne bi smelo da bude jugoslovenske vojske ni policije. Ova obaveza je na Kopaoniku samo polovi�no ispunjena. Vojske, naime, zaista nema, nekada�nja kasarna u kojoj je radilo i vojno odmarali�te potpuno je prazna. Uz obostranu toleranciju izgleda, policijska stanica ostala je na svom mestu. Policajci MUP-a Srbije obavljaju za sada svoj posao, koji se na planini u prvom redu svodi na �uvanje javnog reda i mira i na regulisanje saobra�aja.
PAN�I�EV GROB: Kako
je VJ napustila vrh planine, a KFOR za sada ne vodi brigu o gostima, po prvi put posle
gotovo pet decenija mogu�a je, ili bar nema ko da je zabrani, poseta grobu Josifa
Pan�i�a, koji se nalazi u centru vojnih objekata, neposredno uz ostatke jednog od
radara. Nau�nik i prvi predsednik SANU sahranjen je krajem XIX veka u Beogradu, gde je
njegovo telo le�alo gotovo punih sedam decenija. Tek 1951, na inicijativu Akademije i
Planinarskog saveza Srbije, Pan�i�evo telo preneto je na vrh Kopaonika i polo�eno u
zemlju na najvi�em vrhu Srbije. Malo je poznato da je Josif Pan�i� tu sahranjen sa
�enom i jednom k�erkom jer je takav bio zahtev druge njegove k�eri, koja je u trenutku
preno�enja tela bila jo� �iva. Samo dve godine potom, vojska je ogradila to mesto,
po�ela da zida bazu i zabranila pristup. Do grobnice se, bez specijalnih dozvola, nije
moglo gotovo punih pet decenija.
Minijaturni Pan�i�ev mauzolej �ini nevelika kamena gra�evina sa krovom na �etriri vode i mermernim obele�jem okrenutim na zapadnu stranu. Tokom rata bombe su padale u njegovoj neposrednoj blizini, pa su jedne doma�e dnevne novine, odranije poznate po lakom i �estom otkrivanju zavera, zlo�ina i senzacija, bez prethodnog uvida u �injenice objavile poveliki naslov - "Preoran Pan�i�ev grob". Na sre�u, nije tako, mada jedan sve�i trag gelera na mermernoj plo�i svedo�i da je grob bio na strate�ki va�nom mestu.
SKIJANJE UZ OPREZ: Kada je o �isto sportskim pitanjima re�, na Kopaoniku je na prvi pogled sve u redu. Pri�e o sru�enim �i�arama, me�u kojima je naj�e��a bila ona o dvosednoj uspinja�i "Kr�mar" �iji gornji stubovi prilaze najbli�e bombardovanom vojnom objektu, nisu ta�ne. Skija�ki kapaciteti nisu ovde potpali pod kolateralnu �tetu, i svi su u punom broju, spremni da rade kada bude vi�e snega.
Uz informaciju da su hoteli spremni za sezonu, ovu ocenu potvr�uje i Neboj�a Premovi�, direktor op�tih poslova "Geneks hotela". Ipak, on upu�uje skija�e na oprez: "Sva su mesta na Kopaoniku na koja su pale kasetne bombe pedantno �i��ena, ali �e neki lokaliteti biti jasno ozna�eni kao podru�ja potencijalne opasnosti koja ne bi trebalo pose�ivati. Zbog toga", ka�e dalje Premovi�, "�i�ara Kr�mar ne�e ove sezone raditi, po principu, �to je sigurno - sigurno je."
Na opasnost od neotkrivenih bombi upu�uje i Miroslav Filipovi� iz uprave Nacionalnog parka Kopaonik. "Bombe su padale na dva lokaliteta", ka�e on. "U okolinu nekada�njeg hotela Ba�i�te i na predeo pod imenom Be�irovac, a to je onaj deo vrha Kopaonika izme�u skija�kih staza Duboka i Kr�mar koji, istina, nije nikada ni bio predvi�en za skijanje, ali su skija�i tuda prolazili u nameri da skrate put." Filipovi� je uveren da su sve neeksplodirane bombe pokupljene, ali ka�e da je Nacionalni park zajedno sa Geneksom preduzeo sve mere da se sumnjiva mesta ozna�e.
Kopaonik narednih dana o�ekuje ozbiljniji sneg i prve posetioce. Od ovih drugih o�ekuje oprez. Dakle, "udahnite Kopaonik".
I za svaki slu�aj, dr�ite otvorene o�i dok di�ete.
Vladan Radosavljevi�
