Srbija u razbijenom ogledalu

Brandenburška kapija

Sve u svemu, u Berlinu je bilo bolje nego u Rambujeu. U trenutku kada je vladajuća struktura ove zemlje izopštena iz sveta opozicija faktički preuzima ulogu ministarstva spoljnih poslova

U Berlinu 17. decembra 1999. srpski opozicionari sastali su se sa visokim funkcionerima EU, SAD - prisustvovala je ministarska trojka EU, visoki predstavnik Havijer Solana, državni sekretar SAD Medlin Olbrajt...

Pokazalo se nekako da to, kako bi Borislav Pekić rekao, "traženje severozapadnog prolaza" liči pomalo na onaj tekst Mišela Montenja, francuskog renesansnog pisca, citiran u "Strahu na zapadu" Žana Delimoa,u kome se opisuje kako je izgledao ulazak putnika noću u Augzburg, 1580: putnik se najpre u čudu nađe pred "slepim vratima", koja sto metara udaljeni stražar otvara pomoću jednog gvozdenog lanca, koji zaobilazno i sa mnogo zaokreta povlači jedan klin. Pošto prekorači prag, vrata se odjednom zatvaraju. Posetilac zatim prelazi most iznad gradskog šanca i stiže na jednu malu zaravan gde pokazuje isprave. Stražar onda obaveštava kolegu koji komplikovanim mehanizmom preko dugog lanca diže most, a na drugoj strani mosta putnika čekaju velika vrata, od drveta ali okovana sa više gvozdenih šina. Stranac stupa u odaju u kojoj se nalazi u potpunom mraku. Kad se druga vrata otvore, u novoj prostoriji na lancu visi posuda u koju se stavlja taksa, i tek kad stražar izbroji novac a namernik kaže kod koga će spavati, otvaraju se glavna gradska vrata i putnik se konačno nađe u gradu dok se vrata za njim naglo zatvaraju...

TEŽAK ZADATAK: Izuzimajući nekoliko politički marginalnih osoba u Beogradu koje sebe zamišljaju u ulozi komesara za denacifikaciju, većina će se složiti da srpskim opozicionim političarima ovakva inače neophodna putovanja ne donose neposrednu političku korist. Prošle nedelje se to ilustrativno videlo u jednoj TV sekvenci koja je prikazivala zauzimanje mesta pred konferenciju za štampu. Medlin Olbrajt traži kartončić na kome je napisano njeno ime koji je obaveštava gde će sesti, ovi naši prolaze nekako ukrućeno. Zadatak je važan, a baš prijatno im nije moglo biti.

Predsednik Lige socijaldemokrata Vojvodine (LSV) Nenad Čanak je po povratku iz Berlina rekao novinarima da mu "nije prijatno da sedi za stolom sa u Srbiji najomraženijim ljudima, počevši od gospođe Olbrajt, pa nadalje". "Solani sam rekao u lice da je Havijer Solana sinonim za đavola u Srbiji. I ti sastanci nam samo štete, ukoliko nema konkretnih rezultata."

Da li zbog tehnologije, zbog toga što to tako radi, da li zbog političkih potreba u raznim zemljama, ili zbog zabašurivanja različitih ratnih i intervencionističkih uloga tokom 1999 ("nemamo ništa sa srpskim narodom, samo smo protiv Miloševića"), našu opoziciju su pozivali na mnogobrojne sastanke od kojih su, do sada mereno, gosti imali manje koristi od domaćina. Jedno novo nepatentirano pravilo kaže ipak da ministarstva spoljnih poslova nisu pogodna za vođenje unutrašnje politike.

SATANIZACIJA: Anegdota kaže da je Nikola Pašić, uprkos protivljenjima, dao pasoš Dimitriju Tucoviću uz primedbu: "Govoriće o Srbiji loše, ali će govoriti o Srbiji..." U trenutku kada je vladajuća struktura ove zemlje izopštena iz zapadnog sveta, a opozicija faktički preuzela ulogu ministarstva spoljnih poslova, rigidni i valjda uspaničeni režim nema tu širinu. Režimska propagandna mašinerija u Beogradu prosto poludi kad god neko dobije šengensku vizu. Tanjug u komentaru saopštava da je to bilo "proveravanje poslušnosti i izdržljivosti izabranih vazala iz Srbije i Jugoslavije", u komentaru RTS-a predstavnici srpske opozicije nazvani su "izdajnicima". "Politika ekspres" u komentaru tvrdi da će opozicionarima biti ponuđena "šargarepa, garnirana osudama i pretnjama zemlji koja je bombardovana"... Nova demokratija (ND) je u saopštenju osudila "smešne, podle i zavidljive komentare režimskih medija", a mnogi su prestali da se na tu satanizaciju uopšte obaziru. Ipak, po sondažama javnog mnjenja u ovoj ratnoj godini vidi se da znatan, zapravo preovlađujući deo javnog mnjenja o aktuelnim evropskim i američkim političarima govori jezikom kojima o njima govori državna propaganda, često uz rableovsku, najčešće seksualno zabiberenu "dogradnju". Ilustracija tog nataloženog nepodnošenja vidi se uostalom na ratnim grafitima u američkoj čitaonici, a kako izgleda odslikava se i u anketama javnog mnjenja.

I PUNO I PRAZNO: U takvom kontekstu ne mogu se uočiti neke bitne greške naših opozicionara u Berlinu, ma koliko neposredni rezultati bili mali i na "dugom štapu". Po povratku iz Berlina savetnik predsednika Srpskog pokreta obnove Predrag Simić ocenio je da je sastanak lidera srpske opozicije sa predstavnicima EU i SAD bio delimično uspešan, da je i ispunio i izneverio očekivanja predstavnika opozicionih stranaka iz Srbije. "Iako je ukazana puna podrška demokratskoj opoziciji u Srbiji, kako bi i Srbija krenula putem ka evropskim integracijama, iako su uvaženi njeni argumenti, očekivanja da će već na ovom sastanku doći do ukidanja jednog dela sankcija i njihove suspenzije nisu se ostvarila." Prošle jeseni, kada je više predstavnika opozicije odbilo da ide na jedan sastanak sa zapadnim političarima, bilo je ocena da je opozicija propustila šansu da odlaskom "ukine sankcije Srbiji". Pokazalo se, ipak, da je to komplikovanije nego pomenuti ulazak putnika noću u Augzburg, 1580.

Predsednik Demokratske stranke (DS) Zoran Đinđić bio je nešto optimističniji kada je rekao da je srpska opozicija na sastanku trilateralne komisije u Berlinu od EU i SAD dobila podršku i "paket obećanja". Obećano je da će predstavnici naše zemlje biti prisutni u svim organizacijama u kojima se raspravlja o budućnosti regiona i da će, kao gosti, imati pravo da učestvuju, da njihove ideje budu prihvaćene i da se mesto za Srbiju čuva na takav način". Predstavnici srpske opozicije su u Berlin došli sa četiri konkretna projekta sa dokumentacijom i vrlo konkretnim zahtevima - pre svega, zahtevi su proširivanje projekta "Energija za demokratiju", zatim je tražena pomoć za srpske izbeglice sa Kosova koje se trenutno nalaze u centralnoj Srbiji; za nezavisne medije u Srbiji, pre svega male televizijske i radio stanice, kao i za izgradnju ekspertske mreže u Srbiji, koja bi pripremala planove i projekte za rekonstrukciju ekonomije zemlje, posle formiranja demokratske vlade. EU i SAD su, kako je izjavio Đinđić, dale podršku tim projektima i dale garanciju da će 17. januara biti oformljena radna grupa za neposrednu pomoć Srbiji, koja će imati svoj budžet i početi da sprovodi predložene programe.

GRANICE KOOPERATIVNOSTI: Predsednik Demokratske stranke Srbije (DSS) Vojislav Koštunica ocenio je 20. decembra da sastanak trilateralne radne grupe u Berlinu nije koristio srpskoj opoziciji pošto opozicione stranke na sastanke sa predstavnicima Evropske unije i SAD putuju sa zahtevima da se Srbiji ukinu sankcije, ali da za sada u tome nisu imale nikakvih uspeha, čak ni kada su u pitanju najbanalnije zabrane - aviosaobraćaja i uvoza nafte. Ukidanje sankcija se u deklaraciji sa berlinskog sastanka navodi samo u jednoj rečenici, i to u kontekstu da je stav opozicije o embargu "primljen k znanju" i da će biti razmatran i dalje. Predsednik DSS-a je u tom kontekstu ocenio da šef Civilne misije Ujedinjenih nacija na Kosovu (UNMIK) Bernar Kušner svojim odlukama upravo "jača tendencije" ka nezavisnosti Kosova, osnovao je Prelazno administrativno veće kako bi preuzeo svu zakonodavnu i izvršnu vlast na Kosovu, ali su van tog tela ostali Srbi, koji su tokom šest meseci KFOR-ovog mandata bili žrtve albanskog nasilja. Koštunica, koji na sastanke sa evropskim političarima nije odlazio, procenjuje da sve odluke donose EU i SAD, dok je srpska opozicija tu samo da te odluke prihvati. On se drži na distanci: "Sa međunarodnim partnerima ne treba biti ni potpuno nekooperativan, kao što je vlast, niti preterano kooperativan, kao što je to trenutno opozicija."

LISTA ZAHTEVA: Da li je Koštunica ovde ipak bio prestrog? Predsednik SPO-a Vuk Drašković je u Berlinu razgovarao i sa ministrom spoljnih poslova Rusije Igorom Ivanovim, kome je zahvalio na nastojanjima da ostale članice grupe G-8 uveri u neophodnost ukidanja sankcija protiv Srbije i SR Jugoslavije, kao i na insistiranju Rusije na punoj primeni rezolucije Saveta bezbednosti UN-a o Kosovu. Od ministara inostranih poslova EU-a i SAD Drašković je tražio da donesu hitne mere u cilju demokratizacije Srbije i raspisivanja vanrednih demokratskih izbora na svim nivoima u Srbiji. Insistirao je na hitnom i bezuslovnom upućivanju humanitarne pomoći u sve gradove Srbije, bez obzira na to ko je u njima na vlasti; ukidanju zabrane avio-saobraćaja, naftnog embarga; kao i ukidanju svih sankcija protiv SRJ u trenutku kada bude postignut dogovor o raspisivanju demokratskih izbora na svim nivoima u Srbiji. "SPO može da podrži predloženi dokument EU-a i SAD kao platformu za svestranu i značajnu ekonomsku, investicionu, političku i drugu podršku Srbiji i Jugoslaviji, nakon pobede demokratske opozicije u Srbiji. Predloženi dokument, međutim, ne sadrži hitne mere i odluke EU-a i SAD, koje bi bile u funkciji brze demokratizacije Srbije." Drašković je ponavljao da su međunarodne sankcije pretvorile Srbiju "u zatvor i pozornicu bezakonja i državnog terorizma". "Srpski narod je stari evropski narod i on danas kolektivno pati i kolektivno ne razume zbog čega Evropa oko Srbije podiže zatvorske zidine kolektivnog kažnjavanja svih u Srbiji. Srušite zatvorski zid oko Srbije, koji je podignut međunarodnim sankcijama, jer se demokratija ne može graditi u zatvoru. Uverite srpski narod da će se svi prognani sa Kosova vratiti na Kosovo, da ta Pokrajina neće biti oduzeta Srbiji i da će na Kosovu zavladati zakoni pune jednakosti i sigurnosti svih građana, svih vera, svih kultura", rekao je Drašković.

Pored ukidanja sankcija protiv Srbije i SRJ, Drašković je tražio da se "obnovi punopravno članstvo SRJ u OEBS-u, dozvoli povratak na Kosovo srpskim vojnicima i policajcima, saglasno Rezoluciji 1244".

Po agencijskim izveštajima, zapravo svi prisutni predstavnici srpskih demokratskih snaga - Vuk Drašković, Zoran Đinđić, Dragoslav Avramović, Žarko Korać, Dragoljub Mićunović, Dušan Mihajlović, predsednik Crne Gore Milo Đukanović i drugi - od Olbrajtove i predstavnika Evropske unije zahtevali su ukidanje sankcija kao ključni preduslov da se narod iščupa iz bede i pokrene demokratizacija. Na konferenciji za novinare Mićunović je istakao da je to bio sastanak udružene opozicije Srbije, "što je jedini kanal Srbije prema demokratskom svetu". Đinđić je naglasio da srpske demokratske snage "moraju ukinuti izolaciju, jer se Milošević nada nastavku izolacije i da, uz izborne promene u Rusiji, u Srbiji ponovo stvori komunistički poredak".

Na pitanje novinara da li su između njega i Draškovića "izglađene nesuglasice", Đinđić je odgovorio: "U principijelnim pitanjima podržavam sve što je ovde rekao gospodin Drašković." "Nismo došli u Berlin da se bavimo detinjarijama. Jer, za proteklih pet meseci na Kosovu je srušeno preko 500 srpskih crkava. A to se nije desilo zato što mi nismo uspostavili odnose kakve neko zamišlja da treba da budu", rekao je Drašković. On je naglasio da je situacija na Kosovu katastrofalna i da je proces etničkog čišćenja Srba i nealbanskog življa praktično okončan.

Državni sekretar SAD Medlin Olbrajt izjavila je da je Amerika spremna da ukine sankcije za aviosaobraćaj i isporuke nafte Srbiji ako se u Srbiji održe vanredni pošteni i demokratski izbori. Olbrajtova je to rekla posle sastanka trilateralne komisije koju čine američki i evropski čelnici i prvaci demokratskih snaga u SRJ. Evropska unija i SAD su saopštile da će "pružiti neposrednu pomoć" demokratskim snagama u Srbiji i Crnoj Gori, kao i podršku u pripremi "programa ekonomskog oporavka i reformi u razdoblju posle Miloševića". Amerika i Evropa "spremne su da SRJ uključe u slobodni Balkan, posle demokratskih izbora", rekla je Olbrajtova i dodala da je vlada u Vašingtonu odlučila da pomoć srpskih demokratskim snagama, uključujući nezavisne medije, poveća sa već odobrenih 12 na 25 miliona dolara. Po Đinđićevim rečima, novi trojni susret jugoslovenskih demokratskih snaga i čelnika Evropske unije i SAD održaće se verovatno polovinom januara.

Posle sastanka trilateralne komisije EU-a, SAD i demokratskih snaga SRJ najavljen je i niz koraka koji "budućoj demokratskoj" SRJ treba da obezbede brzu ekonomsku pomoć i integraciju u svetske institucije. Naglasili su da će demokratska SRJ imati mesto koje zaslužuje u Evropi i međunarodnoj zajednici. EU i SAD obavestile su učesnike o pomoći koju su dale Srbiji i Crnoj Gori, čime su jasno iskazale solidarnost sa stanovništvom Srbije i Crne Gore i doprinoseći pozitivnom razvoju njihovog odnosa prema EU-u i SAD.

Zapadne cicije sa zmijom u džepu drugim su rečima, držeći se doktrine po kojoj su desetogodišnje sankcije, izolacija, odlaganje otvaranja jedne zemlje "lekovite" , pokušavale uzgred da kažu kako već daju i kapom i šakom, a zabeležene su i izjave ponekog u kojima proverava ljutnja što opozicioni političari i nezavisni mediji (pazi sad ove!) više ne obaveštavaju srpsku javnost o pomoći koja je u međuvremenu stigla u Srbiju...

Sve u svemu, nema otuda, iz Berlina, nekih naročitih vesti, ali je, po svoj prilici, ipak mnogo bolje nego u Rambujeu. To nije baš vetar koji donosi proleće, ali možda jeste neki znak otopljavanja. A ni happyend se baš ne nazire. Osim jedne izjave Zorana Lilića, o čijem se statusu u SPS-u iznose razne spekulacije, da uprkos bombardovanju odnose sa zapadnim zemljama treba normalizovati, režim, koji nije dobio očekivanu vest sa ruskih izbora, grčevito radi na učvršćivanju unutrašnjeg verbalnog utvrđenja prema zapadu.

S druge strane, Predrag Simić, savetnik predsednika SPO-a, u jednoj izjavi za "Blic news" kaže da se pribojava da bi, ako se bude odugovlačilo sa promenama u Srbiji, uskoro moglo da se desi "da ne odlučuju naši prijatelji u Savetu Evrope ili Evropskoj uniji, ili naši partneri u Moskvi, već da moj stari znanac Morton Abramovic ponovo ispriča svoju priču o humanitarnoj intervenciji, a Noel Malkof, koji je napisao kratku istoriju Bosne i kratku istoriju Kosova, napiše i kratku istoriju Srbije da bi dokazao da Srbija nikada i nije bila država i da ne zaslužuje da bude država". "Kad god je demokratija u Srbiji gubila bitku sa čvrstom rukom, '91, '92, '95, '99, uvek su posle toga čvrstorukaši u Americi i Evropi uzimali stvar u svoje ruke i stvar završavali otcepljenjem još jednog dela teritorije. I ovog puta, pitanje je da li ćemo, konačno, državu sačuvati. A možemo je sačuvati jedino ako ona bude demokratska."