Turneja: "Nije ljudski �utati"

Generacijski doga�aj

"Danas vi�e i nema procesa koji nisu motivisani medijima ili popularnom kulturom: oni koji to jo� ne shvataju, skloni su preuveli�avanju sopstvenog zna�aja, a onda se pitaju gde je publika da ih slu�a"

Uobli�avaju�i ciljeve kampanje "Nije ljudski �utati" kao uporednu afirmaciju gra�anske i kulturolo�ke samosvesti bez iluzija da jedan aspekt treba da bude pot�injen drugom, Asocijacija Nezavisnih Elektronskih Medija (ANEM) i B292 uspeli su da poentiraju onoliko koliko su istovremeno razonodili urbanu mladost Srbije u decembru '99. i naveli je na razmi�ljanje o osnovnim ljudskim vrednostima i na�inima za nesputano osloba�anje talenta.

U okolnostima koje se mogu uporediti samo sa 1993. godinom, jasno je da opstanak pravih kulturnih vrednosti na ovim prostorima zavisi od ulaganja u njih - �ak ni Sunshine nisu u mogu�nosti da popularnost provere u �ivom kontaktu sa publikom po Srbiji. Usmeravaju�i sredstva u (za dana�nje uslove) prili�no obimnu turneju s tri rok sastava u punoj stvarala�koj snazi, organizatori su pokazali da razumeju potrebe osiroma�ene publike. A kada je cena karata sa (realnih) tri puta pedeset svedena na (mogu�ih) trideset dinara, odziv publike je bio masovan: svuda rekordno, prose�no po vi�e od hiljadu radosnih mladih ljudi kojima je ovo bilo vi�e nego potrebno na kraju godine horora.

Bendovi su iskoristili pru�enu �ansu na najbolji mogu�i na�in. Otvaraju�i program, Kanda, Kod�a i Neboj�a (KKN) potvrdili su zvu�nu perfekciju sa nosa�a zvuka, pokazuju�i da visok standard ne mora ba� uvek da se izgubi kada se tehni�ki zahtevan program izvodi pred svedocima. Zapravo, njihova muzika dobija sasvim novo zna�enje u funkciji razigranog auditorijuma, a porukama u tekstovima ("Pro�i �e i njihovo", "Moving in the Right Direction"...) mnogo se neposrednije obra�aju istomi�ljenicima. U okru�enju mnogo poznatijih bendova, KKN nisu predstavljali inferiorno zagrevanje, ve� noviji deo iste pri�e, spreman da se suo�i sa izazovima i odgovornostima globalnog prepoznavanja. Mada u pojedinim trenucima na albumima zvu�e preambiciozno i pomalo sterilno, Darkwood Dub na koncertima trijumfuju u osloba�anju �iste energije iz sebe i publike, daleko od fascinacija zvu�nim re�enjima, svira�kim vratolomijama ili umi�ljenom simbolikom. Umesto utiska o nadobudnim intelektualcima koji od muzike poku�avaju da izvuku vi�e nego �to ona realno nudi, oni se otkrivaju kao simpati�na ekipa koja ne lebdi u iluzijama. Kao bend sa reputacijom koja je odavno prevazi�la okvire alternativnog, Sunshine su osetili izvanrednu priliku da - daleko od spotovskog glamura, obo�avanja u medijima razli�itog politi�kog profila i stadionskog egzibicionizma (koji pru�a Hala sportova u Novom Beogradu gde promovi�u svoja izdanja) - podsete odakle su krenuli u showbiz, a drskim temama i gara�noj agresiji vrate puni smisao. Nije neva�no �to se ba� u njihovom obra�anju publici naj�e��e provla�ilo geslo okupljanja ("ej, ljudi, je l' znate da nije ljudski �utati?"). Oni dobro ose�aju koliki stepen identifikacije koju su ve� uspeli da uspostave kod fanova i koju te�inu ima ono �to poru�uju.

Prete�an izbor gradova u kojima ANEM ima jako upori�te (tj. u kojima postoji lokalna stanica - �lanica ove mre�e) nije slu�ajan. To je podr�ka njihovom radu, odgovor na potrebu da se pored razmene informacija ostvari i razmena zanimljivih kulturnih sadr�aja, ali i testiranje mogu�nosti za budu�nost. Kako ka�e Dragan Ambrozi�, jedan od nosilaca projekta: "Investiramo u lokalne sredine, stvaraju�i finu infrastrukturu za nove akcije. S druge strane, svima u ovom projektu se daje prilika da budu ono �to jesu -

grupe nastupaju, novinari izve�tavaju, publika prisustvuje istinskom doga�aju, lokalni organizatori se upu�taju u ozbiljan posao... to je najve�a vrednost i lepota ove kampanje."

A koliko su se inicijatori ozbiljno upustili u ovaj posao? Na turneju se iz Beograda nosi najbolje doma�e ozvu�enje (Studio Berar) i korektna rasveta, vode najbolji DJ-evi (Vlada Janji�, Gordan Paunovi�, Bo�a Podunavac) koji su zadu�eni za zabavu "u kasne sate", a u sali je i (kao �to je to obi�aj u zemljama sa ve�im rokenrol iskustvom) �tand sa majicama bendova i ANEM-a, razli�itim suvenirima i dosada�njim izdanjima produkcije starog radija B92 na CD-u i kaseti.

Drugi cilj kampanje podrazumevao je tribine u popodnevnim satima, na kojima je - u dobrom maniru neposredne komunikacije koju je promovisao ure�iva�ki tim izvornog B92, a danas neguju i drugi nezavisni mediji - ostvaren susret beogradskih i lokalnih novinara sa gra�anima, razmenjena iskustva u okru�enju poslednjeg Zakona o javnom informisanju, predstavljena aktivnost Jugoslovenskog komiteta za ljudska prava (posebno u domenu amnestije lica koja se nisu odazvala mobilizaciji tokom nekog od poslednjih ratova), kao i delatnost filmske produkcije CyberRex (nekada�nji Cinema Rex). "Teza ljudi iz CyberRexa jeste da se promene prvo de�avaju u kulturnoj, a tek potom u dru�tvenoj sferi", ka�e Ambrozi�. Kao svojevrsan odmor od "te�kih tema", na tribinama su prikazani duhoviti kratki filmovi o na�im naravima, poput zapisa o najmla�em (sedmogodi�njem) srpskom kasapinu ili o tipu koji je izmislio hvataljku za lov opasnih �ivotinja! "Na ovaj na�in, pokazujemo da je ANEM mnogo vi�e od servisa za razmenu informacija i poku�avamo da otkrijemo ili razbuktamo kreativnost u novim sredinama", smatra na� sagovornik.

Na korak od "jo� jedne upotrebe rokenrola u slu�bi politike" - poznata tema jo� od Dilena i Vudstoka (u svetskim okvirima), odnosno popularna na ovim prostorima poslednjih godina za potrebe raznih politi�kih subjekata - ANEM i B292 ipak nisu upali u klopku etiketiranja, a zarad koje ova manifestacija ne bi bila istinski generacijski doga�aj koji nenametljivo rasvetljava ono �to nam se de�ava, ve� samo nova kuknjava nad onim �to ve� jako dobro znamo i ose�amo. "Politika uop�te nije bitna, ona se name�e kao tema. Mislimo da su pitanja osnovnih ljudskih vrednosti ve� sadr�ana u popularnoj kulturi i da grupe sa kojima sara�ujemo svojim radom odli�no reprezentuju na�e stavove i afirmi�u gra�ansku svest. Smatram da masovna kultura ne reflektuje samo pojave u dru�tvu ve� da ih i diktira. Odnosno, da politi�ari svesno prate pojave i promene u popularnoj kulturi i svoje nastupe prilago�avaju medijima onako kako to rade kulturni poslenici. �ini se da danas vi�e i nema procesa koji nisu motivisani medijima ili popularnom kulturom: oni koji to jo� ne shvataju, skloni su preuveli�avanju sopstvenog zna�aja, a onda se pitaju gde je publika da ih slu�a", smatra Ambrozi�.

Promovi�u�i mogu�nost druga�ijeg pogleda na svet oko sebe, nezavisni mediji su odigrali va�nu ulogu u sticanju samosvesti gra�ana ("Mo�e� da zatvori� neku stanicu, ali ne�e� uspeti da ugasi� jednom probu�enu �elju gra�ana da o nekom problemu slobodno pri�aju", ka�e Ambrozi�). Ali jednom probu�enu �elju za u�ivanjem vr�nih dometa popularne kulture zadovolji�e samo nastavak ovakvih akcija.