Na licu mesta: Kraljevo

Čovek koji je vratio orden

Građanin, kaže Dušan Vuković, ima pravo da primi ili da ne primi orden. Iz njega govori njegov sin, neće da ga izneveri, sluša samo njegov glas. Pre vojske rek'o da mu ne trebaju nikakve pohvale, posle da ih Milošević vodi u propast, i da, ako nešto bude, ništa ne prihvata

Kraljevo je u poslednjem ratu, za koji se zna kakav je bio i kako se završio, imalo 41 žrtvu. Toliko je pripadnika Vojske Jugoslavije, u redovnom i rezervnom sastavu, izgubilo život na Kosovu. Doš'o red da se država oduži onima koji su dali život za nju. Čime? Odlikovanjem.

Dušan Vuković, otac poginulog Aleksandra Vukovića (20), dobio je vojni poziv da primi posmrtno priznanje za izgubljenog sina. Spremio se i pošao. Primio ga je komandant Vojnog odseka Kraljevo pukovnik Slobodan Gojković. Sve snimila kamera TV Kraljevo. Pukovnik je ustao, pitao, jel' može, rekao da je dobio obavezu da ispred jedinice u kojoj je Aleksandar služio vojni rok i tragično izgubio život uruči posmrtno priznanje, Orden za zasluge u oblastima odbrane i bezbednosti, koji mu je dodelio Vrhovni komandant Vojske Jugoslavije i predsednik Savezne Republike Jugoslavije Slobodan Milošević. Pukovnik je izrazio i visoko žaljenje zbog nenadoknadivog gubitka sina koji je svojom hrabrošću i dostojanstvom pokazao kako se zemlja brani i tom prilikom tragično nastradao.

'ARTIJA I POZIVNICA: Pukovnik je ostao da stoji, pred njim odlikovanje, otac Dušan se zahvali Komandi i predsedniku Miloševiću na dodeljenom ordenu, reče da, u tom trenutku, ima da kaže samo jedno: "Ovaj orden koji je dodeljen mom sinu zato što je dao život za otadžbinu, nije ga dao za otadžbinu nego ga je dao za Marka Miloševića i njegovu familiju." Zatim, nastavi Dušan - posle čega pukovnik sede - poziv kojim je pozvan da primi posmrtno odlikovanje je ratni poziv na kome piše da ponese gaće, majicu, pastu za zube, lekarsko uverenje... Zar to komanda upućuje, upita Dušan, i izvadi pozivnicu u boji, čije štampanje košta dve marke, a kojom su pozvani oficiri na banket na kome su bili mrtvi pijani... A njega pozivaju, vadi poziv, sa 'artijom da ponese pribor za higijenu, obuću... "Ja ovo odlikovanje od Miloševića neću primiti, jer je on moje dete odveo u rat, ne samo moje nego i svih porodica u Kraljevu gde ima 75 poginulih", nastavi Dušan, već sedeći, naspram pukovnika sa prepletenim prstima.

Dušan upita, zašto Komanda nije pozvala sve porodice koje su izgubile najmilije, i sam odgovori - da ne bi videli te crne ljude, te crne gavranove, i opet upita kome da dâ orden i šta će mu, kad mu je vojska dala 2300 dinara osam meseci posle pogibije sina.Za to vreme, kako reče, nijedan oficir nije izrazio saučešće, ni taj predsednik Milošević, ni ta njegova vlada koja je sve odvela u rat, nisu dali trun sažaljenja... Obrati se pukovniku da žuti orden, koji mu dodeljuje, njegov sin nije zaslužio, zaslužio ga je Marko Milošević koji je odbranio svoju porodicu, a ne njegov koji je nije ni osnovao, zato neka "ovu pamfleticu" prosledi gospodinu Miloševiću i uruči je njegovoj porodici, jer je njegova porodica kompletna na ručku, doručku i večeri, dok on i njegova porodica ručaju, doručkuju i večeraju na sinovljevom grobu. Reče, da to javno kaže pa neka ga streljaju, Miloševićevo odlikovanje neće da primi, ni mrtav ni živ. Neka ga pukovnik njemu uruči, pa neka ga on da svome sinu, svojoj ćerki, svojoj Miri, neka se oni diče da su odbranili državu, njegov sin nije, njegov sin je poginuo, za koga, zašto, zašto dete od 20 godina koje nije želelo rat... Dušan završi, da je dobio jedan orden, crni, nalazi se na groblju, žuti neka vrate, ili okače sebi o vrat. Pukovnik ustaje, kaže, nemojte u mom prisustvu.

Kraljevo, ulica Obilićeva. Dušana nalazimo u Drugoj mesnoj zajednici u kojoj je Udruženje učesnika rata 90-99, u kome je sekretar. U kancelariji gužva, popravljaju faks, hoće da obaveste Evropu. Smeštamo se u slobodnu prostoriju, Dušan Vuković, insistira da ga zovemo Cule, sitniji čovek, u crnom. Jedini je, kaže, krenuo putem koji mu je sin rekao, a rekao: "Osveti me kako znaš." Govori. Ne daj Bože nikome. Dati dete od 20 godina, živo, zdravo, što kažu ni jedan kvaran zub. Prič'o mu da ne ide u vojsku, da odloži, nije hteo, hteo da oduži svoje kao i ostali, da nađe budućnost, bio dobar fudbaler, kaparis'o ga nemački Solingen...

IDITE BILO KUDA: U vojsku otiš'o 27. juna '98, kasarna "Stevan Sinđelić" u Nišu, tu doživeo "86 bombardovanja", i kad je trebalo da ga poštede, 10. aprila ga odveli na Kosovo, "13. aprila otiš'o gde je otiš'o"... Nije što je njegov, primeran, pošten, lep, nije želeo rat već život... Sve zbog čoveka koji nije želeo da zaštiti decu, otišli životi za nigde i za ništa, tragedija, ne samo za roditelje koji su izgubili decu nego za srpski narod. Ne želi on rat ni protiv koga, samo hoće da odbrani dostojanstvo onih koji su izgubili najmilije, da se to ne ponovi. Miloševiću i njegovoj vladi poručuje da idu, da idu bilo kuda, da puste narod da živi, da idu, jer dok je njih ovo stati neće...

Vojne vlasti došle, k'o mumije, samo rekli "poginuo", ništa više, ne daj Bože nikome. Na sahrani bilo na hiljade ljudi, tako mu rekli, on nije znao ni šta je bilo, ni koga sahranjuje. Nije bio svestan šta se desilo, udarac jači od atomske bombe... Dok govori oči mu se vlaže, suze silaze niz lice, ne briše ih.

Kao građanin ima pravo da primi il' ne primi odlikovanje. Iz njega govori njegov sin, neće da ga izneveri, sluša samo njegov glas. Pre vojske rek'o da mu ne trebaju nikakve pohvale, posle da ih Milošević vodi u propast, i da, ako nešto bude, ništa ne prihvata. Izgubio je sina, mogu da mu nude, neće ništa. Vlasti ako hoće nešto da mu urade, neka mu ne dolaze kući, niti presreću na ulicu, neka dođu na groblje, tamo je...

Najveći udarac bio kad je primio poziv. Vadi ga, čita. Vojni odsek Kraljevo poziva... od 9 do 12 sati... prijem posmrtnog odlikovanja za pokojnog sina Aleksandra... otadžbina te zove. Okreće drugu stranu papira, "sa sobom poneti"... Onda vadi pozivnicu od 28. za proslavu "50 godina lovačko-bombarderskog puka". Pozivnica u boji, i to sa avionom, prevoz, hotel... A meni, vidite, maše belom 'artijom. Ni trunke pažnje, a oni proslavljaju besmislene pobede u besmislenom ratu...

Kad je vratio odlikovanje ljudi čestitali, primio preko 700 poziva, dolaze novinari sa svih strana, i Milo Đukanović bi da ga vidi. Ništa njemu ne treba, on bi samo da zaštiti život, decu. I ide dalje, dalje, samo da se skine onaj što je uništio tolike porodice.

Hiljade odlikovanih

Slobodan Milošević dodelio je od 24. marta do 7. jula više od 4200 odlikovanja.

Samo pet dana od početka bombardovanja dodeljeno je sedam odlikovanja. Milošević je tada odlikovao pilote Vojske Jugoslavije i pripadnike artiljerijsko-raketnih snaga zbog iskazane "hrabrosti i požrtvovanja u borbi protiv snaga NATO-a".

Od tada, postaje pravilo da se na svaki praznik dodeljuju odličja.

Za Dan državnosti SRJ, 27. april, vrhovni komandant odlikovao je osam pripadnika Vojske Jugoslavije. Na Dan pobede nad fašizmom, devetog maja, dodeljeno je sedam visokih odlikovanja. Četiri dana kasnije, na Dan bezbednosti, Milošević je odlikovao 30 oficira i podoficira policije, a još 944 pripadnika MUP-a dobilo je prigodne nagrade od republičkog ministra unutrašnjih poslova Vlajka Stojiljkovića.

Predsednik je najizdašniji bio na Dan Vojske, nedelju dana po potpisivanju vojno-tehničkog sporazuma između VJ i predstavnika NATO snaga: odlikovanja je dobilo 3100 oficira, podoficira, vojnika i civilnih lica na službi u VJ, a 21 general je unapređen ukazom predsednika SRJ.

Na Dan ustanka Srbije, 7. jula, predsednik Jugoslavije je doneo ukaz o odlikovanjima za 1078 pripadnika MUP-a (910 policajaca i 168 pojedinaca i kolektiva iz privrede, zdravstva i informisanja). Tada je Ordenom jugoslovenske zastave Milošević, između ostalih, odlikovao i "branioce mostova", i manifestaciju "Pesmom protiv rata" na beogradskom Trgu republike.

Orden slobode, jedno od najviših vojnih odlikovanja, dodeljen je 16. juna načelniku Generalštaba VJ Dragoljubu Ojdaniću i komandantu Treće armije VJ Nebojši Pavkoviću. Ojdanić je tom prilikom postao prvi general armije u SR Jugoslaviji.

U protekla tri i po meseca Orden Narodnog heroja dodeljen je četiri puta, Orden ratne zastave prvog, drugog i trećeg stepena 12 puta, a Orden jugoslovenske zastave dobilo je 15 zaslužnih pripadnika MUP-a, pojedinaca i radnih kolektiva.

Sto dvadeset osam pojedinaca dobilo je Orden za hrabrost, a njih 49 Orden za zasluge u oblastima odbrane i bezbednosti. Između ostalih, predsednik Milošević podelio je i Ordene: rada (29), viteškog mača (1), zasluga za SRJ (44), "Vuka Karadžića" (29); i Medalje: časti (4), za vrline u oblasti odbrane i bezbednosti (5), za zasluge u oblasti odbrane i bezbednosti (6) i čovekoljublja (18).

Milošević nije zaboravio ni učesnike u obnovi zemlje: odlikovao je 4. novembra 150 pojedinaca i 12 preduzeća Ordenima zasluga za SRJ i Ordenima rada zbog "uspešno završene prve faze obnove zemlje". Na svečanosti u Belom dvoru Milošević je rekao da su u obnovi učestovali svi građani i cela zemlja, koji mogu da budu ponosni na taj veliki ostvareni rad i rezultat. A "za uspehe u obnovi zemlje, za ispoljeni patriotizam, požrtvovanje, stručnost, samoinicijativnost i za izuzetno zalaganje, čime su dali poseban doprinos otklanjanju posledica agresije NATO-a i obezbeđivanju uslova za normalan život građana SRJ", Milošević je Orden zasluga za SRJ prvog stepena dodelio predsedniku Upravnog odbora Direkcije za obnovu zemlje Mirku Marjanoviću i direktoru Direkcije Milutinu Mrkonjiću.

MNOGO ZLATA I BRILIJANATA: Savezna vlada je 23. juna 1999. donela odluku o izgledu i načinu nošenja ordena i medalja. U odluci piše da je Orden jugoslovenske velike zvezde napravljen od srebra i zlata i ukrašen sa 10 brilijanata i 40 rubina postavljenih u obliku petokrake zvezde. Orden sačinjava petokraka perlasta zvezda od srebra prečnika 90 milimetara, na kojoj se nalazi okrugli narodni ornament od zlata prečnika 54 milimetra, okružen sa 10 usađenih brilijanata. Središnji deo ornamenta uokviren je plastično izrađenim zlatnim krugom prečnika 34 milimetra, koji je ukrašen sa 40 rubina. Lenta je od ljubičaste moarirane svile širine 100 milimetara.

Orden slobode je izrađen od zlata u obliku petokrake zvezde, prečnika 68 milimetara. U sredini zvezde nalazi se brilijant prečnika šest milimetara, a ispod njega se ukršta pet zlatnih mačeva. Površina zvezde je ispunjena rubinima, a kraci zvezde su oivičeni nizom brilijanata.

Orden narodnog heroja je ovalnog oblika i izrađen je od patiniranog zlata. Na licu i naličju ordena nalazi se plastično izrađena figura borca u šinjelu. Orden se nosi oko vrata na 36 milimetara crvenoj svilenoj traci.

Orden za hrabrost je izrađen u obliku osmokrake posrebrene zvezde sa apliciranim pozlaćenim vencem prečnika 40 milimetara. U vencu se nalazi crveno emajlirani medaljon na kojem je apliciran dvoglavi srebrni orao podignutih krila.

ODLIKOVANJA ZA STRANCE: Slobodan Milošević je 11. decembra 1999, tokom dvočasovnog razgovora u kojem je osuđena "hegemonija" SAD u svetu, odlikovao "najvišim ordenom SRJ" predsednika grčke opozicione stranke Demokratski društveni pokret (DIKKI) Dimitrisa Covolasa, javila je grčka državna novinska agencija MPA ne navodeći izvor.

Predsednik SR Jugoslavije Slobodan Milošević Ordenom jugoslovenske zvezde za "poseban doprinos učvršćivanju prijateljskih odnosa i razvijanju saradnje Jugoslavije i Sirije" odlikovao je i sirijskog ambasadora u Beogradu Ismaila al Kadija. Prilikom uručivanja ordena (21. decembra), Milošević je rekao da narode SRJ i Sirije povezuje "čvrstvo prijateljstvo, uzajamno razumevanje i dugogodišnja uspešna saradnja".