Srbija u razbijenom ogledalu

Brandenbur�ka kapija

Sve u svemu, u Berlinu je bilo bolje nego u Rambujeu. U trenutku kada je vladaju�a struktura ove zemlje izop�tena iz sveta opozicija fakti�ki preuzima ulogu ministarstva spoljnih poslova

U Berlinu 17. decembra 1999. srpski opozicionari sastali su se sa visokim funkcionerima EU, SAD - prisustvovala je ministarska trojka EU, visoki predstavnik Havijer Solana, dr�avni sekretar SAD Medlin Olbrajt...

Pokazalo se nekako da to, kako bi Borislav Peki� rekao, "tra�enje severozapadnog prolaza" li�i pomalo na onaj tekst Mi�ela Montenja, francuskog renesansnog pisca, citiran u "Strahu na zapadu" �ana Delimoa,u kome se opisuje kako je izgledao ulazak putnika no�u u Augzburg, 1580: putnik se najpre u �udu na�e pred "slepim vratima", koja sto metara udaljeni stra�ar otvara pomo�u jednog gvozdenog lanca, koji zaobilazno i sa mnogo zaokreta povla�i jedan klin. Po�to prekora�i prag, vrata se odjednom zatvaraju. Posetilac zatim prelazi most iznad gradskog �anca i sti�e na jednu malu zaravan gde pokazuje isprave. Stra�ar onda obave�tava kolegu koji komplikovanim mehanizmom preko dugog lanca di�e most, a na drugoj strani mosta putnika �ekaju velika vrata, od drveta ali okovana sa vi�e gvozdenih �ina. Stranac stupa u odaju u kojoj se nalazi u potpunom mraku. Kad se druga vrata otvore, u novoj prostoriji na lancu visi posuda u koju se stavlja taksa, i tek kad stra�ar izbroji novac a namernik ka�e kod koga �e spavati, otvaraju se glavna gradska vrata i putnik se kona�no na�e u gradu dok se vrata za njim naglo zatvaraju...

TE�AK ZADATAK: Izuzimaju�i nekoliko politi�ki marginalnih osoba u Beogradu koje sebe zami�ljaju u ulozi komesara za denacifikaciju, ve�ina �e se slo�iti da srpskim opozicionim politi�arima ovakva ina�e neophodna putovanja ne donose neposrednu politi�ku korist. Pro�le nedelje se to ilustrativno videlo u jednoj TV sekvenci koja je prikazivala zauzimanje mesta pred konferenciju za �tampu. Medlin Olbrajt tra�i karton�i� na kome je napisano njeno ime koji je obave�tava gde �e sesti, ovi na�i prolaze nekako ukru�eno. Zadatak je va�an, a ba� prijatno im nije moglo biti.

Predsednik Lige socijaldemokrata Vojvodine (LSV) Nenad �anak je po povratku iz Berlina rekao novinarima da mu "nije prijatno da sedi za stolom sa u Srbiji najomra�enijim ljudima, po�ev�i od gospo�e Olbrajt, pa nadalje". "Solani sam rekao u lice da je Havijer Solana sinonim za �avola u Srbiji. I ti sastanci nam samo �tete, ukoliko nema konkretnih rezultata."

Da li zbog tehnologije, zbog toga �to to tako radi, da li zbog politi�kih potreba u raznim zemljama, ili zbog zaba�urivanja razli�itih ratnih i intervencionisti�kih uloga tokom 1999 ("nemamo ni�ta sa srpskim narodom, samo smo protiv Milo�evi�a"), na�u opoziciju su pozivali na mnogobrojne sastanke od kojih su, do sada mereno, gosti imali manje koristi od doma�ina. Jedno novo nepatentirano pravilo ka�e ipak da ministarstva spoljnih poslova nisu pogodna za vo�enje unutra�nje politike.

SATANIZACIJA: Anegdota ka�e da je Nikola Pa�i�, uprkos protivljenjima, dao paso� Dimitriju Tucovi�u uz primedbu: "Govori�e o Srbiji lo�e, ali �e govoriti o Srbiji..." U trenutku kada je vladaju�a struktura ove zemlje izop�tena iz zapadnog sveta, a opozicija fakti�ki preuzela ulogu ministarstva spoljnih poslova, rigidni i valjda uspani�eni re�im nema tu �irinu. Re�imska propagandna ma�inerija u Beogradu prosto poludi kad god neko dobije �engensku vizu. Tanjug u komentaru saop�tava da je to bilo "proveravanje poslu�nosti i izdr�ljivosti izabranih vazala iz Srbije i Jugoslavije", u komentaru RTS-a predstavnici srpske opozicije nazvani su "izdajnicima". "Politika ekspres" u komentaru tvrdi da �e opozicionarima biti ponu�ena "�argarepa, garnirana osudama i pretnjama zemlji koja je bombardovana"... Nova demokratija (ND) je u saop�tenju osudila "sme�ne, podle i zavidljive komentare re�imskih medija", a mnogi su prestali da se na tu satanizaciju uop�te obaziru. Ipak, po sonda�ama javnog mnjenja u ovoj ratnoj godini vidi se da znatan, zapravo preovla�uju�i deo javnog mnjenja o aktuelnim evropskim i ameri�kim politi�arima govori jezikom kojima o njima govori dr�avna propaganda, �esto uz rableovsku, naj�e��e seksualno zabiberenu "dogradnju". Ilustracija tog natalo�enog nepodno�enja vidi se uostalom na ratnim grafitima u ameri�koj �itaonici, a kako izgleda odslikava se i u anketama javnog mnjenja.

I PUNO I PRAZNO: U takvom kontekstu ne mogu se uo�iti neke bitne gre�ke na�ih opozicionara u Berlinu, ma koliko neposredni rezultati bili mali i na "dugom �tapu". Po povratku iz Berlina savetnik predsednika Srpskog pokreta obnove Predrag Simi� ocenio je da je sastanak lidera srpske opozicije sa predstavnicima EU i SAD bio delimi�no uspe�an, da je i ispunio i izneverio o�ekivanja predstavnika opozicionih stranaka iz Srbije. "Iako je ukazana puna podr�ka demokratskoj opoziciji u Srbiji, kako bi i Srbija krenula putem ka evropskim integracijama, iako su uva�eni njeni argumenti, o�ekivanja da �e ve� na ovom sastanku do�i do ukidanja jednog dela sankcija i njihove suspenzije nisu se ostvarila." Pro�le jeseni, kada je vi�e predstavnika opozicije odbilo da ide na jedan sastanak sa zapadnim politi�arima, bilo je ocena da je opozicija propustila �ansu da odlaskom "ukine sankcije Srbiji". Pokazalo se, ipak, da je to komplikovanije nego pomenuti ulazak putnika no�u u Augzburg, 1580.

Predsednik Demokratske stranke (DS) Zoran �in�i� bio je ne�to optimisti�niji kada je rekao da je srpska opozicija na sastanku trilateralne komisije u Berlinu od EU i SAD dobila podr�ku i "paket obe�anja". Obe�ano je da �e predstavnici na�e zemlje biti prisutni u svim organizacijama u kojima se raspravlja o budu�nosti regiona i da �e, kao gosti, imati pravo da u�estvuju, da njihove ideje budu prihva�ene i da se mesto za Srbiju �uva na takav na�in". Predstavnici srpske opozicije su u Berlin do�li sa �etiri konkretna projekta sa dokumentacijom i vrlo konkretnim zahtevima - pre svega, zahtevi su pro�irivanje projekta "Energija za demokratiju", zatim je tra�ena pomo� za srpske izbeglice sa Kosova koje se trenutno nalaze u centralnoj Srbiji; za nezavisne medije u Srbiji, pre svega male televizijske i radio stanice, kao i za izgradnju ekspertske mre�e u Srbiji, koja bi pripremala planove i projekte za rekonstrukciju ekonomije zemlje, posle formiranja demokratske vlade. EU i SAD su, kako je izjavio �in�i�, dale podr�ku tim projektima i dale garanciju da �e 17. januara biti oformljena radna grupa za neposrednu pomo� Srbiji, koja �e imati svoj bud�et i po�eti da sprovodi predlo�ene programe.

GRANICE KOOPERATIVNOSTI: Predsednik Demokratske stranke Srbije (DSS) Vojislav Ko�tunica ocenio je 20. decembra da sastanak trilateralne radne grupe u Berlinu nije koristio srpskoj opoziciji po�to opozicione stranke na sastanke sa predstavnicima Evropske unije i SAD putuju sa zahtevima da se Srbiji ukinu sankcije, ali da za sada u tome nisu imale nikakvih uspeha, �ak ni kada su u pitanju najbanalnije zabrane - aviosaobra�aja i uvoza nafte. Ukidanje sankcija se u deklaraciji sa berlinskog sastanka navodi samo u jednoj re�enici, i to u kontekstu da je stav opozicije o embargu "primljen k znanju" i da �e biti razmatran i dalje. Predsednik DSS-a je u tom kontekstu ocenio da �ef Civilne misije Ujedinjenih nacija na Kosovu (UNMIK) Bernar Ku�ner svojim odlukama upravo "ja�a tendencije" ka nezavisnosti Kosova, osnovao je Prelazno administrativno ve�e kako bi preuzeo svu zakonodavnu i izvr�nu vlast na Kosovu, ali su van tog tela ostali Srbi, koji su tokom �est meseci KFOR-ovog mandata bili �rtve albanskog nasilja. Ko�tunica, koji na sastanke sa evropskim politi�arima nije odlazio, procenjuje da sve odluke donose EU i SAD, dok je srpska opozicija tu samo da te odluke prihvati. On se dr�i na distanci: "Sa me�unarodnim partnerima ne treba biti ni potpuno nekooperativan, kao �to je vlast, niti preterano kooperativan, kao �to je to trenutno opozicija."

LISTA ZAHTEVA: Da li je Ko�tunica ovde ipak bio prestrog? Predsednik SPO-a Vuk Dra�kovi� je u Berlinu razgovarao i sa ministrom spoljnih poslova Rusije Igorom Ivanovim, kome je zahvalio na nastojanjima da ostale �lanice grupe G-8 uveri u neophodnost ukidanja sankcija protiv Srbije i SR Jugoslavije, kao i na insistiranju Rusije na punoj primeni rezolucije Saveta bezbednosti UN-a o Kosovu. Od ministara inostranih poslova EU-a i SAD Dra�kovi� je tra�io da donesu hitne mere u cilju demokratizacije Srbije i raspisivanja vanrednih demokratskih izbora na svim nivoima u Srbiji. Insistirao je na hitnom i bezuslovnom upu�ivanju humanitarne pomo�i u sve gradove Srbije, bez obzira na to ko je u njima na vlasti; ukidanju zabrane avio-saobra�aja, naftnog embarga; kao i ukidanju svih sankcija protiv SRJ u trenutku kada bude postignut dogovor o raspisivanju demokratskih izbora na svim nivoima u Srbiji. "SPO mo�e da podr�i predlo�eni dokument EU-a i SAD kao platformu za svestranu i zna�ajnu ekonomsku, investicionu, politi�ku i drugu podr�ku Srbiji i Jugoslaviji, nakon pobede demokratske opozicije u Srbiji. Predlo�eni dokument, me�utim, ne sadr�i hitne mere i odluke EU-a i SAD, koje bi bile u funkciji brze demokratizacije Srbije." Dra�kovi� je ponavljao da su me�unarodne sankcije pretvorile Srbiju "u zatvor i pozornicu bezakonja i dr�avnog terorizma". "Srpski narod je stari evropski narod i on danas kolektivno pati i kolektivno ne razume zbog �ega Evropa oko Srbije podi�e zatvorske zidine kolektivnog ka�njavanja svih u Srbiji. Sru�ite zatvorski zid oko Srbije, koji je podignut me�unarodnim sankcijama, jer se demokratija ne mo�e graditi u zatvoru. Uverite srpski narod da �e se svi prognani sa Kosova vratiti na Kosovo, da ta Pokrajina ne�e biti oduzeta Srbiji i da �e na Kosovu zavladati zakoni pune jednakosti i sigurnosti svih gra�ana, svih vera, svih kultura", rekao je Dra�kovi�.

Pored ukidanja sankcija protiv Srbije i SRJ, Dra�kovi� je tra�io da se "obnovi punopravno �lanstvo SRJ u OEBS-u, dozvoli povratak na Kosovo srpskim vojnicima i policajcima, saglasno Rezoluciji 1244".

Po agencijskim izve�tajima, zapravo svi prisutni predstavnici srpskih demokratskih snaga - Vuk Dra�kovi�, Zoran �in�i�, Dragoslav Avramovi�, �arko Kora�, Dragoljub Mi�unovi�, Du�an Mihajlovi�, predsednik Crne Gore Milo �ukanovi� i drugi - od Olbrajtove i predstavnika Evropske unije zahtevali su ukidanje sankcija kao klju�ni preduslov da se narod i��upa iz bede i pokrene demokratizacija. Na konferenciji za novinare Mi�unovi� je istakao da je to bio sastanak udru�ene opozicije Srbije, "�to je jedini kanal Srbije prema demokratskom svetu". �in�i� je naglasio da srpske demokratske snage "moraju ukinuti izolaciju, jer se Milo�evi� nada nastavku izolacije i da, uz izborne promene u Rusiji, u Srbiji ponovo stvori komunisti�ki poredak".

Na pitanje novinara da li su izme�u njega i Dra�kovi�a "izgla�ene nesuglasice", �in�i� je odgovorio: "U principijelnim pitanjima podr�avam sve �to je ovde rekao gospodin Dra�kovi�." "Nismo do�li u Berlin da se bavimo detinjarijama. Jer, za proteklih pet meseci na Kosovu je sru�eno preko 500 srpskih crkava. A to se nije desilo zato �to mi nismo uspostavili odnose kakve neko zami�lja da treba da budu", rekao je Dra�kovi�. On je naglasio da je situacija na Kosovu katastrofalna i da je proces etni�kog �i��enja Srba i nealbanskog �ivlja prakti�no okon�an.

Dr�avni sekretar SAD Medlin Olbrajt izjavila je da je Amerika spremna da ukine sankcije za aviosaobra�aj i isporuke nafte Srbiji ako se u Srbiji odr�e vanredni po�teni i demokratski izbori. Olbrajtova je to rekla posle sastanka trilateralne komisije koju �ine ameri�ki i evropski �elnici i prvaci demokratskih snaga u SRJ. Evropska unija i SAD su saop�tile da �e "pru�iti neposrednu pomo�" demokratskim snagama u Srbiji i Crnoj Gori, kao i podr�ku u pripremi "programa ekonomskog oporavka i reformi u razdoblju posle Milo�evi�a". Amerika i Evropa "spremne su da SRJ uklju�e u slobodni Balkan, posle demokratskih izbora", rekla je Olbrajtova i dodala da je vlada u Va�ingtonu odlu�ila da pomo� srpskih demokratskim snagama, uklju�uju�i nezavisne medije, pove�a sa ve� odobrenih 12 na 25 miliona dolara. Po �in�i�evim re�ima, novi trojni susret jugoslovenskih demokratskih snaga i �elnika Evropske unije i SAD odr�a�e se verovatno polovinom januara.

Posle sastanka trilateralne komisije EU-a, SAD i demokratskih snaga SRJ najavljen je i niz koraka koji "budu�oj demokratskoj" SRJ treba da obezbede brzu ekonomsku pomo� i integraciju u svetske institucije. Naglasili su da �e demokratska SRJ imati mesto koje zaslu�uje u Evropi i me�unarodnoj zajednici. EU i SAD obavestile su u�esnike o pomo�i koju su dale Srbiji i Crnoj Gori, �ime su jasno iskazale solidarnost sa stanovni�tvom Srbije i Crne Gore i doprinose�i pozitivnom razvoju njihovog odnosa prema EU-u i SAD.

Zapadne cicije sa zmijom u d�epu drugim su re�ima, dr�e�i se doktrine po kojoj su desetogodi�nje sankcije, izolacija, odlaganje otvaranja jedne zemlje "lekovite" , poku�avale uzgred da ka�u kako ve� daju i kapom i �akom, a zabele�ene su i izjave ponekog u kojima proverava ljutnja �to opozicioni politi�ari i nezavisni mediji (pazi sad ove!) vi�e ne obave�tavaju srpsku javnost o pomo�i koja je u me�uvremenu stigla u Srbiju...

Sve u svemu, nema otuda, iz Berlina, nekih naro�itih vesti, ali je, po svoj prilici, ipak mnogo bolje nego u Rambujeu. To nije ba� vetar koji donosi prole�e, ali mo�da jeste neki znak otopljavanja. A ni happyend se ba� ne nazire. Osim jedne izjave Zorana Lili�a, o �ijem se statusu u SPS-u iznose razne spekulacije, da uprkos bombardovanju odnose sa zapadnim zemljama treba normalizovati, re�im, koji nije dobio o�ekivanu vest sa ruskih izbora, gr�evito radi na u�vr��ivanju unutra�njeg verbalnog utvr�enja prema zapadu.

S druge strane, Predrag Simi�, savetnik predsednika SPO-a, u jednoj izjavi za "Blic news" ka�e da se pribojava da bi, ako se bude odugovla�ilo sa promenama u Srbiji, uskoro moglo da se desi "da ne odlu�uju na�i prijatelji u Savetu Evrope ili Evropskoj uniji, ili na�i partneri u Moskvi, ve� da moj stari znanac Morton Abramovic ponovo ispri�a svoju pri�u o humanitarnoj intervenciji, a Noel Malkof, koji je napisao kratku istoriju Bosne i kratku istoriju Kosova, napi�e i kratku istoriju Srbije da bi dokazao da Srbija nikada i nije bila dr�ava i da ne zaslu�uje da bude dr�ava". "Kad god je demokratija u Srbiji gubila bitku sa �vrstom rukom, '91, '92, '95, '99, uvek su posle toga �vrstoruka�i u Americi i Evropi uzimali stvar u svoje ruke i stvar zavr�avali otcepljenjem jo� jednog dela teritorije. I ovog puta, pitanje je da li �emo, kona�no, dr�avu sa�uvati. A mo�emo je sa�uvati jedino ako ona bude demokratska."