Crna Gora
Rizi�na igra
Jedan od kriti�nih momenata za crnogorsku vlast sledi najverovatnije u aprilu, kada bi u Podgorici i Herceg-Novom trebalo da se odr�e prevremeni lokalni izbori za koje se svi izgleda ozbiljno spremaju. Ti izbori poslu�i�e da se partije, a pre svega opcije o budu�nosti Crne Gore, premere jo� jednom
Nekoliko stotina metara od
civilnog dela podgori�kog aerodroma Golubovci, pokraj puta koji vodi ka ulazu na
aerodrom, danima ve� stoji jedan vojni kamion ispred koga se, naizgled pomalo
nezainteresovano, �etaju dva stra�ara. Do pre nekoliko dana kraj istog puta stajale su i
tri stare cisterne za vodu, postavljene o�igledno kao improvizovani zaklon. Sve to �to
oni koji dolaze ili odlaze sa podgori�kog aerodroma mogu da vide ovih dana gotovo je
zanemarljivi ostatak "dekora" koji je 8. i 9. decembra bio postavljen u okolini
Golubovca, kada su jedne naspram drugih stajale jedinice VJ i MUP-a Crne Gore. I jedni i
drugi naoru�ani do zuba i spremni za akciju.
Komandant Ratnog vazduhoplovstva Vojske Jugoslavije general-pukovnik Spasoje Smiljani� objasnio je pro�le nedelje na konferenciji za �tampu u Podgorici kako ono �to se i dalje vidi oko aerodroma spada u "stanje pripravnosti vojske " i rekao da �e tako potrajati sve dok se snage MUP-a Crne Gore ne povuku iz neposredne blizine aerodroma. Crnogorski zvani�nici tvrde da policije odavno nema u blizini aerodroma. To isto, ali sa neskrivenom dozom trijumfalizma i reklo bi se zluradosti, tvrdi i (u Crnoj Gori nepriznati) savezni premijer Momir Bulatovi�, koji je nedavno na jednom skupu u Nik�i�u primetio kako su policajci pobegli sa aerodroma kao "bize sa pazari�ta". Za one koji ne vladaju ba� najbolje lokalizmima, "bize" koje pominje Bulatovi� su "ku�ke", ili "d�ukele", kako ko voli.
SAT - JAT: Sukob na aerodromu izme�u jedinica VJ i policije izbegnut je tog 8. decembra u zadnji �as, samo nekoliko sati pre nego �to je Vlada Crne Gore nameravala da imenuje novo rukovodstvo novoosnovanog preduze�a "Aerodromi Crne Gore". Policija je, kako se tvrdi, bez neophodnih dozvola sa saveznog nivoa, poku�ala da na civilnom delu aerodroma zapo�ne izgradnju nekakvog hangara, �to vojska nije dozvolila. Vlada Crne Gore ve� nekoliko godina najavljuje ina�e kako �e preuzeti kontrolu nad aerodromima u Podgorici i Tivtu, kojima gotovo punih pet decenija (i to na osnovu ugovora sa VJ), rukuje Jugoslovenski aerotransoprt. A po�to je posle raspada biv�e SFRJ JAT postao preduze�e Republike Srbije, ispada da aerodromima u Podgorici i Tivtu trenutno upravlja Mirko Marjanovi�. Zato se u samoj Podgorici veoma �esto mo�e �uti kako bi skra�enicu JAT u stvari trebalo �itati kao SAT - Srpski aerotransport.
Doga�aji oko aerodroma, koji su s pravom zapla�ili mnoge stanovnike Crne Gore i po mi�ljenju nekih lako mogli da prerastu u krvavi plej-of svih dosada�njih sukoba na tlu biv�e Jugoslavije, za sada su delimi�no "prizemljeni". Po�to je prvo general Smiljani� potvrdio kako je vojska u stanju pripravnosti, crnogorski premijer Filip Vujanovi� se sutradan pismom obratio na�elniku General�taba VJ Dragoljubu Ojdani�u i pri tom zapitao - zar je zaista mogu�e da je neko vojnicima izdao nare�enje da se zbog jednog hangara puca na pripadnike MUP-a. Slede�eg dana je general Ojdani� otpisao Vujanovi�u i objasnio da vojska �uva imovinu savezne dr�ave. U me�uvremenu, Vlada Crne Gore odustala je privremeno od izbora rukovodilaca na aerodromima koje je nameravala da preuzme. Zatim se ponovo oglasio Momir Bulatovi� i rekao da su crnogorske vlasti i zvani�no tra�ile dozvolu za izgradnju spornog hangara, �to u Podgorici kasnije niko nije demantovao. U svakom slu�aju, zatvaranje aerodroma (�to vojska dr�i kao latentnu pretnju) nikako ne bi odgovoralo civilnim vlastima. Aerodrom u Golubovcima je jedina sigurna veza Crne Gore sa svetom. Iz Podgorice se trenutno sa Montenegroerlajnzom mo�e leteti za Berlin, Cirih, Rim, Ljubljanu, Frankfurt, Budimpe�tu i, naravno, Beograd.
PU�TI DINARE: Avionska karta od Beograda do Podgorice (u jednom pravcu) staje ina�e 600 dinara, ili 30 DM budu�i da je u Crnoj Gori na snazi dvovalutni monetarni sistem i va�e�i kurs 1 DM=20 dinara. Putniku koji sleti u Podgoricu mo�e se pri tom dogoditi (slu�aj reportera "Vremena") da ga na aerodromu saleti taksista koji vo�nju do hotela napla�uje 20 DM. I to taksista koji je u tih desetak minuta vo�nje do hotela sve vreme psovao "izdajnika �ukanovi�a" i tvrdio kako je nema�ka marka uvedena u Crnu Goru samo da bi se "radilo protiv Beograda" i rasturala zajedni�ka dr�ava. "Ali da uvate tri zlatne ribice i da im ispune po tri �elje, ne�e uspjeti da razbiju Jugoslaviju", tvrdio je ovaj taksista. Kada je ne�to kasnije trebalo platiti vo�nju, odbio je da primi 400 dinara i ne trepnuv�i rekao "pu�ti dinare, daj marke."
Crnogorski zvani�nici tvrde ina�e kako su prva iskustva sa uvo�enjem dvovalutnog sistema prili�no pozitivna i kako je, bar �to se Crne Gore ti�e, ona top�iderska bomba hiperinflacije za sada uspe�no demontirana. Predsednik Crne Gore Milo �ukanovi� (vidi okvir) u svojim javnim istupima i intervjuima uporno isti�e kako je zvani�na Podgorica do�la do svoje ekonomske suverenosti i kako u takvoj situaciji nije potrebno bezglavo juriti na referendum. Istim povodom premijer Filip Vujanovi� izjavio je nedavno: "Mi smo ve� ostvarili ekonomski paket na�e Platforme, postigli smo fiskalni, carinski, spoljnotrgovinski i monetarni suverenitet."
Kriti�ari re�ima, pre svega iz redova Bulatovi�eve Socijalisti�ke narodne partije, tvrde ovih dana kako se uvo�enjem dvovalutnog sistema nije dobilo ni�ta osim �to je granica sa Srbijom kod Prijepolja i definitivno zatvorena kako bi se spre�io dalji protok robe. Sa iste strane sti�u i prigovori kako je posle zatvaranja granice u Crnu Goru po�ela da pristi�e "sumnjiva i skuplja roba". Pominju se i statisti�ki podaci koji ka�u da su u novembru, neposredno po uvo�enju dvovalutnog sistema, tro�kovi �ivota porasli 27 odsto, da je pokrivenost uvoza izvozom manja od 35 odsto... Aludiraju�i na sklonost vlasti u Crnoj Gori da za mnogo toga optu�uju Slobodana Milo�evi�a i njegovu suprugu, potpredsednik SNP-a Predrag Bulatovi� upitao je pre nekoliko ve�eri na jednoj lokalnoj TV stanici da nisu valjda i sada Milo�evi� i njegova supruga odgovorni za ovoliko pove�anje cena. Uvo�enje dvovalutnog sistema Bulatovi� vidi kao poku�aj vlasti u Podgorici da prouzrukuje inflatorne udare po Srbiji, �to je, po njemu, Narodna banka Jugoslavije na vreme uo�ila i spre�ila.
Jedan od onih koji najglasnije osporavaju uvo�enje dvovalutnog sistema je i ekonomista Neboj�a Medojevi�, koji tvrdi da je u pitanju isklju�ivo politi�ka odluka. Po mi�ljenju ovog �lana G 17, su�tina ekonomskih nevolja Crne Gore proisti�e pre svega iz �injenice da za robu iz ove Republike ne postoje alternativna tr�i�ta, ali ni jasna strategija kako da se do�e do zaista zdravog novca. Medojevi� tvrdi da je crnogorski bud�et �upalj, da nedostaje mnogo sve�eg novca i ne isklju�uje mogu�nost da slab dinar na kraju potisne neuporedivo ja�u marku, �to na prvi pogled izgleda nemogu�e.
Sa ne�to druga�ijim argumentima Vladu kritikuju i oni koji smatraju da bi Crna Gora morala neuporedivo odlu�nije da krene ka nezvisnosti. Komentator "Monitora" tako zapa�a da se "u sjenci Beograda, vojske i njene bojeve municije, daleko od me�unarodnih institucija" u Crnoj Gori mo�e "samo simulirati" ekonomski i svaki drugi suverenitet. "I to ne samo zbog toga �to sve jednim potezom iz Beograda mo�e biti sru�eno, niti �to odnos dinara i marke vi�e diktiraju vojni helikopteri natovareni d�akovima top�iderskog novca nego Monetarni savjet", zaklju�uje komentator ovog lista. Vlasti u Podgorici ina�e ne kriju ambiciju da prodru do svih me�unarodnih institucija, pre svih do Svetske banke, u koje SR Jugoslavija danas nema pristup zbog politike aktuelnog re�ima u Beogradu. Sam predsednik Crne Gore Milo �ukanovi� u vi�e navrata je tra�io od me�unarodne zajednice selektivan pristup kada je u pitanju mogu�e �lanstvo ove Republike u me�unarodnim institucijama, i isticao kako bi i Beograd i ostali na Balkanu u tom slu�aju mogli da uvide da se isplati okrenuti se demokratskim reformama. Ovakvi zahtevi o posebnom statusu Crne Gore za sada izgleda nisu nai�li na ozbiljniji odjek, pogotovo me�u zemljama EU.
REFERENDUM - ALI KADA:
Pristalice Momira Bulatovi�a u Crnoj Gori sve �e��e tvrde kako se vladaju�a koalicija
u Podgorici, pre svega �ukanovi�ev DPS, pla�i onoga �to su donedavno pri�eljkivali i
tra�ili - referenduma na kome bi gra�ani ove Republike odlu�ili ho�e li dalje sa
Srbijom ili samostalno. Unutar vladaju�e koalicije stav o referendumu je o�igledno
prili�no razli�it. �elnici SDP-a smatraju da se vi�e nema �ta �ekati i da Crna Gora
mora krenuti putem nezavisnosti i bez Srbije �to pre je to mogu�e. Na poslednjem
skup�tinskom zasedanju predsednik ove stranke �arko Rak�evi� u nekoliko navrata je
iskazivao spremnost da se referendum raspi�e odmah. Drugi koalicioni partner DPS-a
Narodna stranka za sada je pri stavu da sa referendumom ne vredi brzati, ve� da bi
trebalo sa�ekati promene nenarodnog re�ima u Srbiji, budu�i da je kakav takav federalni
ki�obran ipak u interesu Crne Gore. U samom DPS-u trenutno podvla�e kako je ve�
ostvarena ekonomska suverenost i kako je referendum "krajnja ustavna
konsekvenca", ako prethodno propadnu svi poku�aji da se sa�uva zajedni�ka dr�ava.
Predsednik Crne Gore Milo �ukanovi� isti�e kako ima smisla poku�ati da se Jugoslavija
preuredi po demokratskim i evropskim standardima, ali i kako je besmisleno �initi to po
svaku cenu ako druga strana to odbija. Istovremeno, u DPS-u misle kako se u budu�nost, ma
�ta to zna�ilo, mora i�i veoma oprezno kako se drugoj strani ne bi dao argument za
sukobljavanja.
Politikolog iz Podgorice dr Sr�an Darmanovi� isti�e u razgovoru za "Vreme" da istra�ivanja javnog mnjenja u Crnoj Gori pokazuju postojanje tri velike grupe gra�ana kada je re� o budu�em dr�avnom statusu ove Republike. Oko 35 odsto gra�ana je za Jugoslaviju po svaku cenu, �ak i centralizovaniju od ove progla�ene 1992. godine �ablja�kim ustavom. Taj broj je identi�an broju obo�avalaca lika i dela Slobodana Milo�evi�a u Crnoj Gori. Gotovo isti procenat gra�ana �eli da vidi nezavisnu Crnu Goru. U tre�oj velikoj grupi (oko 30 odsto) nalaze se oni koji bi da �ive u ne�to nezavisnijoj dr�avi, ali zajedno sa Srbijom. To su, u stvari, uglavnom pristalice DPS-a, oni koji smatraju da je Platforma ponu�ena Srbiji za ure�enje budu�e zajedni�ke dr�ave prava mera za budu�nost.
Na pitanje da li se na referendum mo�e i�i u uslovima kada broj gra�ana koji su za jednu opciju nije ubedljivo ve�i od onih koji su protiv, i da li to u Crnoj Gori mo�e voditi ka gra�anskom ratu, Darmanovi� odgovara: "U stabilnim dr�avama referendum sa takvim pitanjima mo�e se organizovati �ak i ako je odnos za i protiv neke opcije 51:49. Ali u slu�aju Crne Gore ne sme se zanemariti �injenica da je u Beogradu na vlasti Milo�evi� koji mo�e poku�ati da upotrebi silu i izazove �ire sukobe, �to dodatno pove�ava rizike. Ne verujem da �e re�im u Beogradu sedeti skr�tenih ruku i �ekati da Crna Gora povu�e poteze koji im nisu po volji. Nedavni doga�aji na aerodromu u Podgorici su signal da Beograd ima odre�ene planove. Ne verujem da ta strategija dugoro�no mo�e imati uspeha, ali sam uveren da mo�e doprineti stvaranju zle krvi."
Trenutnu poziciju crnogorskih vlasti Darmanovi� opisuje kao veoma delikatnu. Politi�ka igra koja se sada igra u ovoj republici puna je dvosmislenosti i prili�no rizi�na. Vlasti u Crnoj Gori, po mi�ljenju na�eg sagovornika, nalaze se trenutno u pat poziciji - moraju da nastave da se bore protiv svog politi�kog neprijatelja Slobodana Milo�evi�a i da istovremeno budu sa njim u istoj dr�avi, izbegavaju�i konflikte. Uz sve to, ni me�unarodna zajednica ne �eli sada da ohrabri previ�e crnogorski put ka nezavisnosti. Posle o�iglednih tragi�nih u�inka u upetljavanju u kosovski konflikt, koji danas izgleda �ak zamr�eniji nego ranije, me�unarodna zajednice �eli predah na ovim prostorima i najmanje bi joj odgovaralo da se na Balkanu ponovo zapuca. A �ta ako u Srbiji do�e do demokratskih promena, u koje malo ko veruje? "U tom slu�aju", ka�e Darmanovi�, "crnogorska Platforma za preure�enje zajedni�ke dr�ave ponovo �e se na�i na pregovara�kom stolu. �ukanovi� ubudu�e ne sme da ide ispod te platforme i on �e ponuditi isto. Ali, tako�e, mora se imati u vidu da ti pregovori ne mogu biti lak posao. U Srbiji je malo partija kojima se ponu�ena Platforma dopada. Razlika je u tome �to nijedna postmilo�evi�evska vlast ne�e raspolagati silom koju on ima i �to �e voditi ra�una o svom demokratskom legitimitetu. U tom slu�aju, nekakav dogovor je mogu�."
Jedan od kriti�nih momenata za crnogorsku vlast sledi najverovatnije u aprilu, kada bi u Podgorici i Herceg-Novom trebalo da se odr�e prevremeni lokalni izbori za koje se svi izgleda ozbiljno spremaju. Ti izbori poslu�i�e da se partije, a pre svega opcije o budu�nosti Crne Gore, premere jo� jednom. U SNP-u, na primer, tvrde da je �ukanovi� pobedio na zadnjim izborima pri�aju�i o jugoslovenstvu, �ime je, navodno, prevario bira�e, �to �e se veoma brzo videti na lokalnim izborima. Sa velikim ambicijama za lokalne izbore spremaju se i crnogorski liberali, doskora ekskluzivni zastupnici ideje o samostalnoj dr�avi. O saveznim izborima koji slede na jesen idu�e godine u Crnoj Gori se nije govorilo sve dok ih krajem pro�le nedelje nije pomenuo Vojislav �e�elj, uz upozorenje da bi odbijanje da se ovi izbori organizuju automatski vodilo ka uvo�enju vanrednog stanja. Nezvani�an stav crnogorskih vlasti je da savezni izbori sa Milo�evi�em na �elu savezne dr�ave ne dolaze u obzir.
Politi�ka atmosfera u Crnoj Gori, pogotovo posle nedavnih bliskih susreta vojske i policije na podgori�kom aerodromu, podse�a sve vi�e na vo�nju kamiona punog nitroglicerina po d�ombavom putu. Podgoricom neprekidno kolaju raznorazne zapaljive pri�e i informacije, pri �emu veoma �esto i ljudi na odgovornim funkcijama upotrebljavaju argumentaciju tipa - "re�e mi jedan �oek". Osim raznim pri�ama, glavni grad Crne Gore puni se polako i stranim diplomatama, biznismenima i raznim maherima sposobnim da provuku kamion ili dva robe kroz rampu kod Prijepolja. �to se diplomata ti�e, mnogi od njih su svoja prva iskustva sricali pre koju godinu u Beogradu, sada su poslati da utvrde balkansko gradivo u Podgorici. Ve�ina ih u toku dana svra�a u italijanski restoran "Sempre". Na ulaznim vratima ovog restorana, �iji je vlasnik Italijan iz Riminija Bjanki Nerio, stoji nalepnica OEBS-a, �to je znak da je ovo sigurno mesto sa kvalitetnom uslugom. Bjanki je do�ao u Podgoricu da nau�i Crnogorce kako se umesto mesa mo�e jesti i pasta. Za sada je jedan od retkih koji je ulo�io ne�to u Crnu Goru, raduje se dvovalutnom sistemu i nikako ne razume kako to da kod njega jedna nema�ka marka mo�e da vredi samo 20 dinara, u lokalnom hotelu 22, a kod onih gde kupuje vino 27. I pri tome se svi pozivaju na zvani�ne odluke Vlade. "Znam, to je Balkan", ka�e Bjanki.
Avionsku kartu od Podgorice do Beograda jedan od potpisnika ovog teksta platio je ina�e dve marke jeftinije nego u dolasku. Do aerodroma ga je dovezao taksista koji prima i dinare iako je ube�en da Crna Gora mora biti nezavisna dr�ava. Po njegovom mi�ljenju, Crnogorci su svojevremeno poslali Slobodana Milo�evi�a u Beograd da se osvete srpskoj bra�i �to su im 1918. ukinuli dr�avu. "Ali, izgleda da je Slobo preterao."
Velizar Brajovi�
Nenad Lj. Stefanovi�
