Helsin�ki odbor za ljudska prava u Srbiji
Helsinki Committee For Human Rights in Serbia

Izve�taj o poja�anoj represiji u Srbiji

Sadr�aj:

1. Uvod

2. Univerzitet

3. Mediji

4. Mobilizacija i su�enja dezerterima

5. Ratno stanje i podzakonsko "regulisanje" osnovnih prava i sloboda

6. Sudski i prekr�ajni postupci protiv politi�kih neistomi�ljenika

7. Pritisci na sudstvo

8. Informativni razgovori i drugi oblici zastra�ivanja i maltretiranja gra�ana

9. Parapolicija i dr�avni teror

10. Zaklju�ci i preporuke

1. Uvod

Delegitimizacija re�ima, koja je zna�ajnije zapo�ela masovnim gra�anskim demonstracijima 1996/97. povodom kra�e lokalnih izbora, dovela je do porasta represivnih mera kao jedinog odgovora na masovno nezadovoljstvo gra�ana i sve manji manevarski prostor re�ima. U me�uvremnu, do�lo je i do svojevrsne delegitimizacije opozicije, �to se najbolje vidi u veoma slabom odzivu gra�ana na mitinzima koje organizuje Savez za promene, uprkos masovnoj �elji gra�ana za promenama. Osvaja�ka politika, koja je imala skoro punu podr�ku, odlo�ila je otvaranje i re�avanje svih klju�nih pitanja unutar same Srbije. Nesposobnost re�ima i opozicije da se okrenu su�tinskim pitanjima i fokusiranost obe strane na odr�avanje/preuzimanje vlasti bez pravog programa uvelo je politi�ku scenu Srbije u spiralu nasilja i represije, �to stvara atmosferu za nepredvidljivi rasplet.

U toku 1998. godine izvr�ene su temeljne pripreme za rat na Kosovu, koje su u�ivale javnu ili pre�utnu podr�ku gotovo celokupne srbijanske politi�ke scene. Dono�enje Zakona o javnom informisanju pokazalo je da u Srbiji ne postoji politi�ka alternativa niti pluralizam u pravom smislu re�i, zbog �ega su pojedini mediji imali i ulogu jedinog pravog otpora re�imu. Malobrojni mediji koji su ostali izvan kontrole re�ima na�li su se, tako, u ulozi jedinog oponenta i kriti�ara aktuelne vlasti. Takva njihova pozicija isprovocirala je drasti�an udar na medije, koji je rezultirao nestankom vi�e listova sa informativne scene, me�u kojima i najva�nijeg nezavisnog politi�kog dnevnika u Srbiji, Na�e Borbe.

Zakon o univerzitetu, pored toga �to predstavlja deo op�teg procesa etatizacije svih institucija u dru�tvu, imao je i dva kratkoro�na cilja: uklanjanje "nepodobnih" nastavnika i saradnika sa univerziteta, te prisiljavanje studenata da se "okanu" politi�kog anga�mana.

Indikativna je izjava Vojislava �e�elja, ne samo predsednika Srpske radikalne stranke, ve� i glasnogovornika za sve poteze vlasti, u Glasu javnosti (1. mart 1999): "Sredili smo stanje na univerzitetima, prili�no smo sredili stanje u medijima, sredi�emo stanje i u pravosu�u. Malo po malo dove��emo Srbiju u red".

U atmosferi stvorenoj tokom 1998, s po�etkom NATO intervencije 24. marta 1999. iskristalisala su se dva osnovna straha, pored straha od bombi: strah od opasnosti koja dolazi sa zemlje (od strane ostra��enog re�ima), i od posleratnog perioda koji �e u mnogim aspektima biti gori od ratnog. Sada, gotovo devet meseci od po�etka rata i pet meseci od njegovog kraja, jasno je da su ovi strahovi bili vi�e nego opravdani. Srpski re�im je u�ao u fazu u kojoj ne samo da se sve manje trudi da sakrije svoju totalitarnost, ve� se sve vi�e otvoreno ponosi njome. Mehanizmi diktature se predstavljaju kao opravdana borba protiv "agresora i doma�ih izdajnika", herojski patriotizam, "spre�avanje gra�anskog rata" itd.

Milo�evi�ev re�im se odr�ava diktatorskim mehanizmima koji se mogu grupisati u �etiri nivoa, prema stepenu i obimu kr�enja ljudskih prava. Prvi je svakako propaganda. Drugi je organizovanje sudskih i prekr�ajnih postupaka. Tre�i su policijska zastra�ivanja, a �etvrti je pravi dr�avni teror.

Mediji i propaganda

Najbolja ilustracija funkcionisanja medija u Srbiji je naslov sa kojim je osvanula Politika 25. marta 1999: "Savezna vlada proglasila ratno stanje". Ovo je tipi�an na�in izve�tavanja u Srbiji, nije najbitnije izvestiti �ta se dogodilo - odnosno da je NATO po�eo bombardovanje SR Jugoslavije, ve� prvo mora da se saop�ti �ta su dr�avni organi odlu�ili.

Re�imski mediji su zadu�eni da stvaraju jednu vrstu virtualne realnosti, u kojoj se jasno zna ko su neprijatelji i kakvi su njihovi "mra�ni ciljevi", kako se za vreme rata "Srbija herojski brani", a kako se posle rata "Srbija herojski gradi", ko �eli da "otme" vlast od "legalno izabranih predstavnika naroda" i da je "iskoristi za kona�no bacanje Srbije na kolena", raspar�avanje zemlje i "stvaranje ameri�ke kolonije". Za vreme rata gotovo svi mediji su izve�tavali na sli�an na�in, sa manje vi�e vulgarnom i/ili ostra��enom retorikom. U to vreme pravi bum je do�iveo banjalu�ki �asopis Reporter, koji se za jedan dan na ulicama Beograda prodavao u deset hiljada primeraka. Kada se rat zavr�io, situacija se zna�ajno promenila; ve�ina dnevnih listova - Glas javnosti, Blic, Danas, pa �ak i Ve�ernje novosti, po�eli su da mnogo objektivnije pokrivaju doga�aje. Deo TV i radio stanica, posebno u unutra�njosti, tako�e se priklju�io ovom posleratnom trendu. I �to su mediji bivali profesionalniji, to je vlast postajala represivnija. Ubrzo su po�ela drakonska nov�ana ka�njavanja, zabrane brojeva, pretnje novinarima. U ovom izve�taju su navedeni i obja�njeni slu�ajevi ovakvog vida dr�avne represije, kao i slu�ajevi, odnosno pravila po kojima se sprovodi dr�avna propaganda kroz dr�avne, ta�nije re�eno partijske medije (RTS, Politika, Borba, Politika ekspres, itd.).

Organizovanje sudskih i prekr�ajnih postupaka

Rat je tako�e bio povod da se re�im preko sudskog sistema obra�una sa neistomi�ljenicima. Nesumnjivo je da je re�im te�io da po kratkom postupku uhapsi, osudi i po�alje na izdr�avanje kazne uglavnom javnosti nepoznate pojedince kao �to su Bogoljub Arsenijevi� Maki iz Valjeva ili Ivan Novkovi� iz Leskovca ili da "malo maltretira" zakazanim su�enjima poznatije, kao �to je �arko Jokanovi� iz Nove demokratije, ali mu je jo� dra�a bila osveta za "stari greh" srbijanskih mladi�a - dezerterstvo. Su�enja "dezerterima" tako�e su u funkciji zastra�ivanja, bez obzira na �injenicu da je odziv na mobilizaciju bio vi�e nego povoljan. Za razliku od su�enja u prethodnim ratovima (Slovenija, Hrvatska, Bosna i Hercegovina), kada se sudilo pojedincima, sada se ide na �itave grupe. U Srbiji su u toku postupci za 20.000 ljudi, a u Crnoj Gori je taj broj 14.000 (u me�uvremenu je u Crnoj Gori donesen Zakon o amnestiji). Va�an vid represije predstavlja i neizvesnost u kojoj se "dezerteri" nalaze, s obzirom da je, prema potrebi, otvorena stalna pretnja pokretanja krivi�nog postupka.

Tako�e, sva su�enja zbog de facto ponovo uvedenog delikta mi�ljenja su, posebno u uslovima ratnog stanja, stvorila atmosferu nalik onoj iz vremena staljinisti�kih �istki. Ovo je sa jedne strane ohrabrilo potkaziva�e, a sa druge, zapla�ilo veliki deo ionako inertnog i propagandi podlo�nog stanovni�tva.

Policijska zastra�ivanja

"Informativni razgovor" podrazumeva dovo�enje gra�ana u policiju, eventualno prebijanje, pretnje, zahteve da se potkazuju drugi gra�ani, zastra�ivanje. Za ve�inu gra�ana koji nisu ni na kakav na�in politi�ki organizovani smi�ljena je akcija "provere prebivali�ta i boravi�ta gra�ana". Na osnovu te akcije policija �e ulaziti u stanove svih gra�ana. Jo� nije jasno da li se iza ove odluke Ministarstva unutra�njih poslova krije �elja da se srede evidencije vojnih obveznika, da se popi�u izbeglice ili je ovo jednostavno smi�ljeno da bi se gra�anstvo zapla�ilo i/ili naviklo da mu policija ulazi u stan kada ho�e i kako ho�e.

Za vreme rata je tako�e uvedena obaveza da sva lica preko �etrnaest godina moraju posedovati li�ne karte. Nesumnjivo, de�aci koji sada imaju npr. petnaest godina za tri godine �e biti spremni za vojsku, dr�ava �e imati sve neophodne podatke da ih mobili�e, a cela generacija �e se nau�iti na policijsku dr�avu u kojoj je najva�nije imati dokumenta - ausvajse.

Dr�avni teror

Najsuroviji oblik dr�avne represije jeste dr�avni teror. Ovaj teror je eskalirao za vreme prole�nog rata, a u posleratnom periodu je sve organizovaniji, raznovrsniji i ra�ireniji.

Otkako su po�eli protesti Saveza za promene u�estala je i opasnost koja ne vreba samo od policije, odnosno uniformisane policije, ve� i od raznih grupa, prili�no jednoobrazno obu�enih (ko�ne jakne) i prili�no jednoobrazno naoru�anih (bejzbol palice), a koje prakti�no sprovode teror na ulicama Beograda. Nema podataka da li su prebija�i demonstranata samo slabo zakamuflirani policajci ili su to jezgra budu�ih partijskih milicija (JUL i SRS izgledaju kao najverovatniji organizatori ovakvih grupa).

Ne sasvim nova pojava srbijanske politi�ke scene su i politi�ka ubistva. Do sada su politi�ka ubistva manje-vi�e bila na�in obra�una sa ljudima bliskim re�imu - ili kroz kriminalne (uglavnom reketa�ko-mafija�ke delatnosti) ili kroz polulegalne poslove vezane za uvoz-izvoz i druge mutne poslove dr�avnih ili paradr�avnih firmi, kao i sa ljudima iz samog re�ima koji su se zamerili re�imu. Za vreme rata vlast je kona�no u�la u fazu ubijanja ljudi samo zato �to su protivnici re�ima (slu�aj Slavka �uruvije). Naravno, nijedan od navedenih slu�ajeva nije mogu�e dokazati, ali je vrlo indikativno da policija niti jedan nije razre�ila, niti je podignuta ijedna optu�nica.

Dr�avna represija, koja je detaljno i precizno opisana u ovom Izve�taju, nagove�tava fazu u kojoj re�im vi�e nema uzmaka i na raspolaganju mu je ostala samo gola sila.

2. Univerzitet

Zakon o univerzitetu donet je 26. maja 1998. Kao direktna posledica ovog Zakona do�lo je do otpu�tanja jednog broja nastavnika i saradnika sa univerziteta, jer su neki profesori odbili da potpi�u nove ugovore o radu pod nepovoljnim uslovima. To je izazvalo pokretanje disciplinskih postupaka protiv ovih profesora, �to je u nekim slu�ajevima rezultiralo otkazom. Ovakav stav novih univerzitetskih vlasti i nekih dekana dovodio je do protesta i okupljanja studenata radi davanja podr�ke profesorima.

Na Elektrotehni�kom fakultetu organizovan je protest studenata, koji su tokom nekoliko meseci bojkotovali nastavu tra�e�i smenu dekana Vlade Teodosi�a, �lana Upravnog odbora ETF Milo�a Labana, kao i povratak svih profesora u proces nastave. Protestni skupovi su se uglavnom odr�avali u centralnom holu zgrade ETF ili ispred zgrade, zbog toga �to je privatno obezbe�enje, koje je anga�ovao dekan Vlada Teodosi�, spre�avalo studente da u�u u hodnike koji vode do u�ionica.

Slavoljub Marjanovi�, redovni profesor ETF, jo� je 8. jula 1998. dobio re�enje dekana kojim se udaljava s mesta profesora i kojim mu se uskra�uju, kako je navedeno, sva prava i obaveze. Od tada nije mogao da dr�i nastavu, ve�be i ispituje studente, iako zvani�no nije dobio otkaz. Marjanovi� je pred Prvim op�tinskim sudom u Beogradu pokrenuo sudski postupak, tra�e�i da sud donese privremenu meru i vrati ga na posao do okon�anja sudskog spora. Dokazni postupak u ovom su�enju Elektrotehni�kom fakultetu, koje vodi sudija Radun Bubonja, zavr�en je 29. januara 1999.

�arku Trebje�aninu, redovnom profesoru Defektolo�kog fakulteta, dekan ovog fakulteta Slobodan Jakuli� uru�io je po�etkom oktobra 1998. re�enje kojim se upu�uje na rad u nepostoje�em Institutu za defektologiju, zbog toga �to je Trebje�anin odbio da potpi�e ugovor o radu, kako predvi�a �lan 165. Zakona o univerzitetu. Posle Trebje�aninove sudske �albe, sud je 4. decembra 1998. doneo privremenu meru da se Trebje�anin vrati na fakultet.

Slobodan Petkovi�, profesor �umarskog fakulteta u Beogradu, dobio je odlukom dekana Slobodana Jovi�a otkaz 29. septembra 1997, zbog toga �to se pet uzastopnih dana nije pojavio na radnom mestu. Petkovi� je ve� tada tvrdio da je odluka motivisana politi�kim razlozima, zbog njegovog anga�ovanja u Studentskom protestu 96/97. Nakon skoro godinu i po dana su�enja, Petkovi� je decembra 1998. dobio presudu Drugog op�tinskog suda u Beogradu kojom se dekanu Jovi�u nala�e da ga u roku od 24 �asa vrati u nastavu.

Treba imati u vidu da su univerziteti u Srbiji tokom proteklih deset godina uglavnom pru�ili podr�ku sprovo�enju projekta "Velike Srbije", te su tako, odustaju�i od principa na kojima bi trebalo da po�iva moderan univerzitet, sami sebe li�ili manevarskog prostora i u�inili se znatno ranjivijim u sukobu s vlastima, koji je zatim usledio. Univerzitet u Srbiji je jo� ranije, pre dono�enja va�e�eg Zakona o univerzitetu, izgubio sve bitne komponente autonomije. Dugoro�ne posledice sada�njeg Zakona o univerzitetu tek �e se pokazati, pre svega, u formiranju novih elita, a njegov represivni karakter posta�e jasniji prilikom prvog narednog studentskog protesta ve�ih razmera.

Evropska rektorska konferencija je maja 1999. zbog ovakvog Zakona na godinu dana suspendovala iz svog �lanstva sve univerzitete u Srbiji. Konferencija je ocenila da je ovaj zakon prakti�no ukinuo autonomiju univerziteta i akademske slobode, te da zahtev za vra�anje u Uniju srbijanski univerziteti mogu podneti tek ukoliko se izmeni Zakon. Zbog suspenzije iz �lanstva, univerziteti iz Srbije ne�e mo�i da u�estvuju u radu na skupovima kao �to je, na primer, proslava pedeset godina postojanja Konferencije, �iji je osniva�, izme�u ostalih, bila i biv�a Jugoslavija. Do ponovnog uklju�enja u �lanstvo, tj. do dono�enja novog ili su�tinske izmene postoje�eg Zakona o univerzitetu, Evropska rektorska konferencija �e sara�ivati samo sa Alternativnom akademskom obrazovnom mre�om.

Sli�na politika indoktrinacije sprovodi se i u osnovnim i srednjim �kolama, i to uglavnom preko direktora, koji su gotovo po pravilu bliski vladaju�im strankama. Najupe�atljiviji primer je to �to je �kolska 1999/2000. godina u �kolama �irom Srbije po�ela cirkularnim pismom upu�enim svim direktorima osnovnih i srednjih �kola u kome se govori o "agresiji NATO-a na SRJ", a koje je pro�itano na prvim �asovima nove �kolske godine. Ministar prosvete Jovo Todorovi� rekao je da je to pismo sastavljeno u dogovoru sa jugoslovenskim i srbijanskim rukovodstvom "kako bi se �aci podsetili ko ih je bombardovao i ko je ubijao na�e ljude". U tekstu se dalje navodi da je "agresija NATO ... po monstruoznosti, bestijalnosti i ignoranciji me�unarodnog prava neuporediva sa bilo �im u istoriji", "da je Jugoslaviju napala najve�a vojna sila na svetu ... i da su ta tri meseca umesto �kolskog zvona slu�ali zavijanje sirena, buku aviona, bombi, raketa ... U ratu ginula su deca, u�enici, va�i vr�njaci, koji sada nisu u �kolskim klupama. Dobili su petice iz vladanja i preselili se u ve�nost".

Iako su podse�ani od strane ministra Todorovi�a na sve "zlo�ine po�injene od strane NATO", u�enici (maturanti) usprotivili su se odluci ministra da se na ekskurzije ne mo�e i�i u inostranstvo, posebno ne u zemlje koje su u�estvovale u NATO agresiji. Naime, maturanti Srbije su 20. septembra 1999. zapo�eli javne proteste tra�e�i da im se, pored ostalog, dozvoli da sami biraju gde �e oti�i na ekskurziju a ne da im to odre�uje ministar Todorovi�. Posle vi�ednevnih pregovora i protesta, Todorovi� je 24. septembra preina�io svoju odluku o zabrani odr�avanja ekskurzija u inostranstvu, navode�i "da maturanti mogu i�i u bilo koju zemlju koju odaberu, da mogu da odaberu bilo koju turisti�ku agenciju, ali da on insistira da to budu dobre i pouzdane agencije".

3. Mediji

Dugotrajna represivna praksa re�ima nad srbijanskim medijima mo�e se svrstati u nekoliko grupa:

1. povreda prava iz oblasti prava na rad: stvaranje lo�e atmosfere za rad, �ikaniranje nepo�eljnih novinara, smanjivanje plata, postavljanje na neodgovaraju�a ili �ak nepostoje�a radna mesta, otpu�tanje novinara i odbijanje medijske ku�e da se povinuje sudskom re�enju po kome su radnici vra�eni na posao;
2. poni�tavanje registracije medija i ukidanje zapo�ete ili ve� obavljene svojinske tansformacije, oduzimanje ili odbijanje da se odobri frekvencija elektronskim medijima;
3. zabrana rada medija (npr. po Uredbi Vlade Srbije iz oktobra 1998);
4. ka�njavanje po Zakonu o javnom informisanju, uz naplatu visokih nov�anih kazni i zaplenu privatne imovine vlasnika i urednika te imovine medija;
5. privo�enje i zadr�avanje u pritvoru urednika medija;
6. uvo�enje cenzure u vreme intervencije NATO-a;
7. krivi�no gonjenje novinara i izricanje zatvorskih kazni novinarima;
8. nerazja�njeno ubistvo osniva�a i vlasnika Dnevnog telegrafa i Evropljanina.

Zakon o javnom informisanju

Dono�enje "Uredbe o posebnim merama u uslovima pretnji oru�anim napadima NATO-a" od strane Republi�ke vlade 8. oktobra 1998. godine jasno i nedvosmisleno ozna�ilo je pravac u kome �e se dalje razvijati ograni�avanje ljudskih i gra�anskih prava u Srbiji.

Posledica primene Uredbe, kojom se zabranjuje objavljivanje "defetisti�kih" tekstova, a TV i radio stanicama preuzimanje programa i tekstova stranih sredstava informisanja, bila je najpre upozorenje onim medijima koji joj se ne povinuju, a potom i njihova zabrana. Konkretno, inspektori Saveznog ministarstva za telekomunikacije i republi�ke policije su 10. i 11. oktobra 1998. zabranili program Radio Indexa, Radio Sente, Radio Kikinde, Radio Sitija (Ni�) i TV Pirot. Tri dana nakon toga redakcije Danasa i Dnevnog telegrafa zape�a�ene su sa obrazlo�enjem da su ti listovi �irili "strah, paniku i defetizam", dok je 15. oktobra 1998. privremeno zabranjena Na�a Borba, koja od tada prakti�no vi�e ne izlazi. Navedena Uredba, koja se pokazala vrlo efikasnom, nakon nekoliko dana biva u strogoj tajnosti preto�ena u zloglasni Zakon o informisanju (20. oktobra 1998).

Taj je zakon ne samo ograni�io slobodu izra�avanja, ve� ju je drasti�nim kaznama prakti�no ukinuo, a medije je doveo u najdublju krizu koja je naru�ila i osnovni cilj njihovog postojanja. Tim zakonom je zabranjeno reemitovanje emisija stranih radio i TV stanica, a propisane su visoke nov�ane kazne za urednike medija koji ne budu po�tovali vrlo restriktivne odredbe ovog zakona. Slobodno tuma�enje uop�tenih odredbi i visoke nov�ane kazne predstavljaju instrumente koji re�imu omogu�uju da potpuno kontroli�e rad svakog medija. Po tom zakonu se, na primer, za "naru�avanje ustavnog poretka", �to prakti�no uglavnom zna�i za pra�enje aktivnosti opozicije za promenu vlasti, vlasniku i izdava�u medija mo�e dosuditi kazna od 400.000 do 800.000 dinara (50.000 do 117.000 DEM), odnosno 100.000 do 400.000 dinara za novinara i urednika koji je informaciju preneo ili napisao.

Prvo javno glasilo na koje je primenjen ovaj zakon bio je beogradski nedeljnik Evropljanin. Greh Evropljanina sastojao se u objavljivanju otvorenog pisma predsedniku Savezne Republike Jugoslavije Slobodanu Milo�evi�u, u kojem se on optu�uje za katastrofalnu situaciju u zemlji. To je povredilo �lanove do tada javnosti malo poznatog Patriotskog saveza Beograda, koji je zbog toga podneo prekr�ajne prijave protiv �elnika Evropljanina i firme "DT Press". Evropljaninu je 24. oktobra 1998. izre�ena kazna u iznosu od 2.400.000 dinara (u to vreme oko 150.000 USD), a 26. oktobra je usledila konfiskacija imovine preduze�a, zaplena tira�a "DT-a" i vi�emese�no proganjanje vlasnika Slavka �uruvije. Zakon je primenjen i na sve medije koji se fakti�ki na�u na teritoriji Srbije. Tako je policija Srbije 19. novembra kod Prijepolja zaplenila tira� podgori�kog Monitora koji je bio namenjen �itaocima u Srbiji. Pravni osnov za takav postupak u tom trenutku je bio nepoznat, jer je bilo nejasno da li je Monitoru izre�ena bilo kakva kazna od strane nekog sudskog organa u Srbiji. Uskoro se ispostavilo da je jo� 7. novembra 1998. u tajnosti bila doneta presuda kojom je taj nedeljnik ka�njen nov�anom kaznom od 2.800.000 dinara (175.000 USD).

Od dana dono�enja Zakona o informisanju pa do 1. novembra 1999. godine izre�eno je preko 30 kazni (neke su ukinute), u ukupnom iznosu od preko 18 miliona dinara.

Radi bolje ilustracije nave��emo nekoliko primera primene Zakona:

List Dnevni telegraf ka�njen je 9. novembra 1998. kaznom u iznosu od 1.200.000 dinara (oko 75.000 USD). Prekr�ajnu je prijavu podnela, u ime Saveza �ena Jugoslavije, komesar za izbeglice srbijanske vlade i funkcioner Jugoslovenske levice Bratislava Morina, navode�i da su u Dnevnom telegrafu pozvali na ru�enje ustavnog poretka Srbije i SRJ i ugrozili sve gra�ane, �ene i decu objavljivanjem oglasa studentske organizacije "Otpor".

Zbog teksta ("Ubijeni kritikovao Milovana Boji�a") Dnevni telegraf je 9. decembra 1998. ka�njen nov�anom kaznom od 450.000 dinara (oko 28.000 USD), po prekr�ajnoj prijavi potpredsednika srpske Vlade Milovana Boji�a, pokrenutoj na osnovi Zakona o javnom informisanju. Presudu je doneo stare�ina istra�nih sudija Dragan Glavoni�.

Sandra Radovanovi�, novinar Glasa javnosti, ka�njena je 17. novembra 1998. kaznom od 50.000 dinara (3.500 USD). Sam list ka�njen je 21. novembra 1998. kaznom od 380.000 dinara (24.000 USD) i 13. marta 1999. kaznom od 150.000 dinara (10.000 USD).

Dr�avni list Politika ka�njen je 12. novembra 1998. nov�anom kaznom u visini od 150.000 dinara (10.000 USD), a zatim 21. novembra 1998. nov�anom kaznom u istoj visini.

Leskova�ki list Prava �oveka, �iji je izdava� Odbor za ljudska prava u Leskovcu, i glavni urednik tog lista Bojan Ton�i� ka�njeni su 14. januara 1999. kaznom od ukupno 150.000 dinara. Pozadina slu�aja je slede�a: lokalni �elnik Socijalisti�ke partije Srbije osudio je pisanje lista Prava �oveka na konferenciji za �tampu te partije, a ubrzo potom je Radio Leskovac, koji je pod kontrolom SPS, podneo zvani�an zahtev za pokretanje prekr�ajnog postupka. Me�utim, list Prava �oveka nije registrovan kao javno glasilo, te kako ne predstavlja pravno lice, protiv njega se ne mo�e voditi postupak po Zakonu o javnom informisanju.

Na zahtev Radio Leskovca podneta je dopuna zahteva na postupak od 14. januara 1999. Novo su�enje Dobrosavu Ne�i�u, predsedniku Odbora za ljudska prava u Leskovcu i glavnom i odgovornom uredniku lista Prava �oveka, i Bojanu Ton�i�u, aktivisti Odbora i novinaru istoimenog lista odr�ano je 21. januara 1999. Dragan Stankovi�, sudija Op�tinskog organa za prekr�aje, kaznio je Dobrosava Ne�i�a sa 70.000 dinara, Bojana Ton�i�a sa 50.000 dinara, a Odbor za ljudska prava sa 100.000 dinara. Dobrosav Ne�i� je izjavio da nema 70.000 dinara kojim bi platio kaznu. U izjavi lokalnoj televiziji predsednik leskova�kog Ve�a za prekr�aje Zoran Ko�i� rekao je da se umesto pla�anja kazne mo�e i�i i u zatvor na trideset dana. Ve�e za prekr�aje u Leskovcu oslobodilo je 25. januara 1999. Bojana Ton�i�a kazne od 50.000 dinara.

Za samo tri dana pan�eva�ki list Pan�evac dva puta je bio podvrgnut kaznama propisanim Zakonom o javnom informisanju: list je 3. februara 1999. ka�njen sa ukupno 35.000 dinara, a 5. februara sa ukupno 26.000 dinara. Obe su kazne izre�ene u vezi sa �lancima koji se bave komunalnim problemima u Pan�evu, odnosno problemom bespravne izgradnje i mogu�no��u da je op�tinska vlast doprinela �irenju tog problema. Pan�evac je osu�en na osnovu prijave lokalnih vlasti.

Sudija za prekr�aje u Somboru Vladimir �aki� kaznio je 10. marta 1999. Slobodana Jerkovi�a, glavnog i odgovornog urednika Somborskih novina, nov�anom kaznom od 40.000 dinara. Presuda je doneta na osnovi zahteva za pokretanje prekr�ajnog postupka koji je 9. marta 1999. podneo Stevan Vasiljevi�, predsednik �trajka�kog odbora u Informativnom centru u Somboru - izdava�u Somborskih novina.

Zbog objavljivanja saop�tenja "beogradske vlade u senci" Liljana Blagojevi�, sekretar za kulturu grada Beograda, podnela je prekr�ajnu prijavu protiv listova Blic, Danas i Glas javnosti. Prijava je podneta zbog toga �to su pomenuti listovi preneli izjavu Gorice Mojovi� sa konferencije za �tampu gradske vlade u senci; u izjavi je rad gradskog sekretara za kulturu Ljiljane Blagojevi� predstavljen u vrlo negativnom svetlu, a optu�ena je i za smenu Jovana �irilova i oduzimanje kluba Bitef teatru, koji je dodeljen Radio-televiziji Ko�ava, �iji je vlasnik Marija Milo�evi�, k�erka predsednika SR Jugoslavije. Mada je Gorica Mojovi� na su�enju potvrdila da je njena izjava ta�no preneta, sud je 12. marta 1999. kaznio Danas sa 250.000 dinara (glavnog urednika sa 150.000), Blic sa 150.000 dinara (glavnog urednika sa 70.000) i Glas javnosti sa 100.000 (urednika sa 50.000 dinara), u zavisnosti od toga koliko je koji list dao prostora ovoj vesti.

Dnevnik Blic je 17. marta 1999. povodom ove presude podsetio na tuma�enje Zakona o javnom informisanju, koje je krajem oktobra 1998. dao republi�ki ministar za informacije Aleksandar Vu�i� (SRS): "Podrazumeva se da �e novinar smeti da verno prenese informaciju sa konferencije za novinare, skupova i drugih javnih mesta na kojima postoji pravo da se zapisuje, fotografi�e i snima, kao i da novim zakonom nije zabranjeno kritikovati Vladu, jer to nije ru�enje ustavnog poretka".

Naj�itaniji kosovski dnevni list Koha ditore i njegov glavni urednik Baton Had�iju ka�njeni su 21. marta 1999. sa ukupno 520.000 dinara (izdava� sa 410.000, a odgovorni urednik sa 110.000 dinara), tako�e na osnovu �lana 67. Zakona o javnom informisanju. Prijava protiv lista podneta je zbog tekstova "Ta�i pozvao srpski narod da se distancira od re�ima" i "Sada Kosovo o�ekuje lociranje NATO trupa". Ti su tekstovi, zapravo, predstavljali saop�tenje tima kosovskih Albanaca posle pregovora u Parizu, te izjavu �efa tima, Ha�ima Ta�ija.

Istog je dana op�tinski organ za prekr�aje izrekao kaznu i nedeljniku Kombi od ukupno 1.600.000 dinara zbog istog prekr�aja. List je ka�njen zato �to je 21. decembra 1998. objavio tekst pod nazivom "Albanci i rat", sa podnaslovom "Vojna razmatranja put oru�ane borbe sa motom sloboda ili smrt", te tekst pod naslovom "Rat na Kosovu", sa podnaslovom "Iz te�kog mitraljeza pucao sam rafalima u njihovom pravcu i Srbi su se bacili nagore kao tikve".

List Kosova sot osu�en je na kaznu od 800.000 dinara. Visokim nov�anim kaznama ka�njeni su i listovi Rilindja i Gazete Shqiptare. Ta dva lista, zajedno sa svojim izdava�ima, urednicima i preduze�ima u �ijem su vlasni�tvu ovi listovi, ka�njena su u ukupnom iznosu od 1.600.000 dinara po listu, �to je ugrozilo i sam opstanak ovih medija. Listovi Kosova sot i Gazete Shqiptare su tu�eni zbog "�irenja etni�ke netolerancije i mr�nje" putem svoje "uredni�ke politike", �to predstavlja kr�enje �lana 67. Zakona o javnom informisanju. Srbijanske su vlasti zabranile list Rilindja avgusta 1998. na osnovu sli�nih optu�bi, ali je Rilindja ipak nastavila da izlazi.

Op�tinski organ u Novom Pazaru po hitnom je postupku, na osnovu �lana 60. Zakona o javnom informisanju, izrekao 23. juna 1999. nov�anu kaznu od 65.000 dinara novopazarskom dvonedeljniku Parlament. Kazna je izre�ena zbog toga �to je u impresumu jednog broja izostavljeno ime glavnog i odgovornog urednika. Kako redakcija Parlamenta nije bila u mogu�nosti da plati kaznu, Republi�ka uprava javnih prihoda je 6. jula 1999, na osnovu re�enja op�tinskog organa za prekr�aje, zape�atila prostorije Gra�anskog foruma u Novom Pazaru, izdava�a lista Parlament.

Zbog teksta "Prljava rabota na�elnika i direktora", objavljenog u broju od 27. avgusta 1999, listu �a�anski glas izre�ene su u Op�tinskom sudu za prekr�aje dve kazne u razmaku od dva dana po�etkom septembra 1999, u ukupnom iznosu od 350.000 dinara. Sporni tekst zapravo predstavlja prepri�ano saop�tenje Op�tinskog odbora Srpskog pokreta obnove o navodnom reketiranju privrede. Prekr�ajne prijave podneli su Nikola Pavi�evi�, na�elnik "finansijske policije" i Milo� Terzi�, direktor �a�anskog Odeljenja Uprave javnih prihoda.

Zoran Blagojevi�, sudija za prekr�aje, izrekao je 19. oktobra 1999. u Ni�u nov�ane kazne izdava�u Narodnih novina, glavnom i odgovornom uredniku ovog lista Miroslavu �upanjevcu i direktoru Javnog preduze�a "Info Ni�" Slavi�i Popovi�u zbog "zloupotrebe slobode javnog informisanja i naru�avanja ugleda DIN" [Duvanska industrija Ni�]. Ukupna kazna iznosi 150.000 dinara. List je ka�njen jer je objavio saop�tenje gradske vlade Ni�a pod naslovom "Br�e menjate automobile, nego narod cipele". U tom saop�tenju, koje je bilo odgovor ni�kim socijalistima na njihove optu�be, ka�e se: "Odgovorite narodu koliki su funkcionerski dodaci i plate na�ih politi�kih komesara postavljenih u vode�im firmama, kakva je, recimo, DIN. Imamo pouzdane informacije da se kre�u i preko 100.000 dinara". Prekr�ajni postupak zapo�eo je posle intervencije tridesetak policajaca, koji su guranjem ili molbama isterali ve�i broj gra�ana iz sudnice i samo zainteresovanim stranama, zastupnicima i pojedinim novinarima dozvolili povratak u nju (prema Danasu, 20. oktobar 1999).

Ministarstvo za informacije Srbije podnelo je krajem septembra 1999. prekr�ajnu prijavu protiv beogradske �tamparije "ABC Grafika", jer je, po mi�ljenju ministarstva, prekr�ila Zakon o javnom informisanju time �to je �tampala bilten gra�anskog protesta Promene, koji nije upisan u registar javnih glasila. Saslu�anje je odr�ano 1. oktobra 1999. pred Jasnom Miljkovi�, beogradskim sudijom za prekr�aje. Miljkovi�ka je odbila zahtev direktora "ABC Grafike" Slavoljuba Ka�arevi�a i njegovog branioca da postupak bude objedinjen, budu�i da je Ministarstvo podnelo ukupno 52 identi�ne prijave - po dve za svaki od 26 brojeva biltena "Promene". Ka�arevi� je izjavio da bilten nije javno glasilo, nego propagandni materijal. Za do sada presu�eno (u periodu od 27. do 29. 10. 1999) dvadesetjedno "nezakonito" izdanje biltena Promene, "ABC Grafika" je obavezana da plati ukupnu kaznu u iznosu od 1.650.000. dinara. Glavni urednik biltena i �ef medijskog tima Saveza za promene �edomir Jovanovi�, do sada vi�e puta privo�en na "informativne razgovore", obavezan je da plati kaznu u iznosu od 320.000. dinara, a po prekr�ajnoj prijavi zamenika republi�kog Ministra informisanja Radmile Vi�i�.

Pripadnici MUP-a Srbije 28. oktobra 1999. godine ispred Gradskog odbora Demokratske stranke zaplenili su oko 36.000 primeraka biltena Promene, �to zna�i gotovo kompletan tira�. Tom prilikom priveden je predsednik IO Gradskog odbora DS, Bojan Stanojevi�, koji je posle potpisivanja izjave o zapleni pu�ten. Na njegovo pitanje da li imaju nalog da oduzmu primerke biltena, odgovorili su negativno.

Upotreba drugih zakona u pritiscima na medije

Primena Zakona o informisanju ne zavr�ava se samo na pisanoj (�tampanoj) re�i. Elektronski mediji (radio i TV) predstavljaju jo� ve�i izazov za primenu Zakona, s obzirom da ve�i broj ljudi radije gleda TV i slu�a radio nego �to �ita novine, ali se u ovim slu�ajevima to �ini uglavnom uz istovremenu primenu nekih drugih odredbi dispozitivnog karaktera. Ta�nije re�eno, Savezno ministarstvo za telekomunikacije ima potpunu vlast u odlu�ivanju kome �e dodeliti frekvenciju za emitovanje, a kome ne. Pri�a o "pokva�enim koaksijalnim kablovima" postala je deplasirana �ak i za re�im. Usijavanje politi�ke situacije na Kosovu po�etkom godine, te po�etak intervencije NATO 23. marta, predstavljali su pravo vreme za jo� ve�u presiju dr�ave na nevladine medije. Na primeru Studija B vidimo neposrednu primenu restriktivnih odredbi Zakona o informisanju, a na ostalim posrednu, preko primene drugih zakona.

Gradski sudija za prekr�aje oglasio je odgovornim 23. marta 1999. godine televiziju Studio B i njenog glavnog urednika Dragana Kojadinovi�a i osudio ih na nov�anu kaznu u visini od ukupno 150.000 dinara, i to za prekr�aj predvi�en �l. 69 Zakona, a na osnovi prijave Brane Milju�a. Milju� je podneo prijavu povodom jedne izjave koju je Biljana Plav�i� dala u direktnom programu na TV Studio B.

Inspektori Saveznog ministarstva za telekomunikacije su 12. januara 1999. izvr�ili inspekciju u prostorijama osniva�a Televizije �a�ak, Javnog preduze�a "�a�anski glas", i doneli re�enje o zabrani rada ove stanice, s obrazlo�enjem da ona "ne poseduje dozvolu za emitovanje". Na odluku o zatvaranju nisu uticali navodi rukovodstva TV �a�ak da je osniva� televizije, JP "�a�anski glas", blagovremeno podneo kompletnu prijavu na javni oglas Saveznog ministarstva za telekomunikacije, o kojoj to ministarstvo jo� nije donelo nikakvu odluku, iako su za to istekli svi zakonski rokovi, kao i da to preduze�e, po pismenom zahtevu Ministarstva za telekomunikacije, ve� pla�a naknadu za kori��enje spornog televizijskog kanala. Usled izostanka asistencije policije i velikog broja gra�ana koji su se u kratkom roku okupili da bi pru�ili podr�ku Televiziji �a�ak, zatvaranje ove televizije nije sprovedeno. Inspektori su se udaljili uz pretnje odgovornim licima televizije da �e biti krivi�no gonjeni, kao i da je ovim njihova prijava na Javni oglas postala bespredmetna.

Oko 16 �asova 25. januara 1999. u prostorije "Soko televizije" (gradska TV Soko Banje) u�la su dva pripadnika sokobanjskog odeljenja MUP Srbije. Oni su, kako je jedan od njih rekao, dobili nalog od �efova da uzmu podatke o frekvenciji pod kojom sokobanjska gradska televizija emituje program. Raspitali su se da li televizija poseduje dozvolu za rad, kao i za podatke o osniva�u i vlasniku (Skup�tina op�tine Soko Banja). Ovaj se doga�aj vezuje za to �to je ova televizija 24. januara 1999. po�ela da u terminu od 19.15 do 20.00 �asova reemituje drugi dnevnik TV Crne Gore.

Savezni inspektori za veze su 25. marta 1999. za vreme trajanja znaka vazdu�ne opasnosti, zatvorili novosadski Radio 021 i oduzeli mu predajnik, sa obrazlo�enjem da se to �ini zbog duga od oko 6.000 dinara koji taj radio nije platio za emitovanje tokom februara 1999.

Po�etkom aprila 1999. godine uga�ena je popularna beogradska stanica B92, �ije je prostorije i opremu "preuzeo" onaj koji je upisan u sudski registar kao osniva� radija, tj. Omladinski savez Beograda na �elu sa Aleksandrom Nika�evi�em. To �to �lanovi iz Omladinskog saveza nikad do tada nisu u�li u stanicu �iju su osniva�i i nije tako bitno. Epilog je da je redakcija devedesetdvojke bila izba�ena na ulicu, sve dok nije ponovo profunkcionisala pod okriljem Radija Studio B, pod nazivom B292.

U blizini Sremske Ra�e 21. septembra 1999. priveden je voza� kombija, a tira� od 8.500. primeraka banjalu�kog magazina Reporter je zaplenjen od strane MUP Srbije, "zbog osnovane sumnje da je izvr�eno delo povrede simbola republike iz �l. 157. Krivi�nog zakona SR Jugoslavije". Odlukom MUP SR Jugoslavije od 15. oktobra zabranjeno je uno�enje Reportera u zemlju. Prema re�ima urednika lista, Perice Vu�ini�a, MUP je svoju odluku dostavio njihovom distributeru u SRJ, "Data presu". Odluka je doneta na osnovu �l. 257, ta�. 2. Zakona o op�tem upravnom postupku, po kojoj davalac saglasnosti, u ovom slu�aju za uvoz, "mo�e da opozove datu saglasnost u slu�aju sticanja novih saznanja koja mogu da uti�u na promenu odluke".

Prvih dana oktobra 1999. godine Odsek za privredni kriminal MUP Srbije i finansijska policija doneli su odluke o pe�a�enju prostorija lista Glas javnosti i zabrani rada �tampariji ABC Grafika, a sve zbog propusta u poslovanju. Ovla��enje finansijske policije da, na osnovu �l. 22, st. 5, ta�. 2. Zakona o utvr�ivanju i naplati javnih prihoda, zabrani obavljanje delatnosti pravnom licu (preduze�u) predstavlja novinu ustanovljenu izmenama zakona iz ove godine. U re�enju kojima se izri�e ova mera uglavnom nije obrazlo�eno �ta preduze�e treba da preduzme da bi zabrana prestala niti to mo�e jer su mu svaka aktivnost i rad zabranjeni. Primena navedenog zakona uz Zakon o informisanju jasno izra�ava tendenciju zakonodavca da legalizuje postupke vansudskog ka�njavanja uz izricanje drasti�nih kazni i mera u postupcima koji nemaju minimum pravne sigurnosti za lica protiv kojih se pokrenu.

Krivi�ni progoni novinara i ga�enje medija

Razlozi za dono�enje Zakona o informisanju, pored onih o�iglednih, ogledaju se zapravo u stvaranju idealnog oru�ja kojim se inicijativa (prekr�ajna prijava) bilo kojeg fizi�kog ili pravnog lica protiv medijske ku�e mo�e iskoristiti kao povod za njeno ukidanje. Novinska ili radiodifuzna ku�a stvarana godinama mo�e za 24 �asa biti zatvorena, i to samo na osnovu ne�ijeg arbitrarnog i subjektivnog do�ivljaja neke, ina�e nesporne, vesti ili izre�enog mi�ljenja neke javne li�nosti. Iz dosada�nje primene zakona vidi se da su najgore pro�li mediji koji su pokazali odre�eni nivo profesionalizma, po�tuju�i princip prava na informaciju. Poku�aj profesionalizma je zavr�io ga�enjem Dnevnog telegrafa, Evropljanina, Na�e Borbe, NT plusa i drugih manje poznatih listova.

Me�utim, Zakon nije ostavio traga samo na medijskim ku�ama kao pravnim licima ve� je podjednako zna�ajnu ulogu odigrao na planu intimidacija, otpu�tanja i najrazli�itijih vrsta maltretiranja novinara. Prema podacima Nezavisnog udru�enja novinara Srbije, od 1100 registrovanih �lanova, 70 odsto je od dono�enja Zakona pa do danas ostalo bez posla. Situacija nije bolja ni u dr�avnim medijima, u kojima je mnogo ljudi tokom rata otpu�teno ili poslato na prinudni odmor sa smanjenom platom. Takav slu�aj je sa urednikom TV dodatka u novosadskom listu Dnevnik, Darinkom Nikoli�, koja je smenjena sa tog polo�aja jer je u tom podlistku objavila najavu multimedijalnog hepeninga "�akom u glavu", koji je u organizaciji Studentskog pokreta "Otpor" odr�an u Novom Sadu. Nikoli� je izjavila da je njena smena obrazlo�ena profesionalnim propustom, jer je u nadnaslovu najave tog doga�aja pisalo "Na� TV izbor" (prema agenciji Beta, 20. oktobar 1999).

Jedan od vi�e desetina takvih primera je i primer lista Ma�ar so. Zbog te�ke materijalne situacije zaposleni u redakciji Ma�ar soa, jedinog dnevnog lista na ma�arskom jeziku, stupili su marta 1999. u �trajk. Oni primaju plate sa vi�emese�nim zaka�njenjem, i to prose�no oko 250 dinara mese�no. Osniva� ovog dnevnog lista je Skup�tina Vojvodine, pri �emu je Ma�ar so u sastavu holding korporacije "Forum". Redakcija je zatra�ila pomo� od "Foruma", ali im je generalni direktor Geze Borda� rekao da je "Forum" u jo� te�oj situaciji nego Ma�ar so. Uprkos svemu tome, Skup�tina Vojvodine odbila je zahtev redakcije da se Ma�ar so osamostali od izdava�ke ku�e "Forum" i dobije status pravnog lica sa posebnim �iro ra�unom. Ma�ar so bi tako mogao da opstane, smatraju u redakciji, s obzirom da on sam posluje bez gubitaka, a u probleme upada zato �to kao deo "Foruma" mora da "deli s njim sudbinu". Re�im istovremeno ne dozvoljava ni privatizaciju ovog lista.

Rat i njemu svojstvena cenzura i samocenzura, te drakonske nov�ane kazne za (uglavnom privatne) medije, doveli su do op�teg tragi�nog stanja u informativnim ku�ama. Bez posla je ostala grupa mla�ih novinara i urednika, i to upravo onih koji su prema mi�ljenju ve�ine predstavljali najbolji kadar beogradskog novinarstva za poslednjih deset godina. Ono �to je izvesno jeste da �e se sa ovakvom primenom Zakona vlasnici medija ili novinari sve re�e usu�ivati da pisanjem ili emitovanjem rizikiju pla�anje ogromnih nov�anih kazni, a samim tim i budu�nost njihovih medijskih ku�a ili �ivota.

U tom smislu posmatrano, svakako su represivnija, mada posredno, su�enja pojedinim novinarima po Zakonu o krivi�nom postupku. Da se poku�aj slobodno izgovorene re�i u Srbiji pla�a oduzimanjem slobode, govori nekoliko dole navedenih primera, a najdrasti�niji je svakako, tragi�an primer ubistva Slavka �uruvije, vlasnika Dnevnog telegrafa i Evropljanina, �ije okolnosti jo� nisu razja�njene.

Na zahtev javnog tu�ioca istra�ni sudija Prvog op�tinskog suda u Beogradu pokrenuo je istra�ne radnje protiv Dejana Anastasijevi�a, novinara nedeljnika Vreme, zbog teksta pod naslovom "Krvavi vikend u Dreni�kom kraju", objavljenog 17. marta 1998, koji se bavi masakrom nad albanskim civilima u kosovskom selu Liko�ani u regionu Drenice. Anastasijevi� je izjavio da mu je istra�ni sudija Prvog op�tinskog suda objasnio da su istra�ne radnje preduzete zbog �irenja la�nih vesti, uznemiravanja javnosti i ometanja rada dr�avnih organa, za �ta je predvi�ena kazna do tri godine zatvora.

Op�tinski sud u Sokobanji osudio je glavnog i odgovornog urednika "Soko televizije" Neboj�u Risti�a na godinu dana zatvora zbog "�irenja la�nih vesti koje su uznemirile gra�ane u vreme ratnog stanja", zato �to je na spoljni prozor televizijske zgrade zalepio plakat ANEM-a protiv Zakona o javnom informisanju na kojem je pisalo "Free Press. Made in Serbia".

Krsto Bobot, sudija Prvog op�tinskog suda u Beogradu doneo je 8. marta 1999. presudu kojom su za krivi�no delo iz �lana 218. Krivi�nog zakona Srbije (�irenje la�nih vesti) na po pet meseci zatvora bezuslovno ka�njeni vlasnik Dnevnog telegrafa Slavko �uruvija i novinari tog lista Sr�an Jankovi� i Zoran Lukovi�. Krivi�nu prijavu, na osnovi koje je odr�ano su�enje, podneo je potpredsednik Vlade Srbije Milovan Boji� (JUL). Sudija Bobot je utvrdio da su pomenute osobe krive jer su u tekstu "Ubijeni kritikovao Milovana Boji�a" u Dnevnom telegrafu od 5. decembra 1998. izneli la�ne tvrdnje da je potpredsednik Vlade Srbije Milovan Boji� neposredno odgovoran za ubistvo dr Aleksandra Popovi�a, rukovodioca na Institutu za kardiovaskularne bolesti "Dedinje", �iji je direktor pomenuti Boji�. "Inkriminisani" deo teksta jeste, zapravo, tvrdnja dvojice autora da je ubistvo izvr�eno profesionalno, kao i njihov osvrt na to da je dr Aleksandar Popovi� bio u grupi lekara koji su kritikovali direktora Instituta Boji�a optu�uju�i ga za malverzacije i "naduvane" fakture u iznosu od oko 20 miliona nema�kih maraka.

Sudija Op�tinskog suda u Ni�u, S. Milo�evi�, oglasila je krivim 18. januara 1999. Nikolu �uri�a, vlasnika ni�kog City Radija, i izrekla mu kaznu od dva meseca zatvora, uslovno godinu dana. Su�enje je odr�ano na osnovi optu�nog predloga Op�tinskog javnog tu�ila�tva u Ni�u protiv Nikole �uri�a, vlasnika zabranjenog ni�kog City Radija, a za krivi�no delo neovla��enog posedovanja i kori��enja radio stanice iz �lana 219, stav 1. Krivi�nog zakona Republike Srbije, za koje se mo�e izre�i kazna do godinu dana zatvora. U februaru 1998. Savezno ministarstvo za telekomunikacije raspisalo je konkurs za dodelu frekvencija, koji nije bio raspisivan jo� od 1993. godine. City Radio je u�estvovao na tom konkursu sa urednom prijavom, o kojoj ni nakon godinu dana nije bio obave�ten, iako ne postoje ni zakonske ni tehni�ke prepreke za dodelu frekvencije ovom radiju. Iako su predstavnici Ministarstva za telekomunikacije u vi�e navrata izjavljivali da sve stanice mogu da nastave sa radom do kona�ne odluke o dodeli frekvencija, inspektori istog ministarstva su 18. avgusta 1998. zabranili rad City Radiju i oduzeli emisionu opremu, te na osnovu toga podneli krivi�nu prijavu protiv Nikole �uri�a.

Sredinom oktobra 1999. Vlada Republike Srbije odbacila je Predlog zakona o prestanku va�enja Zakona o javnom informisanju, koji su skup�tini uputili poslanici koalicije "Vojvodina", sa obrazlo�enjem da bi "va�na oblast u pravnom sistemu ostala neure�ena". Da li �e do izmene ili ukidanja Zakona do�i do raspisivanja vanrednih izbora, ukoliko uop�te budu raspisani, ostaje da se vidi. Ono �to je sigurno jeste da za sada Zakon ostaje kao instrument dalje i sve ja�e autoritarizacije i represije re�ima u odnosu na dru�tvo i svakog pojedina�nog gra�anina.

Kori��enje medija za propagandu i diskreditaciju neistomi�ljenika

Na konferenciji za �tampu, odr�anoj 12. januara 1999, potpredsednici Vlade Republike Srbije - Ratko Markovi� (SPS), Milovan Boji� (JUL) i Vojislav �e�elj (SRS) - prezentirali su, kako su naveli, tajni dokument �iji su tvorci CIA i Institut za mir. Ve� nekoliko sati posle konferencije CIA je demantovala postojanje takvog dokumenta Instituta za mir, a tekst identi�ne sadr�ine prona�en je na Internet prezentaciji Ameri�kog instituta za mir. Autor teksta je Daniel Serwer, nau�ni saradnik ovog instituta, a tekst je javno promovisan sredinom decembra 1998. Promociji je prisustvovao i otpravnik poslova ambasade SRJ u SAD. U tekstu se predla�e visina nov�ane pomo�i koju bi, po autorovom mi�ljenju, Sjedinjene Ameri�ke Dr�ave trebalo da pru�e srbijanskim nedr�avnim medijima, sindikatima i nevladinim organizacijama. Taj su tekst tri potpredsednika Vlade predstavila kao neku vrstu "cifrarnika" i cenovnika iz kojega se vidi da su nevladini mediji i organizacije strani pla�enici i izdajnici, koji prodaju svoju zemlju.

Gradska televizija Studio B javila je u jednoj od informativnih emisija "Vesti u 22" da �e se u ambasadi SAD odr�ati sastanak na koji su pozvani i urednici listova Koha ditore, Danas, Glas, Blic i Sand�ak, te predstavnici nevladinih organizacija i �elnici Saveza za promene. Cilj sastanka je, kako je javila ova TV stanica, "pomo� i raspodela nov�anih sredstava". Dr�avni list Politika ekspres izve�tava da se iz demantija koji su objavili pomenuti listovi "vidi da je sastanak u ambasadi SAD odr�an, ali da na njemu nisu bili predstavnici pomenutih javnih glasila. Da li zaista nisu pozvani ili se nisu pojavili �uv�i najavu sa talasa Studija B, ostaje nepoznanica... Prema nezvani�noj informaciji kojom raspola�e Blic, (glavni i odgovorni urednik Studija B Dragan Kojadinovi�) je telefonom izdiktirao ovu 'vest' voditelju Vesti u 22, Radomiru Ani�i�u".

Glavni odbor SPS-a, na sednici odr�anoj 10. avgusta 1999, kojom je predsedavao Slobodan Milo�evi�, predsednik SRJ, saop�tio je da "najve�a sila na svetu", koja "porobljavanje Jugoslavije nije uspela da ostvari bombama", sada poku�ava da to u�ini "pomaganjem marionetskih politi�kih stranaka i korumpiranih lidera".

Predsednik SRS i potpredsednik republi�ke Vlade Vojislav �e�elj izjavio je na konferenciji za novinare da je policija sa pravom intervenisala protiv pristalica opozicije u Beogradu (miting Saveza za promene od 30. septembra 1999). "Trebalo je jo� �e��e da interveni�e, prili�no je uzdr�ano reagovala", rekao je. U vezi sa prebijanjem novinara, �e�elj je rekao da je to rizik profesije i da jedan broj novinara prosto "�ezne za pendrekom... reporter agencije Beta, Aleksandra Rankovi� nije slu�ajno udarena, verovatno se pona�ala huliganski. �udi me �to pre deset godina nije dobila batine od policije" (prema Glasu 1. oktobar 1999).

Ministar unutra�njih poslova Srbije Vlajko Stojiljkovi� izjavio je 5. oktobra 1999: "O�igledno je da Savez za promene podr�ava teroriste koji vr�e zlo�ine nad Srbima i u toj �injenici treba videti veliku �tetu i odgovornost koju te opozicione snage preuzimaju za sudbinu zemlje" (prema Glasu 6. oktobar 1999).

Prilikom "otvaranja nove �elezni�ke stanice u Leskovcu" 11. oktobra 1999. Slobodan Milo�evi�, predsednik SRJ, je izjavio da gra�ani ne treba da se zavaravaju da obnovu zemlje i njen razvoj mogu da izvr�e oni "koji se tobo�e u ime napretka vuku u ve�ernjim satima ulicama na�ih gradova". On je pojasnio da se tu radi o "kukavicama, ucenjiva�ima i ulizicama", koji za vreme bombardovanja nisu obukli uniforme ni uzeli pu�ke i koji su pobegli iz zemlje (prema Blicu, 12. oktobar 1999).

Generalni sekretarijat Srpske radikalne stranke "konstatovao je" 20. oktobra 1999. da "pojedini doma�i mediji svojim izve�tavanjem uporno poku�avaju da klevete, uvrede i la�i predstave kao izraz slobodnog novinarstva i nepristrasnog informisanja. Njihova politi�ko propagandna delatnost u Srbiji sinhronizovana je sa pretnjama koje svakodnevno iznose �elnici ameri�ke administracije". Ipak, "srpski radikali su uvereni da �e poku�aj Amerikanaca i njihovih politi�kih i medijskih ekspozitura da Srbiju pretvore u ameri�ku pr�iju do�iveti neuspeh" (prema Borbi, 21. oktobar 1999).

Na�elnik General�taba Vojske Jugoslavije Dragoljub Ojdani�, izjavio je 19. oktobra 1999. da je opozicija za vreme bombardovanja SR Jugoslavije primala savete od NATO. "Ovih dana na trgovima Beograda mogu se videti oni koje niste sretali na tim mestima u doba agresije. Za to vreme oni su imali 'savetodavne' funkcije od agresorskih generala �ta i koliko treba bombardovati", izjavio je Ojdani� (prema Danasu, 21. oktobar 1999).

Na sednici Generalnog sekretarijata Srpske radikalne stranke od 3. novembra 1999. povodom studentskog okupljanja na Platou "konstatovano" je da se "agresija SAD sve vi�e manifestuje kroz razne vidove specijalnog rata. Jedan od takvih vidova je i poku�aj da se za ostvarenje prljavih ciljeva Amerikanaca i njihovih slugu u Srbiji instrumentalizuje Univerzitet, u prvom mestu studenti... i da su zahtevi koje iznose samoprogla�ene studentske vo�e identi�ni sa zahtevima koji svakodnevno sti�u na adresu Srbije i srpskog naroda" (prema Blicu 4. novembar 1999).

4. Mobilizacija i su�enja "dezerterima"

Prema nezvani�nim podacima u vezi s deliktima vezanim za vojnu slu�bu u Srbiji se vodi ili je okon�ano oko 20.000 postupaka, a u Crnoj Gori oko 14.000. Pred Vojnim sudom u Beogradu vode se postupci po 2.400 optu�nica i 1.900 po zahtevima za sprovo�enje istrage, �to po re�ima Ratka Korlata, vr�ioca du�nosti predsednika Vojnog suda, predstavljaju krivi�ne postupke preuzete od svih Vojnih sudova koji su radili u Srbiji za vreme ratnog stanja. Minimalna kazna za neodazivanje vojnom pozivu bila je kazna od 2 godine zatvora, a o�trije se sudilo licima u odsustvu. Prilikom izricanja presuda, prema re�ima Korlata, svaki sudija vodio je ra�una o svim ote�avaju�im i olak�avaju�im okolnostima u konkretnom slu�aju.

Za neodazivanje na vojni poziv, izbegavanje vojne obaveze i sli�na krivi�na dela sprovo�eni su ekspresni postupci u kojima su se okrivljenim licima izricale vi�egodi�nje kazne zatvora, �ime je stvorena paradoksalna situacija da se ovako drasti�ne kazne izri�u u krivi�nom postupku koji je ukupno trajao nedelju dana, i to sve sa pravnosna�no��u presuda, s obzirom na to da je u vreme ratnog stanja rok za �albu na presudu bio 3 dana (rok predvi�en Uredbom o primenjivanju Zakona o krivi�nom postupku za vreme ratnog stanja), a ne 15 dana kako je to ina�e predvi�eno. Dodu�e, kako se uglavnom sudilo u odsustvu okrivljenih, i nije bilo nikoga da se �ali na presudu, osim eventualno agilnih i patriotski orijentisanih tu�ilaca koji nisu bii zadovoljni "nizinom" izre�ene kazne. Treba re�i da je bilo vojnih sudija (tako�e mobilisanih lica), a ina�e profesionalnih sudija, koji su poku�ali da zaista sude i izri�u kazne srazmerne izvr�enom krivi�nom delu i li�nosti po�inioca, �to �e re�i da su u nekim slu�ajevima izricali i uslovne osude. Na ovakve presude obavezno je izjavljivana �alba vojnog tu�ioca i takve presude su uvek preina�avane od strane vi�eg suda u pogledu odluke o kazni, tako �to je izricana efektivna kazna zatvora. U�em krugu javnosti poznata su najmanje dva slu�aja sudija koje su izrekle uslovne osude, a zatim bile razre�ene daljeg vr�enja funkcije vojnog sudije.

Su�enja "izdajnicima, dezerterima i nepatriotima" najslikovitije ilustruju slede�a dva primera. Prvi je slu�aj Zoltana Rica, dvadesetpetogodi�njeg Ma�ara iz Zrenjanina, koji je u Vojnom sudu pri komandi Novosadskog korpusa osu�en na tri godine zatvora zbog dva "samovoljna napu�tanja jedinice" (ukupno 9 sati) i "�irenja defetizma i slabljenja borbenog morala". Zbog udaljenja sa polo�aja i navodne vo�nje u alkoholisanom stanju Ric je ka�njen sa jednom, a zbog ostalih sa dve godine zatvora. Ric je neutvr�enog dana aprila 1999. godine kao osmatra� vazdu�nog prostora" na polo�aju u okolini Sente "svojim izjavama �irio strah i defetizam, nagovarao vojnike na predaju neprijatelju i zagovarao stvaranje ma�arske dr�ave do Beograda", tako �to je govorio: "Vojska Jugoslavije nije sposobna da se obrani od agresije zbog lo�eg naoru�anja i obu�enosti", "u slu�aju da do�u NATO vojnici treba izvr�iti predaju" i dr., pa je tako slabio borbeni moral u jedinici". U presudi od 8. juna 1999, kojom se optu�eni Ric ogla�ava krivim, obrazlo�enje predsednika ve�a, sudije Slobodana Milo�evi�a, zapo�inje slede�im re�ima: "Okrivlljeni je u svom iskazu naveo da je od 1994. god. konzumirao drogu tako �to je pu�io marihuanu, ali da je istu prestao da koristi". U nastavku obrazlo�enja marihuana i droga se ne pominju, niti se obja�njava na koji je to na�in uticalo na slabljenje borbenog morala u jedinici. U svojoj izjavi za Danas od 24-25. jula 1999. Ric ka�e: "Bio sam ube�en da je NATO tehni�ki daleko superiorniji od nas i da bi stoga bilo te�ko zadr�ati njihov prodor. Pretpostavljam da su oni koji su ih pustili mislili isto �to i ja, samo ja svoje mi�ljenje treba da platim zatvorom, a oni svoje potpise ni�im.

Drugi slu�aj je slu�aj Gorana Vesi�a, odbornika Demokratske stranke u Skup�tini grada Beograda, koji je zbog krivi�nog dela neodazivanja vojnom pozivu iz �l. 214, st. 1, a u vezi s �l. 226. KZ SRJ, u odsustvu osu�en na kaznu zatvora u trajanju od dve godine. Prijava za pokretanje postupka protiv Gorana Vesi�a podneta je 17. aprila 1999. od strane komande Vojnog odseka Kraljevo za krivi�no delo neodazivanja vojnom pozivu. Poziv nije uredno uru�en. Jedini dokaz za gonjenje je kopija poziva i kopija poruke uru�ioca da je poziv ostavljen ispod vrata. Vojni tu�ilac podi�e optu�nicu protiv Gorana Vesi�a, vojni sud odre�uje pritvor za optu�eno lice i donosi re�enje o tome. Sve se ovo de�ava u toku trajanja intervencije NATO u Jugoslaviji. Glavni pretres je odr�an 15. juna 1999. u U�icu, pred ve�em od tri sudije, kojim je predsedavao potporu�nik Radisav Nikoli�; tu�ilac je bio potporu�nik Ljubi�a Draga�evi�. Na glavnom pretresu je konstatovano da nema dokaza da je okrivljeni pozvan. Vojni sud predla�e da se sudi u odsustvu, navode�i da su ispunjeni uslovi za su�enje u odsustvu. Sud donosi re�enje da se optu�enom sudi u odsustvu. Branilac se protivi su�enju u odsustvu. Pro�itana optu�nica KT 241/99 od 26. 04. 1999. Pre�lo se na dokazni postupak, koji je verovatno najkra�i u istoriji sudstva, sa izre�enom pristojnom kaznom zatvora. U toku ovog dela su�enja pro�itan je poziv za okrivljenog i obave�tenje dostavlja�a. Ni odbrana ni optu�ba nisu imali primedbe. Sledi zavr�na re� u kojoj je vojni tu�ilac predlo�io osu�uju�u presudu i ka�njavanje po zakonu. Branilac predla�e osloba�aju�u presudu. Glavni pretres zaklju�en. Vojni sud okruga U�ice donosi odmah i presudu, kojom se Vesi� Goran ogla�ava krivim zato �to kao vojni obveznik bez opravdanog razloga nije u odre�eno vreme do�ao u svoju jedinicu, iako mu je bio saop�ten ratni raspored i mada je bio pozvan pojedina�nim mobilizacijskim pozivom, �ime je izvr�io krivi�no delo iz �lana 214, st. 1, u vezi s �l. 223, st. 1. KZ SRJ. Zbog u�injenog dela sud ga osu�uje na dve godine zatvora, koje bi morao izdr�ati nakon pravosna�nosti presude. Optu�eni je tako�e obavezan da plati sudske tro�kove u vrednosti od 1.000 dinara. Vesi� jo� nije u zatvoru, jer nije "dostupan nadle�nom organu".

Ovaj drugi slu�aj otvara pitanje koga je i za�to mimoi�la mobilizacija. Prema re�ima portparola Srpskog pokreta obnove Ivana Kova�evi�a, broj �lanova ove stranke koji su mobilisani dosti�e nekoliko hiljada, a me�u njima ima dosta predsednika i sekretara op�tinskih odbora u gradovima Srbije, dva republi�ka poslanika, tri predsednika op�tinskih odbora iz Beograda. Jedan od �elnika Demokratske stranke Srbije, Dragan Mar�i�anin, navodi da je od 120 �lanova Glavnog odbora, blizu 40 bilo mobilisano, 17 predsednika op�tinskih odbora, i mnogobrojni �lanovi DSS-a. Informativna slu�ba Demokratske stranke navodi da je bilo mobilisano oko 1.800 �lanova stranlke, 30 predsednika op�tinskih odbora, me�u kojima i �elni ljudi u Ni�u, Zrenjaninu, Vr�cu, Vranju, Kur�umliji, dok je u Bajinoj Ba�ti mobilisano oko 15 odsto �lanova stranke. Portparol Gra�anskog saveza Srbije Maja Tasi� je navela da je predsednik ove stranke Goran Svilanovi� mobilisan prvog dana intervencije NATO, a da su pored njega mobilisani �lanovi predsedni�tva, Glavnog odbora i op�tinskih odbora, kao i drugi �lanovi stranke. Informativne slu�be SPS-a, JUL-a i SRS-a nisu imale podatke o mobilisanim �lanovima (prema Blicu, 30. jul 1999).

5. Ratno stanje i podzakonsko "regulisanje" osnovnih prava i sloboda

Dono�enjem Uredbe o progla�enju ratnog stanja 24. aprila 1999. od strane Savezne vlade ustanovljena je mogu�nost dono�enja niza uredbi kojima su ograni�ene slobode i prava gra�ana i istovremeno ozna�en po�etak svojevrsne "podzakonske" represije. Ve� 4. aprila 1999. (Slu�beni list SRJ, br. 21/99) doneta je Uredba o primenjivanju zakona o krivi�nom postupku (ZKP) za vreme ratnog stanja. Odredbe kojima se menja va�e�i ZKP, a kojima se direktno ograni�avaju slobode i prava gra�ana predvi�ena tim zakonom i ustavima odnose se na vreme trajanja i organe koji mogu odrediti pritvor, kao i na ovla��enja "nadle�nih organa".

Odredbom �lana 8, stav 2. navedene Uredbe propisano je da pritvor koji odredi istra�ni sudija, javni ili dr�avni tu�ilac ili organ unutra�njih poslova mo�e trajati do 30 dana. Ovom izmenom organu unutra�njih poslova (OUP) daje se ovla��enje da lice mo�e dr�ati u pritvoru 30 dana, a da pri tom ne postoji nikakav akt istra�nog sudije, javnog ili dr�avnog tu�ioca kojim bi se uop�te inicirao bilo kakav krivi�ni postupak protiv tog lica. Ovim �lanom izmenjen je �lan 196, st. 3. ZKP-a, kojim je propisano da pritvor koji je odredio OUP mo�e trajati najdu�e 3 dana od �asa li�enja slobode. Nadalje, odredbom �l. 8, st. 3. Uredbe propisano je da pritvor koji odrede organi iz st. 2. ovog �lana Ve�e prvostepenog suda (�l. 23, st. 6. ZKP-a) mo�e produ�iti jo� do 3 meseca. O produ�enju pritvora jo� do narednih 5 meseci odlu�uje Ve�e neposredno vi�eg suda. Imaju�i u vidu navedene �lanove zaklju�uje se da se lice mo�e dr�ati u pritvoru ukupno 9 meseci do podizanja optu�nog akta ili pak do odustajanja od daljeg krivi�nog gonjenja. Ovim �lanom izmenjen je �lan 197. ZKP-a kojim je ukupno trajanje pritvora u istra�nom postupku ograni�eno na 6 meseci.

Poseban kuriozitet predstavlja odredba �lana 7. Uredbe, kojim je propisano da "kada postoji osnovana sumnja da je neko lice po�inilo krivi�no delo protiv ustavnog ure�enja i bezbednosti SRJ ili neko drugo krivi�no delo za koje je propisana kazna zatvora u trajanju od najmanje 5 godina, nadle�ni organi otkrivanja i gonjenja mogu izvr�iti pretresanje stana, drugih prostorija i lica bez pismenog sudskog naloga i bez saglasnosti tog lica". Navedena odredba je u direktnoj suprotnosti s odredbom �lana 207, stav 1. ZKP-a, koja predvi�a da pretresanje odre�uje sud pismeno obrazlo�enom naredbom, odnosno, s odredbom �lana 31. Ustava SRJ i odredbom �lana 21. Ustava Republike Srbije, kojima je propisano da slu�beno lice mo�e u�i u tu�i stan ili druge prostorije i bez odluke suda i vr�iti pretres bez prisustva svedoka samo ukoliko je to neophodno radi neposrednog hvatanja u�inioca krivi�nog dela ili radi spasavanja ljudi i imovine, na na�in predvi�en zakonom.

Zapo�eti trend "podzakonskog" ograni�avanja prava i sloboda gra�ana nastavlja se dono�enjem niza uredbi Milana Milutinovi�a, predsednika Republike Srbije, objavljenih u Slu�benom glasniku RS br. 17/99 od 07. aprila 1999.

Odredbom �lana 3. Uredbe o unutra�njim poslovima za vreme ratnog stanja propisano je da "kada to zahtevaju razlozi odbrane Republike, ministar mo�e licu koje predstavlja opasnost za bezbednost Republike svojim re�enjem izre�i za�titnu meru upu�ivanja na boravak u odre�eno mesto. Mera iz st. 1. ovog �lana traje dok postoje razlozi zbog kojih je izre�ena, a najdu�e 60 dana. Posle tog roka takvo lice se predaje u nadle�nost pravosudnih organa".

Odredbom �lana 4. ove Uredbe predvi�eno je da ovla��ena lica MUP-a mogu iz razloga bezbednosti i bez re�enja o pretresanju izvr�iti pretresanje lica prilikom privo�enja, zadr�avanja ili li�enja slobode. Bez re�enja o pretresu ovla��ena slu�bena lica mogu vr�iti pretresanje lica, njihovih stvari, vozila i prostorija u cilju provere da li ta lica neovla��eno poseduju oru�je, municiju, eksploziv i druge stvari podobne za napad ili vr�enje diverzije, robu koja je u posebnom re�imu za vreme ratnog stanja, kao i propagandni materijal neprijateljske sadr�ine.

Odredbom �lana 5. predvi�eno je da, "kada to interesi bezbednosti i odbrane zemlje nala�u", ovla��ena slu�bena lica mogu, na osnovu re�enja neposrednog stare�ine, vr�iti otvaranje pisama i drugih po�iljki, ako postoji osnovana sumnja da se radi o krivi�nom delu.

Odredbom �lana 6. predvi�eno je da ovla��ena slu�bena lica MUP-a mogu upotrebiti vatreno oru�je ako ne mogu druga�ije spre�iti bekstvo lica zate�enog u vr�enju krivi�nog dela koje se goni po slu�benoj du�nosti.

Odredbom �lana 9. propisano je da se "pored te�ih povreda" utvr�enih Zakonom za zaposlene u dr�avnim organima i Zakonom o unutra�njim poslovima, te�om povredom radnih obaveza i du�nosti smatra i: ispoljavanje nacionalne, rasne i verske netrpeljivosti i istupanje protiv vojnih, politi�kih i privrednih mera dr�avnih organa, koje mo�e slabiti jedinstvo u odbrani zemlje (ta�ka 4), za �ta se mo�e izre�i kazna ograni�enja kretanja do 60 dana (stav 2, ta�ka 1. navedenog �lana).

�lanom 2. Uredbe o okupljanju gra�ana za vreme ratnog stanja predvi�eno je "da se javni skup mo�e sazvati i odr�ati, odnosno istupati na njemu, samo po prethodnom odobrenju nadle�nog organa bilo da se odr�ava u zatvorenom ili na otvorenom prostoru i bez obzira na karakter. Odredbe stava 1. ovog �lana ne primenjuju se kad je saziva� javnog skupa dr�avni organ".

Odredbom �lana 3. propisano je da �e se nov�anom kaznom do 200.000 novih dinara kazniti za prekr�aj pravno lice koje saziva ili odr�ava javni skup, odnosno, istupa na skupu za koji nije prethodno izdato odobrenje nadle�nog organa. Za prekr�aj iz stava 1. ovog �lana kazni�e se i odgovorno pravno lice nov�anom kaznom do 10.000 novih dinara, ili kaznom zatvora do 60 dana. Za prekr�aj iz stava 1. ovog �lana kazni�e se i fizi�ko lice nov�anom kaznom do 10.000 novih dinara ili kaznom zatvora do 60 dana.

Ovom Uredbom se o�igledno �elelo ozvani�iti od vlasti re�irano okupljanje gra�ana na tzv. protestnim skupovima i koncertima po trgovima i mostovima na kojima je izra�avano protivljenje zbog "ni�im izazvane zlo�ina�ke ... NATO agresije na na�u zemlju" i istovremeno zabraniti bilo kakvo drugo okupljanje gra�ana.

�lanom 2. Uredbe o prebivali�tu i boravi�tu gra�ana za vreme ratnog stanja propisano je da je prijava i odjava prebivali�ta i boravi�ta kao i prijava adrese stana obavezna za sva lica starija od 14 godina. Odredbom �lana 3. propisano je da se prijava prebivali�ta i prijava promene adrese stana vr�i odmah, a najkasnije u roku od 24 sata po dolasku u novo mesto prebivali�ta, odnosno po izvr�enoj promeni stana. Odredbom �l. 4. propisano je da se prijava boravi�ta vr�i odmah, a najkasnije u roku od 12 sati po dolasku u mesto boravi�ta. Odredbom �l. 5. propisano je da se odjava prebivali�ta i boravi�ta mora izvr�iti neposredno pre odlaska iz mesta prebivali�ta, odnosno, boravi�ta. Odredbom �l. 6. Ministarstvo unutra�njih poslova Srbije mo�e odrediti podru�je i mesta u kojima se gra�ani mogu kretati, boraviti i nastaniti uz posebnu dozvolu. Odredbom �l. 7. propisano je da �e se kaznom zatvora od 30 dana kazniti za prekr�aj lice koje ne prijavi, odnosno ne odjavi prebivali�te i boravi�te, kao i promenu adrese stana u propisanom roku, ili tom prilikom pru�i neistinite podatke.

Konkretnu primenu ovih Uredbi vidimo na slede�em primeru:

Policija je 21. juna 1999. zabranila izbeglim Srbima s Kosova da u centru Beograda odr�e skup, a okupljenoj grupi od oko 200 ljudi naredila da se uklone s platoa kod Terazijske �esme. Tom prilikom su uhap�eni Svetozar Fi�i� i Slobodan Karalei�, izbeglice iz Prizrena, koji su bili organizatori protestnog skupa (Fi�i� je istovremeno i predsednik Op�tinskog odbora Demokratske stranke Prizrena). Njih je 22. juna 1999. prekr�ajni sud u Beogradu, po hitnom postupku, kaznio sa po 30 dana zatvora. Oni su sa po 10 dana ka�njeni zbog kr�enja Uredbe o prijavi prebivali�ta u vreme ratnog stanja, a sa po 20 dana zbog kr�enja Uredbe o zabrani javnih skupova za vreme trajanja ratnog stanja.

Korpus elementarnih ljudskih prava i sloboda gra�ana koja su navedenim uredbama ograni�ena ili ukinuta do te je mere o�igledan da ne zaslu�uje posebno obrazlo�en komentar. Dovoljno je re�i da su ove uredbe u potpunoj suprotnosti sa Ustavom Srbije i tamo proklamovanim slobodama, pravima i du�nostima �oveka i gra�anina, a koje se odnose na: slobodu �oveka koja je neprikosnovena (�l. 15), gra�anima zajam�enu slobodu kretanja i nastanjivanja (�l. 17), nepovredivost tajne pisma i drugih sredstava op�tenja (�l. 19), zajam�enu slobodu zbora i drugog okupljanja i bez odobrenja, uz prethodnu prijavu nadle�nom organu (�l. 43) i pravo gra�anina da javno kritikuje rad dr�avnih organa i organizacija i funkcionera..., te zbog �ega ne mo�e biti pozvan na odgovornost niti trpeti druge �tetne posledice za stavove iznete u javnoj kritici (�l. 48).

Na kraju samo treba dodati da je Savezna skup�tina na sednici Ve�a gra�ana od 24. juna 1999, donela Odluku o prestanku ratnog stanja, kojom je potvrdila akta koja je Savezna vlada donela za vreme ratnog stanja (Slu�beni list SRJ, br. 44/99 od 25. 06. 1999), te da je predsednik Srbije 15. jula 1999. doneo Ukaz o progla�enju Zakona o potvr�ivanju uredaba koje je predsednik Republike doneo za vreme ratnog stanja (Slu�beni glasnik RS, br. 33/99 od 16. jula 1999), kojim je utvr�eno da su ove Uredbe prestale da va�e danom prestanka ratnog stanja.

"Provere" gra�ana

Ratno-policijsko regulisanje svoj fakti�ki vrhunac dosti�e dono�enjem Odluke MUP-a Srbije o proveri prebivali�ta i boravi�ta gra�ana, koja je stupila na snagu 27. septembra 1999. godine. Cilj je akcije, prema re�ima pomo�nika ministra policije general-potpukovnika Obrada Stevanovi�a, "uvid u li�na dokumenta i utvr�ivanje da li je prijava prebivali�ta ili boravi�ta verodostojna..., kao i razvijanje kontakta gra�ana i policije koji �e rezultirati razmenom informacija zna�ajnih za bezbednost". Policajci �e proveravati da li su podaci o prebivali�tu i boravi�tu isti u svim li�nim dokumentima: li�noj karti, voza�koj dozvoli, paso�u i vojnoj knji�ici. Ovakva akcija MUP-a Srbije je neustavna i nezakonita, a na �irem planu gledano, u potpunoj je suprotnosti sa Univerzalnom deklaracijom o pravima �oveka i gra�anina, koju je prihvatila i Jugoslavija, a kojom se proklamuje pravo svakog gra�anina da svoje prebivali�te bira gde, s kim i kako on �eli. Poseban kuriozitet ove akcije je i to �to se re�im, namerno, nije potrudio da ovoj akciji d� pravnu snagu nekom zvani�nom odlukom, propisom, uredbom ili bilo kakvim podzakonskim aktom. Razlozi za ovakvu akciju le�e u �elji da se izazove strah me�u gra�anima i da se podstakne poznati podani�ki i potkaziva�ki mentalitet (primeri �or�a Rajkovi�a i Biserke Api� bli�e su obrazlo�eni u slede�em poglavlju).

Da su ovu akciju neki savesni i bri�ni gra�ani shvatili ozbiljno svedo�i "Op�teobavezuju�a odluka Mesne zajednice 'Bratstvo i jedinstvo'", na Novom Beogradu od 28. septembra 1999. godine., ina�e najve�e mesne zajednice u SRJ sa 25.000 �itelja. U Odluci se stanarima stavlja u zadatak da "izvr�e detaljnu proveru svih stanara zgrade", da "u slu�aju pojave sumnjivih lica, ali i pojave stranaca bez prijave, izveste SUP", "da kontroli�u da li nepoznta lica navodno bacaju sme�e u kontejnere", "da se provere stanovi �iptara koji su u toku rata bili odsutni iz svojih stanova, a posebno njihovi mu�ki �lanovi porodice", "da stanari pomognu organima SUP-a da izvr�e proveru boravka gra�ana u zgradi" itd. Na konstatacije da neka lica ili udru�enja mogu da podnesu krivi�nu prijavu protiv Aleksandra Bo�ovi�a, "predsednika Saveta MZ 'Bratstvo i jedinstvo'" zbog krivi�nog dela izazivanja nacionalne, rasne i verske mr�nje, Bo�ovi� odgovara "da ne shvata za�to, jer on samo obavlja svoju patriotsku du�nost... i da je je takvo vreme da policajcima-profesionalcima treba da poma�u policajci-amateri u hvatanju sumnjivih lica i razmeni bezbednosnih podataka od zna�aja za op�tu sigurnost".

6. Sudski i prekr�ajni postupci protiv politi�kih neistomi�ljenika

Slede�i primeri govore o mo�i re�ima da se kroz sudske i prekr�ajne postupke, dakle na legalan na�in, razra�unava sa politi�kim protivnicima i neistomi�ljenicima. Od slova zakona nisu izuzeti kako lideri politi�kih stranaka tako ni potpuno anonimna lica, jer u sve upla�enijim o�ima re�ima svi predstavljaju ili mogu predstavljati opasnost.

Teodora Taba�ki, Marina Gli�i�, Dragana Milenkovi� i Nikola Vasiljevi� - �lanovi studentske organizacije "Otpor" - uhap�eni su u no�i izme�u 3. i 4. novembra 1998. tokom pisanja grafita "Otpora". De�urni sudija Slobodan Milo�evi� odredio im je pritvor "zbog pru�anja gra�anskog otpora legalno izabranoj vlasti". Nakon manje od 20 sati, �eljko Munjiza, gradski sudija za prekr�aje, osudio je sve uhap�ene na po 10 dana zatvora i poslao ih odmah na izdr�avanje kazne. Posete osu�enima bile su dozvoljene samo roditeljima (prema Danasu, 9. novembar 1998).

Boban Mileti�, pisac aforizama objavljenih u knjizi pod naslovom Srbijo, majko, pla�i, uhap�en je 15. januara 1999. Policija ga je tri dana kasnije predala okru�nom javnom tu�iocu, uz krivi�nu prijavu da je po�inio krivi�no delo iz �lana 157. Krivi�nog zakona SRJ (izlaganje poruzi dr�ave i predsednika). Nakon toga je istra�ni sudija u Zaje�aru doneo re�enje o sprovo�enju istrage i odredio pritvor od 30 dana. Sporna knjiga javno je promovisana jo� 18. decembra 1998. i uredno katalogizirana u Narodnoj biblioteci Srbije. Neki od "inkriminisanih" aforizama su: "Samo Sloba Srbiju spasava - svojom ostavkom", "Jedva �ekam da zagrlim vo�u - kakva bi to �panska kragna bila", "Vo�o, popni se na vrh 'Beogra�anke' i iskora�i; bi�e to mali korak za tebe, ali veliki za Srbiju" itd. Mileti� je, ina�e, od 1990. do 1993. bio �lan Srpskog pokreta obnove, a od 1994. do 1996. �lan Srpske radikalne stranke, koju je napustio "jer je kritikovao postupke rukovodstva", a "najvi�e mu je smetalo �to je Vojislav �e�elj 'strahovito lakom na novac'". Za sebe smatra da je "postao politi�ki zatvorenik kao '�iptarski teroristi'" (svi navodi prema Evropljaninu, 15. februar 1999).

Ivan Novkovi�, osu�en je 5. jula 1999. na trideset dana zatvora zato �to je kao tehni�ar lokalne televizije u Leskovcu emitovao video traku u kojoj kritikuje vlast, nakon �ega se oko 20.000 gra�ana okupilo na antire�imskom protestu. Novkovi�a je na 30 dana zatvora osudila Mirjana Markovi� po Zakonu o javnom okupljanju gra�ana. Prema re�ima Novkovi�evog advokata, Novkovi� "na sudu nije imao branioca, niti je pou�en, odnosno obave�ten koja su njegova prava. Osu�en je na osnovu izjave dvojice radnika Sekretarijata unutra�njih poslova u Leskovcu, koji se nisu pojavili na sudu, niti su pro�itane njihove izjave" (prema Danasu, 16. jul 1999).

Milan Stojanovi�, predsednik Op�tinskog suda u Leskovcu, doneo je 14. jula 1999. re�enje o sprovo�enju istrage protiv Svetislava Jovi�a, Dejana Mani�a, Dragana Mihajlovi�a, Gradimira Stankovi�a, Nenada Mitevskog, Jovana Miti�a, Zorana Petrovi�a, Dragane Ra�i� i Bo�e Jovanovi�a, "zbog osnovane sumnje da su izvr�ili krivi�no delo u�estvovanje u skupini koja izvr�i nasilje ... Postoji sumnja da su napred navedena lica dana 06. 07. 1999. godine, oko 20.00 sati u Leskovcu, u Ulici Hajduk Veljka broj 22, u�estvovala u skupini koja je o�tetila porodi�nu ku�u o�t. Stefanovi� �ivojina, na�elnika Jablani�kog okruga, pri�iniv�i materijalnu �tetu u iznosu od 110.276,00 dinara" (prema Blicu, 15. jul 1999).

Protiv Zorana �ivkovi�a, gradona�elnika Ni�a, u toku je prekr�ajni postupak, jer je "13. jula u Ni�u okupljenim gra�anima govorio bez prethodne prijave skupa nadle�nim gra�anima i �to je potom pozvao gra�ane i predvodio ih u �etnji do Okru�nog suda u kojem je zatvorsku kaznu izdr�avao Ivan Novkovi�, biv�i monta�er leskova�ke televizije" (prema Glasu, 9. oktobar 1999).

Protiv �or�a Rajkovi�a iz sela Dolje Zuni�ije pred Okru�nim sudom u Zaje�aru vodi se krivi�ni postupak zbog izvr�enja krivi�nog dela povrede ugleda SRJ iz �lana 157. KZ SRJ, a po opu�nici javnog tu�ioca. Prema optu�nici, Rajkovi� je 15. jula 1999. godine na terasi kafane "Stari grad" u Knja�evcu javno izlo�io poruzi predsednika SRJ Slobodana Milo�evi�a u vezi sa vr�enjem njegove funkcije tako �to je rekao: "Slobodan Milo�evi� je stvorio jaku policiju koja ga �uva, oslabio vojsku, on je lopov, treba ga smeniti". U krivi�noj prijavi koju je protiv njega podnela knja�eva�ka policija, predlo�ena su dva svedoka, Milomir Bogdanovi� i Borislav Lazarevi�, s kojima se nalazio u kafani, koji su prvo pred policijom, a potom i pred istra�nim sudijom posvedo�ili o njegovom "neprijateljskom istupu" dok su sedeli u kafani( Vreme, 28. avgust 1999).

Zvonimir �ivanovi� je presudom Okru�nog suda u Sremskoj Mitrovici (sudija Svetlana �uri�i�) ogla�en krivim zbog izvr�enja krivi�nog dela povrede ugleda SRJ iz �lana 157, stav 1. KZ SRJ i osu�en na kaznu zatvora u trajanju od pet meseci. �ivanovi� je na svom radnom mestu, u fabrici mesa "Mitros" u Sremskoj Mitrovici, psovao Slobodana Milo�evi�a. Odlukom Vrhovnog suda Srbije �ivanovi�u je, nakon �to je odle�ao mesec i po dana, preina�ena kazna, tako �to mu je izre�ena uslovna osuda (Vreme, 28. avgust 1999).

Biserka Api�, Hrvatica iz Sremske Mitrovice, presudom Okru�nog suda u S. Mitrovici (sudija Svetlana �uri�i�) ogla�ena je krivom zbog izvr�enja krivi�nog dela povrede ugleda SRJ iz �lana 157, stav 1. KZ SRJ i osu�ena na kaznu zatvora u trajanju od �etiri meseca, u koju joj se ura�unava i 17 dana provedenih u pritvoru. Biserka Api� je kriva �to je "dana 28. aprila 1999. godine, u poslovnim prostorijama Sportskog centra 'Pinki' u Sremskoj Mitrovici, javno izlo�ila poruzi predsednika SRJ, S. Milo�evi�a, u vezi vr�enja njegove funkcije tako �to je kolegi sa posla (tokom jutarnje kafe) Josipu Ada�evi�u rekla '�uti Josipe, pustili ste tog magarca da vam bude predsednik dr�ave i da vas vodi kao ovce poslednjih deset godina i za svih tih deset godina mi ratujemo', nadalje, okrivljena je izjavila 'da za bombardovanje od strane NATO-a nije kriv Klinton i NATO nego mi', misle�i na nas kao narod, te da je do rata doveo predsednik SRJ S. Milo�evi�". U izjavi za Vreme od 21. avgusta 1999. Biserka Api� je rekla: "Koliko ja znam taj na� kancelarijski sistem, pri�a se prepri�ava, dodaju se repovi i krila, u svakom slu�aju neko je smatrao da to treba prijaviti, mi smo mali kolektiv i ne mogu ba� da ka�em da sam se toliko iznenadila ... to su sve ljudi kojima su potrebni neki politi�ki plusevi i koji na taj na�in svoje mesto potvr�uju, obezbe�uju ili su zbog nekog putera na glavi du�ni da poka�u svoju lojalnost". Biserka Api� je ulo�ila �albu Vrhovnom sudu Srbije i �eka odluku.

Svetlani Eri�, predsedniku Op�tinskog odbora Gra�anskog saveza Srbije i �lanu Gra�anskog parlamenta u �a�ku, op�tinski sudija za prekr�aje u �a�ku izrekao je nov�anu kaznu u iznosu od 3.200 dinara jer je "kao osniva� i �lan Gra�anskog parlamenta u�estvovala na vi�e javnih skupova u �a�ku za vreme ratnog stanja. Na tim skupovima ona je, zajedno s gra�anima �a�ka, zahtevala da se prekine sa bombardovanjem SR Jugoslavije, kao i anga�ovanje svih relevantnih faktora, od predsednika SRJ do Generalnog sekretara UN, na uspostavljanju mira u zemlji i za�titi �ivota gra�ana" (prema Danasu, 26-27. juna 1999).

Gradski sudija za prekr�aje u Beogradu kaznio je 28. septembra 1999. Omera Ru�evi�a iz Kote�a kod Beograda i Nikolu �uri�kovi�a, "fiktivno prijavljenog u Beogradu", zbog "reme�enja javnog reda u mira". Ru�evi� je osu�en na 15 dana zatvora zato �to je "kre�u�i se u koloni u�esnika mitinga Saveza za promene, drvenom dr�kom zastave, uz glasne psovke, udario po zadnjem vetrobranskom staklu i haubi putni�kog vozila marke 'golf', registarske oznake BG 289-518". �uri�kovi� je ka�njen sa 500 dinara zato �to je "26. septembra u vremenu od 22 do 22.40 �asova na Trgu Republike u Beogradu, remetio javni red i mir. On je, nakon zavr�etka mitinga Saveza za promene, koji je bio odobren do 21.30, a zavr�io se u 22 �asa, nastavio sa pu�tanjem muzike nedozvoljene ja�ine" (svi navodi prema Politici, 29. septembar 1999).

Veljko Dimitrijevi�, �lan Kluba mladih socijaldemokrata, osu�en je na sedam dana zatvora zbog reme�enja javnog reda i mira, a ostalih deset me�u kojima je i Slobodan Orli�, potpredsednik stranke, oslobo�eni su zbog nedostatka dokaza i pu�teni na slobodu, posle 18 �asova provedenih u pritvoru. Njima je stavljeno na teret "da su se drsko pona�ali na trotoaru i kre�u�i se kolovozom remetili saobra�aj, zbog �ega su voza�i negodovali" (prema Danasu, 1. oktobar 1999).

Drugo op�tinsko javno tu�ila�tvo u Beogradu zatra�ilo je od beogradske policije da identifikuje neposredne izvr�ioce i predvodnike grupe koja je "izvr�ila nasilje" tokom mitinga Saveza za promene 29. septembra 1999, koje se dogodilo na raskrsnici ulica Kneza Milo�a i Nemanjine i kojom prilikom je povre�eno pet policijaca dok su obavljali svoje redovne du�nosti "regulisanja bezbednog odvijanja saobra�aja", kao i nekoliko gra�ana koji nisu u�estvovali na mitingu (prema Blicu, 31. septembar 1999).

Vladimira Nikoli�a, direktora marketinga Direkcije za gradsko gra�evinsko zemlji�te u Beogradu i donedavnog pripadnika Slu�be dr�avne bezbednosti, uhapsili su 1. oktobra 1999. pripadnici te slu�be. Pripadnici SDB su 4. oktobra 1999. do�li u Nikoli�ev stan i njegovu suprugu i dvoje maloletne dece dr�ali u svojevrsnom ku�nom pritvoru. Prema re�ima Nikoli�eve supruge, pripadnici SDB nisu imali nalog za pretres stana (navodno su izjavili da njima "nalog za pretres nije potreban"), ali su ipak detaljno pretra�ili stan i odneli slu�benu bele�nicu Vladimira Nikoli�a i hard disk iz njegovog ra�unara. Protiv njega se pred Okru�mim sudom u Beogradu vodi postupak zbog krivi�nog dela odavanja slu�bene tajne.

Prvo op�tinsko javno tu�ila�tvo u Beogradu 10. septembra 1999. godine stavilo je predlog za preduzimanje odre�enih istra�nih radnji Prvom op�tinskom sudu u Beogradu protiv potpredsednika Nove demokratije, �arka Jokanovi�a. Predlog je stavljen u pravcu utvr�ivanja postojanja elemenata krivi�nog dela �irenja la�nih vesti iz �lana 218. Krivi�nog zakona RS, a u vezi s izjavom koju je Jokanovi� dao na konferenciji za novinare 3. septembra, a koju su sutradan objavili dnevni listovi pod naslovom "Milutinovi� u nemilosti", "Milutinovi�u ugro�en �ivot".

Milorad Marjanovi�, �lan Demokratske stranke i koordinator Saveza za promene za Jablani�ki okrug i sudija Op�tinskog suda, ispitan je po�etkom oktobra 1999. godine u Vojnom odseku, gde je protiv njega pokrenut istra�ni postupak zbog javnih izjava o generalima Vojske Jugoslavije. Marjanovi� je ponovio ranije izre�enu izjavu da "general Dragoljub Ojdani�, na�elnik General�taba VJ, nije u toku rata posetio vojnike na Kosovu, a da je general-pukovnik Svetozar Marjanovi� u Kumanovu potpisao kapitulantski sporazum".

Pred Prvim op�tinskim sudom u Beogradu u toku je parni�ni postupak po tu�bi za "�tetu nanetu ugledu" potpredsednika Vlade Srbije Milovana Boji�a protiv tu�enih, sedam lidera Saveza za promene. U tu�bi se navodi da su lideri SZP-a na mitingu odr�anom 22. septembra u takozvanoj "optu�nici za zdravstvo, povredili li�no pravo i pravno za�ti�ene interese" tu�ioca, koji po njegovoj proceni ili proceni njegovih advokata vrede 10 miliona dinara.

Pred istim sudom u toku je postupak po tu�bi Borke Vu�i�, saveznog ministra za odnose sa me�unarodnim finansijskim institucijama, protiv predsednika Socijaldemokratije Vuka Obradovi�a, kojom od njega tra�i naknadu �tete u iznosu od 2 miliona dinara, zbog toga �to je na mitingu SZP-a 24. septembra izno�enjem neistinitih �injenica o Borki Vu�i� naneo �tetu njenom ugledu.

Svetozar Rakovi�, odgovorni urednik lista Sindikalni poverenik, pretu�en je po�etkom oktobra 1999, potom priveden i na kraju osu�en na kaznu od 30 dana zatvora, koju izdr�ava u Padinskoj skeli. U saop�tenju SZP-a navodi se da su Rakovi�a prilikom povratka sa protesta napali policajci i da ga je jedan od njih udario u glavu, usled �ega je on izgubio svest. Nastavili su da ga tuku tako onesve��enog, zatim ga odvukli u kombi, odvezli u sedi�te gradske policije u Ulici 29. novembra, da bi sutradan u polusvesnom stanju bio osu�en (prema Glasu javnosti, 7. oktobar 1999).

Bogoljub Arsenijevi� Maki, vo�a Gra�anskog otpora iz Valjeva, uhap�en je 17. avgusta 1999. u Beogradu, ispred sedi�ta Pokreta za demokratsku Srbiju. Op�tinsko javno tu�ila�tvo u Valjevu tereti Arsenijevi�a da je 12. jula 1999, na "Mitingu protiv vlasti", po�inio slede�a krivi�na dela: u�estvovanje u skupini koja spre�ava slu�beno lice u vr�enju slu�bene radnje, pozivanje na otpor i spre�avanje slu�benog lica u vr�enju slu�bene radnje, �to se svrstava u krivi�na dela protiv javnog reda i mira. Za te je prestupe predvi�ena kazna od jedne do deset godina zatvora. Istra�ni sudija je odredio Arsenijevi�u jednomese�ni pritvor, a 15. novembra 1999. doneta je prvostepena presuda od 3 godine zatvora, �to je maksimalna kazna za delo koje mu se stavlja na teret. To je jo� jedan vid zastra�ivanja gra�ana.

O svom hap�enju Arsenijevi� je dao slede�u izjavu, koja je objavljena u nedeljniku Vreme 11. septembra 1999: "Na izlazu iz zgrade uo�io sam nekoliko specifi�no obu�enih civila, svi su bili obu�eni u crno, sa leve dvojica, sa desne dvojica i ispred mene dvojica, na par metara od mene. Kako sam zagazio sa zadnjeg stepenika na hodnik, svi su se munjevitom brzinom bez ikakvog upozorenja, pitanja, tra�enja, sa isukanim pi�toljima na�li na meni, udaraju�i me sa svih strana, nogama, pesnicama, kundacima pi�tolja. Jedan od njih je dok su me dr�ali i le�ali na meni uhvatio za kosu da bi mi podigao glavu, dok me je drugi udario u lice i tim udarcem mi slomio vilicu. �uo sam njihovu galamu da niko ne prilazi od civila, jer je to policija...".

Po Arsenijevi�evom hap�enju i dovo�enju u sedi�te gradske policije u Ulici 29. novembra, doga�aji su se odvijali ovako: "Uveli su me u neku zajedni�ku �eliju sa drvenim ozidanim le�ajem. Odatle su vodili ljude na klanje i sa klanja. Dolazili su kao i ja, sa obrade, i izgledali su poput mene. Ono �to je u tom prostoru me�utim bilo zajedni�ko za tih desetak ljudi jeste krv i nesvesno drhtanje tela, kao od neke stra�ne zime. Ne mo�ete to da spre�ite i ubrzo se na to naviknete, a krv vam kaplje... Par puta je onaj debeli policajac ulazio da uredi taj beton u onoj prostorijici. Niko nije govorio, ali se videlo da jako brzo razmi�ljaju, samo su im duboko upale nemirne o�i odavale stanje du�e i tela, misli. Ja sam u jednom �o�ku poku�avao nekako da ispravim desnu ruku u ramenu, jer mi je okrenuta za 180 stepeni, jako je bolelo, imao sam dosta udaraca po glavi, vratu, le�ima, i jedan jak u predelu levog podrebra. Pri malom dodiru kosa mi je opadala kao kod o�urenog praseta..." Arsenijevi� je zatim preba�en u Valjevo. "Moram re�i da su ti inspektori tamo korektni bili. Mada sam skrenuo pa�nju i njima da sam povre�en, da mi je vilica slomljena, ali ni�ta, naravno, odveli su me u istra�ni zatvor. U istra�nom zatvoru sam korektno primljen. I njima sam skrenuo pa�nju da sam povre�en, na �ta su oni tek predve�e reagovali i odvezli me u bolnicu. U bolnici su utvrdili rentgenskim snimcima da mi je slomljena vilica i predlo�ili su odmah bolni�ko le�enje u Beogradu. Naravno, oni su me vratili opet u istra�ni zatvor... Tako sam tek u �etvrtak pozvan u sud da dam izjavu, za �ta ja naravno nisam bio sposoban onako polomljen. Nisam mogao da otvorim usta. Od tog trenutka pa sve do petka kada su me poslali u CZ nisam mogao ni�ta ni da jedem, ni�ta nisam ni mogao da stavim u usta, nisam mogao ni da ih otvorim. Iz CZ su me tek u ponedeljak dovezli na maksilofacijalnu kliniku. Tamo su ljudi bili veoma korektni i sve su u�inili da se to sredi, i u sredu sam imao operaciju, ona je uspela... U valjevskom zatvoru su me stavili u �eliju sa dva le�aja od �etiri, pet kvadrata".

Desi Trevisan, novinarki britanskog dnevnika Times, dr�avljaninu Velike Britanije, beogradski sudija za prekr�aje Slobodan Milo�evi� je 1. novembra 1999. godine izrekao kaznu zatvora u trajanju od deset dana zato �to u paso�u nije imala overen ulazak u zemlju. Istim re�enjem gospo�a Trevisan obavezana je da Jugoslaviju napusti u roku od tri dana, tj. do 7. novembra u 24 sata, pri �emu u zemlju mo�e ponovo u�i od 4. maja 2000. godine. Advokat Dese Trevisan, �or�e Mamula, izjavio je da njegova klijentkinja "nije mogla znati da savezna vlast ne priznaje Debeli brijeg za grani�ni prelaz" i podsetio da ni prvostepeni sudija to nije znao. U prvostepenom re�enju sudija Milo�evi� navodi da je Trevisan osu�ena jer nije imala overen ulazak u zemlju, a ne zbog toga �to je u�la preko zvani�no nepriznatog grani�nog prelaza". Trevisan je pu�tena iz zatvora posle 24 �asa zbog, kako je obrazlo�eno, slabog zdravstvenog stanja (prema Glasu, 5. novembar 1999).

7. Pritisci na sudstvo

Represija u Srbiji nije jednostrana, odnosno re�im se ne obra�unava sa politi�kim neistomi�ljenicima samo preko sudske vlasti, forsiranjem prekr�ajnih i krivi�nih postupaka, ve� je u toku i svojevrsni pritisak i na same sudije. Jedan od va�nih razloga za to su predstoje�i izbori, kao i �injenica da je u toku tihi otpor i nezadovoljstvo ve�eg dela sudstva. Veliki broj sudija je protestovao protiv kra�e lokalnih izbora 1996. godine.

Vrhovni sud Srbije doneo je 17. februara 1999. presudu kojom je odbijena �alba Dru�tva sudija Srbije, povodom re�enja Sekretarijata unutra�njih poslova u Beogradu, kojim Dru�tvu nije dozvoljen upis u registar udru�enja gra�ana, a samim tim i dobijanje statusa pravnog lica. Vrhovni sud je presudu obrazlo�io stavom da sudije nemaju pravo na gra�ansko udru�ivanje i da penzionisane sudije ne mogu biti �lanovi profesionalnog udru�enja. Prema �lanu 44. Ustava Republike Srbije, sloboda udru�ivanja na osnovi prijave kod nadle�nog organa uskra�ena je takvim vrstama udru�ivanja koja imaju za cilj "nasilno menjanje ustavom utvr�enog poretka, naru�avanje teritorijalne celokupnosti i nezavisnosti Republike Srbije, kr�enje Ustavom zajam�enih sloboda i prava �oveka i gra�aninam izazivanje i podsticanje nacionalne, rasne i verske netrpeljivosti i mr�nje...". Me�utim, Zakon o dru�tvenim organizacijama i udru�enjima gra�ana (donet 1982) predvi�a sistem dozvole nadle�nog organa (dakle, policije), a ne samo prijavljivanje udru�enja. Predsednik Vrhovnog suda Srbije je na kolegijumu beogradskog Okru�nog suda prokomentarisao odluku Suda na �ijem je �elu i objasnio sopstveni pogled na Dru�tvo sudija: "Nema potrebe za osnivanjem posebnog udru�enja sudija, jer to �eli samo mala grupa sudija s namerom da svoje politi�ko delovanje predstavi kao vanstrana�ko".

Dru�tvo Sudija, bez obzira na navedenu odluku, nastavilo je sa svojim radom. Sve su u�estalije njihove izjave da sudije trpe razli�ite pritiske na svoj rad, te da su mese�ne plate sudija Op�tinskog suda u visini dve dnevnice fizi�kog radnika (drugi deo junske zarade ispla�en je 31. oktobra), �ime je sudijska funkcija namerno srozana na najni�e grane. Ministar pravde u republi�koj vladi Dragoljub Jankovi�, na savetovanju sudija u Vrnja�koj Banji, izjavio je da �e materijalni polo�aj ljudi zaposlenih u pravosu�u u nastupaju�em periodu biti pobolj�an, jer su u me�uvremenu prikupljena materijalna sredstva, a ne zato �to je to tra�ilo Dru�tvo sudija iz �isto politi�kih a ne strukovnih razloga.

Direktna pretnja sudijama sledi odmah nakon ove izjave. Naime, ministar Jankovi� i predsednik Vrhovnog suda Srbije Bal�a Govedarica zatra�ili su od predsednika sudova da se sve sudije na sudijskim kolegijumima izjasne da li su �lanovi Dru�tva sudija, i da �e oni koji se pozitivno izjasne biti razre�eni funkcije jer se bave politi�kom delatno��u, �to je nespojivo sa funkcijom koju vr�e. Jedna strana problema je u tome �to Dru�tvo sudija formalno pravno ne postoji, jer mu nije dozvoljen upis u sudski registar, pa se ne mo�e tra�iti izja�njavanje o pripadnosti ne�emu �to pravno ne postoji. Druga strana problema je �to se kao razlog razre�enja sudija navodi njihovo politi�ko delovanje u Dru�tvu sudija, a da se pri tom upravo oni koji to navode kao razlog razre�enja nalaze u vrhovima politi�kih stranaka (ministar Jankovi� je �lan Direkcije JUL-a, predsednik Vrhovnog suda Srbije Bal�a Govedarica je visoki funkcioner SPS-a, predsednik Privrednog suda u Beogradu Milena Are�ina je �lan JUL-a itd.). Politi�ko delovanje sudija je o�igledno dozvoljeno, ali samo ako su �lanovi stranaka na vlasti.

Kako �e se razvijati situacija po pitanju izja�njavanja sudija na kolegijumima pokaza�e skora budu�nost. Za sada, po nekim informacijama, jedan broj sudova je odbio da se izjasni o tome, dok je u nekima bilo i pozitivnih i negativnih izja�njenja. Ono �to je nesporno jeste �injenica da je u Srbiji ve� pokrenuto preko 40 postupaka za razre�enje sudija i predsednika sudova, te da je Ministarstvo pravde najavilo sankcije protiv u�esnika protestnih okupljanja koji tra�e pove�anje plata radnika zaposlenih u pravosu�u. Naime, ministarstvo isti�e da je "Zakonom o �trajku zabranjena obustava rada u dr�avnim organima i da svako neobavljanje poslova predstavlja te�u povredu radne obaveze", te da se od stare�ina pravosudnih organa tra�i da ga hitno izveste da li su preduzeli mere protiv zaposlenih koji �ine te�u povredu radne discipline". O kakvim se pritiscima na pravosudne organe radi govori nekoliko narednih slu�ajeva:

Milan Stojanovi�, predsednik Op�tinskog suda u Leskovcu, zahtevao je od sudija, na kolegiju odr�anom 20. oktobra 1999, na kome se raspravljalo o "politi�kom delovanju sudija", da se poimence izjasne o pripadnosti Dru�tvu sudija Srbije, dodav�i da �e takvi biti razre�eni. To je na konferenciji za �tampu izjavio Milorad Marjanovi�, sudija tog suda i donedavno koordinator Saveza za promene u Leskovcu.

Zbog bavljenja poslovima "nespojivim sa vr�enjem sudijske funkcije" sudiji Op�tinskog suda u Leskovcu Miloradu Marjanovi�u uru�eno je 21. oktobra 1999. re�enje Vrhovnog suda Srbije kojim se protiv njega pokre�e postupak za "razre�enje sudijske du�nosti". U obrazlo�enju se navodi da poslednje tri godine Marjanovi� nije ispunjavao "orijentacionu normu", te da "nikada nije ostvario zadovoljavaju�e rezultate u radu". Njemu se tako�e zamera �to je �lan naju�eg rukovodstva Demokratske stranke i �to javno istupa u svojstvu glavnog koordinatora Saveza za promene, te se precizira da Marjanovi� "politi�ki deluje i kroz tzv. Dru�tvo sudija, nastoje�i da u svakoj prilici omalova�i polo�aj sudstva i sistema u celini". Prema listu Danas (15. novembar 1998), "Leskov�anima je u se�anju jo� jedna funkcija na kojoj se Marjanovi� istakao - naime, bio je ... �ef vojne policije okruga i 1991. i 1992. godine je vodio leskov�ane na Kordun [oblast u Hrvatskoj]".

Sa�a Obradovi�, sudija Op�tinskog Suda u Valjevu, podneo je 6. oktobra 1999. Narodnoj skup�tini Republike Srbije zahtev da ga, shodno odredbi �lana 45. Zakona o sudovima, razre�i du�nosti. U zahtevu se kao razlozi navodi i slede�e: "... krah morala i osnovnih dru�tvenih vrednosti, pot�injenost suda uskim strana�kim interesima ... u�inila je da nam i pravosu�e do�e u apsurdan polo�aj, a krivi�ni sud, u uslovima obezvre�enosti krivi�no-pravne za�tite �ivota, slobode, imovine izgubi deo legitimiteta koji po prirodi poseduje...".

8. Informativni razgovori i drugi oblici zastra�ivanja i maltretiranja gra�ana

Pored sudskih i prekr�ajnih postupaka koje vlast sprovodi kao "legalan" na�in razra�unavanja sa neistomi�ljenicima, koji samim tim �to ne misle kao vladaju�a koalicija "direktno podrivaju temelje na�eg dru�tva", re�im sprovodi i svojevrstan vid polulegalne, ali za vlast legitimne represije preko drugih dr�avnih organa, pre svega policije. Privo�enjem na informativne razgovore, bezrazlo�nim zadr�avanjem u policijskim stanicama, otimanjem propagandnog materijala i drugim vidovima ograni�avanja i uskra�ivanja osnovnih prava gra�ana od strane upravnih organa i policije gra�anstvu se sve vi�e "uteruje" gra�anska poslu�nost, odnosno, podani�tvo re�imu.

Na�elnik Topli�kog okruga Ratko Ze�evi� 8. jula 1999. ispalio je u vazduh �itav �ar�er iz pi�tolja sa terase zgrade Socijalisti�ke partije Srbije u Prokuplju, u trenutku kada je pred oko 5.000 gra�ana govorio predsednik Demokratske stranke Zoran �in�i� (prema Blicu, 10. jul 1999).

Dok su Beogra�ani 13. jula 1999. potpisivali peticiju za smenu predsednika SR Jugoslavije na punktu ispred Gradskog odbora Demokratske stranke na Terazijama "pojavili su se oko 12 �asova i funkcioneri Jugoslovenske levice, koji su polomili sto za potpise i nasrnuli na �lanove DS... U me�uvremenu su se na svim punktovima u gradu pojavili policajci u civilu koji su upozorili aktiviste DS da je ugro�ena njihova li�na bezbednost", izjavio je Dragan Kop�ali�, predsednik Gradskog odbora DS (prema Blicu, 14. jul 1999).

Policija u �a�ku privela je na informativni razgovor 27. juna 1999. Simu Stoki�a, �lana opozicione stranke Nova Srbija, zbog posedovanja plakata za miting Saveza za promene u �a�ku. On je u policijskoj stanici proveo tri sata, nakon �ega je pu�ten. Stoki� je rekao da su ga ispitivali odakle mu plakati i ko ih �tampa. Tako�e je izjavio: "Dok su me ispitivali, pretesli su mi stan i prona�li druge plakate, proglase raznih stranaka koje sam dobijao od gra�ana i koji su javno deljeni na ulicama" (prema Blicu, 29. jun 1999).

�a�anska policija je 13. jula 1999. na osnovu usmene zabrane uklonila punkt Saveza za promene, na kome su gra�ani potpisivali peticiju za smenu predsednika SR Jugoslavije, a koji se nalazio na centralnom trgu u �a�ku. Policajci su svoj postupak obrazlo�ili strahom od mogu�e reakcije gra�ana koji se ne sla�u sa zahtevima Saveza za promene. Policija je dozvolila da se potpisivanje peticije nastavi u holu Doma kulture. Policajci su, tako�e, na informativni razgovor priveli Dragana Kova�evi�a, direktora Doma kulture, Stojana Markovi�a, direktora Informativno-izdava�kog preduze�a �a�anski glas, i Zorana �ulafi�a, dopisnika Radija Slobodna Evropa. Od �ulafi�a je policija oduzela traku sa tonskim zapisom razgovora izme�u na�elnika policije i jednog policajca.

MUP Republike Srbije - Sekretarijat u Beogradu je tokom vikenda 25-26. septembra 1999. godine od privatnih prevoznika oduzeo 67 autobusa javnog prevoza registrovanih u Crnoj Gori, kao i jedan broj privatnih automobila. Iz straha da to ne u�ini sa jo� ukupno 400 autobusa sa crnogorskim tablicama, alternativni prevoznici su u javni prevoz u ponedeljak ujutro uklju�ili samo autobuse sa srbijanskim tablicama, �to je izazvalo kolaps u gradskom prevozu u Beogradu. Prema nezvani�nim izvorima, problem su stvorili vlasnici sa crnogorskim tablicama, koji nisu preregistrovali svoja vozila shodno Uredbi o preregistraciji, �iji je smisao bio da svaki vlasnik, uz odre�enu nadoknadu, dobije tablice podru�ja prebivali�ta u Srbiji. Ta se nadoknada, u zavisnosti od kategorije autobusa, kre�e izme�u 42 i 50 hiljada dinara.

Tvrtko Gavranovi�, gradski sekretar za saobra�aj, izjavio je "da je policija na prepad obavila kontrolu i to je sve u�injeno na �tetu gra�ana. Mi nismo protiv kontrolisanja vozila i mislimo da oni �iji papiri nisu ispravni ne mogu da obavljaju prevoz gra�ana, ali to nije trebalo da urade na ovakav na�in. Svi papiri su kod nas u Sekretarijatu, i to su mogli da pogledaju. Vozila su oduzeta protiv zakona. Na �ijoj je strani sila, na njegovoj je i pravda. Mislim da su na ovaj na�in �eleli da opomenu Beogra�ane da je Republika svemo�na" (prema Blicu, 27. septembar 1999).

Jake policijske snage su pendrecima, vodenim topovima i bornim kolima nasrnule na mirne demonstrante Saveza za promene na mitingu odr�anom 29. septembra; prema prvim izve�tajima bilo je oko �ezdeset povre�enih i desetine uhap�enih demonstranata (prema listu Promene, 30. septembar 1999).

�or�a Lazarevi�a, bruco�a na Elektrotehni�kom fakultetu, pretukla je 29. septembra 1999. policija na mitingu Saveza za promene, zbog �ega je zadobio te�ke povrede mozga, nagnje�enje poglavine i mekih tkiva lica (prema Glasu, 6. oktobar 1999).

Policija je 30. septembra 1999, pod vidnim emotivnim nabojem, nasrnula na pristalice Saveza za promene koji su demonstrirali u Beogradu tra�e�i smenu predsednika SR Jugoslavije. Do napada policije do�lo je na Brankovom mostu. Tom prilikom policija je pretukla trideset demonstranata, me�u kojima: Zorana �in�i�a, predsednika DS-a, Ljubomira Mad�ara i Gorana Mili�evi�a, profesore Ekonomskog fakulteta, novinare Julijanu Mojsilovi� (Reuters), Slavi�u Leki�a (Reporter), Aleksandru Rankovi� (Beta), Imre Saboa (fotoreportera Danasa), ekipu CCN-a i SKY-a. Me�u pretu�enima je i Dragoslav Miloti�, jedan od u�esnika protesta. On je za list Danas (9-10. oktobar 1999) izjavio: "Slomili su mi prste na desnoj ruci, izbili su mi tri zuba, naprsla mi je nosna kost, le�a su mi potpuno crna od modrica i druga ruka mi je jo� naduvena". Prema re�ima njegove supruge, Ljubice Miloti�, njega su nogama i rukama tukla petorica policajaca.

Slobodan Simonovi�, radnik Javnog komunalnog preduze�a "Beli izvor" iz Vrnja�ke Banje i predsednik tamo�njeg odbora Socijaldemokratije, suspendovan je 5. oktobra 1999. sa radnog mesta zato �to je 3. oktobra govorio na mitingu Saveza za promene. Simonovi�a je suspendovao Rodoljub D�ami�, direktor "Belog izvora" i predsednik Skup�tine op�tine. Prilikom saop�tavanja odluke o suspenziji D�ami� je Simonovi�u navodno rekao: "Idi opet pa govori na mitinzima".

Melita Sud�um, Predrag Selakovi�, Branko Arsenijevi� i Radi�a Pavlovi� - �lanovi valjevskog Gra�anskog pokreta otpora - privedeni su 4. oktobra 1999. ispred valjevskog Okru�nog suda, u kojem je tada trebalo da se re�ava o zahtevu da se pokreta�u gra�anskih protesta u Valjevu Bogoljubu Arsenijevi�u Makiju omogu�i le�enje u bolnici u tom gradu. Policija je saop�tila da je �etvoro gra�ana privedeno zato �to su poku�ali da organizuju neprijavljeno protestno okupljanje (prema Ve�ernjim novostima, 5. oktobar 1999).

Policija je 13. oktobra 1999, oko 19.30 �asova, uhapsila dva demonstranta koji su se nalazili u protestnoj koloni koja se sa Slavije kretala ka Trgu Republike. Prema re�ima predsednika Skup�tine op�tine �ukarica Zorana Alimpi�a, policija je "nasrnula na demonstrante u Njego�evoj ulici, kada su oni, zbog uskog trotoara, si�li na ulicu. Nakon jednog ko�kanja policija je privela dva mladi�a i odvezla ih u nepoznatom pravcu". Alimpi� je rekao da se jedan od privedenih zove Zdravko Radoj�i�, a da je drugi - �ije ime ne zna - imao fotoaparat (prema Glasu, 14. oktobar 1999).

Na mitingu Saveza za promene u Vranju 21. oktobra 1999. policija je otela mikrofon Slobodanu Vuksanovi�u, potpredsedniku DS, i silom ga oterala s bine narediv�i mu da napusti taj grad. Demokratska je stranka kasnije saop�tila da se zbog takvog postupka policija zatim - "izvinila".

Aktivisti studentske organizacije "Otpor" privedeni su u policijsku stanicu u Kragujevcu 20. oktobra 1999, a pu�teni su sat i po nakon privo�enja. Jedan od aktivista, Zoran Matovi�, izjavio je da su mu stavljene lisice na ruke prilikom hap�enja u centru grada i da je u policijskim kolima bio tu�en, odnosno da je dobio nekoliko udaraca u glavu nakon �to je na pitanje "�emu slu�i kanta sa likom Slobodana Milo�evi�a na njoj i bejzbol palica" odgovorio da palica slu�i da gra�ani njome udaraju po liku Slobodana Milo�evi�a na kanti, jer je on za sve kriv (prema Danasu, 21. oktobar 1999).

Milosava Vasi�a, predsednika Nezavisnog sindikata policajaca Srbije, 22. oktobra 1999. godine, dvadesetak policajaca SUP-a U�ice je nakon upada u prostorije Op�tinskog odbora DS-a, privelo na informativni razgovor zbog "sumnje da se la�no predstavlja kao policajac", i radi saznanja "ko ga je i zbog �ega poslao u U�ice" (prema Glasu, 23. oktobar 1999).

Policajac u civilu priveo je 25. oktobra 1999. Svetozara Fi�i�a, predsednika Op�tinskog odbora Demokratske stranke Prizrena, koji je na Terazijama u Beogradu delio bilten Saveza za promene Promene. Tom prilikom zaplenjeno je 492 primeraka biltena. Fi�i� je iz stanice policije Stari Grad pu�ten posle jedno�asovnog "informativnog razgovora" (prema Glasu, 26. oktobar 1999.)

�or�e Vu�i�evi�, aktivista "Otpora" i student Tehnolo�kog fakulteta, uhap�en je 1. novembra 1999. dok je ispred studentskog doma na Karaburmi delio letke za studentsko okupljanje na platou ispred Filozofskog fakulteta. Obezbe�enje Doma ga nije pustilo da letke podeli unutra, ali ga je zadr�alo na portirnici i pozvalo policiju koja ga je uhapsila (prema Glasu, 3. novembar 1999.)

Odbornici SPS-a i JUL-a u Skup�tini op�tine Vrnja�ka Banja doneli su 5. novembra 1999. odluku da SZP pred svaki protestni miting mora da uplati 10.000 dinara u republi�ku kasu. Odluka je doneta bez prisustva odbornika koalicije "Zajedno", koji su napustili sednicu Skup�tine op�tine nakon odluke da ona bude zatvorena za javnost (izjava potpredsednika DS-a Vrnja�ke Banje, Dejana Lu�i�a, prema Blicu, 6. novembar 1999).

9. Parapolicija i dr�avni teror

Iz svega navedenog mo�e se zaklju�iti da re�im u Srbiji ima neograni�enu vlast nad dr�avnim aparatom (vojskom, policijom, prekr�ajnim organima), nad medijima (RTS, Politika) te nad delom sudstva i sudija, preko kojih neograni�eno propagira i sprovodi svoju politiku. Pitanje koje se za poslednjih 8-9 meseci sve �e��e postavlja jeste za�to je i pored toga ovako mo�nom dr�avnom aparatu potrebno da posegne i za drugim metodama obra�una sa politi�kim neistomi�ljenicima. Verovatno zato �to smatra da sve ovo nije dovoljno, zbog �ega poja�ava vanistitucionalnu represiju, ose�aju�i da mu se izmi�e tlo pod nogama. Slede�ih nekoliko primera govori o tome.

U no�i 29. decembra 1998. tri mu�karca su bejzbol palicama pretukla Borisa Karaj�i�a, studentskog aktivistu i jednog od vo�a studentskog protesta na Filolo�kom fakultetu u Beogradu, i to ispred ku�e u kojoj stanuje. Sr�a Popovi�, �lan Demokratske stranke i odbornik Skup�tine grada Beograda, uhap�en je i pretu�en 15. decembra 1998. Razlozi za njegovo hap�enje nikada mu nisu re�eni. Policija je tako�e intimidirala tri studenta koji su oti�li u policijsku stanicu da se raspitaju o stanju uhap�enog Popovi�a.

Aktivista DS-a Branislav Kozomara pretu�en je 27. septembra 1999. od strane dvadesetak mladi�a dok je sa svojom ekipom lepio plakate SZP-a u ulici Kneza Milo�a. Prema re�ima Igora Samard�ije, re� je o jednoj istoj grupi parapolicije koja je u vi�e navrata maltretirala aktiviste DS-a, a vozi se u 'Golfu' registracije BG 312-756. Na mesto doga�aja do�la je i patrola policije, koja je po�to je uzela podatke o obe grupe, privela aktiviste DS-a u stanicu policije Stari grad, gde su ih zadr�ali oko dva sata (prema listu Promene, 30. septembar 1999).

Jedan od pripadnika obezbe�enja Demokratske stranke, Aleksandar Sto�i�, pretu�en je 28. septembra 1999. oko 16 �asova u podzemnom prolazu kod Kolar�eve ulice. Njega je, kako je saop�tio beogradski odbor DS, pretukla "grupa kratko o�i�anih mladi�a". Isti je odbor saop�tio da su i drugi �lanovi DS koji su lepili plakate imali vi�e "bliskih susreta s kriminalcima pla�enim da prave nerede po gradu". DS je tako�e saop�tila da je policija 28. septembra 1999. u Loznici privela �lana te stranke Bobana Kaitovi�a, jer je na njegovom kombiju tokom mitinga bilo postavljeno ozvu�enje (prema Blicu, 29. septembar 1999).

Prilikom demonstracija Saveza za promene 13. oktobra 1999. na Novom Beogradu, kod "Jugopetrola", ve�a grupa grupa mladi�a u civilu iznenada je napala stotinak pristalica Saveza za promene koji su �ekali po�etak protestne �etnje. U tom je napadu povre�eno najmanje osam gra�ana, a napada�i su ubrzo pobegli ka "Sava centru". Jedan od u�esnika mitinga rekao je novinarima da su policajci tokom napada grupe mladi�a na gra�ane rekli napada�ima "Dosta je bilo" i da su se oni posle toga razbe�ali (prema Glasu javnosti, 14. oktobar 1999).

Republi�ko Ministarstvo unutra�njih poslova (policije) saop�tilo je 6. oktobra 1999. da je "ovla��eno lice Ministarstva unutra�njih poslova, shodno ovla��enju iz Zakona o unutra�njim poslovima i Zakona o krivi�nom postupku, zadr�alo 1. oktobra, a zatim odredilo pritvor za biv�eg pripadnika Resora dr�avne bezbednosti Vladimira Nikoli�a iz Beograda, zbog osnovane sumnje da je izvr�io krivi�no delo odavanja slu�bene tajne po Krivi�nom zakonu Republike Srbije" (prema Blicu, 7. oktobar 1999).

Pored "uobi�ajenih" prebijanja i pretnji od strane neidentifikovanih lica, re� je naravno o nizu tragi�nih doga�aja koji su zapo�eli ubistvom Slavka �uruvije, vlasnika i urednika Dnevnog telegrafa i Evropljanina, pod jo� uvek nerazja�njenim okolnostima, a zavr�avaju samoubistvom Branislava Vasiljevi�a, �lana Demokratske stranke i pripadnika obezbe�enja predsednika te stranke Zorana �in�i�a, pod sumnjivim okolnostima.

Ubistvu Slavka �uruvije 11. aprila 1999. prethodio je �uveni komentar Miroslava Markovi�a, novinara Ekspres politike, koji je objavljen u tom listu, a zatim i pro�itan na Drugom dnevniku RTS-a, u kome se �uruvija progla�ava za izdajnika koji podr�ava bombardovanje Srbije. U tom �lanku Markovi� pi�e: "Je li to ona 'perfidnost izdaje' o kojoj je, prilikom osnivanja Komiteta univerzitetske levice Jugoslavije, u novembru pro�le godine govorila dr Mirjana Markovi�, predsednik Direkcije JUL-a? Je li to bio trenutak kada je 'izdaja dostigla najvi�u ta�ku', kako je rekla profesor Markovi�, obja�njavaju�i da 'izdaja nije uvek i neizostavno bila direktna i brutalna', pa nastavila: 'Kao �to je, na primer, meni izgledala pre neki dan kada mi je u JUL-u vlasnik jednog beogradskog dnevnog lista rekao da podr�ava Sjedinjene Ameri�ke Dr�ave u njihovoj �elji da bombarduju Srbiju i da �e to bombardovanje Srbe nau�iti pameti'. Re� je, dabome, o Slavku �uruviji, koji je, preko 'svog' lista 'Dnevni telegraf' u�inio zaista sve �to je 'bilo potrebno' kako bi 'demokratskom zapadu', a i 'zabludelim Srbima', objasnio kako treba da se 'dozovu pameti' i okrenu se budu�nosti koja je, jasno, 'na zapadu'." Komentar Miroslava Markovi�a zavr�ava se re�enicom: "Ako su se nadali da �e njihova izdaja biti zaboravljena, uzalud su se nadali". Motivi za ubistvo �uruvije su, u zavisnosti od toga ko ih je "otkrivao", bili obja�njavani time da je bio du�an velike pare Crnogorcima, da su ga ubile strane obave�tajne slu�be, da je ubijen zato �to je najavljivao da �e obavestiti javnost ko je od novinara i �ta dojavljivao SDB-u itd.

S obzirom na �injenicu da do sada, �est i po meseci posle ubistva, javnosti nije saop�ten identitet po�inioca ovog zlo�ina, opravdano se mo�e zaklju�iti da motive za ovo ubistvo treba tra�iti u �uruvijinim novinama, njegovim javnim istupima i posebno u otvorenom sukobu sa re�imom nakon dono�enja Uredbe o posebnim merama u uslovima pretnji oru�anim napadima NATO pakta, iz �ega proizlazi da �uruvijina "izdaja nije zaboravljena".

Nakon zavr�etka rata, opozicija najpre stidljivo, a potom sve otvorenije, najavljuje proteste i tra�i smenu Slobodana Milo�evi�a zbog katastrofalne situacije u zemlji. Srpski pokret obnove, kao najve�a opoziciona stranka, stoji sa strane izbegavaju�i da se jasno i nedvosmisleno izrazi da li podr�ava zahteve opozicije, uglavnom okupljene oko SZP-a. Nakon naj�e��ih prebijanja demonstranata na protestima SZP-a, 30. septembra i 1. oktobra 1999, hap�enja Vladimira Nikoli�a, (namerno izvedenog da izgleda kao otmica), biv�eg funkcionera SDB-a, a tada direktora marketinga Direkcije za gradsko gra�evinsko zemlji�te, 3. oktobra kod Lazarevca do�lo je do te�ke saobra�ajne nesre�e, u kojoj su poginuli Veselin Bo�kovi�, generalni direktor Direkcije za gradsko gra�evinsko zemlji�te i brat Danice Dra�kovi�, te tri �lana obezbe�enja Vuka Dra�kovi�a, a sam Dra�kovi� je zadobio lake telesne povrede.

Do nesre�e je do�lo kada je na ravnom i pravom putu kamion natovaren sa 20 tona peska iznenada skrenuo na levu stranu kolovoza, nakon �to je prethodno propustio d�ip u kome se nalazila Danica Dra�kovi�, udario potom "Audi" u kome se nalazio Vuk Dra�kovi� sa Veselinom Bo�kovi�em, pritom se prepre�iv�i preko obe kolovozne trake, �to je izazvalo direktan udar tre�eg automobila (BMW), u kome su se nalazila tri �lana li�nog obezbe�enja Vuka Dra�kovi�a, sa kamionom. Iako je policija na lice mesta do�la posle samo pet minuta, voza� sada ve� zapaljenog kamiona je uspeo da pobegne; on do danas nije prona�en, i pored raspisane poternice. Saobra�ajne nesre�e do kojih dolazi tako �to vozilo iznenada skrene u suprotnu traku, a da ispred sebe nema nikakvu prepreku ili vozilo, nisu potpuno neuobi�ajene i de�avaju se kada voza� zaspi za volanom ili ukoliko na vozilu otka�e upravlja�ki mehanizam. U konkretnom slu�aju, ono �to je javnosti poznato u vezi sa ovom nesre�om jeste slede�e: nesre�a se dogodila u nedelju u 12.20 �asova; nakon sudara voza� kamiona je pobegao sa lica mesta (�to zna�i da je malo verovatno da je voza� u sred podneva zaspao za volanom, a onda netragom nestao); na lice mesta iza�ao je de�urni istra�ni sudija Prvog op�tinskog suda u Beogradu, Krsto Bobot, a ne de�urni istra�ni sudija Op�tinskog suda u Lazarevcu, na �ijoj se teritoriji dogodila nesre�a (za�to?); policija i pored broja �asije, broja motora i registarskih tablica, ne mo�e da utvrdi vlasnika i poreklo kamiona, iako o tome moraju postojati podaci u MUP-u; tehni�kim pregledom vozila utvr�eno je da je kamion bio tehni�ki ispravan za vo�nju (otpada mogu�nost otkazivanja upravlja�kog mehanizma).

Dosad nije bilo adekvatnih informacija u javnosti u vezi s ovim tragi�nim slu�ajem, sem glasina i spekulacija. Takav odnos nadle�nih organa izaziva nesigurnost i strah, ali i sumnju da se radi o obi�noj saobra�ajnoj nesre�i. Istraga pred Op�tinskim sudom u Lazarevcu verovatno �e zavr�iti tako da niko ne�e odgovarati za ovu nesre�u, jer se istraga mo�e voditi protiv nepoznatog izvr�ioca, ali se protiv nepoznatog izvr�ioca ne mo�e podi�i optu�nica.

Tek nakon �to su se strasti povodom ove nesre�e malo primirile, u nedelju 17. oktobra l999. u Valjevu je pred vrata ku�e Neboj�e Andri�a, predsednika Op�tinskog odbora DS-a, dopisnika Danasa i Radija Slobodna Evropa i jednog od vo�a protesta u Valjevu, podmetnuta eksplozivna naprava, koja sre�om nije izazvala ljudske �rtve. Da se radi o delu profesionalca govori �injenica da na mestu nesre�e nisu na�eni geleri (�to isklju�uje mogu�nost da se radi o ru�noj granati), pa �ak ni delovi eksplozivne naprave, zbog �ega je lokalna policija u Beograd nosila delove vrata na ekspertizu.

Upravo u vreme ovih de�avanja savezni sekretar za informisanje Goran Mati� (JUL) je izjavio da je pripremljen "i novi tip neprijateljskih akcija �iji je cilj destabilizacija na�e zemlje i njena dalja satanizacija kao nedemokratske", objasniv�i da je re� o "subverzivnom-destruktivnom lancu incidenata i provokacija, tobo�e protiv opozicije, a iza kojeg stoje strane agenture, odnosno njihovi pomo�nici iz na�e zemlje". Ili je opozicija izrazito autodestruktivna ili ne�to nije u redu sa ovom izjavom.

Me�utim, ova tvrdnja ima smisla kada se ima u vidu intervju dr Mirjane Markovi�, dat vatikanskom nedeljniku Famiglia cristiana, u kome je izjavila da je Zoran �in�i� "predvodnik kolaboracionista NATO pakta", i da ne samo da je "izjavljivao da Srbiju treba bombardovati jo� tri nedelje pa �e Beograd pokleknuti, ve� je i pomogao da se u Srbiji odrede mete za bombardovanje".

Na vanrednoj konferenciji za novinare 20. oktobra 1999. Zoran �in�i� je izjavio da je ova konferencija zakazana da bi upoznala javnost o najavi teroristi�kih aktivnosti od strane visokog funkcionera JUL-a. �in�i� je prokomentarisao da je Srbija u�la u takvu politi�ku fazu u kojoj teroristi�ke aktivnosti i ubistva pojedinaca "ne samo da nisu isklju�ena nego su ukalkulisana u deo politi�kog �ivota". Pored ostalog, �in�i� je opisao i tretman svog obezbe�enja kao indikativan: oni su svi fotografisani, istra�ni organi ispituju kojoj vrsti naoru�anja su skloni, sti�u im pozivi na informativne razgovore i sl.

Branislav Vasiljevi�, �lan DS-a i pripadnik obezbe�enja Zorana �in�i�a, nekada�nji zamenik sekretara Skup�tine grada Beograda, prona�en je 4. novembra 1999. mrtav u svom stanu sa pi�toljem u ruci i prostrelnom ranom na glavi. U beogradskim politi�kim krugovima kru�e pri�e da je Vasiljevi� bio uzoran sportista koji je iza sebe ostavio bebu i tek zapo�eti brak i da on kao takav nije bio sklon samoubistvu.

Ostaje otvoreno pitanje da li svi ovi doga�aji predstavljaju izolovane slu�ajeve koje su opozicioni prvaci zloupotrebili radi samoreklamiranja i prikupljana izgubljenog i preko potrebnog poverenja bira�a ili pak re�im najavljuje vreme najo�trijih razra�unavanja koja ne�e sprovoditi dr�avni organi i za koje niko ne�e odgovarati.

10. Zaklju�ci i preporuke

Dono�enje zakona, uredbi, vo�enje sudskih i prekr�ajnih postupaka, razni oblici intimidacije i maltretiranja, onako kako je to opisano u ovim izve�taju, predstavlja samo ise�ak iz slike koja reflektuje pravni sistem pred potpunim kolapsom. Represija ima trend �irenja na sve ve�i broj oblasti dru�tvenog �ivota, �to preti da se zavr�i potpunom etatizacijom svih segmenata srbijanskog dru�tva. Razlozi za to su vi�estruki, a osnovni i objedinjuju�i je vladavina politi�kih interesa umesto vladavine prava, �emu u prilog ide i �injenica da je srbijanski re�im poslednji re�im u zemljama biv�eg socijalisti�kog bloka �iji je represivni aparat ostao nepromenjen. Ostali �inioci proizlaze iz tog principa i predstavljaju njegovu konkretizaciju:

Skup�tine SR Jugoslavije i Srbije uglavnom su izgubile zakonodavnu funkciju, s obzirom da re�im vlada uredbama kao podzakonskim aktima koje donose savezna i republi�ka vlada. Ponekada, na retkim zasedanjima Skup�tine, poslanici vladaju�e koalicije (SPS-JUL-SRS) slo�nim dizanjem ruke izglasaju uredbu za zakon, �to sve ukazuje na totalnu supremaciju izvr�ne nad zakonodavnom vla��u.

Ustavni sud Srbije i Savezni ustavni sud, kao vrhovni �uvari i garanti ustavnosti, ukoliko uop�te ocenjuju ustavnost i zakonitost ovih zakona i uredbi, svojim politi�ki determinisanim odlukama daju tim aktima legalitet koji im nedostaje. Ni�e na hijerarhijskoj lestvici nalaze se redovni sudovi i prekr�ajni organi, koji su prinu�eni da sprovode ovu regulativu. Rastakanje sudstva i drugih formalno nezavisnih institucija, te uni�tavanje profesionalnog kadra (bilo zastra�ivanjem, bilo uru�ivanjem otkaza) vode dru�tvo ka ta�ki sa koje nema povratka.

Na dnu te hijerarhijske lestvice nalaze se organi unutra�njih poslova, odnosno policija, koja svoju prilje�nost radu i efikasnost iskazuje samo u slu�ajevima kada se na neki na�in obra�unava sa politi�kim neistomi�ljenicima, odnosno sa "licima koja ugro�avaju bezbednost dr�ave, njenih predstavnika, bezbednost drugih gra�ana", i naravno, "bezbednost saobra�aja".

Pored represije koju sprovode sudski, upravni i policijski organi, gra�ane sve vi�e ugro�ava postojanje parapolicijskih formacija. Po pravilu, dr�avni organi ne mogu ili ne �ele da spre�e i kazne zlo�ine izvr�ene pod "nerazja�njenim" okolnostima od strane "neidentifikovanih" lica. Ovakvo stanje vodi ka raspadu pravnog sistema i uvo�enju sistema u kome �e gra�ani i "udru�enja gra�ana" vaninstitucionalnim sredstvima ostvarivati svoja prava i pravdu.

Zbog drasti�no poja�ane represije, kako je to opisano u ovom izve�taju, Helsin�ki odbor za ljudska prava u Srbiji daje slede�e preporuke:

Vlastima SR Jugoslavije i Srbije:

• da se ukinu represivni zakoni, a pre svega Zakon o javnom informisanju i Zakon o univerzitetu Republike Srbije;
• da se minimalizuju partijski interesi u upravljanju dr�avom;
• da se zakonodavna i sudska vlast oslobodi direktnih i indirektnih pritisaka izvr�nih i upravnih organa;
• da se donesu novi ili dosledno po�tuju postoje�i propisi o izboru sudija;
• da se osnuju mehanizmi za javnu i od dr�avnih organa nezavisnu kontrolu rada policije i Slu�be dr�avne bezbednosti;
• da se sprovede puna saradnja sa Me�unarodnim krivi�nim sudom za gonjenje osoba osumnji�enih za ratne zlo�ine u biv�oj Jugoslaviji;
• da se pokrene procedura za osnivanje nezavisnog Ombudsmana za ljudska prava, koji bi imao �iroka ovla��enja u nadgledanju stepena po�tovanja, odnosno kr�enja ljudskih, gra�anskih i manjinskih prava od strane dr�ave.

Pripadnicima pravosudnih organa:

• da u�ine sve �to je u njihovoj mo�i kako bi se oduprli pritiscima koje na njih vr�e izvr�ni i upravni organi, odnosno kako bi se posledice tih pritisaka minimalizovale;
• da redovno obave�tavaju javnost o svim takvim pritiscima, kako direktnim tako i indirektnim;
• da odbiju da u�estvuju u neustavnim i nezakonitim radnjama, a posebno u politi�ki motivisanim sudskim procesima i progonu politi�kih neistomi�ljenika.

Me�unarodnoj zajednici: