Izjava nedelje

Krivično će odgovarati svi koji budu nemačku marku prodavali ili plaćali više od 15 dinara

Dragan Tomić, potpredsednik Vlade Srbije,
na sastanku sa sedamdeset direktora tekstilne industrije.

SLAVICA KRIVOKUĆA,

jugoslovenska mis 1996. godine, bila je ove godine u Hanoju na izboru za Mis prijateljstva 1999: "U Hanoju je jedne večeri bio 'Šou talenata'. Od nas se očekivalo da izvedemo nešto zanimljivo. Prvo sam pomislila da se predstavim plesom i glumom, ali - kad sam videla da su skoro sve devojke imale iste namere - zaključila sam da je to isuviše stereotipno. Posle kraćeg razmišljanja, gospođa Vesna Jugović i ja smislile smo tekst o miru i dvehiljaditoj godini, koji je trebalo da izdeklamujem, naravno na engleskom. Pošto je trebalo da program bude izveden na otvorenom prostoru, zamislile smo da na samom kraju pustim goluba. Međutim, zbog promene programa, nastupale smo u sali. Kad sam izašla na binu, golub je, uplašen mnoštvom reflektora - počeo da me kljucka i grebe. Da zlo bude veće, ja se i inače plašim ptica. Jedva sam čekala da kažem šta imam i da se 'rešim' goluba. Poslednja rečenica je ovako glasila: 'Neka u dvehiljaditoj mir zavlada svetom. To želim i ništa više.' Potom sam rekla: 'Sad ću ovom golubu dati slobodu jer je ona najvažnija', izašla iz hotela i pustila ga da odleti. Kao što vidite, sve je bilo jako lepo zamišljeno, a isto se može reći i za finalno veče." ("Svet")

MERI CAKIĆ,

seks-simbol osamdesetih [tako sagovornicu definiše novinar "Sveta" Antonije Kovačević, premda je naravno bilo još simbola u to doba], danas članica izvršnog odbora JUL-a za informisanje i jugonostalgičarka: "Bila sam sa Goranom [Milić, novinar] u vreme kada je bio na vrhuncu popularnosti, kada je vodio drugi TV dnevnik. Počeo je da me 'muva' još kad smo se upoznali, na stepeništu Radio Beograda. Posle je stalno pričao kako se seća mog crvenog džempera i grudi za kojima je ludeo. Videli smo se i u Njujorku, dok je bio dopisnik RTB-a, ja ga tad nisam primećivala, nije mi bio zanimljiv, sve dok se nije vratio u zemlju i postao popularan, skoro kao predsednik. Bili smo na nekoj promociji Beograda kao kandidata za Olimpijske igre. Ja sam tamo otišla zato da bih njega 'privela' (smeh). A on se 'primio' i počeo da srlja. Tog istog dana smo zaglavili u njegovoj garsonjeri. Čim smo ušli, zazvonio je telefon. Zvala ga je njegova tadašnja žena Olivera Katanić, sada pokojna. Ali, ne grize me savest. Ja je tada nisam znala, a i ona je nekome maznula tipa, sigurno. Sve to ide u krug. Ona je umrla nedugo zatim, a Goran i ja smo tri godine bili zajedno."

Za te tri godine budućoj članici Jugoslovenske levice otvorile su se oči: "Sa njim se sigurno ne bih usrećila. Bio je pun poroka. Voleo je alkohol, kocku, žene. Gde ćeš veće zlo? Sumnjam da je on ikoga mogao da usreći. A pored toga, ja sam bila veoma popularna, sa čim on nikako nije mogao da se pomiri. Hteo je da sedim kod kuće i da ga čekam, a ja nisam mogla to da podnesem. Doduše, on me je materijalno pomagao, ali meni to nije bilo dovoljno. Ubrzo posle našeg raskida on je otišao u Sarajevo da radi na YUTEL-u. Od tada se više nismo čuli. Znam samo da trenutno radi na hrvatskoj televiziji. Sigurna sam da i dalje čezne za Beogradom, ali mene on više ne zanima."

Šta građanka Cetinić sada radi? "Trenutno pokušava na nađe pare za dokumentarni film o sebi, u kome će biti producent, koscenarista, kostimograf i glavni akter. Inače smo kolege, pišem za jedan naš veliki list (ne otkriva koji), ali sam shvatila da od piskaranja ne može da se živi. Honorari su mizerni, urednici džangrizavi. Pokušavam da preživim dok ne napravim film."

MILORAD VUČELIĆ, društveno-politički i sportski radnik, podneo je neopozivu ostavku: bio je na čelu Rukometnog saveza Jugoslavije.

DRAGOLJUB ERA OJDANIĆ,

pevač i motelijer, otkriva čitaocima "Sabora" kako se dekoracija i nameštaj mogu odraziti na libido. Pre jedno četvrt veka sa kolegom Dragišom Simićem zvanim Runda i dvema mladim građankama, poklonicama njihove umetnosti, otišao je u njihov stan: "Ona što se pripila uz mene, ugura se u dnevnu sobu, a Runda i ona druga uleteše u drugu, valjda spavaću. Sav sam se tresao od želje i strasti.

Neki me đavo natera da pogledam u u zid. Na njemu - slika. Joj, odvratna da odvratnija ne može biti. Orlušina sa groznim kandžama i ogromnim kljunom [da ne biste petokraku, g. Ojdaniću? pit. ur.]. Nešto me preseče. Odjednom sam bio kao izduvan balon. Stropoštah se na otoman. A on jadan, star sto pedeset godina, sve su federi ispali, žice vire, da te Bog sačuva. Bi mi još gore. Zar u tako bezveznom okruženju da vodim ljubav? Ni mrtav! Joj, kad ženska navali na mene... [...] Izjurih na terasu. Vidim, dole duboko, gore visoko, nemam gde. Padoh na onaj otoman i počeh da kukam. Setih se da me boli stomak. Ono dvoje u susednoj sobi su vrištali od zadovoljstva, a meni sve mučnije. Svašta je ženska pokušavala, izazivala me, vaćarila me, pretila mi, a ja ni da mrdnem. Sve na svetu bih dao da mogu da se izvučem. Smotao sam se u klupko, cvileo kao ker u kavezu, samo što nisam plakao. Vadio sam se na stomak, ali mi nije verovala.

Bilo mi je došlo da je bijem. Ali, kud ću žensko da bijem, nikad u životu žensko čeljade nisam udario. Oko šest ujutro, kad je njima dvoma konačno bilo dosta, a valjda se i ovoj mojoj smučilo, smilova se da me ostavi na miru. Ona i njena drugarica skuvaše kafu. Kakva crna kafa, najradije bih otrova popio.

A kada su otključale vrata, kao da me je sunce ogrejalo, kao da sam majku Radinu posle sto godina video. Bio je to jedan od najlepših trenutaka u mom životu."

TOMISLAV NIKOLIĆ,

potpredsednik savezne vlade: "Jadna je Srbija u kojoj će Drašković moći da izazove i da dobije rat. Neće moći dugo da se trpi da on izgovara sve, protiv bilo koga, i da to ostane nekažnjeno. Ako je istina ono što priča Vuk Drašković, onda nijedan radikal ne treba da ostane u vladi [samo to ne! up. ur.]. Ako to nije istina, onda Vuk Drašković treba konačno da oseti kako izgleda robija. On treba da oseti suđenja zato što je očigledno na putu da izazove građanski rat u Srbiji." ("Blic")

DRAGOLJUB STAMENKOVIĆ,

predsednik okružnog odbora Srpske radikalne stranke za Ponišavlje: "Drašković optužuje režim za stvaranje nekakvih 'eskadrona smrti', a sam formira sopstvene easkadrone. Srpski pokret obnove već je uveo stranački pozdrav, a sada i svoje paravojne formacije. Očekujemo da uskoro ti pravojnici dobiju i stranačke uniforme i tako u potpunosti postanu slični svojim uzorima iz Hitlerove Nemačke i Musolinijeve Italije." ("Borba")

SLOBODAN SANTRAČ,

bivši selektor jugoslovenske fudbalske reprezentacije, osvojio je duplu krunu sa kineskim Šendunom iako ne zna kineski: "Kinezi su slični nama, govore očima."

PATRIK BESON,

prijatelj Srbije i član Udruženja književnika Srbije: "Čovek loša osećanja treba da obnaroduje, jer u suprotnom postaje bolestan. Ja sam na vreme govorio o svojim neprijateljima i zato verujem da ću živeti još najmanje pedeset godina i napisati još 50 knjiga [daleko bilo! up.ur.] o satanizaciji Srbije." ("Borba")

BOŽIDAR SPASIĆ,

bivši službenik SDB-a, vlasnik detektivske agencije, pušten je iz pritvora [optužen za širenje lažnih vesti]: "U dosadašnjoj karijeri nisam video korektniju odluku suda. Atmosfera u sudnici je bila izuzetna - od sudije, porotnika do tužioca." ("Glas")

HADŽI DRAGAN TODOROVIĆ,