Posle odluke FIBA o slobodnoj cirkulaciji evropskih igra�a

Ko�arka�i biv�e YU, ujedinite se

Konfederalna liga biv�e YU sa 14 timova nije vi�e nikakva jeres ve� zajedni�ki interes

Znam, prvo �to �e protivnici ideje koja se ovde razra�uje re�i jeste: jo� jedan jugonostalgi�ar koji �ali za vremenima kojih smo se, na sre�u, re�ili. Ne negiram da u svemu mo�da postoji (i) doza jugonostalgije, posebno ako se pod nostalgijom podrazumevaju prepune dvorane u Ljubljani, Sarajevu, Beogradu, Zadru, �a�ku, Zagrebu, velike utakmice i veliki igra�i kojih je bilo na svim stranama biv�e nam dr�ave. Ali razlozi za ula�enje u jednu tako "jereti�ku" temu kao �to je potreba za konfederalnom ko�arka�kom ligom na teritoriji biv�e Jugoslavije nisu nimalo nostalgi�arski ve� isklju�ivo prakti�ni, vo�eni �eljom da ko�arka, godinama osvedo�ena avangarda na�em sportu, prva uhvati korak sa dolaze�im XXI vekom.

KO�ARKA BEZ GRANICA: Pogledajmo neke �injenice. Centralni biro FIBA usvojio je po�etkom ovog meseca odluku po kojoj svi evropski igra�i, bez obzira na to iz koje zemlje poti�u, mogu u evro-kupovima da igraju bez ikakvih ograni�enja. Za FIBA stranci ostaju samo Amerikanci i ostali sa drugih kontinenata koji uspeju da se uguraju u neki evropski tim. FIBA je tako odgovorila na odluku Evropske unije u takozvanom slu�aju Bosman kojim je svim igra�ima iz zemalja EU dato pravo da na teritoriji EU ne budu stranci. FIBA je, dakle, u teoriji izjedna�ila status svih evropskih igra�a, ali u praksi je to jo� daleko od istine. Ve�ina zapadnih zemalja sprema se da internim propisima, na koje ima pravo, zadr�i sada�nja re�enja, odnosno da "komunitarci" i doma�i igra�i budu tretirani jednako, a da "isto�njaci" i svi ostali ostanu stranci i konkuri�u sa Amerikancima i ostalima za 2 ili 3 mesta koliko �e biti dozvoljeno po ekipi. Time �e lige i federacije �tititi svoje igra�e i svoje nacionalne selekcije. Malo je verovatno da �e neki klub isko�iti i potpisati 5-6 igra�a za Evro-ligu, da bi za doma�i �ampionat koristio samo dvojicu. Prvo, to se ne isplati ekonomski, a nije mnogo logi�no ni sportski. Dakle, sve �e ostati manje-vi�e status-kvo.

KOPIRAJMO, U �EMU MO�EMO, EU: �ta u takvoj situaciji mogu da u�ine zemlje van Evropske unije? Logi�an odgovor je - isto �to i one u okviru EU: ujedinjenje na osnovu teritorijalnog, ekonomskog i sportskog principa. Uzmimo primer biv�e SFRJ. Ako bi se, recimo, postigao neki konsenzus da igra�i sa prostora biv�ih jugoslovenskih dr�ava ne budu stranci u ligama pet novonastalih dr�ava u startu bismo imali bolji kvalitet i ja�e ekipe koje �e se lak�e, pre svega talentom, suprotstavljati ekonomski mnogo ja�im klubovima sa zapada koji jo� imaju i celo zapadnoevropsko ko�arka�ko tr�i�te na raspolaganju. U svim ligama na teritoriji biv�e SFRJ, osim u jugoslovenskoj (mada i tu ima izuzetaka, makedonski reprezentativac Vlado Ilijevski igra nesmetano u Partizanu), dozvoljeno je igranje stranaca a sve su glasniji zahtevi da se isto dozvoli i u SRJ. Jedan od glavnih razloga je obaranje (u nekim slu�ajevima) astronomskih cena doma�ih igra�a koji se seljakaju iz kluba u klub uzimaju�i svake godine za na�e prilike (u nekim slu�ajevima i za evropske) velike pare. Ponuda stranaca sa teritorije biv�e YU bila bi neko prelazno re�enje.

"GRUPA 14": Nova situacija i Evropa bez granica za XXI vek otvaraju jo� jednu temu koja u ovom trenutku mo�e izgledati �ista utopija ali za koju godinu, siguran sam, stvari ne�e biti neizvodljive: svima sa prostora biv�e Jugoslavije u sportskom i finansijskom smislu treba jedna konfederalna ko�arka�ka liga. Ako se (samo) ko�arka�i budu pitali, za koju godinu �emo je u ovoj ili onoj formi imati. Ako se, naravno, budu pitali politi�ari - stvar ne�e i�i tako lako, ali vreme, biologija i logika ipak �ine svoje.

Pogledajmo ovu imaginarnu ligu sa 14 mogu�ih u�esnika:

Slovenija: Olimpija, Pivovarna La�ko

Hrvatska: Cibona, Zadar, Split, Zagreb (Benston)

Bosna i Hercegovina: Bosna, Borac Banjaluka

SRJ: Partizan, Zvezda, Radni�ki, �eleznik (Borac �a�ak), Budu�nost

Makedonija: Rabotni�ki

U odnosu na sada�nje �isto nacionalne lige u kojima tek poneki derbi ili finale plej-ofa mo�e da napuni dvoranu, takmi�enje bi u sportskom smislu bilo neuporedivo atraktivnije. Gostovanje sportskih timova u Hrvatskoj (i obrnuto) nije vi�e nikakav bauk, Slovenija je odavno centar letnjih priprema ekipa iz cele biv�e SFRJ, a Budu�nost je prvi krug Evro-lige igrala u Sarajevu... Sa Makedonijom niko nije ni imao problema. Sada�nje nacionalne lige dr�ava biv�e SFRJ su slaba�ne, iz njih ne mogu da iza�u pravi igra�i kao nekad, sponzorsko i medijsko pokri�e je neadekvatno, a dvorane su prazne uprkos �injenici da se u SRJ na ve�ini utakmica �ak ni ne napla�uju ulaznice!

Nije, naravno, nimalo lako "slo�iti" jednu ovakvu ligu, ali ko�arka�i su uvek bili puni ideja. Klasi�na liga podrazumevala bi odsustvo iz nacionalnih liga sve do plej-ofa jer bi se subotom i nedeljom igrala liga "Ex-YU", a preko nedelje evro-kupovi. Glavni je problem kako uklju�iti u plej-of ekipe koje bi igrale ligu biv�e YU. Sa kojih bi pozicija u plej-ofu one trebalo da startuju? U�e��e u plej-ofu je naravno nezaobilazno jer novi izlazak u Evropu omogu�ava samo plasman u nacionalnoj ligi, �to zna�i da bi "Ex-YU" ligu trebalo dobro finansijski stimulisati kako bi se uz (primarni) sportski interes na�ao i ne manje bitni finansijski. Me�utim, re� je o tehni�kim detaljima koje je mogu�e re�iti. Ako se pravila postave unapred, uslovi �e u startu biti jednaki za sve. Recimo, ako se ka�e da biv�a YU liga kre�e od sezone 2002/3. i, ako se odredi da �e predstavnici SRJ biti prva �etiri tima iz sezone 2001/2. i da �e sa istih pozicija krenuti u plej-of u sezoni 2002/3, niko se ne bi ose�ao favorizovanim, ve� bi samo pobrao rezultate dobre prethodne sezone. Za po�etak, mo�da bi dovoljno bilo organizovati neke turnire, za�ta se zala�e Zmago Sagadin, trener Olimpije (vidi okvir) ili uspostaviti ozbiljnije kontakte iz kojih bi se, kad se steknu svi uslovi, na�la prava re�enja.

Posle procesa dezintegracije, koji dodu�e jo� nije zavr�en ali se privodi kraju, logi�an je po�etak obrnutog procesa, u novim okolnostima ali sa nekada�njim ciljevima: da nam svima bude bolje. Ljudi iz ko�arke ve� razmi�ljaju na tu temu (vidi anketu). Za po�etak vi�e nego dovoljno.

�to pre bi�e nam bolje

Bo�idar Maljkovi�, �etvorostruki prvak Evrope sa Jugoplastikom (dva puta), Limo�em i Panatinaikosom, sada trener �panske Unikahe iz Malage, jedan je od vatrenih zagovornika ideje o konfederalnoj ligi biv�e YU

"Pro�log leta u Parizu za vreme Evropskog �ampionata na�ao sam se u dru�tvu u kome su bili ljudi iz svih krajeva biv�e Jugoslavije. Ta tema se nametnula spontano i op�ti zaklju�ak bio je da nam svima takva liga treba, uz rezerve da mo�da jo� nisu sazreli uslovi, ali da bi u tom pravcu trebalo razmi�ljati."

Maljkovi� obrazla�e:

"Trenerskim procesom se mogu stvarati igra�i i timovi, ali treningom se ne igraju jake utakmice, dok se igranjem jakih utakmica i te kako trenira. Svi moji biv�i igra�i iz Jugoplastike, od kojih su neki postali i NBA zvezde, rado se se�aju lige SFRJ sa kraja 80-ih i tvrde da su tada najvi�e nau�ili. Zna�aj jakih utakmica je neprocenjiv i nezamenljiv. Ako smo svesni da �e do nekakvog udru�ivanja do�i pre ili kasnije, za�to onda ne u�initi da sve to bude kao pre, da svi �to br�e izvu�emo korist. U redu, podelili smo se, ali od ogra�ivanja u svoje avlije ne�e biti koristi. I srednjovekovni feudi su bili samostalni, ali su imali neku razmenu. Sport treba da bude avangarda, a ko�arka�i su se uvek s pravom ponosili svojim idejama."

Zmago Sagadin, trener Olimpije iz Ljubljane, sasvim je blizak Maljkovi�evom razmi�ljanju:

"Mi smo za svaki oblik saradnje koji �e unaprediti ko�arku. Jo� 1991. i 1992. formirali smo Centro-evropsku ligu u kojoj su uz nas bili jo� timovi iz Austrije, Slova�ke i Ma�arske. Hrvati su odustali u poslednji �as, iako su nam u celoj ideji oni bili najva�niji partner. Bili smo svesni, a i danas smo, da nam je, mislim na Olimpiju, slovena�ka liga premala i preslaba. Nekakvo udru�ivanje na bazi sportskog i ekonomskog interesa je jedini pravi put. Mi u Sloveniji razmi�ljamo da za idu�e leto pozovemo prvake svih dr�ava sa prostora biv�e SFRJ na jedan ili dva turnira. Uz �isto sportsku korist bi�e to prilika da razmenimo mi�ljenja, da porazgovaramo sa ljudima i vidimo kako oni razmi�ljaju. Jasno je da �e za svaki budu�i projekat biti klju�ni odnosi izme�u Zagreba i Beograda, ali va�no je da smo po�eli razmi�ljati na tu temu.

Petar Skansi, biv�i hrvatski selektor a danas trener PAOK-a iz Soluna, ne�to je suzdr�aniji, mada ne odbacuje a priori ideju o nekoj vrsti ponovnog ko�arka�kog udru�ivanja:

"Mislim da je FIBA dobro u�inila otvaranjem granica za sve evropske igra�e, jer je sloboda tr�i�ta preduslov za razvoj kvaliteta. Me�utim, ne sme se misliti samo na elitno takmi�enje i elitne lige. Sada�nja formula Evropske lige sa 24 tima nije bitno podigla kvalitet jer je re� o vrhu piramide. Za�to su nekada�nja Jugoslavija i SSSR dominirali? Zato �to su imali najbolji rad u bazi, iz toga je proizilazio kvalitet a iz njega jake lige i pravi igra�i. Rad je osnova svega, a danas je kalendar tako zgusnut da gotovo nema vremena za rad. Za�to i tu ne kopiramo NBA �iji se igra�i odmaraju pet meseci? Uvek smo skloni da ne�to kopiramo napola. Sada je usvojeno da posle Olimpijade napad traje 24 sekunde, �to je apsurdno ako je ostavljena mogu�nost zonske odbrane. Ima�emo presing na celom terenu u prvih osam sekundi, za koliko sada mora da se prenese lopta u protivni�ko polje, a zatim �e svi be�ati u zonu, �to zna�i da napada�u ostaje desetak sekundi za organizovanje akcije. Bi�e u�asno mnogo izgubljenih lopti. Umesto da se forsira igra jedan na jedan, da se prednost uvek daje napada�u, do�i �emo u situaciju da se mnogi napadi zavr�avaju �utevima bez ikakvog rezona... To su stvari o kojima FIBA i nacionalne federacije tako�e moraju da vode ra�una... A �to se ponovnog udru�ivanja ti�e, ja sam za skidanje svih veriga, pa neka tr�i�te diktira uslove."

Bogdan Tanjevi�, biv�i trener Bosne i jugoslovenske reprezentacije, a danas selektor Italije sa kojom je pro�log juna osvojio Evropsko prvenstvo u Francuskoj, ka�e za "Vreme":

"Nema nam druge, moramo udru�iti ko�arka�ku pamet ako mislimo da odr�imo kvalitet ko�arke koji se decenijama stvarao na celom YU prostoru. Ne vidim vi�e nikakve bitnije politi�ke probleme, normalni ljudi su ostali normalni na svim stranama, a takvih je najvi�e. Hajvana koji su nas posva�ali tako�e ima dosta, ali nadam se da dolaze bolja vremena, da �e razum kona�no nadvladati iracionalno pona�anje i da �emo po�eti sara�ivati na svim poljima. Bi�e mi drago da ko�arka�i budu primer i povuku nogu."

Zoran Radovi�, generalni sekretar KSJ, nije preveliki optimist u pogledu Konfederalne lige, mada ne spori prednosti koje bi ona donela:

"Ako bismo i re�ili sve eventualne probleme politi�ke prirode, ostaju oni �isto tehni�ki. Na �ta �e li�iti na�a liga bez Zvezde, Partizana i Budu�nosti? Kako uklju�iti te timove u plej-of, kakav im status dati? Mnogo je pitanja, a malo pravih odgovora..."

PRIMER SA SEVERA EVROPE: Ono �to bi se u perspektivi moglo dogoditi na prostoru biv�e SFRJ, ve� postoji na Severu Evrope sa tendencijom daljeg �irenja. �est balti�kih zemalja formiralo je 1988. NEBL (Northern European Basketball League): Danska, Litvanija, Letonija, Estonija, Finska i �vedska. Osam timova (�algiris, Lietuvos Ritas Alitus iz Litvanije, ASK Brocheni i Ventspils iz Letonije, Kalev iz Estonije, Torpan Pojat iz Finske i Planja Boras iz �vedske) bili su pioniri, a prvi pobednik, posle "final four" turnira u Viljnusu, postao je �algiris pobediv�i u finalu Brocheni sa 83:81.